Elektronsko placanje iz Linuxa

[magick]

Čoveče, opet čaršav... :d Elem... Davno sve to beše (pre 6 meseci) pa sam pozaboravljao gomilu stvari... Sad' se prisetih, pa da se ispravim.

Halcom ne koristi ActiveX kontrole u svojoj web aplikaciji, te njihovo čisto web rešenje za fizička lica normalno radi sa bilo kojim pretrživačem i pod bilo kojim OS-om. Ipak, ako ste pravno lice (firma), morate da koristite smart karticu za čuvanje sertifikata, te i njihova posebna rešenja (off-line i on-line) napravljena za Nexus Personal aplikaciju koja pristupa kartici.

Pexim-ovo rešenje je tek golo g****. Te njihove AcitveX kontrole ne samo da zahtevaju IE, već i sam Windows zbog biblioteka i servisa koje pozivaju. Tu ie4linux ne bi ni teoretski bio dovoljan, već se mora pokušati sa Internet Explorer w/ActiveX on Linux projektom, za koji sam ja tek nedavno čuo, ali i obezbediti sve biblioteke i servise koje će AX kontrole pozivati. Naravno, serijski čitač je i ovde pod obavezno, a sve ukupno, mislim da su šanse da to ikako proradi jako male, a pouzdano - nikakve.

Ipak su tvoji šefovi bili u pravu, sve je to isuviše komplikovano i nepouzdano, a da stva bude još gora, nije ni legalno. Ako pogledaš EULA-u IE-a, videćeš da se program stavlja na korišćenje samo vlasnicima Windows operativnog sistema, tako da ti IE bez Win-a ništa ne vredi u tom smislu. Ako pak zaobiđemo moralne prepreke i prihvatimo uz to rizike sankcija, postavlja se pitanje da li bi to neka kontrola uopšte uočila, ali isto pitanje stoji i za celu virtuelnu mašinu.

Bilo kako bilo, legalne kopije Windows-a sada imate, pa možete raditi sa njima šta vam je volja, uključujući i virtuelizaciju. Možda je najbolje rešenje bilo uzeti jedan Windows server sa 5 klijent konekcija i pristupati aplikaciji za elektronsko bankarstvo preko RDP-a, ali sada je već gotovo.

Pozdrav!

 

[magick]

Citac koju tamo imaju ima drajvere za linux pa sam posao od toga da bi direktno radilo u linuxu bez wine_a. Malo sam sad u guzvi ali oticicu tamo tokom nedelje i probacu sve zivo pa cu sva iskustva dirktno ovde postaviti.

Nemoj da gubiš vreme. Čitač će raditi direktno u Linux-u, ali ga Windows aplikacija koju podižeš pod WINE-om neće videti, jer ona vrši sistemske pozive Windows operativnom sistemu koristeći tamo neki njegov 12-ti API. To i jeste najveći problem. Ne možeš povezati Windows aplikaciju pod WINE-om sa Linux sistemom, odnosno njegovim API-ima i drajverima, jer se sistemski pozivi drastično razlikuju.

Sam WINE mora implementirati sve funkcije i servise koje će aplikacija pozivati.

Drugo, implementacija USB-a je *****ata stvar kod Windows-a jer ide kroz kernel pa ni nemaš pojma šta se dešava u zaštićenom prostoru, tako da ju je teško reverse-engineer-ovati. Serijski port se pak lako da mapirati, tako da je to praktično jedini deo hardvera koji aplikacija pod WINE-om može direktno da kontroliše. Time obezbeđuješ da aplikacija pod WINE-om koristi svoj (dobro joj poznati) API za pristup kartici, a ne tamo neki OpenSC koga nije ni svesna.

Valjda sam sada pojasnio.

