Šta je novo?
Od:
Filteri

Freelance / Frilensing : banke, porezi, propisi...

Paušalac sam, i od one 4 uplatnice, preko fona kad sam plaćao nisam napisao svrhu uplate za jednu.. Da li će to da prođe tako ili moram nešto da uradim?
 
Iz svega navedenog što je NShappy opisao sam ja i napisao jednostavni rezime: Pasti test samostalnosti je ustvari veoma teško (u globalu).

On je napravljen ISKLJUČIVO za ovakve primere koje je NShappy naveo, a to znaci da je u realnosti taj paušalac bio radnik odredjene IT firme ali "na papiru" je bio paušalac.

Pa su te iste IT firme napravile takve ugovore o poslovno tehničkoj saradnji sa svim tim realno zaposlenim paušalcima da su im dodeljivali sredstva za rad, mesto za rad, odredjivali radno vreme, zaštitu konkurencije i sve ostalo i to je sve bilo crno na belo upisano u ugovore izmedju tih paušalaca (a ustvari realno zaposlenih) i poslodavaca IT firmi. Razlog ovog je prost: da se ne bi desio slučaj da taj paušalac iskoristi mogućnost pa radi za više IT firmi.

Država je upravo takve UGASILA, i oni svi komplet padaju test samostalnosti! Tu dileme nema, ali...zato je svima drugima koji nemaju takve ugovore i uslove ustvari veoma teško da padnu test, iz iskustva pričam :)
 
Pa da, i meni ja zapravo veoma čudno da u svim diskusijama, gunđanjima i kritikama na test samostalnosti, ni ovde ni na brojnim drugim mestima koja linkujemo, niko nije jasno ukazao koji je tačan cilj testa samostalnosti?!?
Zbog čega je napisan tako kako je napisan?!?

Ako neko planira da pregovara (URI npr) sa vlastima o problemima koje je test samostalnosti doneo određenim preduzetnicima, onda bi valjda trebalo da zna iz kojeg ugla treba krenuti sa pregovorima, i koji je ugao iz kojeg pregovara druga strana.
Treba iznaći rešenje koje će sprečiti prebacivanje zaposlenih kod nas u pojedinačne "freelancere" (bez obzira da li je to dobrovoljno ili pod prisilom), i time ih potpuno obespraviti gledano iz ugla zakona o radu i daleko smanjiti prihode PIO i ostalih državnih fondova, a opet sa druge strane rešenje koje ne ugrožava rad pravih freelancera (ovaj put bez navodnika).
 
Poslednja izmena:
Cilj je bio da privatne firme koje su ucestvovale u sastavljanju tog zakona ponovo budu konkurentne.
Poznata firma nece da zaposljava nikako drugacije osim po ugovoru o radu. Konkurencija daje iste bruto plate, ali nudi oblik saradnje sa pausalcem, sto za radnika znaci 30% vecu neto platu.
Prva firma mora da poveca planirane neto plate da bi se izborila za radnika, samim tim povecava i doprinose koje placa drzavi.
Na godisnjem nivou za veci broj radnika je to ozbiljno povecanje troskova i vise im se isplati da plate nekome da agituje za zakon koji bi ih izjednacio sa konkurencijom, a sve to upakovano u argument da "zli frilenseri i pausalci izbegavaju porez i kradu drzavu".
 
Pa naravno da firma koja posluje po zakonu, ovako gledano, ima veće troškove od firme koja posluje koristeći rupu u zakonu.
I naravno da će ove prve da lobiraju da i druge posluju po zakonu.

K'o kada bi rekao da maloprodaje moraju imati fiskalnu kasu, eto samo zato da ovi bez nje ne bi nudili jeftiniju robu i time bili nelojalna konkurencija onima koji fiskalnu kasu imaju?!?
 
