Šta je novo?
Od:
Filteri

Tekuci racun u bankama

rovello je napisao(la):
Tarifnik je nepromenjen, i dalje je naknada za RTGS plaćanja (ona preko 300k) jakih 0,2% (max 3k), dok je za kliring i instant (ona ispod 300k) bez naknade na paketu MAX, 50 dinara na Lite, i tako dalje. Podrazumevani limit za plaćanja je pritom 150k dnevno, ali se može promeniti preko aplikacije, pri čemu je maksimalni 20 miliona, što je valjda dovoljno, hahah. I to je nezavisno od paketa, napominjem to jer je neko na temi napisao kako su ga preko četa dezinformisali da za Lite ne može biti veći od 150k, što je bila teška izvala agenta.

Sećam se, međutim, da si ti imao neku frku: beše si imao bag sa promenom limita (dešava se, nažalost), pa su ti preko kontakt centra podigli specijalno limit za jednu transakciju, pa si to prebacio sve izjedna preko RTGS naloga. Da nije bilo toga, tj. da si uspeo sam da ga povećaš, mogao si bez problema poslati više naloga u iznosu do 300k i tako besplatno (ako si bio na MAX-u, a svakako jeftinije i ako si bio na nižem paketu) prebaciti sav iznos. Npr. ako prebacuješ milion, pošalješ tri naloga po 300k i jedan od 100k. Na MAX-u ti to bude za dž, dok bi na Lite bilo 200 (četiri naloga po 50), plus bi se sve po potrebi realizovalo odmah, 365/24/7. S druge strane, slanje jednog miliona izjedna koštalo bi 2k, uz striktnu realizaciju u toku redovnog radnog vremena banke, tj. RTGS sistema, kroz koji te veće uplate prolaze.
Kliknite za proširenje...

Tako je, imao sam problem sa promenom limita, ali svakako nisam imao opciju da šaljem 300 po 300 hiljada. Jedino sam mogao dan ranije da ih prebacim u drugu banku, pa da prebacim odande jednom transakcijom. Uštedeo bih 3.000 dinara.
Ne mogu da kažem da je tih 3000 bitno u celoj trasakciji, nego em su me iscimali da promenim limit I onda mi naplate proviziju, za koju sam bio ubeđen (moja greška) da je 0 dinara. Osećao sam se prevarenim 😄
 
Razumljivo, svakako je neprijatna situacija. Čuo sam, doduše, da kontakt centar može samo privremeno da poveća limit, za jedno plaćanje (izvor je drugarica koja je imala isti problem kao tvoj i tako su joj rekli kad je zvala), pa je možda to tebe kočilo. Da si hteo sve po 300k, možda bi prošlo da si ih između svake transakcije zivkao. 🤷‍♂️ U svakom slučaju, u normalnim okolnostima promena u aplikaciji radi očekivano. I tu imam konkretan primer, gde je jedan drug jesenas preneo malo preko jednog miliona iz Yettela u Aik, kada se razradila priča sa non-stop štednjom. Uradio je baš onako kako sam naveo u prethodnoj poruci, tri naloga po 300k, pa onda ostatak u četvrtom, i to je to, uzeli su mu 200 dinara (tj. 4 × 50), Lite paket.
 
šta kod kursne liste znači devize a šta efektiva, efektiva je povoljniji kurs
 
Efektiva je u suštini stvaran/fizički novac (gotovina, npr. novčanica od sto evra), dok su devize potraživanja izražena u stranoj valuti (npr. sto evra na deviznom računu). Tu dolazi do zabune u kontekstu kursnih lista, u kom si ti upravo i postavio pitanje, tj. pretpostavljam da je ta zabuna i razlog zašto pitaš.

Mogao bi lako pomisliti da se u menjačnicama koje su deo mobilnih bankarstava primenjuje kurs za devize, po logici da dobijaš sredstva na deviznom računu, ali to nije slučaj, jer ne dolazi do konverzije potraživanja. Ispravno razmišljanje o toj situaciji je da si, na primeru menjanja dinara za evre, podigao dinare sa dinarskog računa, njima kupio evre (gotovina za gotovinu), a zatim te evre uplatio na devizni račun. To je menjački posao, smatra se da si kupio efektivu, pa se zato i primenjuje prodajni kurs za efektivu, koji je povoljniji.