Još jedan praktičan primer bi bio softver za kontrolu, sinhronizaciju i/ili programiranje raznih gadžeta (telefona, PDA, itd). Ako koristiš RS232 nema nikakvih problema, a ako probaš preko USB-a... uređaj se ni ne vidi. Postoje i tu razni trikovi, ali samo za pojedine (popularne PDA) uređaje, dok se 99,99% ostalih USB uređaja suši. Problem je vrlo dobro poznat jer se ne mogu koristiti Windows aplikacije pod WINE-om za skeniranje i štampanje ukoliko su uređaji na USB-u. Na rešenju problema se radi, ali ga ne očekuj skoro, niti se nadaj da će biti 100% fail-proof za sve uređaje.

P.S. Pod USB uređajima ne podrazumevamo fleš-diskove jer njih Linux mauntuje i prezentuje WINE-u kao fajl sistem, te ovaj, kao ni aplikacije koje pokreće, nemaju veze sa kontrolom uređaja. Ako pak imaš Windows aplikaciju za neki konkretan USB uređaj, tipa PDA, onda možeš probati da napraviš simboličku vezu između USB porta i "lažnog" COM porta koji ćeš podmetnuti WINE-u i nadati se da će stvar proraditi, ali teško...

Izvesni Damjan Jovanović (neki naš lik?) je na WINE mejling listi dao odlično objašnjenje trenutne situacije sa USB uređajima pod WINE-om, pa koga zanima...

 

[magick]

Kada već uđoh u ovolika razglabanja da bar ponudim konkretno rešenje... Mislim da je za sada jedini praktičan način za vođenje E-banking-a pod Linux-om neka virtuelna mašina. VirtualBox ima podršku za USB, tako da je odličan kandidat, a tu je svakako i VMWare. VB podržava i RDP protokol preko koga dozvoljava i udaljeni pristup USB hardveru, tako da bi sa njim mogle da se naprave svakakve vratolomije. Opet, jedna Windows licenca je u svakom slučaju neophodna, a za korišćenje RDP-a sa više klijenata čak i neki Advanced Server ili tako nešto.

Korišćenje IE-a pod WINE-om u svakom slučaju zahteva licencu, tako da... niste na gubitku.

P.S. Smarajte Nexus da izbaci program za Linux, a onda i Halcom da kompajlira svoj softver na Mono platformi, pa ćemo imati nativno Linux rešenje koje će da radi sa bilo kojim pretraživačem.

P.S.S. Novell se nešto panđao sa Nexus-om, pa možda će tu najpre nešto da se izrodi. Možda u nekom SLED 11.

 

[magick]

Pokušao sam malopre da nacrtam slojeviti dijagram komunikacije između korisničke aplikacije i tokena, kako bi' pojasnio zavisnost između različitih slojeva API-a/drajvera, ali sam shvatio da je stvar isuviše komplikovana (barem za mene) te da je uopšte nije lako prizemljiti.

PC/SC je API (Application Programming Interface) koji standardizuje i unificira pristup čitačima smart kartica... On se dalje oslanja na middleware resource manager, koji komunicira sa samim čitačem kartica preko odgovarajućeg drajvera. Međutim, to je samo jedan deo priče... Sama smart kartica takođe mora da ima svoj drajver, koji će da eksponira (nemam bolju reč) PKCS#11 API, pomoću koga bi velika većina aplikacija umela da barata sa karticom (vidi i izvuče sa nje sertifikat, ključ itd). Međutim, MS se i ovde napravio pametan pa ima svoj (nestandardni) API koji se zove CSP (Crypto Service Provider), mada se može koristiti i PKCS#11.

Sada je samo pitanje koji od ova dva API-a za karticu koristi sama aplikacija. Da stvar bude još komplikovanija, pojavila se gomila softverskih kuća koje su napravile pomoćne biblioteke i dodatno apstrahovale API, praveći još viši API na API, te tako imamo Nexus Personal i druge middleware i resource manager aplikacije koje su čvrsto vezane sa Windows-om, a sve to da bi se programeru sa lobotomijom omogućilo da sklepa aplikaciju u 10-ak linija koda.

