Nothingman
Slavan
- Učlanjen(a)
- 06.10.2005
- Poruke
- 2,913
- Poena
- 425
Ja bih odmah potpisao da bude tako. Da se ne lazemo, povecanja od 10% na godisnjem nivou je za IT granu je skoro pa poreski raj ako uzmes u obzir prihode koji se ostvaruju 
IT preduzetnici: Banke, porezi, propisi... (FAQ - II & III post)
- Začetnik teme sysninja
- Datum pokretanja
To je za 2016. godinu, plus ne zna se otkad imaju firme ti koji su mu slali taj podatak i da li su uopšte uzeli podatak od poslednje godine ili od poslednjeg rešenja koje su dobili, pošto je to period kad nekoliko godina nije bilo novih rešenja. Ne bih bio iznenađen da su neki iznosi sa te liste iz 2014. i slično.
Ja sam ubeđen da je upravo tako. Starima ne smeju odjednom da dignu previše da se ne bi pobunili ili zatvorili firme, a u stvari bi i njima naravno hteli da naplate "full", jer su shvatili da 6201 treba papreno oporezivati. Zato su se i zeznuli sa onim kad su povećali previše, pa je Ana rekla da se uloži žalba ako je više od 10%...
A što se tiče cele priče oko mesta tj. lokacije preduzetnika, ako bismo bili realni, trebalo bi svima iz te šifre delatnosti da se naplaćuje isti jedinstveni iznos, jer i oni znaju da je lokacija nebitna kad se radi preko interneta. A čak i u slučaju "lokalnih" programera, pa nisu pekara pa da se gleda koliko je blizu pijace tj. da li je prometno mesto.
Poslednja izmena:
Slažem se. Naravno da lokacija pravi razliku zbog mnogo stvari koje se nadovezuju posle banki i neta. Druga stvar - ne mora da znači da svaki programer radi preko neta, naprotiv ima ih dosta koji rade na domaćem tržištu i možda i sede kod klijenta. Tako i ovi naši zakonodavci donose paušalne pretpostavke pa posle moraju da menjaju zakon kada vide da nisu razmišljali.
Da bi bilo šta dobro osmislili morali bi oni prvo da naprave neku analizu paušalaca pa da vide kako je u drugim zemljama pa da odluče šta nama treba za razvoj naše privrede.
Da bi bilo šta dobro osmislili morali bi oni prvo da naprave neku analizu paušalaca pa da vide kako je u drugim zemljama pa da odluče šta nama treba za razvoj naše privrede.
Kakve veze ima da li radi preko neta ili u domaćoj firmi? Znači ako sediš u firmi na Voždovcu, treba da plaćaš 30k, a kolega koji sedi u firmi na Zvezdari 300 metara dalje treba da plaća 25k. A obojica idete u isti Maxi.
ima... troškovi poslovanja i života mogu biti različiti. Nije isto u Crnoj Travi i na Zvezdari pored Maxija.
E sad razlike su velike i na Voždovcu, Ripanj je npr. isto Voždovac.
Bolju metriku nisu imali a za balansiranue služe parametri za umanjenje i uvećanje.
E sad razlike su velike i na Voždovcu, Ripanj je npr. isto Voždovac.
Bolju metriku nisu imali a za balansiranue služe parametri za umanjenje i uvećanje.
Poslednja izmena:
Ovo je kljucna razlika, koju podrzavam
Ako radis u domacoj firmi a pausalac si, znaci samo da se gleda izbegavanje radnog odnosa.
Ako radis za stranu firmu, ili je vise njih (pa si stvarno firma, koja unosi novac) ili je jedna, za koju ne mozes dobiti vizu da bi tamo radio
Nothingman
Slavan
- Učlanjen(a)
- 06.10.2005
- Poruke
- 2,913
- Poena
- 425
Slazem se s alfom da bi osnovni napor drzave trebalo da se ulozi u to da se spreci zaposljavanje pausalaca od strane domacih firmi u svrhu izbegavanja nameta (ovo je trend u poslednjih par godina i predstavlja klasicni vid nelojalne konkurencije izmedju firmi), a da se stimulise klasicno freelancovanje koje je cist dobitak za drzavu (priliv stranog novca). Problem je sto ne vidim resenje za tako nesto
Nevezano za to, da li neko zna koji su dodatni troskovi ulaska u sistem PDV-a? Recimo da preduzetnik sa isplatom licne zarade probije 8 miliona godisnje i da je prisiljen da udje u sistem PDV-a, koje ce dodatne troskove da ima? Pretpostavka je da sve usluge pruza i naplacuje inostranim privrednim subjektima.
Nevezano za to, da li neko zna koji su dodatni troskovi ulaska u sistem PDV-a? Recimo da preduzetnik sa isplatom licne zarade probije 8 miliona godisnje i da je prisiljen da udje u sistem PDV-a, koje ce dodatne troskove da ima? Pretpostavka je da sve usluge pruza i naplacuje inostranim privrednim subjektima.
Ino-prilivi firmama ne ulaze u PDV (ni obracun, niti se naplacuje, niti se odbija, niti ulazi u promet kada se gleda da li moras/mozes uci u sistem PDVa - iako negde "moze" sve od toga, kako ti odgovara )
Dodatni troskvi su knjigovodja
@miljan, na sta mislis? Da pausalac radi za vise domacih je poprilicna retkost. Ona stavka da jedan klijent moze ciniti najvise 75-85% prihoda je dobar nacin da se takve stvari uklone.
