Dnevna doza zanimljivosti

[vladat1]

Ovu temu sam zamislio kao zamiljive vesti. Ako na nešto zanimljivo naiđemo, da možemo da napišemo - podelimo.

Moja prva vest - gljiva Lanmaoa asiatica (nije magična gliva ili neka druga narkomanska)



Priča o gljivi Lanmaoa asiatica (lokalno poznata kao jian shou qing – „plavi se u ruci“ jer menja boju kad se dodirne).
U Kineskoj provinciji Junan (Yunnan) ova gljiva je popularna jestiva pečurka sa bogatim umami ukusom. Veoma je hranjima i ukusna. Međutim, ako se pojede sirova ili nedovoljno kuvana, izaziva vrlo specifične halucinacije – xiao ren ren („mali ljudi“ ili „patuljci“). Ljudi vide desetine ili stotine sićušnih figura (obično 2–30 cm visoke), sličnih vilenjacima, patuljcima ili klovnovima u šarenoj odeći, koje se penju po nameštaju, hodaju ispod vrata, marširaju po stolu ili čak „plivaju“ u činiji supe. Halucinacije su veoma realistične, trodimenzionalne i uklapaju se u stvarno okruženje.
Lekari u Junanu svake sezone (jun–avgust) leče stotine takvih slučajeva. Efekti se obično javljaju 6–24 sata nakon konzumacije i mogu trajati i do dva tri dana. Gljiva nije fatalna i ne izaziva oštećenje organa, ali je iskustvo često intenzivno.
Zanimljivo je što se isti fenomen (tzv. liliputanske halucinacije) javlja i kod istih ili srodnih gljiva u Filipinima i Papui Novoj Gvineji, iako kulture nisu imale kontakt. Jedina zajednička imenica je gljivia Lanmaoa asiatica. Naučnici još nisu identifikovali tačan aktivni sastojak – nije psilocibin ni bilo koja poznata psihodelična supstanca.
U restoranima u Junanu često stavljaju tajmer na 15 minuta i upozoravaju goste: „Ne jedite dok tajmer ne istekne, inače ćete videti male ljude.“
Lanmaoa asiatica (lokalno jian shou qing ili „plavi se u ruci“) bolete gljiva (porodica Boletaceae), srodna običnom vrganju, a ne klasičnim „magičnim“ pečurkama.
Raste u simbiozi sa borovima (Pinus yunnanensis) u provinciji Junan (Kina), a ista vrsta je pronađena i na severu Filipina.
Crvenkaste je boje, meso plavi kada se preseče ili dodirne.
Vrlo je cenjena kao jestiva gljiva zbog bogatog umami ukusa i prodaje se na pijacama i u restoranima.
Kada se dobro skuva (obično 15+ minuta), bezbedna je za jelo. Problem nastaje samo ako se pojede sirova ili nedovoljno termički obrađena.
Zašto izaziva halucinacije
Naučnici još ne znaju tačan uzrok. Evo šta je pouzdano ustanovljeno:
Nema poznatih psihodelika
Genomska analiza (2026.) pokazala je da gljiva nema gene potrebne za proizvodnju psilocibina (klasične magične pečurke) ni ibotenske kiseline/muscimola (muhara). Nema tragova ni drugih poznatih gljivičnih halucinogena.
Nepoznato jedinjenje
Aktivna supstanca je još uvek neidentifikovana. Pretpostavlja se da je reč o potpuno novom tipu spoja (možda velikom proteinu ili nekom termolabilnom molekulu koji se uništava kuvanjem). Istraživači (Colin Domnauer i tim sa Univerziteta Juta) još rade na izolaciji.
Karakteristike efekta su neuobičajene
Početak: kasni (obično 12–24 sata posle jela).
Trajanje: 1–3 dana, ponekad i duže.
Tipična halucinacija: „liliputanske“ – desetine ili stotine sitnih (2–30 cm), realističnih figura (patuljci, vilenjaci, klovnovi) koje se penju, marširaju i interaguju sa stvarnim okruženjem.
Ljudi su uglavnom svesni da su pod uticajem.
Zbog kasnog početka postoje hipoteze da možda deluje indirektno – preko creva ili kao prolek (telo ga prerađuje u aktivnu formu), a ne kao klasičan alkaloid koji odmah ulazi u mozak.
Ukratko: gljiva je prava, efekat je pouzdan i dokumentovan stotinama slučajeva godišnje, ali hemijski mehanizam još uvek predstavlja naučnu misteriju.



O ovome je pisao i BBC , što ne znači naravno da je sve tačno.