U jednoj većoj (stranoj) firmi si mogao da biraš kako hoćeš da radiš. Pa su mnogi izabrali opciju da budu preduzetnici, kako bi imali veću neto platu. I kad je prošle godine krenula korona, dosta njih je izgubilo posao, pošto nisu nikako bili vezani za firmu, tj. firma je bez posledica mogla da prekine rad sa njima.

Da se ne ponavljam opet, sve je ovde naopako, a svi novi zakoni i uredbe su u "seci uši, krpi dupe" fazonu
 
NShappy je napisao(la):
Pa naravno da firma koja posluje po zakonu, ovako gledano, ima veće troškove od firme koja posluje koristeći rupu u zakonu.
I naravno da će ove prve da lobiraju da i druge posluju po zakonu.

K'o kada bi rekao da maloprodaje moraju imati fiskalnu kasu, eto samo zato da ovi bez nje ne bi nudili jeftiniju robu i time bili nelojalna konkurencija onima koji fiskalnu kasu imaju?!?
Kliknite za proširenje...
Lose ti je poredjenje, nisu pausalci ni u jednom trenutku poslovali van zakona, niti su koristili rupu u zakonu, niti su bili nelojalna konkurencija.
Mehanizam saradnje sa preduzetnicima je bio dostupan svakoj firmi, pa si u vecini firmi mogao da biras kako zelis da poslujes.
Na kraju, vise je stete ucinjeno nego koristi.
 
Paušal nije smišljen da bi firme desetine svojih zaposlenih tretirale kao pojedinačna one-man minipreduzeća.
To je rupa u zakonu koja nije bila nelegalna, ali se koristila za smanjenje plaćanja doprinosa, i za elimisanje prava zaposlenih.
Test samostalnosti je smišljen da se to spreči i da se rupa zakrpi.

Da li to treba ili ne treba biti sprečeno, i da li jeste ili nije u redu da se zaposleni tretiraju na ovakav način možda jeste za neku drugu diskusiju.

Ok, jasno je da smatraš da ovo jeste normalan način poslovanja. Međutim, iz ugla poreznika i zakonodavaca ovakav model poslovanja nije prihvatljiv.
Čak verujem da ovakav model poslovanja nije dozvoljen ni u jednoj socijalno uređenoj državi.

Dakle ono što treba razumeti jeste šta je cilj testa samostalnosti.
Cilj je sprečavanje da se zaposleni jedne firme unutar Srbije, prebace u pojedinačne paušalce umesto da budu redovno zaposleni.
 
Poslednja izmena:
Nije rupa u zakonu. Zakon kada je pisan nije mogao da predvidi takvu situaciju, kada je uočena trebalo je dopuniti zakon. Do donošenja testa samostalnosti sve je to bilo po zakonu (tada važećem)
 
Joker je napisao(la):
Nije rupa u zakonu. Zakon kada je pisan nije mogao da predvidi takvu situaciju, kada je uočena trebalo je dopuniti zakon. Do donošenja testa samostalnosti sve je to bilo po zakonu (tada važećem)
Kliknite za proširenje...
Pa šta je test samostalnosti ako ne amandman zakona?
 
Da, tako je. Situacije koje zakon nije predvideo a koje se onda počnu koristiti na načine koji nisu predviđeni (ili nekada nisu ni bili mogući (rad na daljinu npr.)), se ponekad mogu smatrati kao rupa u zakonu. Zakonodavac onda koriguje zakon da se "rupe zakrpe" tj. da se više ne može raditi na način koji nije predviđen.

Korišćenje rupe u zakonu nije kršenje zakona ni u jednoj regulisanoj državi. Korigovanje zakona u skladu sa promenama koje se vremenom javljaju jeste takođe nešto što rade uređene države.
 
Eh sada, da ne sitničarimo oko terminologije. "Rupa" u zakonu nije definisani pravni pojam, pa može svako da je razume kako hoće. Ali nadam se da se razumemo na čega mislimo.
 
Rupa u zakonu je kada neki član zakona nije precizno definisan, ali nešto što se uopšte ne nalazi u zakonu ne može se smatrati rupom u zakonu.
Mislim da je bitna formulacija, pošto paušalci NISU koristili rupu u zakonu nego su legano po zakonu poslovali.
 
Da dopunimo / obogatimo priču:
Uslove za prolazak "testa samostalnosti" poreski inspektor može tumačiti u skladu sa svojim viđenjem te regulative na šta su se mnogi koji su "pali" test samostalnosti i žalili.
Problem za takve paušalce predstavlja nemogućnost nikakve žalbe / revizije tog postupka i to je onda otvorilo mesta za zloupotrebe od strane službi koje kontrolišu paušalce.
Mislim da smo i ovde u temi ili u temi o preduzetnicima imali prijavljen takav slučaj.

Sve u svemu, test samostalnosti deluje kao nesrećno rešenje sa ogromnim potencijalom za ucene od strane onoga ko ga "sprovodi" i sada imamo situaciju da je od nečega što je trebalo da bude jednostavno i jasno stvoreno nešto što je konfuzno i podložno zloupotrebama a sav rizik i šteta su prebačeni na paušalca.

Imamo li konsenzus oko ovoga?
 
Najvise su nastradali ljudi koji su radili za strane kompanije. Dosta ljudi koje znam su zatvorili agencije i otvorili DOO i to samo zbog subvencija. Ne znaju sta ce posle da rade. Ocigledno, drzava ne zeli da ima ljude koji rade za strane kompanije.
 
Mnogi su zatvorili svoje pausane firme a ni sami ne znaju da li bi pali test samostalnosti. Velika verovatnoca je da takav koji radi sa inostranom kompanijom ne bi pao test.

Medjutim unutar Srbije velike kompanije ne zele vise da rade sa pausalcima jer se boje, u smislu ako pausalac padne test samostalnosti dodatan porez pada na tu kompaniju a ne na pausalca. Veoma bitan momenat! I onda velika mompanija (npr neki DOO) uslovljava da otvoris ili svoj DOO ili nema druge... Eventalno ako si kvalifikovano lice vratili su te na ugovor o radu... Jednostavno veci DOO (neka IT firma) nece vise da radi sa pausalcima. Nece ni da rizikuje i da se pita da li ovaj pada test ili ne.

Dok u slucaju stranih kompanija, ako pausalac nije samostalan teret dodatnog poreza pada na pausalca.
 
^^ To...

Velika je kuknjava na 20-30000 zatvorenih paušalnih firmi, ali zapravo niko da iznese analizu, da li je 20-30000 njih sada ostalo bez posla i bez prihoda, ili su samo promenuli način kako su registrovani bilo da se više njih udružilo u DOO (lično znam baš za takav slučaj), bilo da su se vratili kao redovno zaposleni u matičnu firmu.

Ispada da je cela hajka na freelancere nastala ne toliko zbog freelancera koji su kao pojedinci samostalno radili povremeno/privremene (ili čak i redovne) poslove za strance, već zbog trenda su se timovi zaposlenih po našim kompanijama (ne samo IT) izmeštali i predstavljali kao pojedinačni freelanceri u cilju smanjenja davanja državi. "Borba" protiv takvog "pregrupisavanja" unutar tržišta rada u Srbiji, jako je otežala rad pravim freelancerima.

Logen je napisao(la):
Najvise su nastradali ljudi koji su radili za strane kompanije.
Kliknite za proširenje...
Da, tako je. Potrebno je naći modalitet koji će sprečiti da se domaće tržište rada pretvori u stotine hiljada pojedinačno samostalnih (ali i potpuno obespravljenih) zaposlenih sa minimalnim doprinosima, ali koji će opet omogućiti pojedincima da za poslodavce iz inostranstva povremeno obavljaju određene poslove, da kao takvi budu konkurentni drugim freelancerima po svetu.
 
Poslednja izmena:
Ako su i postojala ta "pregrupisavanja, to je na nivou statisticke greske, vise je izuzetak nego praksa i daleko je od toga da je sve uradjeno zbog sprecavanja "pregrupisavanja".
Vecina pausalaca je presla na normalne ugovore o radu, jer im je drzava dala beneficije ukoliko u toku 2019. nisu bili zaposleni po ugovoru, diskriminisuci time sve ostale zaposlene!?!
Neki jesu presli u doo kako bi i dalje mogli da rade part time u vise firmi, ali to su pojedinacni slucajevi, ne grupe.
Oni koji su radili za strane kompanije, koje nisu zelele da otvore predstavnistva, ili su ostali pausalci, preuzimajuci rizik na sebe, ili su nastavili da rade kao freelanceri.
Dosta firmi je takodje i prekinulo saradnju sa nasim ljudima jer nece da otvore predstavnistvo, a ne odgovara im da posluju nelegalno.
Na kraju, deo onih koji su imali beneficije, iskoristili su ih u toku prve godine i nakon smanjenja otisli iz zemlje.

Stoga mislim da cilj nije bio da se bilo sta uredi, vec da se nekome ucini usluga, a uz to da se trenutno malo vise novca slije u budzet.
 
Rhisonicus je napisao(la):
Medjutim unutar Srbije velike kompanije ne zele vise da rade sa pausalcima jer se boje, u smislu ako pausalac padne test samostalnosti dodatan porez pada na tu kompaniju a ne na pausalca. Veoma bitan momenat!

Dok u slucaju stranih kompanija, ako pausalac nije samostalan teret dodatnog poreza pada na pausalca.
Kliknite za proširenje...

Postoji li mogućnost da se napiše koja rečenica više o ovome?
Kako je moguće da paušalac nije odgovoran i kada je u pitanju saradnja sa kompanijom koja posluje unutar granica Republike Srbije?
Kojom to metodom se odgovornost prebacuje na domaće kompanije odnosno na paušalca kada je u pitanju saradnja sa inostranom kompanijom?
 
Kada je u pitanju strana firma, posto ne mogu nju da gone, naravno da ce da uzmu pare od pausalca.
A opet, kada su domace firme u pitanju, mnogo vise para ce da naplate od njih nego od pausalaca....
Mislim da je jednostavno ;)
 
SkyOfDust je napisao(la):
Ako su i postojala ta "pregrupisavanja, to je na nivou statisticke greske, vise je izuzetak nego praksa i daleko je od toga da je sve uradjeno zbog sprecavanja "pregrupisavanja".

Stoga mislim da cilj nije bio da se bilo sta uredi, vec da se nekome ucini usluga, a uz to da se trenutno malo vise novca slije u budzet.
Kliknite za proširenje...
Pa znam da je firma koja nama radi poslove održavanja higijene, bila na pragu da pojedinačne žene spremačice postanu pojedinačni paušalci.
Nije bilo koja hoće koja neće, već moraju. Matična firma je odlučila da tako nastavi da posluje. Ako neka neće, naći će druge koje 'oće. Ima ih na zavodu. :(
Samu paušalnu agenciju bi im "uslužno" otvaralo/održavalo "opunomoćeno lice" iz "matične firme", ono što moraju same bi im takođe pripremilo "opunomoćeno lice" koje bi ima davao "poslodavc" (matična firma), one samo da potpišu.

Obećali su da će im primanja ostati ista. :D
Kao pojedinačne firme/paušalci, same bi bile odgovorne za zaštitu na radu, nabavku sredstava za rad, ali nema problema, eto i to bi im uslužno obavljao "poslodavac"?!?

Nisam detaljno pratio priču, bila dreka oko toga. Na kraju se odustalo od "projekta", ali jesu 2-3x godišnje menjale firmu u kojoj rade.

Mislim da je gledano iz ugla inžinjera i IT-jevaca teško sagledati probleme ostatka tržišta rada u Srbiji, a zakon o radu i uslovi poslovanja treba da pokriju sve njih.
 
 
Kada procitam kriterijume koji su navedeni u testu samostalnosti i meni takodje deluje da se pre svega gleda na ljude koji rade za domace firme.