)Dodatni troskvi su knjigovodja
@miljan, na sta mislis? Da pausalac radi za vise domacih je poprilicna retkost. Ona stavka da jedan klijent moze ciniti najvise 75-85% prihoda je dobar nacin da se takve stvari uklone.
Jeste retkost slažem se ali takvi postoje. Često u ovoj državi nastrada nedužna manjina. Sa tih maksimalnih 80 posto bi država načelno smanjila pojavu fiktivnog freelancinga ali ne i otklonila jer se lako rešava taj problem u fakturisanju sa drugim paušalcima.
Ako ćemo otvoreno, znaš li kako su druge države rešile taj problem? Pa prosto spustila granicu za paušal da niko ni ne razmišlja da ga traži osim ako je stvarno u nevolji pa ne može da zaradi. A ko god ima godišnje 1-2 miliona sigurno nije pravedno da mora da se zaposli nasuprot izvoznicima koji na 6 miliona imaju minimalne izdatke.
U svakom slučaju zanimljiva je pojava da bi svi koji izvoze usluge domaću nelojalnu konkurenciju zaposlili i time im dodatno smanjili ionako manji neto prihod nego ovima što izvoze usluge. Fer bi uvek bilo da onaj ko ima veći promet plaća veće dažbine. Šta je sa podsticajem domaće privrede? To je po meni ispravno stanovište sa strane morala.
Da me ne razumete pogrešno i ja sebi uvek želim sve najbolje uslove i minimalne izdatke državi pa mi zato malo bez veze da se još zalažem da freelanceri sa domaćeg tržišta izgube tu povoljnost zbog trenda u branši.
Ako ćemo otvoreno, znaš li kako su druge države rešile taj problem? Pa prosto spustila granicu za paušal da niko ni ne razmišlja da ga traži osim ako je stvarno u nevolji pa ne može da zaradi. A ko god ima godišnje 1-2 miliona sigurno nije pravedno da mora da se zaposli nasuprot izvoznicima koji na 6 miliona imaju minimalne izdatke.
U svakom slučaju zanimljiva je pojava da bi svi koji izvoze usluge domaću nelojalnu konkurenciju zaposlili i time im dodatno smanjili ionako manji neto prihod nego ovima što izvoze usluge. Fer bi uvek bilo da onaj ko ima veći promet plaća veće dažbine. Šta je sa podsticajem domaće privrede? To je po meni ispravno stanovište sa strane morala.
Da me ne razumete pogrešno i ja sebi uvek želim sve najbolje uslove i minimalne izdatke državi pa mi zato malo bez veze da se još zalažem da freelanceri sa domaćeg tržišta izgube tu povoljnost zbog trenda u branši.
Sgt. Major
Čuven
- Učlanjen(a)
- 31.08.2013
- Poruke
- 2,634
- Poena
- 575
Ino-prilivi firmama ne ulaze u PDV (ni obracun, niti se naplacuje, niti se odbija, niti ulazi u promet kada se gleda da li moras/mozes uci u sistem PDVa - iako negde "moze" sve od toga, kako ti odgovara
Nije tako jednostavno, treba dobro proučiti član 12. Zakona o PDV u kontekstu usluge koju pružalac iz Srbije pruža licu u inostranstvu. Domaće lice može da bude obveznik PDV-a za usluge pružene licu u inostranstvu u dosta slučajeva.
Nothingman
Slavan
- Učlanjen(a)
- 06.10.2005
- Poruke
- 2,913
- Poena
- 425
Ja uopste nisam za to da se spreci freelancing koji usluge obavlja unutar srbije. U sustini to je manje vise jednako korisno kao i freelance ka inostranstvu. Jedini problem su velike i srednje firme koji pausalno oporezivanje zloupotrebljavaju kako bi smanjili svoje dazbine ka drzavi i/ili lakse dosli do dobrih programera nudeci im bolje finansijske uslove (na ustrb doprinosa koje bi isplatili drzavi). Ovo je veliki problem koji nema veze sa freelancerima (ni onim orijentisanim ka domacem, a ni onim ka stranom trzistu, jer firme i freelanceri nisu konkurencija). Nelojalna konkurencija se ovde odnosi na to da su one firme koje rade posteno i zaposljavaju svoje radnike, placaju im sve doprinose, obezbedjuju im sva radnicka prava koja su propisana zakonom dovedene u ocajnu poziciju u odnosu na firme koje "zaposljavaju" pausalce.
Dakle, idealno bi bilo kada bi se naslo resenje za ovaj problem, a da to ne utice negativno na freelancere (bilo koji oblik istih).
Ovo sto pricam ne pricam iz licnog interesa. U prethodnih 10 godina sam se nasao u sve tri pozicije:
- freelancer
- normalno zaposlen (narodski receno "na belo")
- zaposlen od strane velike firme kao pausalac
Poslednjih par godina sam upravo na ovoj trecoj varijanti koju kritikujem
Ako nesto unisti domacu IT industriju to ce biti upravo ova treca varijanta, jer se plasim da ce drzava u nekom trenutku taj problem da presece sekirom i da ce najvise da stradaju freelanceri, mala startup preduzeca i slicno. Ovaj zakon sa 80% mi se cini kao da vodi upravo ka tome. Po meni to nije dobro resenje i treba naci neko bolje.