'Videćete male ljude': Misteriozna pečurka od koje ljudi imaju liliputanske halucinacije - BBC News na srpskom

Nauka je tek nedavno opisala gljive koje se nalaze u različitim delovima sveta, ali ljudima izazivaju potpuno iste vizije.

www.bbc.com

 

[vladat1]

Ovo nije nema tema. Slobodno prokomentarišite. Koliko vas bi ovu pečurku ubacilo kolegi u hranu 😀 Sreća pa halucinacije nisu nasilne 🙂

 

[outlaw]

Čing Ši smatra se najuspešnijim piratom u istoriji i ne samo među ženama, već uopšte!

Rođena je krajem 18. veka u Kini, verovatno oko 1775. godine. Pre nego što je postala pirat, radila je u kantonskoj kući za zabavu (verovatno bila prostitutka) gde je stekla veštine pregovaranja, čitanja ljudi i upravljanja novcem, sve sposobnosti koje će joj kasnije omogućiti da vodi jednu od najvećih piratskih flota ikada.

Udala se za piratskog kapetana Čenga I, vođu moćne flote Crvene zastave. Nakon šest godina braka, Čeng I je umro u 42. godini. Ne zna se mnogo o tome kako je preminuo. Njegova smrt je ostavila Čing Ši u nesigurnom položaju. Usvojeni sin i naslednik njenog muža, Čeng Po Tsai, prvobitno je nasledio komandu nad flotom.

Međutim, Čeng Po Tsai je bio više od posinka, on je bio ljubavnik njenog muža. U roku od nekoliko nedelja nakon Čengove smrti, Čing Ši je uzela posinka za svog ljubavnika, na kraju učvrstivši vezu brakom. Ubrzo je uspela da se vrati na vlast i stekla vođstvo nad flotom.

Pod njenim vođstvom flota je narasla na stotine brodova i desetine hiljada gusara. Kontrolisali su trgovinu duž južne kineske obale i praktično nametali porez brodovima i selima.

Čing Ši je bila poznata po brutalno jasnom kodeksu:
1. Plen je morao da se prijavi i deli po pravilima.
2. Silovanje zarobljenica kažnjavano je smrću. Ako je seks između zarobljenice i pirata bio dobrovoljan, oboje bi bili pogubljeni.
3. Neposlušnost i krađa od flote takođe su značili pogubljenje.

Ta disciplina pretvorila je pirate u organizovanu silu nalik mornarici.

Kineska carska mornarica, kao i portugalske i britanske snage, pokušavale su da je poraze — bez uspeha. Čing Ši je koristila brojnost, poznavanje obale i taktiku zasede. Na vrhuncu moći komandovala je snagom većom od mnogih državnih flota tog vremena.

Za razliku od većine gusara, nije poginula u borbi niti završila na vešalima. Godine 1810. pregovarala je o amnestiji sa kineskim vlastima. Zadržala je bogatstvo, deo flote i slobodu.
Kasnije je vodila kockarnicu i živela relativno mirno do smrti 1844.

 

[-bahamud-]

Ovo nije nema tema. Slobodno prokomentarišite. Koliko vas bi ovu pečurku ubacilo kolegi u hranu 😀 Sreća pa halucinacije nisu nasilne 🙂

Kakom kolegi,ja bi je konzumirao 😛

 

[old_bookmaker]

🤘
…
Patuljci me zovu zaboravljenim imenom,
U magnovenju …
😆

 

[vlayza]

Čing Ši smatra se najuspešnijim piratom u istoriji i ne samo među ženama, već uopšte!

Rođena je krajem 18. veka u Kini, verovatno oko 1775. godine. Pre nego što je postala pirat, radila je u kantonskoj kući za zabavu (verovatno bila prostitutka) gde je stekla veštine pregovaranja, čitanja ljudi i upravljanja novcem, sve sposobnosti koje će joj kasnije omogućiti da vodi jednu od najvećih piratskih flota ikada.

Udala se za piratskog kapetana Čenga I, vođu moćne flote Crvene zastave. Nakon šest godina braka, Čeng I je umro u 42. godini. Ne zna se mnogo o tome kako je preminuo. Njegova smrt je ostavila Čing Ši u nesigurnom položaju. Usvojeni sin i naslednik njenog muža, Čeng Po Tsai, prvobitno je nasledio komandu nad flotom.

