Dnevna doza zanimljivosti

[vladat1]

Ovu temu sam zamislio kao zamiljive vesti. Ako na nešto zanimljivo naiđemo, da možemo da napišemo - podelimo.

Moja prva vest - gljiva Lanmaoa asiatica (nije magična gliva ili neka druga narkomanska)



Priča o gljivi Lanmaoa asiatica (lokalno poznata kao jian shou qing – „plavi se u ruci“ jer menja boju kad se dodirne).
U Kineskoj provinciji Junan (Yunnan) ova gljiva je popularna jestiva pečurka sa bogatim umami ukusom. Veoma je hranjima i ukusna. Međutim, ako se pojede sirova ili nedovoljno kuvana, izaziva vrlo specifične halucinacije – xiao ren ren („mali ljudi“ ili „patuljci“). Ljudi vide desetine ili stotine sićušnih figura (obično 2–30 cm visoke), sličnih vilenjacima, patuljcima ili klovnovima u šarenoj odeći, koje se penju po nameštaju, hodaju ispod vrata, marširaju po stolu ili čak „plivaju“ u činiji supe. Halucinacije su veoma realistične, trodimenzionalne i uklapaju se u stvarno okruženje.
Lekari u Junanu svake sezone (jun–avgust) leče stotine takvih slučajeva. Efekti se obično javljaju 6–24 sata nakon konzumacije i mogu trajati i do dva tri dana. Gljiva nije fatalna i ne izaziva oštećenje organa, ali je iskustvo često intenzivno.
Zanimljivo je što se isti fenomen (tzv. liliputanske halucinacije) javlja i kod istih ili srodnih gljiva u Filipinima i Papui Novoj Gvineji, iako kulture nisu imale kontakt. Jedina zajednička imenica je gljivia Lanmaoa asiatica. Naučnici još nisu identifikovali tačan aktivni sastojak – nije psilocibin ni bilo koja poznata psihodelična supstanca.
U restoranima u Junanu često stavljaju tajmer na 15 minuta i upozoravaju goste: „Ne jedite dok tajmer ne istekne, inače ćete videti male ljude.“
Lanmaoa asiatica (lokalno jian shou qing ili „plavi se u ruci“) bolete gljiva (porodica Boletaceae), srodna običnom vrganju, a ne klasičnim „magičnim“ pečurkama.
Raste u simbiozi sa borovima (Pinus yunnanensis) u provinciji Junan (Kina), a ista vrsta je pronađena i na severu Filipina.
Crvenkaste je boje, meso plavi kada se preseče ili dodirne.
Vrlo je cenjena kao jestiva gljiva zbog bogatog umami ukusa i prodaje se na pijacama i u restoranima.
Kada se dobro skuva (obično 15+ minuta), bezbedna je za jelo. Problem nastaje samo ako se pojede sirova ili nedovoljno termički obrađena.
Zašto izaziva halucinacije
Naučnici još ne znaju tačan uzrok. Evo šta je pouzdano ustanovljeno:
Nema poznatih psihodelika
Genomska analiza (2026.) pokazala je da gljiva nema gene potrebne za proizvodnju psilocibina (klasične magične pečurke) ni ibotenske kiseline/muscimola (muhara). Nema tragova ni drugih poznatih gljivičnih halucinogena.
Nepoznato jedinjenje
Aktivna supstanca je još uvek neidentifikovana. Pretpostavlja se da je reč o potpuno novom tipu spoja (možda velikom proteinu ili nekom termolabilnom molekulu koji se uništava kuvanjem). Istraživači (Colin Domnauer i tim sa Univerziteta Juta) još rade na izolaciji.
Karakteristike efekta su neuobičajene
Početak: kasni (obično 12–24 sata posle jela).
Trajanje: 1–3 dana, ponekad i duže.
Tipična halucinacija: „liliputanske“ – desetine ili stotine sitnih (2–30 cm), realističnih figura (patuljci, vilenjaci, klovnovi) koje se penju, marširaju i interaguju sa stvarnim okruženjem.
Ljudi su uglavnom svesni da su pod uticajem.
Zbog kasnog početka postoje hipoteze da možda deluje indirektno – preko creva ili kao prolek (telo ga prerađuje u aktivnu formu), a ne kao klasičan alkaloid koji odmah ulazi u mozak.
Ukratko: gljiva je prava, efekat je pouzdan i dokumentovan stotinama slučajeva godišnje, ali hemijski mehanizam još uvek predstavlja naučnu misteriju.



O ovome je pisao i BBC , što ne znači naravno da je sve tačno.

'Videćete male ljude': Misteriozna pečurka od koje ljudi imaju liliputanske halucinacije - BBC News na srpskom

Nauka je tek nedavno opisala gljive koje se nalaze u različitim delovima sveta, ali ljudima izazivaju potpuno iste vizije.

www.bbc.com

 

[vladat1]

Ovo nije nema tema. Slobodno prokomentarišite. Koliko vas bi ovu pečurku ubacilo kolegi u hranu 😀 Sreća pa halucinacije nisu nasilne 🙂

 

[outlaw]

Čing Ši smatra se najuspešnijim piratom u istoriji i ne samo među ženama, već uopšte!

Rođena je krajem 18. veka u Kini, verovatno oko 1775. godine. Pre nego što je postala pirat, radila je u kantonskoj kući za zabavu (verovatno bila prostitutka) gde je stekla veštine pregovaranja, čitanja ljudi i upravljanja novcem, sve sposobnosti koje će joj kasnije omogućiti da vodi jednu od najvećih piratskih flota ikada.