Dakle, idealno bi bilo kada bi se naslo resenje za ovaj problem, a da to ne utice negativno na freelancere (bilo koji oblik istih).
Ovo sto pricam ne pricam iz licnog interesa. U prethodnih 10 godina sam se nasao u sve tri pozicije:
- freelancer
- normalno zaposlen (narodski receno "na belo")
- zaposlen od strane velike firme kao pausalac
Poslednjih par godina sam upravo na ovoj trecoj varijanti koju kritikujem
Ako nesto unisti domacu IT industriju to ce biti upravo ova treca varijanta, jer se plasim da ce drzava u nekom trenutku taj problem da presece sekirom i da ce najvise da stradaju freelanceri, mala startup preduzeca i slicno. Ovaj zakon sa 80% mi se cini kao da vodi upravo ka tome. Po meni to nije dobro resenje i treba naci neko bolje.
Načelno razumem tvoje argumente.
Sa tih 80% upravo i žele da pomognu pravom freelancingu jer drugačije je teško da uhvate fiktivno zaposlenje i ja mislim da je samo pitanje konačne forme kako će to izgledati ali desiće se sigurno. Premda koristim tu povoljnost i odgovara mi trenutno ja ne mogu da objasnim sebi razlog podizanja paušala sa 3 miliona na 6 miliona 2014. godine ako pokušam da razmišljam sa stanovišta države. Zato sada žele da krpe opet.
Šta ja znam, ja ne mislim da će zbog paušalaca da propadne IT industrija. Inače firme koje zapošljavaju domaće paušalce najčešće su u PDV i ne odgovara im baš toliko da plaćaju paušalce jer nemaju odbitak PDV-a. Ja pak mislim da paušalaca ima puno i sve više iz prostog razloga što od ukupnog bruto iznosa plate ostave više sebi u džep i da su sami paušalci na neki način pokretači ovog trenda a ne firme, takav je bar moj utisak.
Sa tih 80% upravo i žele da pomognu pravom freelancingu jer drugačije je teško da uhvate fiktivno zaposlenje i ja mislim da je samo pitanje konačne forme kako će to izgledati ali desiće se sigurno. Premda koristim tu povoljnost i odgovara mi trenutno ja ne mogu da objasnim sebi razlog podizanja paušala sa 3 miliona na 6 miliona 2014. godine ako pokušam da razmišljam sa stanovišta države. Zato sada žele da krpe opet.
Šta ja znam, ja ne mislim da će zbog paušalaca da propadne IT industrija. Inače firme koje zapošljavaju domaće paušalce najčešće su u PDV i ne odgovara im baš toliko da plaćaju paušalce jer nemaju odbitak PDV-a. Ja pak mislim da paušalaca ima puno i sve više iz prostog razloga što od ukupnog bruto iznosa plate ostave više sebi u džep i da su sami paušalci na neki način pokretači ovog trenda a ne firme, takav je bar moj utisak.
Nothingman
Slavan
- Učlanjen(a)
- 06.10.2005
- Poruke
- 2,913
- Poena
- 425
Da pojasnim malo bolje zasto mislim da je zaposljavanje pausalaca od strane velikih i srednjih firmi lose za domace IT trziste.
Na nasem trzistu postoji znacajan broj velikih i srednjih firmi koje se bave uglavnom outsourcingom i koje su ekstremno profitabilne. Necu pominjati imena, ali imamo situaciju da firme koje su u vlasnistvu nekoliko pojedinaca zaposljavaju veliki broj ljudi (meri se u stotinama), gde od stranih klijenata uzimaju 6000$ po zaposlenom senioru koga im iznajmljuju, a u stvarnosti im iznajmljuju juniore i intermediate programere koje placaju neto 700-1300 evra. Cesto cete takve firme prepoznati na oglasima tako sto oglase nikada ne zatvaraju i po tome sto imaju ogromnu cirkulaciju zaposlenih. Necu navoditi tacne cifre, samo cu reci da nijedan od ovih par primera za koje znam detalje nemaju godisnji neto profit ispod 6 miliona evra (a po broju zaposlenih to nisu ni priblizno najvece outsourcing firme na nasem trzistu).
Poslednjih 6-7 godina dolazimo u situaciju da firme na nasem trzistu dosta teze dolaze do novih radnika, delimicno zahvaljujuci i omasovljenju freelancinga i malih startup preduzeca koji se uglavnom zasnivaju na preduzetnistvu sa pausalnim oporezivanjem. Velike i srednje firme koncno bivaju pritisnute od strane trzista da se za radnike bore povecanjem plata, od cega koristi imaju i drzava i zaposleni. Kada se na primer uporedi situacija sa programerskim platama 2005 i 2015 to je nebo i zemlja koliko su se finansijski uslovi za zaposlene popravili.
