Šta je novo?
Od:
Filteri

Alta banka

  • Začetnik teme Začetnik teme Tilek
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
Naravno, mesanje NBS-a je znacajno doprinelo stagnaciji Srpske privrede do neke 2015te godine (o tome je sam Soskic pricao) a i sam rast posle 2015te je znacajno manji u odnosu na ono koliko je mogao da bude zbog fiksnog kursa evra koji je pre svega trebao da pokaze rast zivotnog standarda u smislu povecanja prosecne i minimalne zarade. Nazalost, i rast cena je bio u korak sa rastom zarade pa realan rast zivotnog standarda i nije postojao.
 
Коминтенти
 

Prilozi

  • YouTube_post_1793479264448.webp
    YouTube_post_1793479264448.webp
    59 KB · Pregleda: 119
  • YouTube_post_1793479273577.webp
    YouTube_post_1793479273577.webp
    54.1 KB · Pregleda: 116
  • YouTube_post_1793479278950.webp
    YouTube_post_1793479278950.webp
    56.6 KB · Pregleda: 90
  • YouTube_post_1793479282791.webp
    YouTube_post_1793479282791.webp
    51.5 KB · Pregleda: 120
Realnost je da je od 2012. do danas standard realno porastao nekih 25%, ali smo se za taj “uspeh” zadužili 3x više. I ovo su proverive činjenice, uzmite medijalnu zaradu i potrošačku korpu i lako dobijate ove cifre.
Na ovaj način i moja pokojna baba je mogla da vodi ekonomiju države.
 
Nista, dugovanje ce da preuzme neka druga banka i nastavice se isplata. Kupovina dugovanja po nizoj ceni nije retka praksa, to kod nas funkcionise godinama unazad.
 
Dosta se pisalo o nekim drugim stvarima, pa evo da dodam još neke značajne informacije direktno vezane za Altu i trenutnu situaciju, odnosno neizvesnost oko nje: izgleda da je EPS izvukao svoj novac, i to među prvima (izvor, u suštini su informacije od anonimnih zaposlenih), isplate osiguranih depozita možda (mada ne verujem, jer stečaj tek treba zvanično da se otvori) krenu već od ponedeljka (izvor, rečeno iz same banke), dok garantni fond Agencije za osiguranje depozita iznosi preko milijardu evra (izvor, saopštenje studenata).
 
RingeRaja je napisao(la):
Realnost je da je od 2012. do danas standard realno porastao nekih 25%, ali smo se za taj “uspeh” zadužili 3x više. I ovo su proverive činjenice, uzmite medijalnu zaradu i potrošačku korpu i lako dobijate ove cifre.
Na ovaj način i moja pokojna baba je mogla da vodi ekonomiju države.
Kliknite za proširenje...
Кажу да су узети кредити већи од кумулативног задужења за време Броза, Милошевића и ДОСа.
 
Eps je imao tamo deponovano 20 miliona evra. Ona tabela sa klijentima sadrzi ukupne promete tih kompanija, sredstva koja su bila na racunu Alta banke su bila neuporedivo manja.
 
MegaSkot je napisao(la):
Inostanim zaduzivanjem se odrzava kurs dinara vec duze vreme, nema tu velike filozofije.
Kliknite za proširenje...

Dug jeste porastao, ali ako pogledamo od 2021. na ovamo, imamo situaciju da se ukupan spoljni dug povećao za oko 12 milijardi (struktura istog je katastrofa, verovatno je više od polovine kod komercijalnih banaka, ali nećemo sada na tu stranu), NBS je od 2021. učestvovala na medjubankarskom tržištu sa oko 15 milijardi evra, sa neto efektom +9.5 milijardi. Hipotetički, gde bi bio kurs da tih 15 milijardi nije mrdalo tamo-vamo?
Da li zaista misliš da su se zadužili 9 milijardi (zapravo, toliko i jeste javni dug u onih 12), nakrcali ceo dug u devizne rezerve, samo da bi držali kurs fiksnim?