Udala se za piratskog kapetana Čenga I, vođu moćne flote Crvene zastave. Nakon šest godina braka, Čeng I je umro u 42. godini. Ne zna se mnogo o tome kako je preminuo. Njegova smrt je ostavila Čing Ši u nesigurnom položaju. Usvojeni sin i naslednik njenog muža, Čeng Po Tsai, prvobitno je nasledio komandu nad flotom.

Međutim, Čeng Po Tsai je bio više od posinka, on je bio ljubavnik njenog muža. U roku od nekoliko nedelja nakon Čengove smrti, Čing Ši je uzela posinka za svog ljubavnika, na kraju učvrstivši vezu brakom. Ubrzo je uspela da se vrati na vlast i stekla vođstvo nad flotom.

Pod njenim vođstvom flota je narasla na stotine brodova i desetine hiljada gusara. Kontrolisali su trgovinu duž južne kineske obale i praktično nametali porez brodovima i selima.

Čing Ši je bila poznata po brutalno jasnom kodeksu:
1. Plen je morao da se prijavi i deli po pravilima.
2. Silovanje zarobljenica kažnjavano je smrću. Ako je seks između zarobljenice i pirata bio dobrovoljan, oboje bi bili pogubljeni.
3. Neposlušnost i krađa od flote takođe su značili pogubljenje.

Ta disciplina pretvorila je pirate u organizovanu silu nalik mornarici.

Kineska carska mornarica, kao i portugalske i britanske snage, pokušavale su da je poraze — bez uspeha. Čing Ši je koristila brojnost, poznavanje obale i taktiku zasede. Na vrhuncu moći komandovala je snagom većom od mnogih državnih flota tog vremena.

Za razliku od većine gusara, nije poginula u borbi niti završila na vešalima. Godine 1810. pregovarala je o amnestiji sa kineskim vlastima. Zadržala je bogatstvo, deo flote i slobodu.
Kasnije je vodila kockarnicu i živela relativno mirno do smrti 1844.

 

[-bahamud-]

Ovo nije nema tema. Slobodno prokomentarišite. Koliko vas bi ovu pečurku ubacilo kolegi u hranu 😀 Sreća pa halucinacije nisu nasilne 🙂

Kakom kolegi,ja bi je konzumirao 😛

 

[old_bookmaker]

🤘
…
Patuljci me zovu zaboravljenim imenom,
U magnovenju …
😆

 

[vlayza]

Čing Ši smatra se najuspešnijim piratom u istoriji i ne samo među ženama, već uopšte!

Rođena je krajem 18. veka u Kini, verovatno oko 1775. godine. Pre nego što je postala pirat, radila je u kantonskoj kući za zabavu (verovatno bila prostitutka) gde je stekla veštine pregovaranja, čitanja ljudi i upravljanja novcem, sve sposobnosti koje će joj kasnije omogućiti da vodi jednu od najvećih piratskih flota ikada.

Udala se za piratskog kapetana Čenga I, vođu moćne flote Crvene zastave. Nakon šest godina braka, Čeng I je umro u 42. godini. Ne zna se mnogo o tome kako je preminuo. Njegova smrt je ostavila Čing Ši u nesigurnom položaju. Usvojeni sin i naslednik njenog muža, Čeng Po Tsai, prvobitno je nasledio komandu nad flotom.

Međutim, Čeng Po Tsai je bio više od posinka, on je bio ljubavnik njenog muža. U roku od nekoliko nedelja nakon Čengove smrti, Čing Ši je uzela posinka za svog ljubavnika, na kraju učvrstivši vezu brakom. Ubrzo je uspela da se vrati na vlast i stekla vođstvo nad flotom.

Pod njenim vođstvom flota je narasla na stotine brodova i desetine hiljada gusara. Kontrolisali su trgovinu duž južne kineske obale i praktično nametali porez brodovima i selima.

Čing Ši je bila poznata po brutalno jasnom kodeksu:
1. Plen je morao da se prijavi i deli po pravilima.
2. Silovanje zarobljenica kažnjavano je smrću. Ako je seks između zarobljenice i pirata bio dobrovoljan, oboje bi bili pogubljeni.
3. Neposlušnost i krađa od flote takođe su značili pogubljenje.

Ta disciplina pretvorila je pirate u organizovanu silu nalik mornarici.

Kineska carska mornarica, kao i portugalske i britanske snage, pokušavale su da je poraze — bez uspeha. Čing Ši je koristila brojnost, poznavanje obale i taktiku zasede. Na vrhuncu moći komandovala je snagom većom od mnogih državnih flota tog vremena.

Za razliku od većine gusara, nije poginula u borbi niti završila na vešalima. Godine 1810. pregovarala je o amnestiji sa kineskim vlastima. Zadržala je bogatstvo, deo flote i slobodu.
Kasnije je vodila kockarnicu i živela relativno mirno do smrti 1844.

Pogledajte prilog 556913

Čitam tekst i ne vidim šta je krekovala. Niti jailbreak, niti gta serijal... Winrar?

 

[neo geo]

Bice ova vesela tema brzo zatvorena, sem ako je ne puste kao uvertitu u ono novogodisnje produvavanje ako se dobro secam bilo je tako nesto.

Sto se tice neke moje zanimljvosti sa gljivama bar, u nasoj zemlji imamo psylociba serbica, nase gore list, i navodno dosta cenjena i samim tim trazena. Isao sam sa drugom koji to voli da mu pravim drustvo ne bi li ih nasao, kad ono dobri Srbi izgazili vec teritoriju i silne jaruge u koje smo se zavlacili, naravno nisu tamo slucajno zalazili vec su trazili isto to.