A onda krece ovaj problem o kome sam pricao. Velike i srednje firme pocinju da koriste "zaposljavanje" pausalaca kako bi ih privukli boljim finansijskim uslovima. Dakle, firme koje vec imaju milione evra neto profita, umesto da nesto od tog profita uloze u plate kako bi zadrzale postojeci i privukli novi kadar nalaze nacin da na, po mom misljenju, neposten nacin, jednim udarcem, privuku radnike i zarade jos vise tako sto ce pare koje su trebale da zavrse u drzavnom budzetu podeliti izmedju sebe i zaposlenih u nekom odnosu. I to tako traje vec nekoliko godina. Ono sto je zanimljivo je da nisu sve firme krenule tim putem. Neke firme i dalje ne zele da ulaze u tu pricu oko pausalnog zaposljavanja. Verovatno postoji vise razloga za to, a jedan od njih je sigurno i to sto malo ozbiljnijim firmama sve to verovatno deluje kao neka siva zona. I tako imamo nelojalnu konkurenciju izmedju ove dve grupe kompanija.
Kada drzava oseti kolike gubitke ima zbog svega ovoga doci cemo do neke kriticne tacke, drzava ce da odreaguje tako sto ce verovatno potpuno da ukine pausalno oporezivanje za IT, ili ce toliko da smanji limite da ce ono postati prakticno beskorisno. Velike firme ce se vratiti na stari nacin zaposljavanja radnika, a kao kolateralna steta ce nastradati samo freelanceri i male startup firme.
A oni su nesto najbolje sto se desilo kod nas u poslednjih 10 godina. U najvecem broju slucaja, neto zarada kod ovih ljudi se krece izmedju 2000 i 4000 evra mesecno. Sad mozemo da se pravimo ludi i da kazemo "Ma ko ih j***, zaradjuju po 4000 evra, tako im i treba", ali ljudi, to nisu neke ogromne pare. Ovakav sistem je konacno ostavio mogucnost da se u Srbiji stvori neka normalna srednja klasa medju ljudima mladje generacije i da ljudi mogu bez odlaska u inostranstvo da zarade neto iznos koji je uporediv sa njihovim kolegama iz EU, pa cak i iz USA. To je nesto sto treba da se stimulise - oni ce do tih para doci na ovaj ili na onaj nacin, samo je pitanje da li zelimo da ih zarade odavde ili iz inostranstva. Problem u ovoj zemlji nije Pera Peric koji zaradjuje 3500 evra neto kao freelancer. Problem su Mika i Zika koji zaradjuju 10 miliona evra a nece da se odreknu 20% tog kolaca kako bi kroz povecanje plata zadrzali zaposlene i dosli do novih, nego pronalaze rupu u sistemu i dodatno se bogate...sve dok drzava ne kaze dosta, a tad ce da strada i ko treba i ko ne treba.
Rezime: sistem treba da bude postavljen tako da stimulise freelancere i male startupe, da onemoguci velike i srednje firme da koriste mehanizme koji nisu zbog njih napravljeni i da ih na taj nacin primora da se odreknu manjeg dela ogromnog kolaca, kako bi povecali plate svojih radnika. Tako ce i radnici koji rade na belo doci u manje-vise ravnopravan polozaj sa pausalcima. Ljudi ce ili da da biraju sigurnost i nesto manju platu kada rade za firmu ili rizik i nesto vecu platu kada se odluce za freelance...sistem i trziste ce sami da izbalansiraju stvari dok god postoji dobar zakonski okvir).
edit:
@miljan
Kucao sam dugo ovaj post pa ne videh ovo gore sto si napisao.
Sta znam, nisam siguran uopste koliko ima IT pausalaca u Srbiji. Video sam neke nebulozne cifre da ih ima ispod 1000, ali ne verujem u to. Voleo bih da neko objavi stvaran broj pausalaca pa da cisto znamo koliki uticaj mogu da imaju na trziste. Ono sto se meni cini je da su niske poreske stope za pausalce upravo dovele do onoga o cemu se stalno prica: podsticaj malih preduzetnika u Srbiji. Ako na 100 pausalaca/malih startapa jedan poraste dovoljno da napravi firmu koja zaposljava 100 ljudi drzava je vec u plusu. Valjda se na takav nacin stimulise neko perspektivno trziste
A nije da vec nemamo takve primere (npr. Nordeus).
Na nasem trzistu postoji znacajan broj velikih i srednjih firmi koje se bave uglavnom outsourcingom i koje su ekstremno profitabilne. Necu pominjati imena, ali imamo situaciju da firme koje su u vlasnistvu nekoliko pojedinaca zaposljavaju veliki broj ljudi (meri se u stotinama), gde od stranih klijenata uzimaju 6000$ po zaposlenom senioru koga im iznajmljuju, a u stvarnosti im iznajmljuju juniore i intermediate programere koje placaju neto 700-1300 evra. Cesto cete takve firme prepoznati na oglasima tako sto oglase nikada ne zatvaraju i po tome sto imaju ogromnu cirkulaciju zaposlenih. Necu navoditi tacne cifre, samo cu reci da nijedan od ovih par primera za koje znam detalje nemaju godisnji neto profit ispod 6 miliona evra (a po broju zaposlenih to nisu ni priblizno najvece outsourcing firme na nasem trzistu).