Na kraju, razni čitači i smart kartice pod Linux-om rade, koristeći priznate i otvorene standarde, ali su ove naše aplikacije za elektronsko bankarstvo pisane za Windows i povezati sve to da radi pod WINE-om je nemoguća misija. Barem dok WINE ne implementira ceo MS-ov CSP i još gomilu toga, a i tada bi moglo da se postavi pitanje legalnosti takvog rešenja, pogotovo ako bi ste u svemu tome još koristili i IE.

Da ne dužim više, elektronsko bankarstvo za pravna lica u Srbiji zahteva licencu za Windows operativni sistem!!! A ja se još pitao ko li je to od ovih naših stručnjaka glasao u ISO za usvajanje OpenXML-a. :d

 

[Misko78]

Hvala Magick na iscrpnim odgovorima i pojasnjenjima. Predlazem da se ova tema malo proceslja i postavi kao sticky. I takodje mislim da je vreme da organizujemo neku akciju i zahtevamo od Nexusa, Halcona i Pexima da omoguce koriscenje bankarskih usluga za pravna lica preko linuxa.

 

[magick]

Nema na čemu. Znam kol'ko sam se ja namučio dok sam sve to proučio i shvatio, pa reko da ti skratim muke...

Od Nexus-a možete da tražite verziju za Linux, tj da se raspitujete - možda čak da organizujemo neku peticiju, ali sa ovim našim barabama nema priče. U Pexim-u i Halcom-u jednostavno nema ko to da uradi. Ljubazni (gore pominjani) programer iz Halcoma mi je objasnio da je to jednostavno način razmišljanja... Prvo što je Linux tržište zaista malo, a drugo razvojni alati za Linux (po njima) nemaju tehničku podršku u smislu da kada programeru nešto zapne on kontaktira onoga ko mu je prodao razvojni paket (Nexus), a onda mu oni pomognu ili pak uoče svoj bag te ga isprave.

Ne možeš njima objasniti da kod otvorenog koda imaš sve na izvolte samo treba neko da zagreje stolicu. Niti ovde ima ljudi koji bi to znali/hteli/mogli da rade niti će im iko za to platiti, pa onda ni nemaju interesa da se time bave. Svojevrsni problem kokoške i jajeta, tako ti je to sa malim i propalim privredama.

 

[djape1]

Zdravo svima.

Interesuje me da li je moguce raditi elektronsko placanje iz Linuksa? Da li je neko imao iskustva sa ovim, posto cak i pod Win sistemom vecina servera banaka zahteva iskljucivo *srani IE?

Konkretno, voleo bih da uradim e-placanje iz Ubuntua, mada mislim d anema veze koja je distribuija u pitanju...

da, moguce je

oko godinu dana vrsim placanja elektronskim putem-netbanking preko www.erstebank.co.yu
iz windowsa bez problema korsitim firefox, operu ili ie

probao sam preko linuxa, openSUSE 10.3 live cd (znaci bez instalacije linuxa na hdd ) i platio sam preko browsera firefox 2.0.0.6 racun "internet za naredni mesec" bez ikakvih problema, sto znaci da radi elektronsko placanje preko linuxa u kombinaciji sa erste bankom
cheers

p.s firefox 2.0.0.6 se instalira automatski sa openSUSE 10.3 u RAM memoriju

 

[magick]

Nisi ispratio celu diskusiju. Znam da je zamorno čitati onolike "čaršave", ali je vrlo poželjno ako već hoćeš da se uključiš u diskusiju.

Elektronsko poslovanje za fizička lica je manji problem i ono radi u 90% slučajeva. U problemu su pak pravna lica, za koja je uslov korišćenje smart kartice i posebnog softvera (kako za off-line tako i on-line rad).

 

[djape1]

Nisi ispratio celu diskusiju. Znam da je zamorno čitati onolike "čaršave", ali je vrlo poželjno ako već hoćeš da se uključiš u diskusiju.

