Ове дискусије ме веома подсећају на масовно паметовање које је трајало месецима када је некадашња СФРЈ одлучила да прати остатак Европе (и света) и почне да помера сат за летње и зимско време (почетком 80-тих). Масовна хистерија доминирала је у свим медијима. Разни "стручњаци" су тврдили колико је то померање сатова бесмислено, штетно, опасно по здравље итд.
У Србији велики проценат корисника интернета још увек спада у категорију рачунарске "елите" (чији су најтипичнији представници учесници на овом форуму). Тај проценат се ипак из месеца у месец полако смањује, како се временом повећава број компјутерских аналфабета који уче да користе компјутер, интернет, фејсбук, гмаил и слично. Ћирилица ће за овакве бити сигурно нормално окружење и не постоји разлог зашто ово не би требало да постоји.
Компанија која послује у Србији тренутно може да региструје стандардни .rs домен и под њиме своје име (у англицизованој верзији). Због ограничења енглеског писма, некадашњи Соко Штарк (сада само Штарк) може да буде само старк (одмах ми пада на памет могућа конфузијама са патикама "Старке"...). Српски ћирилични домен омогућиће онима који у дневном коришћењу рачунара више користе ћирилицу од латинице (а има их доста) да лакше приступају српским доменима.
Нисмо ми измислили рупу на саксији. Бројне нације су овоме проблему приступиле (и на сличан начин га решиле) доста пре нас (Руси, Кинези, Индуси, Тајланђани, Јапанци, Корејанци, Грци, Бугари, Арапи, Јермени, Грузинци...).
Не постоји никакво оправдање за употребу писма које није матично. Више пута сам на овом форуму наишао на коментаре учесника који из неких разлога навике пишу српски енглеском латиницом. Што је најгоре, у огромној већини, у питању су људи који знају како на рачунару да подесе распоред тастатуре (или га чак већ имају подешеног), али их једноставно мрзи да притисаку тај Алт+Шифт (!!!???). Никако ми не иде у главу како је могуће да та радња (која захтева неких 1.4 секунде) може да буде толико напорна. Донекле могу да разумем напор кад је у питању дискусија о технологији, богато зачињена изразима који у ћирилици изгледају релативно рогобатно (Епл, Ејсер, Ајфон, Виндоуз...), у коју сврху може да се користи и латиница, али изостављање насих слова, било у цирилици или у латиници бас нициме не могу да оправдам.
Можда је то зато што већ дуго не живим у Србији и због тога имам снажну потребу да се борим за очување језика и писма (моје две ћерке, обе рођене у Њујорку, течно говоре српски, читају и пишу ћирилицу).