Poslednjih 6-7 godina dolazimo u situaciju da firme na nasem trzistu dosta teze dolaze do novih radnika, delimicno zahvaljujuci i omasovljenju freelancinga i malih startup preduzeca koji se uglavnom zasnivaju na preduzetnistvu sa pausalnim oporezivanjem. Velike i srednje firme koncno bivaju pritisnute od strane trzista da se za radnike bore povecanjem plata, od cega koristi imaju i drzava i zaposleni. Kada se na primer uporedi situacija sa programerskim platama 2005 i 2015 to je nebo i zemlja koliko su se finansijski uslovi za zaposlene popravili.
A onda krece ovaj problem o kome sam pricao. Velike i srednje firme pocinju da koriste "zaposljavanje" pausalaca kako bi ih privukli boljim finansijskim uslovima. Dakle, firme koje vec imaju milione evra neto profita, umesto da nesto od tog profita uloze u plate kako bi zadrzale postojeci i privukli novi kadar nalaze nacin da na, po mom misljenju, neposten nacin, jednim udarcem, privuku radnike i zarade jos vise tako sto ce pare koje su trebale da zavrse u drzavnom budzetu podeliti izmedju sebe i zaposlenih u nekom odnosu. I to tako traje vec nekoliko godina. Ono sto je zanimljivo je da nisu sve firme krenule tim putem. Neke firme i dalje ne zele da ulaze u tu pricu oko pausalnog zaposljavanja. Verovatno postoji vise razloga za to, a jedan od njih je sigurno i to sto malo ozbiljnijim firmama sve to verovatno deluje kao neka siva zona. I tako imamo nelojalnu konkurenciju izmedju ove dve grupe kompanija.
Kada drzava oseti kolike gubitke ima zbog svega ovoga doci cemo do neke kriticne tacke, drzava ce da odreaguje tako sto ce verovatno potpuno da ukine pausalno oporezivanje za IT, ili ce toliko da smanji limite da ce ono postati prakticno beskorisno. Velike firme ce se vratiti na stari nacin zaposljavanja radnika, a kao kolateralna steta ce nastradati samo freelanceri i male startup firme.
A oni su nesto najbolje sto se desilo kod nas u poslednjih 10 godina.
U najvecem broju slucaja, neto zarada kod ovih ljudi se krece izmedju 2000 i 4000 evra mesecno. Sad mozemo da se pravimo ludi i da kazemo "Ma ko ih j***, zaradjuju po 4000 evra, tako im i treba", ali ljudi, to nisu neke ogromne pare. Ovakav sistem je konacno ostavio mogucnost da se u Srbiji stvori neka normalna srednja klasa medju ljudima mladje generacije i da ljudi mogu bez odlaska u inostranstvo da zarade neto iznos koji je uporediv sa njihovim kolegama iz EU, pa cak i iz USA. To je nesto sto treba da se stimulise - oni ce do tih para doci na ovaj ili na onaj nacin, samo je pitanje da li zelimo da ih zarade odavde ili iz inostranstva. Problem u ovoj zemlji nije Pera Peric koji zaradjuje 3500 evra neto kao freelancer. Problem su Mika i Zika koji zaradjuju 10 miliona evra a nece da se odreknu 20% tog kolaca kako bi kroz povecanje plata zadrzali zaposlene i dosli do novih, nego pronalaze rupu u sistemu i dodatno se bogate...sve dok drzava ne kaze dosta, a tad ce da strada i ko treba i ko ne treba.Rezime: sistem treba da bude postavljen tako da stimulise freelancere i male startupe, da onemoguci velike i srednje firme da koriste mehanizme koji nisu zbog njih napravljeni i da ih na taj nacin primora da se odreknu manjeg dela ogromnog kolaca, kako bi povecali plate svojih radnika. Tako ce i radnici koji rade na belo doci u manje-vise ravnopravan polozaj sa pausalcima. Ljudi ce ili da da biraju sigurnost i nesto manju platu kada rade za firmu ili rizik i nesto vecu platu kada se odluce za freelance...sistem i trziste ce sami da izbalansiraju stvari dok god postoji dobar zakonski okvir).
edit:
@miljan
Kucao sam dugo ovaj post pa ne videh ovo gore sto si napisao.
Sta znam, nisam siguran uopste koliko ima IT pausalaca u Srbiji. Video sam neke nebulozne cifre da ih ima ispod 1000, ali ne verujem u to. Voleo bih da neko objavi stvaran broj pausalaca pa da cisto znamo koliki uticaj mogu da imaju na trziste. Ono sto se meni cini je da su niske poreske stope za pausalce upravo dovele do onoga o cemu se stalno prica: podsticaj malih preduzetnika u Srbiji. Ako na 100 pausalaca/malih startapa jedan poraste dovoljno da napravi firmu koja zaposljava 100 ljudi drzava je vec u plusu. Valjda se na takav nacin stimulise neko perspektivno trziste
A nije da vec nemamo takve primere (npr. Nordeus).
Poslednja izmena:
Nordeus je koliko znam odmah počeo kao d.o.o.
Startup jeste, paušal nije.
Inače i Branko (moj kolega sa faksa) koliko ja znam zagovara priču da ITju nikakve dodatne olakšice ne trebaju u odnosu na trenutno stanje. Dakle, možda dobar primer poslodavca ali njemu paušal ili neke druge olakšice ništa nisu donele.
