yu.oglasi usenet arhiva iz 90-ih

[ripkid]

Postoje 1.44MB HD floppy diskovi za Amige, poput Chinon FB-357A, išli su fabrički uz A4000 a mislim da su se mogli naći i kod nekih A3000 serija. Moguće ih je ugraditi i u ostale modele Amiga (potreban HD floppy kabl i Kick v3.1 ako se ne varam). Pretpostavljam da je slična stvar i kod Atari ST platforme pa se možda nekome posrećilo da dobavi neki ST sa HD flopijem ali inače su DD od 720KB

 

[dejan_osipaonic]

Amigin HD floppy je 1,76MB ,opet amiga je mogla na isti flopy drajv da mountuje drugi fajl sistem pa je tako citala PC diskete od 720KB. Neki od najvecih kapaciteta na DD drajvu koje sam video je 1,2MB . Radilo je tako sto je povecavalo broj traka koje se upisuju na disketu + povecan broj blokovaa po traci. Mislim da nisam video ni jedan fajlsistem koji je upisivao varijabilni broj blokova po trakama . Commodoreov veliki problem je sto je ugradjivano mahom sve u najjeftinijoj varijanti: procesor,memorija,floppy i bez HDD.

 

[ripkid]

Amigin HD floppy je 1,76MB ,opet amiga je mogla na isti flopy drajv da mountuje drugi fajl sistem pa je tako citala PC diskete od 720KB. Neki od najvecih kapaciteta na DD drajvu koje sam video je 1,2MB . Radilo je tako sto je povecavalo broj traka koje se upisuju na disketu + povecan broj blokovaa po traci. Mislim da nisam video ni jedan fajlsistem koji je upisivao varijabilni broj blokova po trakama . Commodoreov veliki problem je sto je ugradjivano mahom sve u najjeftinijoj varijanti: procesor,memorija,floppy i bez HDD.

Da, 1.76MB su, moja greška....skupi ko djavo i teško se nabavljaju

 

[Lukija]

Još malo off-a. 🙃
Seća li se neko sa kojim programom su mogle da se formatiraju 1,44MB 3,5" diskete na 1,7 ili tako nešto MB? Znam da smo nove diskete uvek formatirali na taj neki kapacitet, jer nam je bilo lakše i brže da kopiramo igr... ovaj, bitne podatke sa jednog kompa na drugi.
Kopam po netu, ali ima gomila informacija, pa reko' da ne lutam mnogo, ako neko zna ili možda ima taj program. 🤓

Ja sam koristio fdformat:

GitHub - christoh/fdformat: Disk formatter for MS-DOS

Disk formatter for MS-DOS. Contribute to christoh/fdformat development by creating an account on GitHub.

github.com

 

[dag]

Da, 1.76MB su, moja greška....skupi ko djavo i teško se nabavljaju

1.76mb kapacitet, ali je bitna stvar da im je brzina rotacije prepolovljena na 150 rpm umesto 300. To je iz razloga što je commodorove inženjere mrzilo da prepravljaju Paula chip koji ima ograničenje transfera na 500kbit/s. Umesto da ubrzaju transfer, oni su prepolovili brzinu rotacije. Tako se podaci sa hd disketa prenose upola manjom brzinom zbog rotacije diskete od 150rpm.
Postoji način da se preprave pojedini modeli Sony MPF920-E i TEAC FD-235HF tako da rade na amigi u HD modu.

 

[ripkid]

Postoji način da se preprave pojedini modeli Sony MPF920-E i TEAC FD-235HF tako da rade na amigi u HD modu.

Šta tačno podrazumevaš pod HD modom ? Da registruje HD diskete kao 1.76MB ili kao standardne Amiga od 880kb ? Ja koliko znam jedini floppy koji može da se prepravi na pravi HD režim je Chinon FB-357 PC verzija

 

[dag]

Šta tačno podrazumevaš pod HD modom ? Da registruje HD diskete kao 1.76MB ili kao standardne Amiga od 880kb ? Ja koliko znam jedini floppy koji može da se prepravi na pravi HD režim je Chinon FB-357 PC verzija

Pravi HD flopi - 1.76MB

 

[ripkid]

Pravi HD flopi - 1.76MB

Da, pogledao sam malo šta i kako na netu, nisam znao za taj podatak ranije. Fazon je jedino što to modovanje zahteva da se dobavi dodatno čip neki koliko videh dok se Chinon FZ-357 relativno lako prepravlja.
Postoji btw. i varijanta modovanja da se Sony PC floppy prepravi tako da čita pored DD disketa i HD kao 880kb. HD diskete posle najnormalnije rade i u DD drive-u bez bojazni bilo kakve da neće moći da boot-uju

 

[dag]

Da, pogledao sam malo šta i kako na netu, nisam znao za taj podatak ranije. Fazon je jedino što to modovanje zahteva da se dobavi dodatno čip neki koliko videh dok se Chinon FZ-357 relativno lako prepravlja.
Postoji btw. i varijanta modovanja da se Sony PC floppy prepravi tako da čita pored DD disketa i HD kao 880kb. HD diskete posle najnormalnije rade i u DD drive-u bez bojazni bilo kakve da neće moći da boot-uju

HD diskete u DD drajvovima su dosta problematične zbog različitog feromagnetskog materijala na samom mediju (DD u odnosu na HD). Kvalitet takvog zapisa je dosta upitan. Na nekim drajvovima neće biti problema , na drugim će biti potpuno nečitljive, a na trećim će se javljati pojedinačne greške. Bolje izbegavati tu kombinaciju ako ti je stalo do snimljenih podataka.

 

[ripkid]

HD diskete u DD drajvovima su dosta problematične zbog različitog feromagnetskog materijala na samom mediju (DD u odnosu na HD). Kvalitet takvog zapisa je dosta upitan. Na nekim drajvovima neće biti problema , na drugim će biti potpuno nečitljive, a na trećim će se javljati pojedinačne greške. Bolje izbegavati tu kombinaciju ako ti je stalo do snimljenih podataka.

Nema to druže veze konkretno sa materijalom, to je mit i glupost koju su pojedinci plasirali. Stvar je zapravo samo u zapisu, DD i HD drive imaju potpuno drugačije glave koje prave različite zapise.
Ako pokušavaš da snimiš HD diskete na DD drive-u dešavaće se upravo ove stvari koje si naveo ali ako snimaš sve preko HD drive-a koji generalno ima veći opseg neće biti nikakvih problema i takve HD diskete rade bez problema u bilo kom DD drive-u.
Prodajem inače takve modovane Amiga floppy diskove i testirao sam sve a recimo ako bi uzeo profi demagnetizator za trake ili neki jači magnet i kroz njega provukao bilo koju HD disketu bilo 3.5" ili 5.25" možeš ih posle komotno koristiti na bilo kom DD drive-u. Možeš 5.25" HD diskete recimo da koristiš i na 1541 drive-u za C64, jako malo ljudi to zna.

Da ne ispadne da pričam sve tek tako evo jednog članka upravo na ovu temu :

Commodore Service and Restorer - how to use DS-HD floppy disks in Commodore Floppy drives

Commodore Service and Restorer Hungary (ZX Spectrum, Enterprise, Atari, Schneider/Amstrad, Videoton TVC, HT, Commodore PC szerviz)

commodoreservice.com

 

[dag]

Nema to druže veze konkretno sa materijalom, to je mit i glupost koju su pojedinci plasirali. Stvar je zapravo samo u zapisu, DD i HD drive imaju potpuno drugačije glave koje prave različite zapise.
Ako pokušavaš da snimiš HD diskete na DD drive-u dešavaće se upravo ove stvari koje si naveo ali ako snimaš sve preko HD drive-a koji generalno ima veći opseg neće biti nikakvih problema i takve HD diskete rade bez problema u bilo kom DD drive-u.
Prodajem inače takve modovane Amiga floppy diskove i testirao sam sve a recimo ako bi uzeo profi demagnetizator za trake ili neki jači magnet i kroz njega provukao bilo koju HD disketu bilo 3.5" ili 5.25" možeš ih posle komotno koristiti na bilo kom DD drive-u. Možeš 5.25" HD diskete recimo da koristiš i na 1541 drive-u za C64, jako malo ljudi to zna.

Da ne ispadne da pričam sve tek tako evo jednog članka upravo na ovu temu :

Commodore Service and Restorer - how to use DS-HD floppy disks in Commodore Floppy drives

Commodore Service and Restorer Hungary (ZX Spectrum, Enterprise, Atari, Schneider/Amstrad, Videoton TVC, HT, Commodore PC szerviz)

commodoreservice.com

Nije glupost, već naučna činjenica.
Pogledaj koercitivnost dd i hd disketa: https://en.wikipedia.org/wiki/Disk_density
Glave kod hd drajvova imaju jaču struju magnetizacije prilagodjenu većoj koercitivnosti hd disketa.
Izuzetak ne čini pravilo. To što kod tebe radi, ne znači da će i kod nekog drugog da radi. Zavisi od primerka diskete i primerka drajva. A naročito kad se takve diskete upisane na jednom drajvu kasnije čitaju, a tek i dopisuju podaci na drugom drajvu. Recipe for disaster.
Ako se koriste diskete samo za skoro nebitne podatke (tipa igre i sl.), onda te baš briga, ali ako su ti podaci bitni...

 

[ripkid]

@dag

Glupost veruj mi a i nije izuzetak u pitanju no činjenice. Sve sam ja to lično probao i uverio se tako da ne pričam napamet.
Od diskova sam probao Chinon, Panasonic, Mitsumi, Tuv Citizen a i modovane flopije poput Sony, Alps Electric i nije postojao ni jedan problem.
O marki raznih disketa i da ne pričam....Sony, Verbatim, Basf itd. što DD što HD.

 

[Misko78]

Ja brišem HD diskete, bulk brisačem za magnetofonske trake, koristim ih bez ikakvih problema i na amigi i na 1541 drajvovima. Diskete koje su formatirane na HD drajvu da bi se iole ispešno snimile na DD drajvu moraju sa se izbrišu u bulk brisaču pre snimanja u DD drajvu Imam HD 3.5 diskete snimljene na amigi 90tih, i dalje rade.

 

[ripkid]

Ja brišem HD diskete, bulk brisačem za magnetofonske trake, koristim ih bez ikakvih problema i na amigi i na 1541 drajvovima. Diskete koje su formatirane na HD drajvu da bi se iole ispešno snimile na DD drajvu moraju sa se izbrišu u bulk brisaču pre snimanja u DD drajvu Imam HD 3.5 diskete snimljene na amigi 90tih, i dalje rade.

Upravo, no samo da dodam na ovo tvoje "Diskete koje su formatirane na HD drajvu" , to se odnosi na PC floppy HD drive i DOS format, čisto da bude jasnije.

Taj Amiga HD floppy mod koji smo radili, tj. koji si ti odradio upravo i služi za to da ne mora da se cimaš sa magnetima nego ubaciš DD ili HD disketu, normalno formatiraš, nasnimiš i koristiš posle u bilo kom DD Amiga drive-u bez bojazni da nešto neće da šljaka.

 

[dusxan]

Hteo bih da na ovoj temi prodiskutujemo o -ceni , i -kvalitetu racunara (tehnicke robe) nekad.

 

[ripkid]

Hteo bih da na ovoj temi prodiskutujemo o -ceni , i -kvalitetu racunara (tehnicke robe) nekad.

Uhh bolje da ne diskutujemo brate, opet će se javiti neki iskompleksirani lik sa pričom kako su svi bili sirotinja i jeli leba i masti a samo je krug dvojke furao PC, Commodore i Amiga stvari 🥳

 

[Ulrich]

Uhh bolje da ne diskutujemo brate, opet će se javiti neki iskompleksirani lik sa pričom kako su svi bili sirotinja i jeli leba i masti a samo je krug dvojke furao PC, Commodore i Amiga stvari 🥳

Iskompleksiran lik,to jest ti,si se vec javio...

A pored tvojih kompleksa (nekakve lazne velicine),ako mislis da je u SFRJ 80tih i raspaloj SR Jugoslaviji (pod sankcijama) 90tih svako prosecno jugoslovensko domacinstvo pored smederevca,juga i color televizora imalo i amigu,kasnije high end PC,onda imas i pogresnu percepciju realnosti...ili mozda si preterao sa nekim psihoaktivnim sredstvima...

Hteo bih da na ovoj temi prodiskutujemo o -ceni , i -kvalitetu racunara (tehnicke robe) nekad.

Moze,super ideja....na koji period mislis? 😆

Ovde imamo velike poznavaoce drustveno istorijskih prilika,pa ce biti zanimljiva diskusija 😉

 

[dusxan]

Heh, ripkid pomenu leba i masti a ja se secjam da samo jeli jedno pola godine neki kavijar koji je ne-znam-ni sam kako doshao kod nas (Da ne bude da se hvalim, da znate da je ukus
nisha posebno). A shto se tiche teme, tehnichka roba je (za
razliku od hrane i osnovnih potrebshtina koje su bile dzabe).
bila pa ne bash za svakog ali je bilo i toga dosta. Kompjuteri
se nisu smeli uvoziti (ne secjam se tachno zashto) a
ljudi dovijali i medjusobno povezivali radi softvera i literature.


Trajnost:Moj Spektrum josh uvek radi a kupljen je negde '84-e.
I najtrajniji HD koji imam je jedan 425 MB Western Digital Caviar= 😛
A drljao je Windows 95 9 godina (Sa svega 16 Mb RAM-a, shto sam , mislim pomenuo)

Josh neshto :Zanima me kakvog su kvaliteta bili rachunari domacje proizvodnje i da li su uopshte bili u slobodnoj maloprodaji?

 

[Misko78]

WD Caviar mi je bio u prvom PCju, 80MB. Kompovi su se masovno švercovali u drugoj polovini 80tih, ta zabrana se odnosila na RAM ali ne sećam se koliko je bilo, Z81 se prodavao mislim regularno kod nas, ali i drugi kompovi koji su bili zaplenjeni su se isto nudili u komisionima. PC jači od 286/386SX je bio redak početkom 90tih, moji su uzeli jer su u GP Rad 1991. odlučili da je potrebno da se projektanti prebace na CAD projektovanje, pa je 20.01.1992. C64 penzionisan a 386DX je stigao u našu kuću. Tada sam zamenio C64/kas i džojeve za 2MB memoije i Genius miša (imam ga još uvek). VGA monitor koje je stigao uz komp je bio Profex ali viđao sam identične samo drugačije brendirane, taj monitor je bio težak krš u odnosu na markirane IBM, DELL, Sony, i nudio je efekat crvenih beonjača kao da sam se naduvao i migrenoznih bolova posle višesatnih igračkih seansi.

Na "obuku" za DOS sam išao kod 10 godina starijih drugara, napunili su me informacijama a diskete utility programima tipa PCTools i Norton Utilities. U Sezamovom klubu mladih programera su se razmenjivale informacije, cake, programi, igre.... Imam utisak da su ljudi tada lako i sa uživanjem delili stečena znanja, bar što se tiče kompova.

Što se tiče cena 386DX 33, 2MB RAM, 5.25" floppy, 3.5" floppy, HDD 80MB, Trident 9000 VGA, VGA monitor i tastatura je koštao skoro 4000DEM i lepo nas je služio do neke '95. u narednih par meseci je dokupljen 387 koprocesor koji nam je jedim od poslednjih aviona JATa iz NY poslao prijatelj. Bez koprocesora se CAD vukao. I SB 2.0 (i njega sam sačuvao) mi je ćale kupio za "odličan uspeh i primerno vladanje" u Brajtonu kad je bio na nekoj obuci, koštao je neverovatnih 170 funti. Ali eto dve stvari još uvek rade od mog prvog kompa od pre trideset i kusur godina.

Bez obzira na cenu koja je znatno viša nego što je sad u smislu šta si mogao da kupiš za tu lovu mislim da kvalitet nije bio neki a garancija se teško ostvarivala.

Heheheh, a bilo je i kavijara za jelo, verovatno i nije bio skup jer ga je moja tetka (radila u Kotromanu kao službenik) kupovala stalno za svečane prilike. Nije bio tako loš kad se na tost namaže puter i odozgo kavijar.

 

[dejan_osipaonic]

Secam se stranice iz nekog naseg racunarskog casopisa kada su se pojavil prve 486 masine. Ispod pisalo cena samo .....
Secam se kako su drugari iz odeljenja komentarisali jos 1000 maraka pa kao jugo 45 nov.
Inace je postojala i proizvodnja kavijara negde na dunavu kod nas, secam se jedne tv emisije o tome u vreme kada je proizvodnja vec propala kod nas.

 

[NSX]

tehnika je bila skupa, drug je 1994. kupio 486 u Boox Computersu čini mi se za 3000 DM, to su tada bile ogromne pare u Srbiji, išao sam kod njega svaki vikend da igram Formula 1 Grand Prix od Microprose

 

[Ulrich]

Ja sam prvi PC dobio 1996.....bio je to AMD 5x86,tj najbrži 486 133mhz, 8 mb rama i (verovatno) s3 virge grafom 1mb,HDD 1,1 gb i philips 14" monitor....secam se da je konfa kostala oko 1400DM i bila je tada neka "srednja kategorija"......tek sledce godine sam kupio i zvucnu kartu,zvucnike , cd rom i jos 8 mb rama 🙂

Secam se da su cene PC hardvera te 1996,1997,1998 jako bzo padale...

 

[JoKa]

Dosta su "zanimljive" cene bile te 96-97, posebno u poredjenju sa danasnjim.

Tipa Pentium I + ploca oko 350 DEM, grafika S3 trio oko 70, 8MB EDO oko 70, ali zato HDD 1-2GB oko 300-400, modemi 28.800 oko 150, USR Sportster oko 250, CD-ROM oko 200, monitori 14-15" oko 400-500

 

[mitar1982]

Да би поглед био исправан треба упоредити и шта је била једна Клара 90-их, а шта 100 Евра данас.

Spojler: 18+

 

[JoKa]

Ovo sam napisao cisto iz ugla pojedinacnih delova PC-a i njihovog medjusnobnog odnosa. Ne uzimajuci u obzir vrednost novca.

 

[Ulrich]

Pa jedna od vecih razlika u cenama komponenti tada i danas su cene grafickih karti....danas neka bolja grafa vredi skoro kao ostatak konfiguracije....a onda je to bilo nezamislivo....tada su najskuplje komponente bili procesori

 

[JoKa]

Pa delom je i razumljivo, grafika u to doba nije imala ulogu kao danas, mada opet i danas se moze bez grafike tj sa integrisanom samo zavisi sta se radi.

Meni je zanimljivo da CPU, MB, MEM nisu bili medju skupljim delovima. Ako pogledas najskuplji pojedinacni deo je monitor, posle toga da kazemo HDD, a ne zaostaju ni modelim, CD-ROM i svi oni su skuplji od CPU, MB i memorije.

 

[Snejk]

Ja se tih cena sećam možda i malo bolje pošto sam od 1994 do 1998 sarađivao sa dosta BG firmi, čak i dovozio iz inozemstva..

Dosta su "zanimljive" cene bile te 96-97, posebno u poredjenju sa danasnjim.

Tipa Pentium I + ploca oko 350 DEM, grafika S3 trio oko 70, 8MB EDO oko 70, ali zato HDD 1-2GB oko 300-400, modemi 28.800 oko 150, USR Sportster oko 250, CD-ROM oko 200, monitori 14-15" oko 400-500

Bilo je dve verzije S3 Trio - 32 i 64. 64 kad se pojavio u jesen 1995 kod nas pratio je ekspanziju Need For Speed keca i bio debelo preko 100 DEM. Sećam se da sam u to vreme imao 486dx120. CD Rom je kod nas bio užasno precenjen, u Mađarskoj je bio 80ak DEM, a Zormi je na oglasu cepao 170-180.. 🙂 Fujitsu 1 GB 180, kod nas 280-300.

Procesori i ploče su sigurno bili skuplji od tih cena koje navodiš.

I, da ne zaboravimo, zvučna karta, posebno kvalitetnija je bila baš ozbiljna stavka. Gravis Ultrasound ili AWE 32 su bili 'severno' od 500 DEM. Za sitnije pare su se kupovale ESS, (tada već zastarele) SB PRO, ili kasnije CMI zvučne karte. 1996 sam uzeo svoju poslednju 2D grafiku, Tseng ET6000. Kako je na njoj leteo Ignition 🙂.

Neko pomenu i Microprose F1GP - za perfektan rad bio je dovoljan 386DX40, koji je mogao da gura 25 fps sa svim detaljima (oba zelena trouglića) 🙂. Trident 8900 1MB se, naravno, podrazumevala.

 

[JoKa]

Evo na brzinu nadjoh neki oglas iz SK 12/96 https://retrospec.elite.org/pcsux/SK/1996/12/SK_96_12_061.jpg

AMD 5x86 133MHz 70 dem, AMD K5 100MHz 160 dem, P1 120MHz 250 dem, AOpen ploce (bilo je sigurno i jeftinijih) od 200 dem pa na gore, S3 Trio 64 V 80 dem, Cirrus Logic jos jeftinije. Naravno ima i skupljih procesora, ploca i grafika, cisto uporedjujem neki taj neki jeftiniji segment...

 

[Ulrich]

Zanimljivo,jedna od prvih 2D/3D grafickih karti koja se izdvajala iz mora "obicnih" cirrus logic i s3 je bila Matrox Mystique sa 4mb......krajem 1996 i pocetkom 1997 u SK su je dizali u nebesa,da bi vec krajem 1997 i tokom 1998 bila nista posebno jer se ispostavilo da ne moze da podrzava neke 3d efkte koje je npr voodo 1 mogao...

Inace,evo kraj 1995....ploca i procesor (ne racunajuci one najslabije 386 i 486) su bili medju najskupljim komponentama...secam se da je te 1995/1996 pentium 133mhz bio nedostizan san mnogih (i u Beogradu) 🙂