Ok, nakon što sam završio igru, mogao bih da dodam još par stvari. Igra je intrigantna, sama priča drži pažjnu i vuče te da istražuješ dalje, međutim sam gejmplej je čini se mogao biti bolji. Neprijatelji su predvidljivi i ponavljaju se, dok je glavni karakter poput tenka trom i spor, pa se sve svodi na pravovremenu procenu šta koristiti od dostupnog arsenala. Mehanizam nadogradnje arsenala je verovatno najslabiji momenat. Mislim da su mogli da naprave to malo smislenije i bez kupovine, koja je u ovakvom ambijentu potpuno bizaran momenat koji mi se apsolutno ne uklapa u koncept. Imam utisak da su u fokusu bili više akcioni momenti tokom izrade, dok je deo sa inventarom reklo bi se potpuno generički rešen. S druge strane u pogledu izrade igra je zbilja vrhunska. Apokaliptični ambijenti su u principu najzahtevniji za izradu, a ovde ima toliko detalja vešto sckockanih da moram priznati da sam zaista uživao u izgledu pojedinih deonica kao i analizi istih, što je i rezultiralo znatno dužim igranjem nego što je realno bilo potrebno. Sam dizajn kacige glavnog protagoniste je vrlo promišljen i kao da je direktno inspirisan određenim Gigerovim slikama, uzevši u obzir tu i činjenicu da su kacige muškog i ženskog karaktera opet jasno vizuelno odvojeni igri. Kreatanje i animacija su takođe vrhunski. Fini momenti su svakako direktno prebacivanje na animacije u situacijama kada prilazite nekom uzanom prolazu gde je potrebno da se provučete, što je nešto što se ponavlja na solidnom broju mesta u igri. Pored vešto realizovnog ambijenta treba istaći i da zvuk u ovakvim igrama igra jednako ključnu ulogu. Audio deonice su efektno prostorno rešene, kao uostalom i sam soundtrack koji kompletnu atmosferu u igri podiže na još viši nivo. Najveći problem ove igre je što izuzev zanimljivog dizajna i zapleta, malo šta donosi novo. Ovakva gejmplej mehanika je već viđena u sijaset igara kao što su Dead Space, Resident Evil, Silent Hill itd. Osim ovoga pojedini momenti i deonice su tako napravljeni da bi smo mogli reći da predstavljaju direktan rip-off ili u najboljem slučaju omaž igarama poput Alan Wake i Quantum Break. Na kraju zaključak koji se nameće je da Cronos: The New Dawn u prvom redu vredi odigrati zbog uvrnute priče i samog ambijenta, ali ovde treba imati u vidu da je reč o igri koja zbog turobne atmosfere i gejm mehanike gotovo izvesno neće leći baš svakome.