Startup jeste, paušal nije.
Inače i Branko (moj kolega sa faksa) koliko ja znam zagovara priču da ITju nikakve dodatne olakšice ne trebaju u odnosu na trenutno stanje. Dakle, možda dobar primer poslodavca ali njemu paušal ili neke druge olakšice ništa nisu donele.
Nothingman
Slavan
- Učlanjen(a)
- 06.10.2005
- Poruke
- 2,913
- Poena
- 425
Nisam ni rekao da su oni bili pausalci nego da su uspeli od startup firme da dodju do 100+ zaposlenih
A takodje su i primer firme koja pokazuje kako mozes dati dobre uslove zaposlenima bez da posezes za zaposljavanjem pausalaca.
Poenta je da zelimo sto vise startapa i ljudi koji ce da se bave preduzetnistvom, jer sto je veci broj onih koji pokusavaju, veci ce biti i broj uspesnih preduzeca koja ce se iz toga izroditi.
A takodje su i primer firme koja pokazuje kako mozes dati dobre uslove zaposlenima bez da posezes za zaposljavanjem pausalaca.
Poenta je da zelimo sto vise startapa i ljudi koji ce da se bave preduzetnistvom, jer sto je veci broj onih koji pokusavaju, veci ce biti i broj uspesnih preduzeca koja ce se iz toga izroditi.
Nothingman
Slavan
- Učlanjen(a)
- 06.10.2005
- Poruke
- 2,913
- Poena
- 425
Odlucih da konacno probam ovu ePorezi aplikaciju i izgubih skoro 3 sata pokusavajuci da je pokrenem. Na kraju ni sam ne znam kako sam uspeo, brisao sam i instalirao sertifikate, Celik, onaj third party middleware gomilu puta dok nekako nije proradilo. Ne daj boze da opet moram ovo na drugom racunaru da uradim (pokusao sam i sa cistom VM sa Win 7, ali tu nisam imao srece).
Elem, zanima me kada odaberes da ti posalju onaj izvestaj "Sintetika" ili sta vec, da li neko zna zasto za svaku kategoriju poreza/doprinosa imam po dva unosa? Npr. dva puta za porez, dva puta za PIO...tako da na kraju imam 8 redova umesto ocekivana 4 reda.
Kada je ukupan dug u minusu to znaci da sam platio vise poreza/doprinosa nego sto je potrebno?
edit: mislim da sam skapirao zasto su po dva unosa za svaku kategoriju...to je zbog toga sto su u nekom trenutku promenili poziv na broj, pa su sve dugove svrstali prema starom i novom pozivu na broj.
Elem, zanima me kada odaberes da ti posalju onaj izvestaj "Sintetika" ili sta vec, da li neko zna zasto za svaku kategoriju poreza/doprinosa imam po dva unosa? Npr. dva puta za porez, dva puta za PIO...tako da na kraju imam 8 redova umesto ocekivana 4 reda.
Kada je ukupan dug u minusu to znaci da sam platio vise poreza/doprinosa nego sto je potrebno?
edit: mislim da sam skapirao zasto su po dva unosa za svaku kategoriju...to je zbog toga sto su u nekom trenutku promenili poziv na broj, pa su sve dugove svrstali prema starom i novom pozivu na broj.
Poslednja izmena:
Nothingman
Slavan
- Učlanjen(a)
- 06.10.2005
- Poruke
- 2,913
- Poena
- 425
Hvala. Imam nekih 1500 rsd preplate u starom pozivu na broj. Izgleda mi kao da sve sto menjaju urade samo da bi nam zakomplikovali zivot
Exodusbgd
Čuven
- Učlanjen(a)
- 12.07.2005
- Poruke
- 5,302
- Poena
- 515
Moja oprema
- Zvuk
- AirPods Max
- Laptop
- MBP 16" M2 Pro
- Mobilni telefon
- 14 Pro Max
Da li je neko prebacivao sredstva koja su mu ostala u pretplati na drugom pozivu na broj? Koliko je komplikovana procedura?
Sent from my SM-N960F using Tapatalk
Sent from my SM-N960F using Tapatalk
ZorMi
Čuven
- Učlanjen(a)
- 11.08.2002
- Poruke
- 2,792
- Poena
- 875
Moja oprema
- Laptop
- HP Spectre x360 - 15-bl152nr / MS Surface Pro 3 / HP 15-dw2009nm...
- Tablet
- Samsung 8 / Xiaomi MiPad5...
- Mobilni telefon
- Samsung Galaxy A70
- Pametni uređaji
- Samsung Galaxy Watch
Xiaomi MiAir Purifier 3C
Xiaomi Mi Robot Mop...
- Pristup internetu
- Kablovski internet
- Mobilni internet
U Zemunu prilično. Podnese se zahtev (prethodno referent odštampa koji računi i koji iznosi na koje račune), preda u pisarnici, pa se onda čekalo tri meseca i ništa, pa uputili na neku šeficu ali ona to ne radi nego neka druga u zgradi Opštine, a ta je bila na odmoru. Pa je treća ljubazna službenica to prenela ali nije baš znala kako jer ta opcija "nije još dodata u program pa zato sve kasni" nego je išla preko reklamacije banci. Ostalo je i nešto sitno na starim računima ali bar je stornirala kamate koje su knjiženje na dugovanje po novom pozivu iako je suma bila uplaćena na stari poziv.