Nemam dovoljno znanja iz ove oblasti, a i udaljili smo se od teme, pa neka ovo gore bude samo tema za razmišljanje, lajkom ću potvrditi da sam pročitao odgovor, ako budeš želeo da ga ostaviš 🙂
 
RingeRaja je napisao(la):
Biti apolitičan je oksimoron.
Kliknite za proširenje...
Ne bih rekao. Gomila ljudi ne glasa (najveća izlaznost ikad 70%). Neki nisu nikad glasali, niti ih to zanima, a uredno koriste bankarske usluge.
rafiki je napisao(la):
Joj, baš si me nasmejao sa ovim... Jesi li čuo nekad za Lehman Brothers? I za tu, već spomenutu SEK 2008-me, kada su neke zapadne zemlje bukvalno upumpavale pare iz budžeta u privatne banke ne bi li ih spasli od propasti?
Pozdrav
Kliknite za proširenje...
Što se tiče Lehmana, radi se o propustu revizorskog i regulatornog tela koje nije uočilo mahinacije Lehmana sa repo aranžmanima. Poenta je da država nije učestvovala u mahinacijama, kao u slučaju Alte, već je napravila previd u kontroli. Nisu hteli da im pomognu i Lehman je propao. Što se tiče 2008. državni intervencionizam (upumpavanje para) je čest slučaj i u najliberalnijim ekonomijama ukoliko dođe do rizika od propasti najvećih banaka, čije bi gašenje dovelo do ogromnih potresa na bankarskom tržištu. Ali je zato država u skoro svim tim slučajevima postala postala najveći akcionar banaka koje je spasila. Ne vidim kakve to veze ima sa Altom, gde je vlast kriminalnim radnjama prala i ispumpavala novac preko namenski napravljene banke. Kad sam rekao da bankarski sistem funkcioniše kao sat, mislio sam na rad po zakonu, u svetlu ovog sa Altom, a ne eventualne potrese na tržištu izavane nečim trećim.
PJ je napisao(la):
Zapravo, ako budeš uskoro menjao automobil, pa se odlučiš za neki od sve popularnijih kineskih brendova, možda nije loša ideja da proveriš ko je uvoznik i kakva su iskustva sa istim, odnosno sa prethodnim kompanijama kojima su upravljali.
Kliknite za proširenje...
Nema šta da proveram, evo plastičnog primera i nije Kinez, etablirani brend. Svi znamo za poslove Auto Čačka kao generalnog zastupnika Škode, sa javnim preduzećima i institucijama. Večiti pobednik na javnim nabavkama za vozila i održavanje službenih automobila državnih i lokalnih institucija u Srbiji. Dokumentacija se proglašava poverljivom, pri čemu javosti ostaju nedostupni kompletni uslovi i vrednost nabavke. Dakle, klasični lopovluk kroz štelovanje sa državom, slično kao Alta. Sada kad smo proverili uvoznika i nije sjajno, da li to znači da zbog toga nikad ne bi kupio neki model Škode, koji ti po svemu drugom odgovara?
 
Poslednja izmena:
Ako dozvoljavate, dobar osvrt:

ZAŠTO JE STVARNO SRUŠENA ALTA BANKA?
Zaboravimo na zvanične priče o „padu likvidnosti“ i medijsku dramu o 50 miliona €.
Za kartel koji godinama barata milijardama, ta suma nije panika.
To je dimna zavesa.
Pogledajmo logičke činjenice iza ovog noćnog stečaja.

Prvo, Alta banka nije bila neutralna institucija.
Njen brzi rast, politička bliskost i uloga u ekosistemu starog poretka jasno govore: to je bila institucija unutar sistema, a ne van njega.
Teza da bi Narodna banka Srbije ovo uradila iznenada i bez znanja vrha slabo stoji.

Da, unutrašnji lom postoji, sami viceguverneri NBS su se ogradili i rekli da su kasno saznali.
Ali ugasiti ovakvu banku u postizbornom vakuumu kao čistu „tehnikaliju“ je operativno nemoguće.
Zato pitanje nije da li je 50 miliona srušilo banku.
Pitanje je: ZAŠTO BAŠ SADA?