Međutim, Čeng Po Tsai je bio više od posinka, on je bio ljubavnik njenog muža. U roku od nekoliko nedelja nakon Čengove smrti, Čing Ši je uzela posinka za svog ljubavnika, na kraju učvrstivši vezu brakom. Ubrzo je uspela da se vrati na vlast i stekla vođstvo nad flotom.

Pod njenim vođstvom flota je narasla na stotine brodova i desetine hiljada gusara. Kontrolisali su trgovinu duž južne kineske obale i praktično nametali porez brodovima i selima.

Čing Ši je bila poznata po brutalno jasnom kodeksu:
1. Plen je morao da se prijavi i deli po pravilima.
2. Silovanje zarobljenica kažnjavano je smrću. Ako je seks između zarobljenice i pirata bio dobrovoljan, oboje bi bili pogubljeni.
3. Neposlušnost i krađa od flote takođe su značili pogubljenje.

Ta disciplina pretvorila je pirate u organizovanu silu nalik mornarici.

Kineska carska mornarica, kao i portugalske i britanske snage, pokušavale su da je poraze — bez uspeha. Čing Ši je koristila brojnost, poznavanje obale i taktiku zasede. Na vrhuncu moći komandovala je snagom većom od mnogih državnih flota tog vremena.

Za razliku od većine gusara, nije poginula u borbi niti završila na vešalima. Godine 1810. pregovarala je o amnestiji sa kineskim vlastima. Zadržala je bogatstvo, deo flote i slobodu.
Kasnije je vodila kockarnicu i živela relativno mirno do smrti 1844.

Pogledajte prilog 556913

Čitam tekst i ne vidim šta je krekovala. Niti jailbreak, niti gta serijal... Winrar?

 

[neo geo]

Bice ova vesela tema brzo zatvorena, sem ako je ne puste kao uvertitu u ono novogodisnje produvavanje ako se dobro secam bilo je tako nesto.

Sto se tice neke moje zanimljvosti sa gljivama bar, u nasoj zemlji imamo psylociba serbica, nase gore list, i navodno dosta cenjena i samim tim trazena. Isao sam sa drugom koji to voli da mu pravim drustvo ne bi li ih nasao, kad ono dobri Srbi izgazili vec teritoriju i silne jaruge u koje smo se zavlacili, naravno nisu tamo slucajno zalazili vec su trazili isto to.

 

[vladat1]

Dobro jutro dragi čitaoci. Nova vest nam opet dolazi iz Kine. Na Kineskoj platformi za prodaju polovne robe i otpada Xianyu (kineski ekvivalent eBay) osvanuo nesvakidašnji oglas: Na prodaju motori Klimov RD-33, izvorno ugrađivani u lovce MiG-29.

Sigurno su dobro očuvani 😀 Svi motori u paketu ponuđeni su za 550.000 juana (oko 70.000 do 80.000 evra, zavisno od kursa), što dođe ispod 9.000 evra po motoru. Moja predpostavka njihovog porekla. Nakon pada SSSR-a, Ruska vojna industrija i skladišta bili su u potpunom rasulu. Kineski nakupci i državni agenti obilazili su bivše Sovjetske vojne baze u Rusiji, Ukrajini i Belorusiji. Tamo su za male pare ili u zamenu za informacije i robu - hranu kupovali rashodovane avione MiG-29, njihove rezervne motore RD-33 i tehničku dokumentaciju sa otpada i iz napuštenih skladišta.

Kineska avio-industrija je decenijama, a posebno tih godina, imala problem sa razvojem sopstvenih pouzdanih mlaznih motora. Motori RD-33 iz MiG-29 bili su im ključni za dva projekta:

- Obrnuti inženjering (Reverse Engineering): Kineski inženjeri su rastavljali te motore na otpadima i u institutima kako da bi proučili metalurgiju, lopatice turbine i sisteme sagorevanja.

- Razvoj lovca FC-1 / JF-17 Thunder: Na osnovu Ruskog RD-33 (Klimov RD-33), Kinezi su razvili svoju verziju motora nazvanu WS-13 (Taishan), koja pokreće njihove moderne lake lovce.



Zanimljivost. Osim Kineza tih godina su SSSR om vršljali i agenti SAD, UK, DE Indije i Pakistana. Amerkinacima je najveća briga bila da nuklearno oružuje ne završi kod "terorista". Indijci u kupovali bukvalno sve. Paralela sa današnjim ratom u Ukrajni. I danas se tehnologija kupuje i švercuje, samo što je pod ogromnom kontrolom Rusije.

izvor vesti i slika je REDIT

 

[Vlajo]

Ako budem menjao na mom MiG-u, moram li da prekucavam brojeve ili ide atest ?

 

[gorgilije]

Ako budem menjao na mom MiG-u, moram li da prekucavam brojeve ili ide atest ?

Ma montiraj i teraj...

 

[isnogood]

dosao EV u modu niko becje vishe mlazni motor

 

[vladat1]

Meni je jako žao što mi kao zemlja nisamo nastavili sa G4 super Glabom i J 22 Orao lom. Mislim da u ovoj industriji bi trebalo da budemo najjači u evropi. Šta je tu je. Da ne idemo u politiku.

 

[NShappy]

Ona zemlja koja je pravila te avione više ne postoji. A pomalo smo se i zavadili.
Te avione je pravila kooperacija iz cele tadašnje države, a posle raspada smo krenuli u suviše različitim pravcima da bi nastavak kooperacije bio moguć.
🙁

 

[rafiki]

Da vidim tog pilota koji bi se usudio da poleti u letelici razvijenoj današnjom "domaćom" pameti...
Pozdrav

 

[isnogood]

Svaki, ne bi to poletelo.

 

[pmb]

Najveća šteta je što smo presekli taj kontinuitet i pogubili ljude. Nisu ni G-4 ni Orao bili čudo tehnike, ali su bili dokaz da znamo da napravimo ozbiljan avion. Ceo taj sistem se gradio decenijama – pamet u Žarkovu, sklapanje u Mostaru, a kooperanti po celoj zemlji, plus saradnja sa Rumunima za Orla. Naravno, kad se država raspala, sve je to puklo. Nerealno je pričati da bismo danas mogli da pariramo Francuzima ili Šveđanima, ali da smo bar sačuvali inženjere i razvoj, sigurno bismo imali svoje mesto na tržištu školskih i lakih borbenih aviona. Ovako, kad jednom rasformiraš timove i izgubiš tehnologiju, to se više ne vraća.

 

[Pauk]

Motor nije bio produkt "domaćeg uma" nego liceciran Rols-Roys.

 

[SOCOM]

Meni je jako žao što mi kao zemlja nisamo nastavili sa G4 super Glabom i J 22 Orao lom. Mislim da u ovoj industriji bi trebalo da budemo najjači u evropi. Šta je tu je. Da ne idemo u politiku.

Ni tada nismo bili najjači, sa mnogo više resursa. Što reče kolega, kupovali smo Rols - Rojs motore za Orla, i to smo dobili slabije motore od traženih.
Nisu to loši avioni bili, ali daleko od vrha. Ne znam ni da li smo imali svoje radare za njih. Koliko se sećam, Orao nema radar, ima neki balast u nosu.
Bila je u planu modernizacija Orla, ali ne znam dokle se stiglo, verovatno ne baš daleko.
Ono što je moglo da se radi, da se ne izgube ljudi, da bar radimo proizvodnju za druge, krademo novije tehnologije, radimo servis i tako to.
Očigledno da nije niko imao volje za takvu gimnastiku.

Pred drugi svetski rat smo imali pravi, konkurentni lovački avion, IK-3.
Doduše, i on je imao dosta uvozne opreme.

Rogožarski IK-3 – Wikipedija / Википедија

sh.wikipedia.org

 

[vladat1]

Da se vratimo u drugi oktobar 1971 godine. Lokacija Beograd. Naš grad je tih sedamdesetih bio grad prosperiteta. Gradili su se putevi, mostovi, stambeni blokovi. Grad je bujao i fizički i kulturno, pa Španska korida koja gostuje baš u Beogradu i nije bila neko čudo. Ovde je u to vreme bilo pola Holivuda. Čak će se i Istok usuditi da svoje elitne orkestre, balete šalje do Beograda. Da ste recimo tada šetali Terazijama, mogli ste da sretnete Ričarda Bartona, Liz Tejlor, da se sapletete o Kirka Daglasa, a da vam Lorens Olivije u Narodnom pozorištu glumi Otela. Tada nisi morao da kradeš, pa čak ni konju glavu 🙂 .

To je bio istorijski događaj, jer je to bila prva prava Španska korida održana u Evropi van Pirinejskog poluostrva. Dvanaest bikova stiglo je iz Španije u Beograd. Smešteni su na Torlaku, a došli su brižljivo isplaniranom trasom. Podrobno je ispitano da li je bilo stočnih bolesti u poslednjih pola godine putem kojim će doći, kako bi se izbegla bilo koja vrsta rizika. Čak su im se i hrana i voda služile na samo određenim stanicama. Dobijali su redovno i vitaminske injekcije. Glavni matador bio je čuveni Luis Migel Domingin (jedan od najslavnijih matadora tog doba, bliski prijatelj Pabla Pikasa i Ernesta Hemingveja). Stadion je bio pun (oko 4.500 do 5.000 ljudi), ali je mentalitetski sudar bio ogroman. Dok su Španci navikli na slavljenje matadora, Beogradska publika nije imala razumevanja za krvavi finiš. Kada su bikovi počeli da padaju, umesto entuzijastičnog usklika „Ole!”, na tribinama je zavladao muk ili negodovanje — publika je na kraju otvoreno navijala za bika. Tu se jasno mogla videti veličina našeg naroda koji uvek navija za slabije ! Španci više nikada nisu gostovali kos nas 🙁


Zanimljivost

Matador je hrabar čovek. Ima onih koji su tražili da ih ostave da iskrvare u areni. Okruženi su lepim ženama. Posebno se ceni kada matador zasluži da odseče jedno uvo, pa drugo, pa čak i rep biku. Onda ga pruža predsedniku bikovskog trga i ako mu nešto pretekne, posveti to dami koja sedi u publici. Uši bika poklonjene su jednoj dami na koridi te godine na stadionu Tašmajdan u Beogradu. Koridi u Meksiku nije odoleo ni nekoliko godina ranije Josip Broz. Voleo ju je Jul Briner. Koridu su voleli general Franko, slikar Pikaso.

 

[outlaw]

Koale su među najvećim spavalicama u životinjskom svetu. Spavaju između 18 i 20 sati dnevno, a razlog se krije u njihovoj ishrani.

Hrane se gotovo isključivo lišćem eukaliptusa, koje sadrži malo energije, teško se vari i ima jedinjenja koja su otrovna za mnoge druge životinje. Njihov organizam posebno je prilagođen takvoj ishrani, pa koale imaju spor metabolizam i štede energiju dugim odmaranjem.

Kada nisu u snu, uglavnom jedu, odmaraju se ili se polako kreću kroz krošnje drveća.

Dok ostatak sveta žuri, koale nas podsećaju da je ponekad najvažnije sačuvati energiju.

 

[marinko98]

^I povećati obim struka😉

 

[Zuba1970]

Ako sam na nesto ljubomoran na sestru to je sto je bila u AUS i drzala Koale. Kaze da ne mogu ni da zamislim kako su pufnaste. 😍🐨

 

[Uriel]

Svi ste upoznati sa Dyatlov pass tragedijom ali desio se jos jedan jako slican incident

 

[vladat1]

Što ne napisa nešto

 

[Uriel]

1993 grupa od 7 hajkera planinarili po zabitima Sibira. Njih 6 uz ludacke simptome umiru za jako kratko vreme. Jedina prezivela bez ikakvih simptoma luta 3 dana dok je nisu spasili.
Zvanicna iztraga tipicno rusko muljanje "smrzli se".
Nezvanicno, otrovali su se od nekih neuro/toxic hemudza/oruzija koje je neko (verovatno vojska) pobacao. Jedina prezivela nije pila vodu od topljenog snega.

 

[djalf]

Sećam se jedne priče iz Politikinog Zabavnika, verovatno rubrika "Život piše drame" gde je opisan čovek koji je popravljao krov i slučajno pao u baštu gde je imao posađen paradajz i metalno kolje koje drži taj paradajz pošto on raste u visinu. Šipka mu je ušla u predelu prepona prošla kroz celo telo mimo bilo kog organa i izašla između vrata i ramena. Sem kože nikakvu drugu povredu nije imao.

 

[Boki.N]

Tako su ljudi nabijani na kolac. Ne sećam se tog članka inače, sigurno bih upamtio. Politikin Zabavnik i Galaksija redovno štivo 🙂

1993 grupa od 7 hajkera planinarili po zabitima Sibira

9 skijaša/planinara

 

[djalf]

Ja sam 80tih i 90tih čitao svaki broj, moji to redovno uzimali a deda posle skupljao, sećam se leti na raspustu kod njega na vikendici u Vrnjačkoj Banji mi je to bilo omiljeno da prođem opet natenane, naravno pored stripova.

 

[Vuletaa]

Ja sam baš pre neki dan kupio politikin zabavnik posle xy godina. Nisam još stigao da ga pročitam ali čini mi se da je kvalitet materijala unutrašnjih listova dosta lošiji nego pre 10tak godina. To mi je bio prvi utisak.

 

[Pauk]

Ja sm iz Zabvnka naučio da čitam 50ih godina.