A sve to da bi se posle 4 meseca overila zdravstvena knjižica.
A sve to da bi se posle 4 meseca overila zdravstvena knjižica.
Nothingman
Slavan
- Učlanjen(a)
- 06.10.2005
- Poruke
- 2,913
- Poena
- 425
Uh. Mislim da cu se radije oprostiti od 1500 dinara nego da se toliko maltretiram
Inace, nije mi dalo mira to sto je procedura oko pristupa ePorezima bila toliko komplikovana, pa sam se malo cimao sa virtuelnim masinama i dosao do sledeceg postupka koji radi (3/3 uspesnost):
1) Nakon instaliranja nove Win 7 VM, instalirao sam samo Chrome (koji je nebitan u ovoj prici, al ajde) i ePorezi aplikaciju
2) Zatim sam instalirao sa mupovog sajta http://ca.mup.gov.rs/download.html samo middleware za licnu kartu i nista vise (bitno je instalirati ispravnu verziju u zavisnosti kada vam je izdata licna karta...pise tamo ko instalira koju verziju)
3) Prikacio sam citac kartica na USB i u VMWare opcijama otisao na VM->Removable Devices->Gemalto i tu odabrao Connect (Disconnect from host).
Nakon toga kada pokrenem ePorezi aplikaciju sve je radilo kako treba. Nije potrebno bilo cak ni instalirati Javu jer je ista upakovana u samu ePorezi aplikaciju. U logu se moze videti da baca java runtime gresku vezanu za kastovanje hashmape u kolekciju, ali to nema nikakvog uticaja na rad same aplikacije.
Inace, nije mi dalo mira to sto je procedura oko pristupa ePorezima bila toliko komplikovana, pa sam se malo cimao sa virtuelnim masinama i dosao do sledeceg postupka koji radi (3/3 uspesnost):
1) Nakon instaliranja nove Win 7 VM, instalirao sam samo Chrome (koji je nebitan u ovoj prici, al ajde) i ePorezi aplikaciju
2) Zatim sam instalirao sa mupovog sajta http://ca.mup.gov.rs/download.html samo middleware za licnu kartu i nista vise (bitno je instalirati ispravnu verziju u zavisnosti kada vam je izdata licna karta...pise tamo ko instalira koju verziju)
3) Prikacio sam citac kartica na USB i u VMWare opcijama otisao na VM->Removable Devices->Gemalto i tu odabrao Connect (Disconnect from host).
Nakon toga kada pokrenem ePorezi aplikaciju sve je radilo kako treba. Nije potrebno bilo cak ni instalirati Javu jer je ista upakovana u samu ePorezi aplikaciju. U logu se moze videti da baca java runtime gresku vezanu za kastovanje hashmape u kolekciju, ali to nema nikakvog uticaja na rad same aplikacije.
Zasto bi se Mika, Zika ili bilo ko drugi odricao 20% kolaca ako posluju po zakonu? Da li bi se ti odreknuo 20% kolaca zbog "dobrobiti drustva"? To sto Mika i Zika zaradjuju milione je potpuno irelevantno. Koja granica u zaradi treba da bude pa da kazemo "firme koje zaradjuju iznad te granice treba da se odreknuo 20% za opstu korist drustva a one ispod ne moraju"? Ko odredjuje tu granicu? Tebi su milioni mnogo para a nekom nista. Isto tako mozda su tebi hiljade evra nista a nekom su jako mnogo. Zasto onda ne stavimo granicu na 2000e?
Takodje mi nije jasno zasto mislis da je zaposljavanje pausalaca od strane velikih firmi lose za domace IT trziste. Nisam ekonomista mozda je u tome srz mog nerazumevanja ali da uprostimo stvari. Po zakonu ako je neto plata radnika 1000e onda je potrebno platiti jos oko 650e za doprinose i porez (zaokruzio sam na 650, mislim daje manje 10-20e ali nebitno za pricu). To znaci da programer A koji ima neto platu 2000e ustvari firmu kosta 3300e, odnosno to mu je bruto plata. Dakle firma mora da plati tog radnika 3300e svakog meseca.
Da li ce radnik tu bruto platu da dobije kao regularno zaposlen ili kao pausalac to je nesto sto firmu apsolutno ne treba da interesuje. To treba da bude (po meni) iskljucivo odluka radnika. Ja zelim da je odlucim kako cu da raspolazem novcem kojim sam zaradio, koji deo cu da odvajam za zdravstvo a koji za svoje licne troskove a ne da me neko forsira na to. To naravno ima i svoje implikacije. Npr ako se odlucim da budem pausalac ja sam odlucio da raspolazem sa vecim udelom iz mog bruto prihoda (nego u slucaju da sam regularno zaposle) ali cena toga je recimo da ce mi penzija jednog dana biti manja (jer cu manje placati doprinose), da moram da sam da regulisem svoje obaveze u poreskoj upravi itd...