Odgovori mogu biti:
Gašenje u ovom trenutku koristi onima koji su banku do juče štitili.
U pitanju je planirana operacija kontrolisanog povlačenja, vođena kombinacijom 5 ključnih faktora. Idemo redom:
Alta je bila prohodni čvor za iznošenje i prepakivanje novca preko granice.
Posle 25. oktobra i pada vlasti, taj kanal postaje opasan. Nova većina plus spoljni pritisak, prevelik rizik da čvor ostane živ.
Gašenje zatvara javni terminal, a novac ide dalje.
Kontrola nad dokumentacijom.
Stečaj ne briše tragove, ali menja ko drži ključeve i kojim redom se otvaraju predmeti.
Dok su tužilaštvo i aparat još u starom sastavu, tempo forenzike se kroz stečaj može usporavati i fragmentirati. To je upravljanje vremenom.
Odvajanje Banke od mreže.
Žrtvuje se jedna institucija da bi se zaštitili širi interesi: povezana preduzeća, sporni krediti, javni poslovi i ofšor strukture.
Banka se u javnosti izoluje kao "ekonomski incident", a ne kao ulazna tačka u ceo politički sistem.Medijska dimna zavesa svesno puštena.
Priča o „panici deponenata i 50 miliona“ uspešno skreće fokus javnosti sa glavnih pitanja:
Ko je godinama stvarno koristio ovu banku?
Koji državni novac je kroz nju prolazio?
Koji dilovi i čiji novac i krediti stoje iza njenog rasta?
Spoljni rizik i sankcije.
Čak i pre formalnog uvođenja sankcija SAD (OFAC), sam zahtev menja ponašanje stranih banaka. Korespondentni odnosi postaju nervozni.
Vrhunskom menadžmentu kartela je racionalnije da sam ugasi domaći čvor nego da sačeka da ga spolja zamrznu.Najvažnija tačka:
Ako oni i dalje drže delove pravosuđa i policije, onda ovaj stečaj nije njihov poraz.
To je taktičko povlačenje.
50 miliona -dimna zavesa i javni okidač
Stečaj - zatvaranje izloženog čvora
Pravi cilj - sklanjanje šire imovine van domašaja brze istrage.
Zato pravo novinarsko pitanje za dane pred nama ne glasi „zašto je pala likvidnost“.
Prava pitanja su:
Šta je tačno iz banke izašlo u prozoru od 25. do 30. oktobra?
Koji krediti i povezana lica čine pravu bilansnu priču?
I na kraju:
Koje ofšor i korespondentne linije u inostranstvu ostaju aktivne nakon što je na beogradska vrata stavljen katanac?
Da li ovaj stečaj ubrzava ili namerno usporava istragu tih linija?
Sve ostalo je dim.
Znači: nije pitanje da li je 50 miliona „srušilo“ banku.

Pitanje je: zašto baš sada gašenje koristi onima koji su je do juče štitili.

izvor: @alef_pendule
 
Da ne idemo u politiku. Koliko je siguran nas bankarski sektor? Da li postoji mogucnost daljeg urusavanja? Jer vidim da ima ljudi koji ovo bolje razumeju.
 
Mogucnost uvek postoji, ali u ovom slucaju je jako mala, nisu ovo cifre koje mogu znacajno da uticu na likvidnost drzave.
 
MegaSkot je napisao(la):
Ako dozvoljavate, dobar osvrt:

ZAŠTO JE STVARNO SRUŠENA ALTA BANKA?
Zaboravimo na zvanične priče o „padu likvidnosti“ i medijsku dramu o 50 miliona €.
Za kartel koji godinama barata milijardama, ta suma nije panika.
To je dimna zavesa.
Pogledajmo logičke činjenice iza ovog noćnog stečaja.

Prvo, Alta banka nije bila neutralna institucija.
Njen brzi rast, politička bliskost i uloga u ekosistemu starog poretka jasno govore: to je bila institucija unutar sistema, a ne van njega.
Teza da bi Narodna banka Srbije ovo uradila iznenada i bez znanja vrha slabo stoji.

Da, unutrašnji lom postoji, sami viceguverneri NBS su se ogradili i rekli da su kasno saznali.
Ali ugasiti ovakvu banku u postizbornom vakuumu kao čistu „tehnikaliju“ je operativno nemoguće.
Zato pitanje nije da li je 50 miliona srušilo banku.
Pitanje je: ZAŠTO BAŠ SADA?