Kurs za devize se primenjuje onda kada se zaista konvertuju potraživanja, a najpoznatiji slučaj toga su kartična plaćanja. Ako platiš nešto u evrima karticom koja je vezana za dinarski račun, u opštem slučaju ćeš biti zadužen po nepovoljnom prodajnom kursu za devize. Logika iza toga je da banka trgovčevo/kartičarsko potraživanje u evrima prema sebi pretvara u svoje dinarsko potraživanje prema tebi, što komplikuje obradu plaćanja, a i nije menjački posao. Zato je skoro uvek preporuka da se to ne radi, uz retke izuzetke.
 
Poslednja izmena:
Slanje očitanog pdf-a lične za ažuriranje podataka dozvoljavaju Yettel preko mejla ili aplikacije kroz opšti upit i Raiffeisen na
[email protected]
 
Isto potvrđeno važi za Addiko i Halkbank, a neka moja logika bi bila da može u svim bankama koje realizuju onlajn otvaranje računa, dakle dodatno OTP i ProCredit. S druge strane, Aik zvanično traži da se dođe lično. Ne znam da li bi ipak prihvatili PDF poslat mejlom, ja bih im na mestu njihovog klijenta poslao po principu APP, ali konkretno u napomeni koju šalju pred istek lične karte navode samo dolazak u ekspozituru kao opciju, bez pominjanja mejla. Ranije je i UniCredit instistirala na ličnom dolasku, ali ne znam trenutno stanje, a sve da i dalje institiraju na tome, dobre su šanse da se to vrlo brzo promeni, jer uskoro treba da i kod njih krene onlajn otvaranje.
 
Možda očitanu lk dodatno potpisati el. sertifikatom?
 
PJ je napisao(la):
Ne mogu da kažem da je tih 3000 bitno u celoj trasakciji, nego em su me iscimali da promenim limit I onda mi naplate proviziju, za koju sam bio ubeđen (moja greška) da je 0 dinara. Osećao sam se prevarenim 😄
Kliknite za proširenje...
Jedno od zadovoljstava koje redovno sebi priuštim je, da kad mi stignu godišnji izveštaji iz banki o naplaćenim naknadama i taksama - samo skrolam pdf do dna i kad ugledam 0,00 din., znam da sam ih pobedio. 💪😁
 
masteruni je napisao(la):
U kojim bankama je moguce prijaviti promenu adrese onlajn?
Kliknite za proširenje...

rovello je napisao(la):
Isto potvrđeno važi za Addiko i Halkbank, a neka moja logika bi bila da može u svim bankama koje realizuju onlajn otvaranje računa, dakle dodatno OTP
Kliknite za proširenje...

OTP traži da se lično donese lična karta kad je prethodna istekla, a sigurno je i za promenu adrese pošto se to jedino validno dokazuje kad se očita lična karta, a to ne priznaju ni da se pošalje na najskupljem paketu i ličnom bankaru 😃
 
iOS je napisao(la):
OTP traži da se lično donese lična karta kad je prethodna istekla, a sigurno je i za promenu adrese pošto se to jedino validno dokazuje kad se očita lična karta, a to ne priznaju ni da se pošalje na najskupljem paketu i ličnom bankaru 😃
Kliknite za proširenje...
Jedva cekam da se vratim u Srbiju pa redom po bankama da menjam adresu!
 
Toshiro Mifune je napisao(la):
Jedno od zadovoljstava koje redovno sebi priuštim je, da kad mi stignu godišnji izveštaji iz banki o naplaćenim naknadama i taksama - samo skrolam pdf do dna i kad ugledam 0,00 din., znam da sam ih pobedio. 💪😁
Kliknite za proširenje...
Čudna percepcija pobede, ali OK.

Meni je veće zadovoljstvo kad dobijem potvrdu od brokera da je neka bankarska grupacija isplatila masnu dividendu na moj račun jer em je profit banaka eksplodirao od kovida na ovamo, em je dobit od dividende veća od bilo koje štednje u bilo kojoj banci. Svaka kartična transakcija, provizija i svaka kamata se opet vrati dobrim delom u moj džep upravo kroz akcije koje sam pokupovao na vreme, što i vama preporučujem.
 
Konacno naidjoh na nekog u OTP banci ko radi na Sinhro racunima da bi me na kraju odbili. 😀
Tj. rekli su mi da ne mogu da mi izdaju Visa Business karticu (ili bilo koju karticu na sinhro paketu, da jedine kartice koje dobijam su te vezane za Praktik racun).
Pitah je vise puta jel sigurna (zena), ali uporna je bila u tome da ne mogu da dobijem.


Evo sad gledam ovo:
Vidim (nisam corav) Visa Business Platinum (kao i Mastercard i Dinacard Business, tako da njena teorija nikakva kartica vezana za sinhro racun pada u vodu).

Takodje i ovo: https://www.otpbanka.rs/wp-content/...direkcija-za-mali-biznis-primena-01122025.pdf

Probacu da pozovem call centar, da vidim sta ce da mi kazu (ako mogu da dobijem neki deo za pravna lica i slicno).

Sta mislite, da se vratim odmah (na 2 minuta sam od poslovnice, a sad je 15h, rade do 16h30) i probam ponovo (pokazem gospodji ove iznad pdf-ove)?

EDIT: Evo i call centar mi rece da moze i uputi me na ovaj prvi link u postu.
Nista, idem do poslovnice opet. 😀

EDIT2: Ako neko pita zasto to nisam odradio odmah, prvi put, odgovor je = na brzinu, nisam ni pripremio, nisam hteo da gubim vreme da trazim tarife i slicno.
Moja krivica.

EDIT3: Ispalo da ona bas i nije zaduzena za pravna lica nego samo salje dokumentaciju dalje (i da je vise za fizicka lica). 😀
Tako da, prosledila je "pitanja" tamo nekima koji jesu zaduzeni (nekoj koleginici) a ja sam ostavio broj pa ce da me zove kad bude dobila odgovor.
Utisak: 🤡
 
Poslednja izmena:
  • Like
Reagovanja: uji
Meni je jezivo što u većini banaka kod nas imaš na sajtu sve informacije koje iole bankarski pismen čovek može pravilno da protumači. I onda odeš u banku, tražiš tačno to što tamo piše i prva reakcija na sve to je jako često "ne može". U nekim bankama je ta tendencija veća, a u nekima manja. I često to "ne može" je isključivo odluka dotičnog službenika iako taj službenik nije ovlašćen da donosi odluke po tom pitanju. Generalno bi banke morale više da povedu računa o tome.
 
gdesikuco je napisao(la):
Čudna percepcija pobede, ali OK.

Meni je veće zadovoljstvo kad dobijem potvrdu od brokera da je neka bankarska grupacija isplatila masnu dividendu na moj račun jer em je profit banaka eksplodirao od kovida na ovamo, em je dobit od dividende veća od bilo koje štednje u bilo kojoj banci. Svaka kartična transakcija, provizija i svaka kamata se opet vrati dobrim delom u moj džep upravo kroz akcije koje sam pokupovao na vreme, što i vama preporučujem.
Kliknite za proširenje...
Jedno pitanje pošto vidim da si upućen u kupovinu akcija. Ako bih hteo da uložim pare na primer u S&P 500 index da li je to komplikovano iz Srbije, da li može preko neke naše banke (koja je najjednostavnija opcija), kakve su tu provizije i da li se plaća neki porez na to itd.

Znam da nije baš tema o ovome, ali kad si već spomenuo akcije i berzu rek’o da pitam pošto me to zanima već duži period.
 
Idi na reddit r/finansije, imas sve potrebne informacije.
 
gdesikuco je napisao(la):
Čudna percepcija pobede, ali OK.

Meni je veće zadovoljstvo kad dobijem potvrdu od brokera da je neka bankarska grupacija isplatila masnu dividendu na moj račun jer em je profit banaka eksplodirao od kovida na ovamo, em je dobit od dividende veća od bilo koje štednje u bilo kojoj banci. Svaka kartična transakcija, provizija i svaka kamata se opet vrati dobrim delom u moj džep upravo kroz akcije koje sam pokupovao na vreme, što i vama preporučujem.
Kliknite za proširenje...

Jedno ne isključuje drugo, zar ne?
 
Ne isključuje naravno ali je interesantan taj koncept da banka mora da se "pobedi" jer mislim da je mnogo konstruktivnije posmatrati banku kao sredstvo da se uveća sopstveni kapital. To što će neko da dobije godišnji izveštaj sa 0 RSD naplaćenih kamata ne znači da je "pobedio" banku jer je ta banka zaradila na njemu kroz interchange fee za kartične transakcije, depozite koje je eventualno držao na tekućem računu, štednju koju je imao, itd.

Ne dele banke besplatne račune zato što nas vole već zato što im je to samo još jedan kanal akvizicije novih korisnika od kojih će dugoročno da se opare. Jedini način da se "pobedi" banka je držati tekući račun potpuno prazan bez ijedne transakcije u toku kalendarske godine jer je onda održavanje tog tekućeg računa za banku operativni trošak i pravi im minus, ali ne znam zašto bi iko normalan to radio jer bi to bilo potpuno besmisleno i samo je pitanje vremena kada će banka zatvoriti takav tekući račun.

Imao sam situaciju pre 10ak godina da mi tadašnja Vojvođanska banka pošalje obaveštenje da mi tad i tad gasi sve račune koje sam imao kod njih jer nije bilo nikakve aktivnosti X godina ukoliko do tada ne prebacim platu ili štednju, a ja otvorio tekući kod njih u polupijanom stanju za vreme Exita ne bih li uganjao tipa 20% popusta na piće na tvrđavi tokom trajanja festivala i posle toga zaboravio da uopšte imam ikakve račune kod njih. Čak je možda sve to bilo malo pred prodaju OTP-u, ali nebitno. Kapiraš koncept.
 
Druže, mešaš babe i žabe. Prvo, sama činjenica da nisi ukapirao da se zezam, (meni) govori dovoljno. Ja sam govorio o neplaćanju bankarskih taksi i naknada (tipa podizanja novca na bankomatu druge banke), što treba svesti na minimum ili nulu. Čak i da ih platim, na godišnjem nivou to nije značajna suma, pa se ne može ni pričati o nekoj ozbiljnoj uštedi, a posledično tome - i zaradi. To je više igra i pažnja finansijski pismenih ljudi. "Pobediti" banku je samo metafora za "ne plaćati nepotrebno", a ne strategija zarade na duže staze o čemu ti pričaš.

Jer priča koju ti pričaš, tj. koncept "pridruži se banci, umesto da ideš protiv nje" je izmišljanje tople vode i svi ga odlično znamo. Ljudi koji su na ovoj i drugim temama o ekonomiji i bankarstvu vrlo dobro znaju da je bolje ulagati u akcije i investicione fondove, nego u klasičnu štednju, svi znaju za čuveni S&P 500, koji daje u proseku 10% godišnje i ostalo. Ali da bi dobio "masnu dividendu" prethodno si morao da kupiš mastan paket akcija, a ja taj novac, za razliku od tebe, nemam. Tako da - pusti tu populističku edukaciju "da vam kažem šta je bolje" i "ne dele banke besplatne račune zato što nas vole". Znamo, veruj mi, nismo kratki za info, nego za novac.

"To što će neko da dobije godišnji izveštaj sa 0 RSD naplaćenih kamata ne znači da je "pobedio" banku jer je ta banka zaradila na njemu kroz interchange fee za kartične transakcije, depozite koje je eventualno držao na tekućem računu, štednju koju je imao, itd." Pogrešno si postavio stvar. Nije banka zaradila na meni sa kartičnim transakcijama, zaradila je na trgovcu. Imam besplatan račun, besplatna IPS plaćanja i transakcije i ne plaćam održavanje računa, i dinarskog i deviznog, kao ni izdavanje debitnih kartica. Dakle, koristim sve usluge banke besplatno, a banka zarađuje od naplaćivanja provizije trgovcu, sa čim nemam veze. Tako da to u nekom eko mikrokosmosu jeste "pobeda". Što se tiče štednje, naravno da banka moj novac koji je na štednji plasira kroz kredite po višoj kamatnoj stopi od one koju daje za štednju i zarađuje, ali si opet pogrešno postavio stvar. Nije stvar u tome da li više zarađuje banka ili ja, niti je početna premisa "ne dam im moj novac jer će zaraditi više nego što će mi vratiti", već "koliko ću zaraditi ako im ga dam i ako ga uopšte ne dam".
 
Tilek je napisao(la):
Meni je jezivo što u većini banaka kod nas imaš na sajtu sve informacije koje iole bankarski pismen čovek može pravilno da protumači. I onda odeš u banku, tražiš tačno to što tamo piše i prva reakcija na sve to je jako često "ne može". U nekim bankama je ta tendencija veća, a u nekima manja. I često to "ne može" je isključivo odluka dotičnog službenika iako taj službenik nije ovlašćen da donosi odluke po tom pitanju. Generalno bi banke morale više da povedu računa o tome.
Kliknite za proširenje...
Slažem se u potpunosti. Bezbroj puta mi se desilo baš to, da nešto vidim na sajtu, dođem u banku i službenica nema pojma o čemu govorim. Nije da neće, nego bukvalno ne zna, pošto su navikli na onih 10-ak najfrekventnijih radnji. Slede konsultacije sa šefom ili "ostavite telefon, pa ćemo javiti". Većina službenika je realno amaterski obučena za posao koji rade. Inače mi se ovo još češće dešavalo u poslovnicama mobilne telefonije, nego u bankama.
 
Hvala za referat, ali nije bilo potrebe, kapiramo mi svi na temi kako funkcionišu banke i sve oko njih. Moja poenta je da ako imaš X sumu para koja ti nije potrebna, dobićeš veći prinos od iste ako poseduješ akcije banke umesto da ih staviš na štednju u toj istoj (ili nekoj drugoj) banci i to je naročito tačno u periodu nakon kovida kad je profit banaka generalno otišao u nebesa.

Niko ne priča o masnom broju akcija niti bilo šta tome slično, stvar je jednostavnog procentnog računa a količina akcija samo menja skalu dobiti, ali procentualno ćemo svi dobiti isto. Vrlo jednostavno.

Drugo, možda je banka tehnički zaradila interchange fee od trgovca a ne od tebe, ali taj trgovac je bankarske naknade uračunao u cenu proizvoda, a krajnju cenu opet plaćaš ti kao potrošač, tako da hbg, ipak je i banka indirektno zaradila na tebi a ne na njemu.
 
Par pretraga na Google-u na temu dividend yield-a najvećih bankarskih grupacija u Evropi i šire te deli od krajnje fantastičnih saznanja na tu temu.
 
gdesikuco je napisao(la):
Hvala za referat, ali nije bilo potrebe, kapiramo mi svi na temi kako funkcionišu banke i sve oko njih.
Kliknite za proširenje...
Pa baš zato sam ti i odgovorio, jer ti ne kapiraš da mi kapiramo. 😁

"Moja poenta je da ako imaš X sumu para koja ti nije potrebna, dobićeš veći prinos od iste ako poseduješ akcije banke umesto da ih staviš na štednje..." Kapiram(o) i znam(o), samo ne kapiram kakve to ima veze sa mojim postom o naplaćenim taksama i naknadama.

"Niko ne priča o masnom broju akcija niti bilo šta tome slično, stvar je jednostavnog procentnog računa a količina akcija samo menja skalu dobiti, ali procentualno ćemo svi dobiti isto. Vrlo jednostavno." Količina akcija menja skalu dobiti? 😁 Aj' da se ne pravimo ludi. Niko nije mislio na nominalan broj izdatih akcija, da li ih je emitovano 100.000 ili 1.000, ali za masnu dividendu, koju ti kako reče dobijaš, potrebno je uvek izdvojiti mastan novac za akcije, a da li ćeš tim novcem kupiti formalno jednu ili 100 akcija, zavisi od vrednosti pojedinačne akcije i potpuno je irelevantno za "masnu dividendu". Ali je zato vrlo relevantno da li taj novac za kupovinu imaš ili ne. Vrlo jednostavno, slažem se.

"...taj trgovac je bankarske naknade uračunao u cenu proizvoda, a krajnju cenu opet plaćaš ti kao potrošač, tako da hbg, ipak je i banka indirektno zaradila na tebi a ne na njemu."
Ako platim gotovinom, banka ne zarađuje na meni, samo trgovac, što će reći da trošak kartične transakcije u strukturi trgovačke marže postoji bez obzira na način plaćanja.
 
Buraz, ako imaš kintu za oročenu štednju, onda je valjda imaš i za plasiranje u akcije ali ne želim da idem dalje u dubiozu jer očigledno ne kapiraš šta ti pričam.

Čak ni ovo za plaćanje kešom ti nije tačno da banka neće zaraditi na tebi jer banka naplaćuje procenat za uplatu pazara, često bude i veća nego interchange fee za kartičnu transakciju tako da obrni okreni, banka će zaraditi na tebi kad god potrošiš neke pare negde.
 
Ovde kao da se zanemaruju rizici. Ulaganje u bilo šta nosi određene rizike, a kako bi se rizici sveli na minimum, a prinos na maksimum potrebno je vreme, znanje i iskustvo. A da bi se steklo znanje i iskustvo, potrebno je takođe vreme. A vreme je novac jer je moglo biti iskorišćeno takođe za zaradu, na drugi način. Ko ne plati na mostu platiće na ćupriji.

Za dinarsku štednju (za koju su trenutno kamate oko 5%) i koja je danas praktično bez rizika nije potrebno ništa osim novca i maksimalno 15 minuta da se pronađe najbolja ponuda.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh Dno