Tako da mi nije jasna teza da zaposljavanje pausalaca lose utice na domace IT trziste. Ti pricas kao da su firme te koje forsiraju radnike da ih zaposle kao preduzetnike pausalce a realnost je da radnici sami imaju tu tendenciju, barem u vecini slucajeva koje ja znam.
5xeVo
Slavan
- Učlanjen(a)
- 15.05.2007
- Poruke
- 744
- Poena
- 345
Moja oprema
- CPU & Cooler
- r9 9950x | nh-d15+offset :: e3-1225v2 | lc-cc-94
- Matična ploča
- x870e taichi lite :: intel server board s1200kp
- RAM
- 2x32 6000c30 :: 2x8 1600 ecc
- GPU
- rtx 3090 :: iGPU
- Storage
- kc3000 2tb :: ssd 120 | hdd 16+16 tb
- Zvuk
- int. :: int.
- PSU
- hcg 1000 pro :: fd ion+ 660p
- Kućište
- fd north xl :: fd node 304
- Monitor
- iiyama 32'' + hp 24'' :: headless
- Miš & tastatura
- mx keys | mx master 2s
- Laptop
- hp elitebook 830 g8
- Pristup internetu
- Optički internet
Ne bih se složio sa pretpostavkom da zaposleni raspolaže sa bruto platom. Zaposleni raspolaže neto platom a razlika do bruto iznosa plate pripada državi.
Koliki honorar će preduzetnik ugovoriti sa nekom firmom je tema pregovora i ugovora između njih. Da li će taj honorar biti oko iznosa neke pretpostavljene bruto plate za taj obim posla, manji ili veći je teško za pretpostaviti ili odrediti jer mnogi faktori utiču na finalnu cenu.
Po mom mišljenju, analogija "bruto plata" = "honorar preduzetnika" nije valjana jer kao preduzetnik možeš imati i druge nametne, amortizacije, osiguranja, rizike i sl. troškove koje neće pokriti razlika između pretpostavljene bruto-neto plate.
U primeru iz prethodnog posta, država mesečno prihoduje 1300 evra u slučaju zaposlenog, dok u slučaju istog posla datog preduzetniku za mesec dana prihoduje oko 300 evra (zavisno od paušala). Razlika je 1000 evra.
Ovo je samo primer koji u realnosti može ali i ne mora da bude ispunjen a na osnovu njega se postavlja hipoteza da država "gubi" na preduzetnicima koji rade samo za jednog klijenta.
Sent from my Redmi Note 5 using Tapatalk
Koliki honorar će preduzetnik ugovoriti sa nekom firmom je tema pregovora i ugovora između njih. Da li će taj honorar biti oko iznosa neke pretpostavljene bruto plate za taj obim posla, manji ili veći je teško za pretpostaviti ili odrediti jer mnogi faktori utiču na finalnu cenu.
Po mom mišljenju, analogija "bruto plata" = "honorar preduzetnika" nije valjana jer kao preduzetnik možeš imati i druge nametne, amortizacije, osiguranja, rizike i sl. troškove koje neće pokriti razlika između pretpostavljene bruto-neto plate.
U primeru iz prethodnog posta, država mesečno prihoduje 1300 evra u slučaju zaposlenog, dok u slučaju istog posla datog preduzetniku za mesec dana prihoduje oko 300 evra (zavisno od paušala). Razlika je 1000 evra.
Ovo je samo primer koji u realnosti može ali i ne mora da bude ispunjen a na osnovu njega se postavlja hipoteza da država "gubi" na preduzetnicima koji rade samo za jednog klijenta.
Sent from my Redmi Note 5 using Tapatalk
Uopste ja ne pricam o tome. To koliko drzava prihoduje u jednom a koliko u drugom slucaju uopste ne treba da interesuje ni preduzetnike ni firme. Njih treba da interesuje koliko oni prihoduju za sebe a drzava ce, naravno, vec da se pobrine za sebe.
Ja hocu da kazem da sa stanovista neke IT kompanije, nju programer kosta recimo 3000e mesecno i to je sve sto tu firmu treba da interesuje. Da li ce programer da prima taj iznos kao zaposleni ili kao preduzetnik, to uopste ne treba da se tice te firme. Tih 3000e je odredjeno pre svega trenutnim stanjem na trzistu a u manjoj meri drugim stvarima (npr. vestinom pregovaranja za platu i sl.). Sutra to moze da bude 1000e i to uopste ne menja poentu. Ako ljudima vise odgovara da rade kao preduzetnici i ako je sve po zakonu ne vidim zasto bi ih sputavali u tome pricama o nekom opstem drustvenom dobru.
Ja hocu da kazem da sa stanovista neke IT kompanije, nju programer kosta recimo 3000e mesecno i to je sve sto tu firmu treba da interesuje. Da li ce programer da prima taj iznos kao zaposleni ili kao preduzetnik, to uopste ne treba da se tice te firme. Tih 3000e je odredjeno pre svega trenutnim stanjem na trzistu a u manjoj meri drugim stvarima (npr. vestinom pregovaranja za platu i sl.). Sutra to moze da bude 1000e i to uopste ne menja poentu. Ako ljudima vise odgovara da rade kao preduzetnici i ako je sve po zakonu ne vidim zasto bi ih sputavali u tome pricama o nekom opstem drustvenom dobru.
Poslednja izmena:
