Па да се мало распишем.
У Белгији имам ујака и ишао сам код њега на неких месец дана, међутим био сам купио само карту до тамо јер нисам знао када ће ме белгија сморити, па сам онда мислио да из Белгије купим повратну карту. Ишао сам и тамо и незад Визером, тамо и назад карта ме је изашла 70 евра што је било џаба. Међутим већ следећу годину сам се запутио опет у Белгију, исто на месец дана, исто са купљеном само картом до Белгије. Од почетка је кренуло лоше, авион је каснио 4 сата, и слетели смо у Белгију као један од последњих авиона то вече. Ја мислим да баш због тога, и зато што они вероватно имају квоту људи (срба) које треба да врате на дневном нивоу, су људи из нашег авиона подвргнути малтретирању на терминалу. Углавном долазим до жене, објасним јој да имам ујака у белгији, он има породицу, да остајем 20 дана, да погледа у пасошу да сам већ долазио у белгију, остајао 30 дана и враћао се. Међутим тој надрданој бабускери није било то довољно, већ ме је проследила имиграционој полицији. Тамо се туртура наставља, они мени причају како је услов да се уђе у државу да се има 50 евра код себе по дану останка (Ја сам код себе имао 500). Опет им објашњавам да имам ујака, да ћу бити код њега међутим већ видим да су одлучили да ме врате. Оптужују ме да ћу код њих да радим на црно, како сам из сиромашне земље и како ћу нанати штету Белгији и тако то. Притом на столу држим најновији телефон, ајпод, лаптоп у торби али ништа не помаже, они инсистирају да имам бар 1500 евра код себе. Ја сам им такође објаснио, када сам видео да ме враћају, да је то превише јер ни Белгијанци немају 50 евра по дану а њихова социјална помоћ исплаћује дупло мање пара. Када су ми већ саопштили да ће ме депортовати, ја узимам телефон да позовем моје међутим ту ми одузимају телефон и говоре како се против мене води поступак (депортација) и заједно са још једним ликом и девојком нас стављају у аеродромски затвор од 7 увече до 2 ујутро. Притом смо без хране и воде још од 10 сати када сам кренуо на аеродром у БГ. У том затвору прво што нас је дочекало су поздрави угравирани на зиду на нашем језику. Било је ту свашта, од НОВАК ЂОКОВИЋ БРОЈ ЈЕДАН, КОСОВО СРБИЈА, ПАРТИЗАН/ЗВЕЗДА до једног занимљивог натписа КО ОВДЕ УЂЕ НЕ ИЗЛАЗИ БАРЕМ СЕДАМ ДАНА. Углавном уз спомоћ старе нокије која је једина имала сигнал у тој ћузи испод земље успео сам да позовем моје и да јавим да ме депортују назад. Ту су се исцимала све могуће везе, ујак пробао да ме ишчупа међутим они су запели да ме врате па то је. Углавном раздвојили су нас и онда су схватили да имају проблем јер сам ја малолетан и нису знали где ће мене да ставе. Око три су ме депортовали под ротацијом негде у околину Брисела, у неки центар за малолетне емигранте у склопу војне базе и војног аеродрома. Ту је било весело јер сам ту ћелију делио са нимало пријатним ћелавим авганистанцем којима је у то време био рамазан и њихове молитве, па се није баш могло фино спавати. Негде око 5 сам добио да једем. Сутра дан смо имали час белгиске лажне историје пошто је тај дан био дан државности, па такође ни општине нису радиле а једино су оне могле да ме ишчупају одатле. Сва срећа па је у том блоку било и црнаца из Гане, који су били одушевљени нашим селектором Гане у то време, Милованом Рајевцом па сам имао неку протекцију 🙂 Углавном тек трећи дан су они мени доделили социјалног радника (ИАКО САМ ИМАО РОЂЕНОГ УЈАКА У БЕЛГИЈИ) који је одлучио да могу да ме пусте на условну код ујака два дана до лета назад, али морам пред лет да се јавим у полициску станицу у близини аеродрома. После пет сати цимања по станици пред повратак, морали су били да стопирају улазак људи у авион и ми смо ушли у авион уз пратњу полиције. И стигосмо живи и здрави у БГ
И још једна ствар, када сам видео ко се све враћао са нама тим авионом потпуно ми је било јасно зашто све ово раде. У авиону није било 10 људи који је причало српски, причало се само на ромском и албанском међутим свако је имао наш црвени пасош...
Углавном памет у главу, узми гарантно писмо када одлазиш већ код неког или те неко позива, понеси што више пара и пошај да будеш у што ранијим летовима
