Ae probaću ja da objasnim onako da može lako da se skapira.
Antimaterija.
Obična materija se, kao što znamo, sastoji od atoma. Atomi se sastoje od jezgra i elektronskog omotača. Omotač se sastoji od elektrona, to su čestice sa negativnim naelektrisanjem, rećićemo da jedan elektron ima naelektrisanje -1. Jezgro atoma se sastoji od protona i neutrona. Proton je pozitivno naelektrisana čestica, rećićemo da jedan proton ima nalektrisanje 1. A neutroni su čestice iste mase kao i protoni, ali je njihovo naelektrisanje 0. Ovo je posledica toga što se proton i neutron sastoje od još manjih čestica, kvarkova, pa se kombinacijom različitih vrsta kvarkova (koji imaju različita naelektrisanja) mogu dobiti poziivan proton i neutralan neutron.
Dakle materiju čine elementarne čestice, koje mogu biti naelektrisane ili neutralne (osim kvarkova postoje još i leptoni koji mogu biti neutralni).
Antimateriju čine iste te čestice samo suprotnog naelektrisanja. Elektron ima svog parnjaka, anti-elektron (pozitron) koji ima naelekrisanje 1. Proton ima svog parnjaka, anti-proton, koji ima naelektrisanje -1 (on se sastoji od anti-kvarkova koji su parnjaci onima iz protona).
Jedan antiproton i jedan pozitron mogu da izgrade jedan atom anti-vodonika.
Dakle antimaterija je ista kao i obična samo što su naelektrisanja čestica obrnuta. Ali kada se susretnu čestica materija i njen anti-parnjak dolazi do anuliranja, obe čestice nestaju i pretvaraju se u energiju, odnosno u elektromagnetno zračenje. Zato je i malo verovatno da negde u vasioni postoji neka velika količina antimaterije, jer je svemir toliko star da se sva antimaterija verovatno samouništila u dodirima sa česticama suprotne materija (obične). Naravno i ovo je podložno istrazi.
Moguće je dobiti antimateriju u laboratorji, ali to je vrlo spor proces, iz koga se dobijaju jedan elektron i jedan pozitron, koji odmah mora da se nekao pokupi, dok ne udari u neki obližnji elektron, pozitroni se onda skladište u jedan sud koji je vakumiran i ima električno polje koje drži pozitrone da ne udare u zid suda. Mogu se dobiti i antiprotoni, ali znatno teže. Može se dobiti i anti-bodonik, ali samo na delić sekunde, jer je atom neutralan i ne može se zarobiti elektromagnetizmom. (skoro je izvršen eksperiment koji je uspeo da zarobi 309 atoma, neke su uspeli da zadrže i 17 minuta, ali to je van okvira ovog posta).
Tamna materija
Ovo nema nikakve veze sa antimaterijom. Antimateriju itekako možemo da vidimo (samo ne možemo da je napravimo dovoljno da bi je videli golim okom). Tamna materija je ona materija koju ne možemo da detektujemo, zato što ne interaguje sa običnom materijom (i antimaterijom, u poređenju sa tamnom, antimaterija je vrlo obična). Naučnici koji spekulišu o tamnoj materiji imaju teoriju da tamna materija interaguje sa običnom samo preko gravitacije (jer im je to bilo potrebno da objasne neka neslaganja u posmatranjima vasione i naučnim teorijama). Smatraju da postoje u svemiru velike količine tamne materije koja se ne može detektovati nikako osim posmatanjem kretanja nebeskih tela i otkrivanjem nekih nekih mesta u svemiru na kojima se naizgled ne nalazi ništa i deluju gravitaciono na okolina nebeska tela.
Znači kad bi nas udario asteroid od tamne materija nebi primetili ništa, jer bi on samo prošao kroz Zemlju i na kratko povećao gravitaciju planeta za takođe neprimetnu vrednost. Koliko mi znamo nebeska tela su možda puna tamne materija, možda u Suncu ima tamne materija koja uopšte ne učestvuje u fuzionoj reakciji koja stvara zračenje, samo svojom masom doprinosi ukupnoj masu zvezde.
![Bahati [SiD]](/data/avatars/m/1/1880.jpg?1612629395){kind=avatar}