Elektronsko poslovanje za fizička lica je manji problem i ono radi u 90% slučajeva. U problemu su pak pravna lica, za koja je uslov korišćenje smart kartice i posebnog softvera (kako za off-line tako i on-line rad).

potpuno je jasno da jesam ispratio celu diskusiju (svega dve strane) i iz tog razloga napisao post #37, stoga smatram da je tvoja reakcija, kao experta, na moj post #37 totalno neumesna i neprihvatljiva, ali mogu da prihvatim tvoje strucno objasnjenje kako i na koji nacin se vrsi placanje e-bankingom za pravna lica

ova tema ima naziv "Elektronsko placanje iz Linuxa" i na osnovu naziva se ne moze zakljuciti da li se tema odnosi iskljucivo na elektronsko placanje fizickih ili na e-placanje pravnih lica

dalje, u postu #1 @abvgd pita da li je moguce raditi elektronsko placanje iz linuxa ne precizirajuci da li ga interesuje placanje sa aspekta fizickog ili pravnog lica, tako da ja to da tumacim sa strane fizickog lica (nagadjam da je mozda mislio bas na fizicka lica) i iznosim svoje jednogodisnje iskustvo sa erste bankom sa strane fizickog lica, a time dajem i korisnu informaciju odredjenim korisnicima foruma

kasnije se u temi navode primeri i iskustva e-placanja pravnih lica koje je kulminiralo tvojim strucnim objasnjenjem, a koje cu ja sada eto morati proveriti iz prve ruke posto mi rodjeni burazer radi u erste bank kao expert, (radio e-bank, a sad je na oformljavanju call centra, visemilionskog (u evrima) vrednog projekta) i ukoliko postoji jednostavniji nacin e-placanja preko erste bank (nego sto si ti strucno objasnio) mozda napisem ovde detaljno uputstvo netbankiga za pravna lica preko erste bank, a naravno ukoliko se tvoje objasnjenje kao experta poklapa sa informacijama koje dobijem, onda naravno, necu nista postovati

 

[igor2]

Hvala Magick na iscrpnim odgovorima i pojasnjenjima. Predlazem da se ova tema malo proceslja i postavi kao sticky. I takodje mislim da je vreme da organizujemo neku akciju i zahtevamo od Nexusa, Halcona i Pexima da omoguce koriscenje bankarskih usluga za pravna lica preko linuxa.

Pa kako ti nameravaas da to trazis i kakva akcija pobogu?
Te firme su MS gold partneri, rade iskljucivo na MS platformi, imaju ugovore sa njima.
Dalje, govorimo o bankarskom softveru/softveru za drzavne institucije
Da li ste vi svesni kakav bi se skandal desio da negde predjete na firefox (o linuxu da ne pricam) u takvim in stitucijama?

Znaci, zvanican stav je da ne PODRZAVAJU nista sem MS+IE platforme. Sad ako vi to naterate da radi na necemu drugom, super, ali nikakvu podrsku nemate u slucaju problema.

 

[magick]

potpuno je jasno da jesam ispratio celu diskusiju (svega dve strane) i iz tog razloga napisao post #37, stoga smatram da je tvoja reakcija, kao experta, na moj post #37 totalno neumesna i neprihvatljiva, ali mogu da prihvatim tvoje strucno objasnjenje kako i na koji nacin se vrsi placanje e-bankingom za pravna lica

Prvo, nisam želeo da budem neprijatan, već samo da ti skrenem pažnju da konstatuješ očigledno. A drugo, ja nisam nikakav stručnjak u toj oblasti, ali jesam inžinjer informatike i protraćio sam dosta vremena proučavajući tu problematiku u okviru radnog zadatka...

ova tema ima naziv "Elektronsko placanje iz Linuxa" i na osnovu naziva se ne moze zakljuciti da li se tema odnosi iskljucivo na elektronsko placanje fizickih ili na e-placanje pravnih lica

