Elem, pročitao sam novu knjigu ( Lies Weeping) iz The Black Company serijala.
Šta znam, malo mi previše vuče na "young adult" fantasy. 2 "point of view" su iz ugla tinejdžerki a 3. je verovatno najzanimljiviji starim fanovima serijala jer se bavi proslošću i istorijatom familije Senjak.
Пре неку недељу решио да тестирам може ли се ослонити на вештачку 'телигенцију када је у питању предлог књига за читање. Питам Грок има ли књига сличних серијалу Малашка књига палих и као први предлог ми избаци „Glen Cook - The Black Company”. Реко супер, никад чуо, ајде да видим о чему је реч.... А оно испаде Малашка књига палих, али за предшколски узраст 🤣 Може да се чита, али небо и земља, никад ми не би пало да их ставим у исти кош... можда у ранг са „Орлови рано лете”, мада је и то боља књига.
Читао се и серијал Крвљу заклети (John Gwynne - Bloodsworn Saga), изузетно динамичан и фин серијал. То би пре могло да упадне у исту категорију као Малашка књига палих, иако је за нијансу слабије дело.
За два дана прочитах „Robert Jackson Bennett - The Tainted Cup”, питко и интересантно, доста различито од његовор претходног серијала који читах (The Divine Cities).
Прошла година ми је била у знаку серијала M. W. Craven - Washington Poe, до сада убедљиво најбољи крими серијал. Има прилично фин заплет и она луцкаста Тили је неодољива, буквално украде сваку сцену када се појави. Последња књига је прилично лоша у односу на остале, као да је изгубио инспирацију (али је остао обавезан уговором да пише).
Могу препоручити и Сарантински мозаик од Guy Gavriel Kay. Изузетно лепа прича о љубави према мозаицима, између цара и царице и наравно према тркама двоколица.
Пробао сам и серијал Мач сенке од J.V. Jones, али одустах на 3. књизи. Лепо је почело, али је после почело превише да смара.
Пробао сам и N.K. Jemisin - The Fifth Season, али је имала неки досадан начин писања да ме после 70так стране није интересовало ни шта ће бити са ликовима, а још мање која је судбина оног света разореног земљотресима. Волим научно/епску фантастику, али ова књига никако није успела да ме заинтересује.
Прошле године сам почео да читам најгору књигу до сада. Видео сам да су прогласили Harriet Crawley - Prevodilac за најбољи шпијунски роман године и реко супер, од
Terry Hayes - I Am Pilgrim нисам читао добар шпијунски роман. Елем, „Преводилац” је испао најгопре пропагдно џубре са којим сам се икада срео. Издржао сам 30так страна и у њих су стале све оптижбе на рачун Руса које су могле да се чују у последњих 10так година (од олигарха који краду и убијају, фабрике тролова, прецедника који наручује убиства по невиној енглеској, енглеза пуних љубави и разумевања и рускиња које гледају само интерес...). Страшно, не верујем да и највећи мрзитељи Руса могу у ономе да уживају.