Odgovori mogu biti:
Gašenje u ovom trenutku koristi onima koji su banku do juče štitili.
U pitanju je planirana operacija kontrolisanog povlačenja, vođena kombinacijom 5 ključnih faktora. Idemo redom:
Alta je bila prohodni čvor za iznošenje i prepakivanje novca preko granice.
Posle 25. oktobra i pada vlasti, taj kanal postaje opasan. Nova većina plus spoljni pritisak, prevelik rizik da čvor ostane živ.
Gašenje zatvara javni terminal, a novac ide dalje.
Kontrola nad dokumentacijom.
Stečaj ne briše tragove, ali menja ko drži ključeve i kojim redom se otvaraju predmeti.
Dok su tužilaštvo i aparat još u starom sastavu, tempo forenzike se kroz stečaj može usporavati i fragmentirati. To je upravljanje vremenom.
Odvajanje Banke od mreže.
Žrtvuje se jedna institucija da bi se zaštitili širi interesi: povezana preduzeća, sporni krediti, javni poslovi i ofšor strukture.
Banka se u javnosti izoluje kao "ekonomski incident", a ne kao ulazna tačka u ceo politički sistem.Medijska dimna zavesa svesno puštena.
Priča o „panici deponenata i 50 miliona“ uspešno skreće fokus javnosti sa glavnih pitanja:
Ko je godinama stvarno koristio ovu banku?
Koji državni novac je kroz nju prolazio?
Koji dilovi i čiji novac i krediti stoje iza njenog rasta?
Spoljni rizik i sankcije.
Čak i pre formalnog uvođenja sankcija SAD (OFAC), sam zahtev menja ponašanje stranih banaka. Korespondentni odnosi postaju nervozni.
Vrhunskom menadžmentu kartela je racionalnije da sam ugasi domaći čvor nego da sačeka da ga spolja zamrznu.Najvažnija tačka:
Ako oni i dalje drže delove pravosuđa i policije, onda ovaj stečaj nije njihov poraz.
To je taktičko povlačenje.
50 miliona -dimna zavesa i javni okidač
Stečaj - zatvaranje izloženog čvora
Pravi cilj - sklanjanje šire imovine van domašaja brze istrage.
Zato pravo novinarsko pitanje za dane pred nama ne glasi „zašto je pala likvidnost“.
Prava pitanja su:
Šta je tačno iz banke izašlo u prozoru od 25. do 30. oktobra?
Koji krediti i povezana lica čine pravu bilansnu priču?
I na kraju:
Koje ofšor i korespondentne linije u inostranstvu ostaju aktivne nakon što je na beogradska vrata stavljen katanac?
Da li ovaj stečaj ubrzava ili namerno usporava istragu tih linija?
Sve ostalo je dim.
Znači: nije pitanje da li je 50 miliona „srušilo“ banku.

Pitanje je: zašto baš sada gašenje koristi onima koji su je do juče štitili.

izvor: @alef_pendule
Kliknite za proširenje...
dobar mu free gpt
 
delboy je napisao(la):
Mogucnost uvek postoji, ali u ovom slucaju je jako mala, nisu ovo cifre koje mogu znacajno da uticu na likvidnost drzave.
Kliknite za proširenje...
Alta banka ima oko 3% uticaja u nasem bankovnom sistemu.
A @Toshiro Mifune sto spominje da je apolitican, ali da nije ispratio ko je bio glavni za Alta banku i kako posluju - je velika zabluda, i nemojte ljudi da upijate svasta sto cujete u ovoj temi. Vrlo perfidno komunicira i ne znam zasto mu je to dozvoljeno kad je politika zabranjena na ovom forumu
 
unrealDeer je napisao(la):
A @Toshiro Mifune sto spominje da je apolitican, ali da nije ispratio ko je bio glavni za Alta banku i kako posluju - je velika zabluda, i nemojte ljudi da upijate svasta sto cujete u ovoj temi. Vrlo perfidno komunicira i ne znam zasto mu je to dozvoljeno kad je politika zabranjena na ovom forumu
Kliknite za proširenje...
Ponekad je potrebno sa razumevanjem pročitati šta drugi pišu, ko je u stanju, naravno. Moj prvi post sa 2. strane koji je ponovo pokrenuo temu: "Izbacili su ponudu preko 6% na dinarsku godišnju štednju, i 5.5% na 6 meseci. To je ubedljivo najbolja ponuda, ali ne znam koliko je ova banka uopše sigurna, uzevši u obzir kako je nastala, ko je vlasnik i shodno tome, moguće turbulencije posle izbora."

Dakle, ne da sam ispratio ko je glavni za Altu, nego sam savršeno upućen u celu pozadinu priče. Jedino perfidno ovde je što mi u usta stavljaš nešto što nisam izgovorio. Ja nisam rekao da sam ja apolitičan, naprotiv, iz mojih postova je sve jasno, već je to odgovor na konstataciju drugog člana da je apolitičnost oksimoron.