Kao ni iz tvog posta. Odavno smo zaključili da fizička lica mogu normalno plaćati kod velike većine banaka. Kasnije sam ja u tredu definisao problem tako da se odnosi na pravna lica. Zato tvoj triumfalni post u kome konstatuješ: "znaci da radi elektronsko placanje preko linuxa u kombinaciji sa erste bankom", nema baš mnogo veze sa životom. I u svemu tome su Firefox i OpenSUSE potpuno nebitni.

dalje, u postu #1 @abvgd pita da li je moguce raditi elektronsko placanje iz linuxa ne precizirajuci da li ga interesuje placanje sa aspekta fizickog ili pravnog lica, tako da ja to da tumacim sa strane fizickog lica (nagadjam da je mozda mislio bas na fizicka lica) i iznosim svoje jednogodisnje iskustvo sa erste bankom sa strane fizickog lica, a time dajem i korisnu informaciju odredjenim korisnicima foruma

I svi mi takođe treba da nagađamo da i ti misliš na fizička lica? Ti si ustvrdio da elektronsko plaćanje preko linuxa u kombinaciji sa erste bankom radi, a ja ti mogu dokazati da ne radi. Pitanje je samo da li posmatramo rešenje za fizička ili pravna lica, u čemu ni ti nisi bio jasan.

kasnije se u temi navode primeri i iskustva e-placanja pravnih lica koje je kulminiralo tvojim strucnim objasnjenjem, a koje cu ja sada eto morati proveriti iz prve ruke posto mi rodjeni burazer radi u erste bank kao expert, (radio e-bank, a sad je na oformljavanju call centra, visemilionskog (u evrima) vrednog projekta) i ukoliko postoji jednostavniji nacin e-placanja preko erste bank (nego sto si ti strucno objasnio) mozda napisem ovde detaljno uputstvo netbankiga za pravna lica preko erste bank, a naravno ukoliko se tvoje objasnjenje kao experta poklapa sa informacijama koje dobijem, onda naravno, necu nista postovati

Erste banka koristi Halcom-ovo rešenje za off-line rad, ali ima i neko svoje veb rešenje koje bi izgleda moglo da radi jer ne zahteva korišćenje SMART kartice, već TAN liste. U tom smislu, Erste banka jeste (prema mom saznanju) odokativno prva i jedina banka kod nas koja omogućava elektrosno poslovanje pravnim licima preko Linux-a. Ali, uzimajući u obzir sve nedostatke rada sa TAN listama i činjenicu da se nalaze u Novom Sadu, na žalost nisu prava alternativa za sve.

 

[magick]

igor2 vam je sve rek'o.

 

[djape1]

@magick

u svakom slucaju, mislim da nisi bio neprijatan, ali da ne bi trebalo kritikovati ucesnike foruma na takav nacin na zadatu temu, tj treba pustiti svakog ko ima nesto da napise da to i uradi, pa makar to bila i manje korisna info

kapiram da je u redu kompletna tvoja reakcija na moj, ovoga puta, post #39, ali smatram da si prebrzo izvuko zakljucke

takodje smatram da kad neko nije dovoljno precizan u svojim pitanjima, pod obavezno se podrazumeva nagadjanje, pa tako sam ja izneo svoje misljenje i iskustva ali ovog puta sa openSUSE 10.3 i erstebank, posto niko ranije nije spomenuo taj linux i tu banku

takodje smatram, sa moje tacke gledista, da je moja izjava "znaci da radi elektronsko placanje preko linuxa u kombinaciji sa erste bankom" iz posta #37 izuzetno korisna informacija i ima direktne veze sa zivotom posto postoje ljudi koje zanima i takva mogucnost (fizicka lica npr ali i pravna) a samim tim je normalno da su i firefox i, ovoga puta, openSUSE 10.3 bitni (imam 7 distribucija live cd linuxa ali sa nekima, mozda, ne dolazi firefox ili je, makar meni, komplikovanije namestanje internet konekcije,ili...(sad ide nagadjanje pa ne bih o tome ovde )