Recimo, postoji kriterijum da li je pozicija bila javno oglasena. Meni to nekako ima smisla samo ako je oglas bio raspisan gde se trazi osoba za rad na teritoriji Srbije.
Nekako mi je nerealno da inspektor treba sad da pretrazuje oglase po stranim zemljama i da gleda da li je bio raspisan konkurs za neku poziciju. Plus osoba koja radi iz Srbije za firmu koja je u Austriji ne moze nikako da bude u pravnom radnom odnosu, nema iste beneficije kao sto imaju ljudi koji zive i rade u Austriji.
 
retrospektiva je napisao(la):
Kada procitam kriterijume koji su navedeni u testu samostalnosti i meni takodje deluje da se pre svega gleda na ljude koji rade za domace firme.
Kliknite za proširenje...

I ja bih rekao da je zakonodavac najviše uplašen da se pod izgovorom freelancera ne počnu provlačiti domaća radna mesta, koja čak uopšte ne moraju biti iz IT sfere.
Kako sprečiti da domaće firme počnu prebacivati zaposlene u fake freelancere (kao što je pokušano sa primerom sa spremačicama)?!?
Time se potpuno obesmišljava zakon o radu (koji kod nas i nije toliko loš (a samim tim je i žulj u cipeli alavim poslodavcima)), i drastično se smanjuju ukupni doprinosi koji voleli ih mi ili ne, ipak jesu važni za funkcionisanje zemlje.

Pravi freelancer koji samostalno i pojedinačno radi povremeno/privremeno za stranca koji kod nas nije pravno lice, treba da ima beneficije (neka se zovu subvencije) u odnosu na domaću kompaniju koja ima zaposlene i obaveze prema njima i državi.

Zašto freelancer da ima beneficije?!?
Kao prvo, da bi bio konkurentniji na svetskom tržištu rada.
Dalje, kao takav, freelncer nije konkurent na domaćem tržištu rada koji dobijenim olakšicama obara cene domaćeg tržišta rada.
I na kraju, zato što se on smatra direktnim izvoznikom "robe", tj. svog intelektualnog rada. Izvoznici su uvek nekako subvencionisani.

Problem je što svaka beneficija koja bi se dala freelancerima, može biti zloupotrebljena u smislu početka ovog posta, da se redovna radna mesta prikažu kao freelancerska. Zato i postoji test samostalnosti. Moraju naći mod koji će onemogućiti ovakve pojave, a prave freelancere učiniti konkurentim u svetu.

Mislim da bi i pregovaračka grupa naše strane trebalo sa ovim stavom da ide na pregovore, da se jasno ograde od fake freelance poslovanja u Srbiji, da sami progovore o tome i da ovo iznesu kao jedan od ciljeva pregovora.
 
Poslednja izmena:
Zakon o radu je ekstremno loš po radnike, jedino ako pričaš o nekim starijim zakonima koji nisu na snazi.
 
Šta je u njemu toliko loše?!? Koji član, koja tačka?
Mislim, sticajem okolnosti sam bio prinuđen da ga čitam. Nema tu ništa loše po radnike.
 
SuperStarr je napisao(la):
Postoji li mogućnost da se napiše koja rečenica više o ovome?
Kako je moguće da paušalac nije odgovoran i kada je u pitanju saradnja sa kompanijom koja posluje unutar granica Republike Srbije?
Kojom to metodom se odgovornost prebacuje na domaće kompanije odnosno na paušalca kada je u pitanju saradnja sa inostranom kompanijom?
Kliknite za proširenje...
Zato što se u slučaju pada na testu samostalnosti, dohodak tretira, nadam se da ću pogoditi termin - po ugovoru o delu, kao za fizička lica a to kod nas plaća preduzeće koje angažuje fizičko lice, kao što npr. preduzeće plaća porez na korišćenje nekretnine kao poslovnog prostora u ime vlasnika od koga je iznajmljeno.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh Dno