Evo nekoliko uspesnih primera iz proizvodnog sektora u Srbiji za koje sam direktno i indirektno cuo:
1.
Posle 10-15 godina radnog iskustva u alatima za izradu plastike dvojica inzenjera iz bivse (propale) drzavne firme davne 2001./2002. (nzm tacno) godine osnivaju svoju konsultantsku firmicu. Svoje usluge nude lokalnim privatnicima, dok nekih godinu dana kasnije dobijaju iz Nemacke poziv na saradnju. Narednih 2-3 godine oni vrse potpunu konstrukciju i proizvodnju alata za livenje plastike iskljucivo za Nemacke klijente, pri cemu je okvirna cena jednog alata izmedju 20k-50k evra pa navise. Posto nemaju svoje CNC glodalice u ovom periodu oni vrse konstrukciju alata + kreiranje CNC programa, izrada se vrsi kod lokalnih privatnika, a gotov alat zatim salje u Nemacku. Neke 2005. godine kontaktira ih ogromna Nemacka kompanija za izradu nekih ~200k+ plasticnih delova, oni salju svoju ponudu i dobijaju taj posao. Podizu kredit da kupe masinu za livenje plastike i samo za ovaj posao inkesiraju preko 100k evrica (revenue). Nekoliko godina i par masina kasnije, u 2016. godini promet firme je preko milion evra, imaju veliki broj inostranih partnera, a broj zaposlenih je preko 100.
2.
Kao druga generacija gastarbajtera i posle ~10-15 godina rada u Siemensu u Nemackoj covek se vraca u Srbiju sa idejom da otvori svoj biznis. Fast forward na 2016. godinu, ta firmica pravi aluminijumske vagone za Siemens (brzi vozovi su u pitanju), i krece u posao sa Airbus-om tako sto pravi alat za montiranje prednjeg dela "fuselage"-a za Airbus A350. Trenutno ta firma ima potpisane ugovore do 2024. godine u vrednosti od par desetina miliona evra. Broj zaposlenih je oko 250, trenutno se gradi nova hala.
3. Oko 2008./2009. godine covek u Ivanjici uzima kredit i daje 2-3 dvospratne kuce na hipoteku kako bi izgradio malu hladnjacu. Sada u 2016. godini ima 3 hladnjace u Ivanjici, celu zadrugu u Arilju, i hladnjacu u Nemackoj. Otkupljene maline brendira i uglavnom ih prodaje na zapadnom trzistu po visestruko visoj ceni od kupovne. Zaposljava oko 100 ljudi.
4. 1983./1984. trojica mladjih inzenjera odlucuju da proizvode masine za pakovanje papirne konfekcije (salvete, maramice itd.), pri cemu se nekoliko godina kasnije jedan od te trojice se izdvojio i napravio svoju firmu (nazovimo je firma 2). Sada ta firma 2 proizvodi te iste masine za pakovanje, pri cemu se cena jedne masine krece oko 1 milion evra, a uskoro ce da predstave novu masinu od 4 miliona evra. Sami rade svoj R&D, a svoje masine su prodali u preko 50 drzava u svetu. Oko 50 zaposlenih.
Svaki od ovih primera je ili zahtevao
znanje i debelo iskustvo, ili
znanje, iskustvo i profesionalna poznanstva ili
mnogo mnogo rizika.
Kao sto je neko pre napomenuo odrzati biznis nije nimalo lako, primer.
5. Jedan od najvecih dobavljaca prohrona u Srbiji (srpski vlasnik) je zeleo da prosiri svoj biznis i da u saradnji sa nekim Italijanom bude kooperant Fiatu. Dogovor je bio
usmeni, ali uprkos tome nas covek je izgradio 5-6 hala po svetskim standardima. Italijan je posle par meseci odustao od usmenog dogovora (lokalna prica), tako da je vlasnik lokalnog biznisa ostao sa 5-6 praznih hala i kreditom od par miliona evra. Nekim cudom biznis je preziveo, i u 2016. godini se u nekoj odredjenoj meri i obnovio (i dalje daleko od prethodnog nivoa).
Svaki od prethodno navedenih biznis modela zahteva znatne novcane investicije. Ako se neko odluci za proizvodnju cepa za koka kolu, njemu je potreban alat od ~5k - 10k evra, masina za livenje plastike koja polovna kosta po par desetina hiljada evra, i konacno repromaterijal. Pocetno ulaganje u livenje cepova za koka kolu iznosi oko ~50k evra (izdavanje hale, placanje radnika, itd.). Nesto jeftinije je ako se neko odluci za štancovanje limenih delova jer je presa znatno jeftinija nego masina za livenje plastike (alat kosta isto, a repromaterijal je znatno skuplji). Ali i tu lezi drugi problem i ogleda se u cinjenici da je za proizvodnju najobicnije sarke za kuhinju potrebno napraviti 3-4 dela, odnosno 3-4 razlicita alata.
Iz gornjih primera se moze uociti da je vecinu firmi pokrenuo ex-Yu kadar koji je radio u drzavnim firmama koje su radile konstrukciju + proizvodnju. Danas dosta ljudi deli misljenje da je jako malo R&D-a u Srbiji (u odnosu na SFRJ), pri cemu ove poslove nude pojedine strane firme i neki privatnici kod kojih ex-Yu kadar prenosi svoje znanje na mladje generacije. Sa druge strane fakulteti obucavaju 90% studenata za R&D poslove, dok posle zavrsenog fakulteta maksimalno 1% radi u R&D-u, a 99% nalazi poslove kao inzenjer proizvodnje. Na osnovu ovoga se samo moze zakljuciti da je izuzetno diskutabilno da li ce na nasim prostorima oko 2030. 2040. godine uopste postojati veci broj inzenjera koji ce posedovati npr. znanje za izradu nekog ozbiljnijeg industrijskog alata za livenje plastike/stancovanje lima, dok konstruisanje + proizvodnju neceg ozbiljnijeg ne treba ni pominjati.
Ako OP hoce da pokrene biznis, neka batali proizvodnju i neka se okrene ka IT-u, jer su tu ulaganja minimalna. Par racunara od 500 evra, par monitora od 200 evra i jedan stan za izdavanje tesko da ce preci cifru od 10k evrica. Jedino sto fali u ovoj jednacini je klijent/posao za tih nekoliko programera
.
Inace ukoliko neko sa srednjom skolom zeli da brzo i legalno zaradi novac najbolje mu je da postane sertifikovan zavarivac. Po dobijanju sertifikata odmah ga ceka solidno placen posao (mislim da se plate krecu oko 500 evra). Nekoliko godina kasnije moze i da emigrira i na zapad (Nemacka/USA) jer je ovo zanimanje izuzetno deficitarno svuda u svetu. Jedina osnovna mana je sto ovaj posao moze imati ozbiljnih posledica po zdravlje.
'leba u 3D modeliranju tesko da ima. Kod nas tesko da ce iko da plati full CAD + CAM inzenjera vise od 500 evra, a vecinu prostijih projekata ce neko da Freelance-uje za dzabaka. Stranci mozda plate vise od 500 evra, ali ukoliko je taj inzenjer podrska proizvodnji onda je to u pitanju dead end job. Ozbiljnijih CAD + CAM inzenjera ima na trzistu Srbije i najcesce rade za privatnike koji konstruisu + proizvode i konacno svoj proizvod izvoze, ali oni pored znanja softvera vrse konstruisanje i poseduju brdo iskustva
.