zasto bi vi nagadjali da li ja placam kao fizicko ili pravno lice? pa jasno sam napisao "... i platio sam..." a ne npr, "...platio sam preko moje firme.." ili "...preko racuna firme...", te smatram da je onaj ko je pazljivo procitao moj post #37 na zadatu temu shvatio da se to odnosi na mene, a ne na moju firmu ili bilo koga drugog, tako da ako ponovo pogledam naslov teme mislim da sam bio jasan

nisam ulazio u objasnjenje na koji nacin funkcionise placanje preko erste (jeste tan tablica, ali ne bih sad ulazio u vrline ili mane tan tablica ali je nacin e-placanja veoma jednostavan) i uopste me ne interesuje kakva resenja koristi erste za off-line ili online rad, vec me interesuje, kao i ostale obicne korisnike (sa strane fizickih lica) da li to funkcionise na veoma jednostavan nacin i u skladu sa tim sam izneo svoje impresije i smatram da nisam promasio temu

ako nekog interesuje funkcionisanje elektronskog placanja sa strane pravnog lica onda je moguce da ce se skoncentrisati najpre na tvoja strucna objasnjenja ovde sto kapiram da su ok, i da bi ti cak i mogao dodati procedure i nacine kako na najbezbolniji nacin koristiti netbanking za pravna lica, posto si napisao "...protraćio sam dosta vremena proučavajući tu problematiku u okviru radnog zadatka..." u post #41 i time olaksao pola posla korisnicima foruma koji zele vrsiti online placanje preko firmi

ne znam tacno u kojim se sve mestima u srbiji nalaze filijale erstebank, ali mislim da je sada glavno sediste erste bank prebaceno u beograd ili ce u najskorije vreme biti prebaceno, tako da ne stoji ni tvoja konstatacija (nagadjam posto nisi precizno naveo da li se to odnosi na sediste ili filijale samo) da se erste nalazi samo u novom sadu, ali opet mogu da se slozim sa tobom da je moguce da erste nije prava alternativa za sve (regionalni centri erste bank)

p.s ne kapiram zasto mislis da je moj post "trijumfalan" kad je to obican post i u njemu je iznesena konstatacija kako radi verzija linuxa openSUSE sa e-bank od strane obicnog korisnika tj mene

 

[magick]

@magick

u svakom slucaju, mislim da nisi bio neprijatan, ali da ne bi trebalo kritikovati ucesnike foruma na takav nacin na zadatu temu, tj treba pustiti svakog ko ima nesto da napise da to i uradi, pa makar to bila i manje korisna info

U inžinjerstvu postoji termin "odnos signal/šum". Vrlo korisna i poučna stvar...

Inače, za ovakve polemike služe PM i e-mail. Ovo ti kažem krajnje dobronamerno i to kao nekadašnji moderator ovog foruma...

 

[Salinas]

Po mojim saznanjima, postoji i Sagino resenje ebankinga, koje koristi Intesa banka ( za fizicka lica) kao i Raiffeisen banka ( fizicka, pravna lica).
Pomenuta RFB-a pravnim licima nudi i Halcom alternativu.
Medjutim, Saga je MS GOLD partner i jezi se pri samoj pomisli na druge platforme . . .
Dakle, moje pitanje - posto pominjete razlicite nacine da "prevazidjete" zlo zvano MS, koristeci razlicita sredstva/nacine iz Linuxa, mogu li se stvarno rizikovati odredjena placanja u test svrhe a da se Vas cin na neki nacin ne protumaci kao nesto sasvim drugo. Mislim da je lako promeniti banku posto nicu kao pecurke . .
Poz

 

[djape1]

@magick

ne zelim da ulazim u rasprave na moje (mada sam primoran, da ljudi koji procitaju moje postove, po meni, ne padnu u nekakve zablude) citate jer ocigledno ih ne citas do kraja, ili jos bolje, od pocetka, pa izvlacis pogresne zakljucke i stoga ovaj tvoj post #44 mogu da shvatim kao nekorektan potez koji nije smeo da se desi jednom, bivsem, sadasnjem ili buducem moderatoru i jos fakultetski obrazovanom

pa cemu sad moj citat i tvoj navod "U inžinjerstvu postoji termin "odnos signal/šum". Vrlo korisna i poučna stvar..." i to bez objasnjenja, a koji ja nikako ne mogu da povezem sa temom "Elektronsko placanje iz Linuxa"?

pa onda vodjenje polemika na pb ili e-mail?
pa to nema nigde, javno si me citirao i kritikovao i jasno je da je moje pravo, kao i svakog ostalog clana foruma, da replicira i pokusa razjasni misao ili svrhu bilo kojeg posta do kraja i to javno, da svi mogu da shvate poentu, kako bi moj originalni post dobio potpuni smisao (pb ili e-mail meni sluze u potpuno drugoj svrsi)

"Ovo ti kažem krajnje dobronamerno i to kao nekadašnji moderator ovog foruma..." ovo shvatam krajnje nekorektno i mesto da ukazes na moje greske i propuste u mojim postovima ti navodis mene ovde na krajnje pogresne zakljucke koje ne zelim ni da napisem



@moderatori

ako sam promasio temu ili uvredio nekog na bilo koji nacin molim da se moji postovi i svi postovi u kojima se citiram izbrisu odmah, uz objasnjenje iskljucivo na pb, jer se istorija u veoma kratkom roku ponavlja sto se tice mojih postova na par tema na forumu, kako ne bi u nedogled isao sa javnim replikama na moje javne citate ostalih clanova foruma i time svakako udaljio korisnike foruma od teme

 

[magick]

@magick

ne zelim da ulazim u rasprave...

Pa onda nemoj. ,)

 

[magick]

. . .
Dakle, moje pitanje - posto pominjete razlicite nacine da "prevazidjete" zlo zvano MS, koristeci razlicita sredstva/nacine iz Linuxa, mogu li se stvarno rizikovati odredjena placanja u test svrhe a da se Vas cin na neki nacin ne protumaci kao nesto sasvim drugo.

Nisam siguran da sam te razumeo. Nije valjda da misliš na "hakovanje"? :trust:
Ne brini, neće te niko zatvoriti zato što si pokušao da pristupiš svom nalogu preko drugog OS-a.
Ako si fizičko lice, sa najvećim brojem on-line rešenja nećeš imati nikakvih problema. To svakako mogu da potvrdim za Halcom. Pravna lica su pak u mnogo većem problemu.

Mislim da je lako promeniti banku posto nicu kao pecurke . .
Poz

Džaba ti da menjaš banku kada svi koriste Pexim, Halcom ili Sagino rešenje, a sva su vezana za MS platformu. Pod tim podrazumevam off-line rešenja i elektronsko poslovanje za pravna lica uopšte.

 

[Salinas]

Nisam mislio na klasicno hakovanje vec na odredjen "izgled" naloga za placanje koji se salje.
Naime, kapiram da ukoliko se eksperimentise sa nalozima pomenuti nalog gubi neku od karakteristika ( u formatu etc.) i pitanje je na koji ce nacin server koji prima nalog odreagovati na isti.
Takodje, mislim da pravna lica nisu u prilici da mnogo biraju posto je mnogo lakse pusatati naloge online nego iste donositi u ekspoziture banaka i da je po tom pitanji i MS prihvatljiv.

 

[magick]

Nisam mislio na klasicno hakovanje vec na odredjen "izgled" naloga za placanje koji se salje.
Naime, kapiram da ukoliko se eksperimentise sa nalozima pomenuti nalog gubi neku od karakteristika ( u formatu etc.) i pitanje je na koji ce nacin server koji prima nalog odreagovati na isti.

