Šta je novo?
Od:
Filteri

Predlozi za slušanje - kvalitetna produkcija

Jazz at the Pawnshop je jedan od onih albuma koji su prešli granicu između snimka i stvarnog prisustva - ako zatvoriš oči, sediš u Stampenu, čuješ zveckanje čaša, šumove, reakcije publike… Sve je snimljeno analogno, ali sa neverovatnim osećajem prostora i mikrodetalja. Nije klasična „čista“ produkcija, već živa, topla, sirova - snimak koji ima dušu, i zato ga audiofili i dalje koriste kao referencu.

To nije „hi-fi sterilnost“, već audio dokument emocije. I iako nije jedini takav, postavio je standarde.

Ako voliš taj tip realističnog snimka, evo još albuma koji imaju sličan "prisutan" zvuk:

Slični audiofilski živi/realni snimci:​

Bill Evans – Waltz for Debby (live u Village Vanguardu, intimna atmosfera)
Shelly Manne – At the Black Hawk (klupski jazz u sirovom stereo miksu)
Tsuyoshi Yamamoto Trio – Midnight Sugar (ultra-prirodni studio zvuk)
Jacinta – Here’s to Ben (live-in-studio, vokal i saksofon bez šminke)
Harry Belafonte – At Carnegie Hall (ambijencija dvorane i emocija izvođenja)
Carmen McRae – Live at Sugar Hill (vokal direktno pred tobom)
Keith Jarrett – The Köln Concert (klavir i prostor postaju jedno)

Svi ovi snimci dele ono što Pawnshop ima – prisustvo, prostor, dinamiku bez prekomerne produkcije. Idealni su za one koji ne traže samo „zvuk“, nego i osećaj mesta i trenutka.
Ako ti je „Jazz at the Pawnshop“ legao - ovi će ti proširiti horizont, a dobar deo njih postoji i na SACD, XRCD ili 24bit izdanjima😉
 
Poslednja izmena:
Pretpostavljam da mali broj forumasa slusa elektronsku muziku ali to me nece spreciti da vam preporucim nekoliko pesama iz tog muzickog zanra :)
Prethodnih godina je ono sto je retro postalo popularno u filmskoj i gaming industriji pa je bilo ocekivano da i synthwave muzika ponovo nadje svoje mesto u industriji zabave.
Ja vas "saljem" da cujete pesme na youtube-u a vi posle slusanja nadjite kvalitetniji izvor ako vam se slucajno neka od pesama svidi.
Prija mi da slusam ovakvu muziku jer mi ne odvlaci paznju dok citam stare stripove.



 
Uzivancija je kada se retrowave muzika ukomponuje sa insertima iz filmova snimljenih tokom poslednje dve decenije proslog veka.




 
tozovac je napisao(la):
Брате, ја ретко кад слушам џез, али ово је сјајно, и музички и продукцијски. Где га избунари...
Kliknite za proširenje...
"Jazz at the Pawnshop" je preporučio neki od HiFi youtubera, mislim Darko ili Guttenberg, pre možda 6 meseci, tako sam i ja saznao za ovaj album.
 
Poslednja izmena:
uh ovo je moj teren. evo za početak par nekih "referentnih" albuma koje volim da slušam i za koje mislim da su savršeno smiksani i masterovani i da je pogođen taj "zvučni karakter". NE remasterovane verzije, samo originalne:

Porcupine Tree - In Absentia
Green Day - American *****
Muse - The 2nd Law
Massive Attack - Mezzanine (naravno)
Tina Turner - Foreign Affair
Robert Miles - Organik
Bruno Mars - 24k Magic
-||- - An Evening with Silk Sonic (potpuno drugi fazon zvuka)
Christina Aguilera - Aguilera
Alice in Chains - Dirt
Marylin Manson - The Pale Emperor
Arctic Monkeys - AM
Audioslave - Audioslave


itditd :)
 
Odlična lista,👏 ali…

Oni su mi najbliži onome što se može nazvati vrhunskom produkcijom - u tehničkom
i umetničkom smislu.
  1. Porcupine Tree - In Absentia
  2. Massive Attack - Mezzanine
  3. Silk Sonic - An Evening with Silk Sonic
  4. Bruno Mars - 24k Magic
  5. Robert Miles - Organik
 
pa da, ovde sam malo išarao produkcije, nevezano za to koliko ima umetničkog kvaliteta, samo ono što je na mene ostavilo zvučni utisak, što se kaže dirnulo me i ne bih im ništa dodao ni oduzeo:) recimo Daft Punk - Random Access Memories ljudi jako vole i slažem se da je sjajan, ali me jednostavno ne radi. Mogu recimo od starijih da dodam i Toto - Tambu i Bryan Adams - Reckless (za tu godinu totalno revolucionaran sound). Od novijih modernih tu je i Justin Timberlake - Futuresex/Lovesounds i Beyonce - Beyonce (monstruozan zvuk), kao i spomenuti Yello - Touch Yello, mada mi više leži njihov The Eye (posebno Junior B pesma) iako objektivno zvučno nije bolji.
 
^тотално ми гађаш укус, поготову Мајлс, Тимберлејк и Дафт Панк. Што се мене тиче, само цепај...
 
  • Like
Reagovanja: kVu
 
@kVu
Naravno da je utisak subjektivan, ali ako govorimo strogo o produkciji - kao balansu miksa, dinamici, prostornosti, jasnoći slojeva, dubini stereo slike i načinu na koji snimak „diše“ na kvalitetnom sistemu – onda neki albumi jednostavno tehnički nadmašuju druge, nevezano za žanr ili emociju.

Recimo, Random Access Memories se ne pominje bez razloga - jer je bukvalno školskim primerom kako se kombinuje analogna toplina sa digitalnom preciznošću. Isto važi za In Absentia (Porcupine Tree), Mezzanine, 24K Magic, Yello - Touch… To su albumi koji ne guše zvuk, imaju prostor, vazduh, balans.

S druge strane, i Dirt i Futuresex/Lovesounds i Reckless mogu biti emocionalno savršeni, ali tehnički su više proizvod epohe, sa ograničenjima - bilo masteringa, bilo estetskih izbora (loudness, zasićenje, kompresija).

Dakle - može te „dirnuti“ i loš snimak, ali to ga ne čini vrhunskom produkcijom.
Kao što ni savršen miks ne garantuje da ćeš ga voleti.

Tu je razlika.😉
 
Poslednja izmena:
Auuu, Djuk, nisam ovo očekivao od tebe, matori.🙂
Ove stvari su vrlo efektne i "udaraju", ali većinom spadaju u ono što bismo zvali žanrovski precizna, ne i produkcijski referentna u širem smislu (gde se očekuju prirodnost, prostor, dinamika, itd). Idealne su za pokazivanje moći sistema - ali ne nužno i njegovih finesa.
Ja mislio ti porodični čovek, dok u pozadini svira… recimo🤔
Barney Wilen - Jazz Sur Seine (1958) ili možda čak
Christian Scott aTunde Adjuah - Ancestral Recall (2019)😁

Što se tiče Narednika Majora, njegov ukus već znam.😅
Zanimljiv izbor, ima tu dosta upečatljivih stvari, ali čisto u kontekstu teme - ako pričamo baš o produkcijskom kvalitetu (snimak, miks, dinamika, prostor), onda bi deo liste pre išao u kategoriju „dobro za žanr“ nego objektivno referentno. Pesma može da zvuči moćno ili da nosi emociju, ali to ne znači nužno da je tehnički besprekorna kad se sluša na ozbiljnijem sistemu.
Na primer, Thievery Corporation – Beautiful Drug ili Glass Beams – Mahal su odlični primeri - slojeviti miks, puno vazduha, precizna stereo slika, ništa ne štrči, a sve se čuje. Takve stvari se često koriste i za testiranje opreme.
S druge strane, recimo Metallica – Bleeding Me ili King Crimson – Starless su vrhunske pesme, ali produkcijski ne spadaju u referentni materijal – Metallica zvuči gusto i sabijeno, a Starless, iako legendarna kompozicija, nosi tipične tehničke limite snimaka 70-ih, nedostatak prostornosti i rezolucije po današnjim standardima.

Zato možda i vredi podsetiti - postoji već tema “Šta slušate dok sedite/radite za kompom?”, pa ako su preporuke više lične ili stilski usmerene, tamo imaju više smisla.
Ovde bi ipak fokus trebalo da bude na objektivno kvalitetnim snimcima, nevezano za ukus ili žanr. Ne znam da li se @tozovac slaže, ali čisto da ne zatrpavamo temu.😉

Ako ima volje, možemo složiti i zajedničku playlistu kroz žanrove - stvari koje stvarno testiraju sistem: detalj, dinamika, prostor, prirodnost vokala…
 
Poslednja izmena:
Shomi22 je napisao(la):
Ako ima volje, možemo složiti i zajedničku playlistu kroz žanrove - stvari koje stvarno testiraju sistem: detalj, dinamika, prostor, prirodnost vokala…
Kliknite za proširenje...
Одлична идеја, може, што се мене тиче. Некад се жанрови преклапају, али можемо да покушамо.
Едит: и ја сам више за што бољу продукцију, али по различитим жанровима. Колико ја знам, џез има генерално доста добру продукцију, али треба и мало шарати по жанровима. 🙂
 
Shomi22 je napisao(la):
Ove stvari su vrlo efektne i "udaraju", ali većinom spadaju u ono što bismo zvali žanrovski precizna, ne i produkcijski referentna u širem smislu (gde se očekuju prirodnost, prostor, dinamika, itd). Idealne su za pokazivanje moći sistema - ali ne nužno i njegovih finesa.
Kliknite za proširenje...
Ti postao neki strucnjak? :D
Gresis sto se tice gore navedenih jer je npr distorzija jedna od najtezih stvari za produkciju jer je buka a ne cisti ton.
Dokaz su ti silni albumi iz ranijih era koji katastrofalno zvuce, cak i najveci su tu padali. Ovde sve cujem, cak i pritajene mikrofonije i sumove. Sve u svemu odlicno odradjeno, makar mwni posle 30 god metala...
Sto se tice ludaka, drugaciji su od mainstream vecine...bar meni.
A jazz... Sve slusam, cak volim klasiku i opere ali jazz i narodnjake ni u ludilu.
 
  • Like
Reagovanja: kVu
Haha, ma jok bre, nisam postao stručnjak, samo me uhvatio momenat. :D

Brate, ta lista udara ko čekić - nije za vino i jazz nego za razbuđivanje ćelija do temena 😄
Ali kapiram šta hoćeš da kažeš - produkcija distorzije jeste težak zanat, pogotovo kad treba da ostane kontrolisana, a ne da se pretvori u kašu.
U svakom slučaju, odlično za testiranje „koliko sistem može da isprati haos, a da ostane normalan“ 😁
 
Vidim da mi je prosla poruka iz ove teme obrisana zbog toga sto nisam postovao neko pravilo ovog foruma. Nadam se da nisam nekog od forumasa uvredio. Ovaj put cu da vam preporucim pesme bez linkova koji vode na youtube.

Booker T. & The MG's - Green Onions (Official Audio)
The Stranglers - Golden Brown (Restored Music Video)
London Grammar - Hey Now [Arty remix]
Florence And The Machine - Cosmic Love (Seven Lions Remix)
Tycho - Awake
Tycho - A Walk
AIR - La femme d'argent
AIR - Kelly Watch the Star
French 79 - Hometown
Worakls - Salzburg
Worakls - Elea
Arty - Kate
Jean-Michel Jarre - Oxygene 8 (Madis Remix) (2018)
Seven Lions & Jason Ross feat. Paul Meany - Higher Love (Spencer Brown Remix)
Lumidelic - Through The Door
Above & Beyond vs. Kyau & Albert - Anphonic (Arty Remix)
Joachim Pastor - Reykjavik

Vecina ce naci neku zanimljivu pesmu sa ovog spiska.
 
Poslednja izmena:
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh Dno