Smešno je šta pišeš.
 
Uvek se setim komšije penzionera koji je pre par meseci obišao sve moguće banke i nijedna nije htela da mu da kredit zbog godina (76) i male penzije. Kaže na kraju odem u alta banku i odobre mi kredit bez ikakvih dodatnih pitanja. 🙂
 
Čitam na Reditu da je Alta banka jedna od retkih ako ne i jedina dozvoljavala izbeglim Rusima da otvore račune. Par njh se žali da ne mogu da upotrebljavaju kartice i online banking te da su ostali sa malo/nedovoljno keša. Ne mogu da plate (naduvane) kirije itd. Jedina banka koja je poslovala sa ruskim.
 
Toshiro Mifune je napisao(la):
Poznavanje bankarskih usluga i finansijska pismenist nije provera da li banka posluje u kriminalnom eko sistemu i da li je u kriminalnoj sprezi sa vlašću. To je u najvećem broju slučajeva neproverivo, za razliku od bankarskih usluga koje su transparentne i proverive: poređenje štednih i kreditnih kamata, kursna lista, ponuda i vođenje tekućih računa, kartične usluge itd. Ako umeš da nađeš najbolju ponudu, onda si finansijski pismen.


Ne treba biti baš mnogo pametan da se shvati da poenta mog posta nije bila odbrana Alte (o kojoj, btw, nisam napisao nijednu jedinu pozitivnu reč, naprotiv), već odbrana običnog čoveka da ne mora i ne može biti stručnjak u svakoj oblasti, niti redovno pratiti vesti iz tog sektora i političke veze vlasti i banaka. A sve apropo onog da su krivi ljudi što su uložili, a ne mafioze šta su napravili.
Kliknite za proširenje...

Stvari se ne posmatraju izvan konteksta.

Ti si zapravo pokrenuo ovaj thread, ako se ne varam, nedelju dana pred izbore. Pitao si, parafraziram, da li je pametno štedeti u ALTA Banci, jer je kamata nešto veća. Ja sam ti napisao, sačekaj sledeću nedelju. Ako bi posmatrao stvari u dužem vremenskom kontekstu od dve godine unazad, ne bi ti ni palo napamet da razmišljaš o štednji, a ako staviš sve ostalo u društvu u kontekst toga sve bi bilo puno jasnije i zašto je ta kamata veća.

Da budem korektan, veća kamata u ALTA Banci može biti posledica i toga da su imali preko 30% likvidnih sredstava, dok je kod drugih banaka to oko 15%. To ne mora biti loše, ako je izvan konteksta, ali ako se stavi u kontekst opštih dešavanja, može se zaključiti da je to bila banka novčanik za određeni tip sredstava iz raznih radnji i mahinacija. Pare odleže u banci, a posle idu dalje.

Sve funkcioniše po principu očekivanja, cela američka berza je zasnovana na očekivanjima i trendovima. Da nije tako, npr. Anthropic ne bi mogao ni da uđe na berzu sa 80 milijardi gubitka, a ne da plasira IPO na 4bil$.
 
Kako je ova banka jedino poslovala sa Rusima, kada sam Ruse kao klijente vidjao i u drugim bankama? Na šta tačno mislite?
 
Strani drzavljanin ne moze tek tako da otvori racun u banci, postoji zakon koji regulise status stranih drzavljana. Pored toga Rusi su pod sankcijama i verovatno im je trebalo neko fleksibilno resenje da mogu da vrse bankarske transakcije sa bankama u Rusiji. Negde sam procitao sa je Ruskim drzavljanima nametano da otvore racun u Alta banci.
 
Evo jedne objave sa tvitera koja ovo bolje objasnjava. Slika i tekst su preuzeti sa profila @nik_samoilov pa mislim da nije problem da se ovde objavi

Kod: 
Vidim da se mnogi u Srbiji pitaju: „Zašto su skoro svi Rusi imali račune baš u ALTA banci?“

Evo odgovora.

U julu 2024. Raiffeisen banka je odbila da otvori račun mom preduzetniku, pozivajući se na zakon koji banci daje pravo da bira klijente.

Nismo svi birali ALTA banku. Mnogi od nas nisu imali drugi izbor.

Odgovor banke iz 2024.

1000119460.webp
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh Dno