Ne znam da li si imao neka iskustva sa elektronskim poslovanjem i kod koje banke, ali mi se čini da nisi nešto dobro razumeo. Ti kao da misliš da se nalozi generišu u Word-u, pa se šalju e-poštom kao atačment ili nešto slično.

Nema tu nikakvog "izgleda" jer se popunjavaju jasno definisani obrasci (formulari) u veb ili off-line aplikaciji, a ova prosleđuje informacije iz zasebnih polja tamo gde treba.

On-line rešenje funkcioniše kao Gmail, Yahoo ili bilo koji drugi veb servis. Uloguješ se... ideš da "kreiraj novi nalog" ili pak "arhiva naloga" i tako dalje. Ako imaš veb pretraživač možeš i koristiti veb rešenje. Jedini eventualni problem je uspostavljanje SSL konekcije i prihvatanje sertifikata, ali to odavno može da uradi bilo koja Mozilla ili Opera, pa čak i Konqueror.

To će jednostavno ili da radi ili neće. Nema ni teoretske šanse da "malo radi" te da napravi pometnju, tipa prebaci pare tamo gde ne treba ili više nego što treba.

Takodje, mislim da pravna lica nisu u prilici da mnogo biraju posto je mnogo lakse pusatati naloge online nego iste donositi u ekspoziture banaka i da je po tom pitanji i MS prihvatljiv.

Naravno da nisu u poziciji da biraju i u tome i jeste problem. Zloupotrebom monopola MS je doveo celu našu privredu u poziciju da plaća harač, hteli ne hteli. Naravno, u tome su mu pomogli naši vrsni političari, a ko je tu kol'ko dobio ostaje samo da se nagađa. Ali dobro... nije to ni poslednje ni najgore što nam se dešava.

 

[djape1]

evo jos par recenica o linux e-placanju do kojih sam uspeo da dodjem a mozda nekom bude interesantno, sa stanovista opet erste banke

kao sto sam ranije izneo licna iskustva i napisao da netbanking erste banke sasvim normalno radi iz linuxa za fizicka lica evo sad informacija iz prve ruke kako moze da funkcionise e-placanje i za manje firme tj pravna lica putem netbankinga preko erste

znaci placanje za manje firme takodje moze ici preko netbanking kao i za fizicka lica, tj otvori se racun firme (tan tablica) i potpuno isto kao i za fizicka lica vrsi se elektronsko placanje za pravna lica kako preko windows browsera (firefox, opera, ie) tako i preko linuxa, posto su principi pristupa racuna (online) potpuno identicni kako za fizicka tako i za pravna lica
zanimljivo, takodje, moze da se otvori i devizni racun i onda da se koristi i taj racun paralelno sa dinarskim racunom i to sve preko jednog naloga u koji se loguje online (tan tablica) ali to nisam probao jer prijatelj koji radi preko netbanking erste (absolut-commerce) nema devizni racun firme, ali sam dobio uveravanja da je to moguce tako da je moj konacan zakljucak da se placanje u srbiji moze vrsiti iz linuxa, online, i za pravna lica na veoma jednostavan nacin, makar u slucaju ove banke, a time smanjiti troskovi e-placanje na najmanju mogucu meru

dalje, banka ovo preporucuje za manje firme, ali za srednja i velika preduzeca preporucuje halcom program zbog samih prednosti koje hal program ima u odnosu na netbanking uslugu erste banke (npr ako se otvori vise racuna u vise razlicitih banaka a koje imaju podrsku halcom programa, a npr, u slucaju troskova personal e-bank paketa su oko 6,000din) na koje je vlasnik ogranicen na ms software - znaci dodatni troskovi, ali vlasnik koji ima srednju ili veliku firmu, opet kapiram, nece imati problema da izdvoji novac za ms software i neki od paketa iz halcom programa (www.ebb-bg.com) i otvori racune u 3 ili vise razlicitih banaka kako dinarske tako i devizne :type: