Tekuci racun u bankama
- Začetnik teme Sdon88
- Datum pokretanja
Ko drži ovu firmu Payspot što valja POS terminale?
Pazarim par puta mesečno u jednoj brzoj hrani gde mi uvek u opisu plaćanja piše PAYSPOT IME I MESTO PRODAVCA.
Međutim, danas mi na istom mestu, a uveren sam da je i isti POS terminal kao i ranije izlazi opis ALTA GROUP *ALTAGROUPBEOGRAD.
Dakle, nigde imena prodajnog mesta. Kao da sam platio Alta grupi.
Pazarim par puta mesečno u jednoj brzoj hrani gde mi uvek u opisu plaćanja piše PAYSPOT IME I MESTO PRODAVCA.
Međutim, danas mi na istom mestu, a uveren sam da je i isti POS terminal kao i ranije izlazi opis ALTA GROUP *ALTAGROUPBEOGRAD.
Dakle, nigde imena prodajnog mesta. Kao da sam platio Alta grupi.
Definitivno nisu isto, tako da je verovatno ta brza hrana promenila od novembra firmu sa kojom sarađuje. Moje iskustvo tog tipa je sa roštiljom Walter, njima je ime na izvodu PAYSPOT WALTER. Što se tiče Alte, iskustvo tog tipa mi je sa apotekom Maelia, njima je ime na izvodu ALTA PAY MAELIA. POS terminali, pritom, na oba mesta izgledaju isto, oni fensi Android.
Tebi se, međutim, stvarno čini kao da si platio direktno Alta grupi, što tehnički gledano i jeste opcija, ali bi mi neobično bilo da brza hrana ima takav ugovor. Ali od poznatih igrača takav ima EPS, pominjao sam već na odgovarajućoj temi. Tu se zapravo plaća direktno Alta grupi, pa oni prosleđuju EPS-u. Isprva im se prodajno mesto zvalo EPS AD BEOGRAD, pa je preimenovano u ALTA GROUP DOO, pa je opet preimenovano u ed_epssnabdevanje. Kako god se zvalo, to je zapravo prodajno mesto Alta grupe u ulozi trgovca-posrednika.
Za nas kao platioce je svakako najvažnija informacija da su to klasični POS terminali i da troškove transakcije uvek snosi trgovac. Ne može se desiti da se u brzoj hrani pojavi POS terminal za podizanje gotovine. To je otprilike nivo transparentnosti koji daje sam POS terminal kao uređaj, a možda bi neke dodatne detalje mogao da vidiš na slipu. Tu bi mogle da se pojave dodatne informacije o trgovcu, poput punog imena, adrese, nekad čak i broja telefona i slično.
Tebi se, međutim, stvarno čini kao da si platio direktno Alta grupi, što tehnički gledano i jeste opcija, ali bi mi neobično bilo da brza hrana ima takav ugovor. Ali od poznatih igrača takav ima EPS, pominjao sam već na odgovarajućoj temi. Tu se zapravo plaća direktno Alta grupi, pa oni prosleđuju EPS-u. Isprva im se prodajno mesto zvalo EPS AD BEOGRAD, pa je preimenovano u ALTA GROUP DOO, pa je opet preimenovano u ed_epssnabdevanje. Kako god se zvalo, to je zapravo prodajno mesto Alta grupe u ulozi trgovca-posrednika.
Za nas kao platioce je svakako najvažnija informacija da su to klasični POS terminali i da troškove transakcije uvek snosi trgovac. Ne može se desiti da se u brzoj hrani pojavi POS terminal za podizanje gotovine. To je otprilike nivo transparentnosti koji daje sam POS terminal kao uređaj, a možda bi neke dodatne detalje mogao da vidiš na slipu. Tu bi mogle da se pojave dodatne informacije o trgovcu, poput punog imena, adrese, nekad čak i broja telefona i slično.
Pregledaš tarifnike, pa uporediš. Uglavnom se ne pravi razlika između priliva po osnovu penzije i drugih, uz određene izuzetke. Naknada je mahom između 0,2% i 0,5%, sa minimumom ispod 500 dinara. Ako je manji procenat, minimum je veći. Za manje iznose, npr. do 200 evra, može na dosta mesta da se prođe i besplatno. Može da se prođe potpuno besplatno i ako je doznaka poslata sa opcijom OUR (sav trošak snosi pošiljalac), ali to ne bi trebalo da je slučaj sa penzijama, jer one idu preko banaka administratora, koje uvek imaju neke svoje troškove.
Od konkretnih banaka, izdvojio bih Addiko (tarifnik), koji navodi da su sve loro doznake po osnovu zarade i penzije bez naknade. Vođenje deviznog tekućeg računa u evrima je takođe bez naknade, tako da se ovo čini kao potpuno besplatna opcija, makar po pitanju priliva, a jasno je da ne podrazumeva kartice i slično. Zvuči možda previše dobro da bi bilo istinito, pa bi mogao da istražiš i javiš ovde da li je stvarno tako. Ako jeste, mogao bi se otvoriti i neki dinarski račun ili paket, pa usput i iskoristiti to što banka ima fer kurs u menjačnici. Kupovni je trenutno 117,0468, pa bi se i unutar banke ti evri mogli pretvoriti u dinare i nadalje koristiti. Imaju i bankomate koji rade sa devizama, pa se i šalter po potrebi može izbeći.
Ako ipak ima neki skriveni trošak, na drugom mestu bih izdvojio Halkbank (tarifnik), koji navodi da je naknada 0,23%, bez minimuma. Alternativa su banke gde je 0,2% (npr. BPŠ), ali tu ima i minimum od makar 200 dinara, pa njihova isplativost zavisi od tačnog iznosa penzije za koju pitaš. Tu su, naravno, i eventualni troškovi održavanja.
Poslednja izmena:
Condor
Slavan
- Učlanjen(a)
- 05.05.2009
- Poruke
- 1,474
- Poena
- 415
Sta je sad Galeb? 😀
Ja cesto vidim ovaj payspot na izvodima, naravno uvijek bez provizije...
uji
Čuven
- Učlanjen(a)
- 24.12.2019
- Poruke
- 7,620
- Poena
- 705
Distributer fiskalnih kasa. Koji je to Kinez u originalu, nemam pojma, ali u opticaju je i LED Pay.
Condor
Slavan
- Učlanjen(a)
- 05.05.2009
- Poruke
- 1,474
- Poena
- 415
Jasno. Znaci mogu se prepoznati po tim terminalima... Posto sa tim Payspot-om i Alta pay-om nikad ne znas da li se vode kao podizanje gotovine ili su pravi POS terminali, kao npr. u tehnickim pregledima (u nekim su bas POS, u nekim "ATM").
TinkyWinky
Čuven
- Učlanjen(a)
- 10.12.2004
- Poruke
- 265
- Poena
- 665
Pa to je primer izuzetka, naveo sam i ja neke. Aik je još i najlošiji primer, pošto im je naknada za priliv svakako tih 0,35% (min 300). 😆 Jasno mi je, doduše, zašto postoji kao odvojen stav: zato što im je po ostalim osnovima manja naknada 0,25% ako je iznos preko 10k evra, ali da li stvarno neko ima toliku penziju, pa da mu smeta što ostaje na 0,35%...
Nemačke penzije su posebna priča, tih 0,23% je odavno zacementirano, ako se ne varam, prema sporazumu starom otprilike trideset godina. Njemu treba za hrvatsku, tako da to otpada.
Ostaje da je ubedljivo najbolji Addiko, ako je stvarno onako kako piše u tarifniku, a to je da nema apsolutno nikakve naknade kada je reč o zaradama i penzijama.
TinkyWinky
Čuven
- Učlanjen(a)
- 10.12.2004
- Poruke
- 265
- Poena
- 665
Yettel nema povoljan kurs ali ako menjaš veće količine (5000€ i više) pišeš im na chat i odobre ti skoro pa srednji koji će ti važiti samo za tu veliku transakciju. I svi bankomati im i primaju i isplaćuju i € i dinare
uji
Čuven
- Učlanjen(a)
- 24.12.2019
- Poruke
- 7,620
- Poena
- 705
Nije baš skoro pa srednji, ali mora da se ima dovoljna količina sredstava kada se traži povlašćeni kurs. S druge strane, možeš da isprobaš ProCredit Total tokom 6 meseci (ponuda važi do nove godine) kom je kupovni i prodajni srednji ili otvoriš Start paket u NLB gde kurs nije jača strana, ali za potrebe korišćenja bankomata kompromisno.
Prilozi
Poslednja izmena:
Da bi se menjalo samo taj iznos preko 5k ili može i za manje iznose ako si probao? Dakle korisnik da ima preko tih 5k, a treba mu da zameni recimo 100evra.
iOS
Uticajan
- Učlanjen(a)
- 06.02.2016
- Poruke
- 3,733
- Poena
- 1,895
Srednji za kupovinu i prodaju ima OTP banka kad ti odobre povlašćeni kurs, a za to je uslov prenos plate i tromesečna primanja iznad 150000, koliko se sećam, bilo je pre 140000. To podrazumeva zamenu deviza na mesečnom nivou do 2500 evra, nebitno da li menjaš jedan ili više evra.
Addiko (danas 117,3641) ima još bolji prodajni kurs za evre od BPŠ (117,6453). Moguće je čak u mobilnom bankarstvu (besplatnom) menjati novac između računa štednje po viđenju (tzv. PLUS računi, koji ne samo što su besplatni nego imaju simbolične kamate), tako da bi mogao da uplatiš novac na dinarski (čak i elektronski), razmeniš na devizni, pa podigneš sa njega. Ipak, to bi moralo na šalteru. Imaju, međutim, i devizne bankomate, ali za to ti već treba neki račun sa karticom, što nije besplatno, ali mogao bi da izučiš sajt i tarifnik i vidiš ponudu.
Aik takođe nudi srednji kurs (zaokružuju na dve decimale, pa je danas 117,18) za kupovinu evra do iznosa zarade (dakle, mora da se prima zarada), ali samo na najskupljem paketu Supreme (790 mesečno). No ima taj paket i drugih prednosti, poput besplatnih plaćanja preko mobilnog bankarstva (nezavisno od iznosa), a i sama banka ima neke svoje fore (npr. platu sedam dana unapred, pa bi valjda i odmah tad to moglo da se razmeni za evre), pa se možda i isplati, na tebi je da proceniš. Preko toga, a i za sve iznose na nižem paketu Advance (390 mesečno), opet prodajni kurs nije toliko loš (danas 118,00), ali nije ni da je dobar. Bankomati, kako je i zahtevano, isplaćuju evre, pa je to dodatna prednost.
Koliko shvatam, ideja toga nije da dobiješ bolji kurs zato što imaš mnogo novca na računu nego baš da bi sve to i razmenio.
Nothingman
Čuven
- Učlanjen(a)
- 06.10.2005
- Poruke
- 3,039
- Poena
- 775
Na koju foru je mobilno bankarstvo besplatno za plus račune? Bacio sam pogled na tarifnik i tamo u fusnoti piše da je mobilno/elektronsko bankarstvo besplatno za odredjeni skup računa. U tom skupu su samo paketi koji se plaćaju.
Hteo sam da napišem nešto na foru "(besplatnom, uprkos tome što piše u tarifniku)", a na kraju ispade samo "(besplatnom)", pardon, ali da, suština je da tarifnik nije aktuelan po tom pitanju. Kad je tačno nastupila ta nezvanična promena, ne znam, ali znam da krajem marta u meni najbližoj poslovnici nisu nudili digitalne servise, a onda u julu ne da su ih nudili, nego su ih bez pitanja aktivirali svima koju su dolazili radi štednje. I baš su rekli da je to novina, tako da se definitivno nešto desilo u ta tri i po meseca, između aprila i jula.
Ovo, inače, znam zbog rođaka koji je krajem marta prvi put oročio neki iznos na tri meseca (uživo), pa ga sredinom jula reoročio (opet uživo, po manjoj stopi, nakon čega su mu aktivirali mobilno bankarstvo, što je ispalo smešno, jer bi logičnije/bolje po njega ispao drugi redosled, tj. da su mu samo aktivirali servise, a on sam reoročio po boljoj ponudi), pa ga sredinom oktobra opet reoročio (ovog puta onlajn, po većoj stopi). I stvarno, nikakvo održavanje mu dosad nije naplaćeno, a celu hronologiju imaš ovde, u temi o banci.
Ovo, inače, znam zbog rođaka koji je krajem marta prvi put oročio neki iznos na tri meseca (uživo), pa ga sredinom jula reoročio (opet uživo, po manjoj stopi, nakon čega su mu aktivirali mobilno bankarstvo, što je ispalo smešno, jer bi logičnije/bolje po njega ispao drugi redosled, tj. da su mu samo aktivirali servise, a on sam reoročio po boljoj ponudi), pa ga sredinom oktobra opet reoročio (ovog puta onlajn, po većoj stopi). I stvarno, nikakvo održavanje mu dosad nije naplaćeno, a celu hronologiju imaš ovde, u temi o banci.
Sada je potrebna plata 180000 dinara za povlašćen kurs do 2500 eura mesečno odnosno privilege status koji to omogućava.
Koja je najpovoljnija opcija za racun za pravno lice koje ima jako mali broj transakcija godišnje i uglavnom je u talasima, tipa da većinu meseci nema nikakvih transakcija?
Trenutno imam neki drevni otvoren račun u Erste i generalno mi je ok jer ne naplaćuju održavanje neaktivnim mesecima, ali nemam nikakvo online bankarstvo, pa za svaki nalog moram u poslovnicu, koja mi nije baš usput.
Trenutno imam neki drevni otvoren račun u Erste i generalno mi je ok jer ne naplaćuju održavanje neaktivnim mesecima, ali nemam nikakvo online bankarstvo, pa za svaki nalog moram u poslovnicu, koja mi nije baš usput.
Baš pravno lice, ne preduzetnik? U tom slučaju sam ovde skorije sumirao stanje, tj. odgovor je bio na pitanje ko nudi račune za pravna lica bez održavanja ako nema prometa. Po pravilu su, međutim, digitalni servisi skupi (možeš videti detalje u linkovanim tarifnicima), pa se možda više isplati nemati ih, što je i sad slučaj, ili možda otvoriti račun koji ima uvek održavanje, ali da je u to već uključeno ili makar jeftinije mobilno bankarstvo.
Ako je ipak preduzetnik, Srpska banka navodno nema nikakve fiksne troškove po pitanju računa, poput troškova održavanja samog računa ili mobilnog bankarstva. Besplatna je i Dina, a ne uzimaju čak ni proviziju za rad sa gotovinom. Pritom su instant nalozi svega 30 dinara po transakciji, dok kliring i RTGS imaju svoju tarifu. Besplatan je čak i prijem sredstava iz inostranstva. Tarifnik je ovde. Sve u svemu, povoljna opcija, ali zato imaju samo jednu ekspozituru. Za pravna lica su ipak skuplji, taj tarifnik je ovde.
Ako je ipak preduzetnik, Srpska banka navodno nema nikakve fiksne troškove po pitanju računa, poput troškova održavanja samog računa ili mobilnog bankarstva. Besplatna je i Dina, a ne uzimaju čak ni proviziju za rad sa gotovinom. Pritom su instant nalozi svega 30 dinara po transakciji, dok kliring i RTGS imaju svoju tarifu. Besplatan je čak i prijem sredstava iz inostranstva. Tarifnik je ovde. Sve u svemu, povoljna opcija, ali zato imaju samo jednu ekspozituru. Za pravna lica su ipak skuplji, taj tarifnik je ovde.
Poslednja izmena:
Hmmm, ne znam postoje li neka ograničenja za udruženja, ali ako ne, taj uslov ispunjava samo BPŠ. Vođenje računa je 200 dinara mesečno, a elektronskog bankarstva čak 300, pa bi to bilo 500 ukupno u mesecima sa prometom. Neophodno je, međutim, uzeti sertifikat za elektronsko bankarstvo (mobilno za pravna lica nemaju), koji traje tri godine, a prilično je skup, 7000 ako je na kartici i 8500 ako je na USB-u, pa teško da se to isplati, tj. cenim da se više isplati varijanta gde se nešto plaća svakog meseca, a da opet ispadne manje u zbiru.
Taj sertifikat mi je previše skup. Bitno mi je da nemamo mesečno održavanje kad nemamo promet jer se desi da nekad bude dvocifren broj meseci u cugu bez prometa.
U Erste mi je 500 din održavanje mesecno kad ima promet. Vidim da su naknade za izvršavanje naloga između 0,1 i 0,2%, u zavisnosti od transakcije.
Čini mi se da mi se ipak ne isplati digitalno bankarstvo za našu količinu prometa. Eventualno da promenimo na neku banku koja mi je bliža, a kod koje su slični uslovi koje imamo u Erste.
U Erste mi je 500 din održavanje mesecno kad ima promet. Vidim da su naknade za izvršavanje naloga između 0,1 i 0,2%, u zavisnosti od transakcije.
Čini mi se da mi se ipak ne isplati digitalno bankarstvo za našu količinu prometa. Eventualno da promenimo na neku banku koja mi je bliža, a kod koje su slični uslovi koje imamo u Erste.
uji
Čuven
- Učlanjen(a)
- 24.12.2019
- Poruke
- 7,620
- Poena
- 705
Šteta je što Rajfajzen ne nudi biznis iRačun i za jednočlana udruženja, jer bi time pokrili i e/mBanking nakon promo perioda od godinu dana. Možda da vidiš eventualno Addiko, ali čini mi se da nemaju klauzulu o nenaplaćivanju u slučaju neaktivnosti.
Slažem se, a onda je opet BPŠ najpovoljnija opcija. To bi bilo svega 200 dinara mesečno (od januara 300, poskupljuju, novi tarifnik je ovde) kada ima promena, što je manje od dosadašnjih 500. Naknada za bezgotovinski prenos na šalteru bi bila 0,1% (za sve iznose, tj. i za kliring, i za IPS, i za RTGS), što je isto (ili bolje) od dosadašnjeg, uz minimum od 50 dinara, a fiksno 40 dinara za račune u BPŠ. Nisi još pomenuo koliko ti je važan rad za gotovinom, ali ako jeste, i to je definisano tarifnikom, pa možeš da uporediš sa Ersteom.
Nažalost, nemaju, nepromenjeno je stanje po tom pitanju u odnosu na pre pola godine, a i skupi su. Održavanje računa je 600 dinara mesečno, pa još toliko za digitalne servise. Sve i da možda ipak ne naplaćuju ovo drugo (uzimam kao realnu mogućnost jer je suspendovan ekvivalentni tarifni stav za fizička lica), pa i da ne naplaćuju u slučaju aktivnosti, opet bi bilo lošije. Čak im ni transakcije nisu nešto povoljne, a pitanje je i otvaraju li račune udruženjima, jer reklamiraju da su za privredu.
