Koji fax za IT upisati da bih postao ozbiljan IT strucnjak/programer

[nikola94]

Nemaju asistenti i profesori na državnim fakultetima 45k, kao što je neko napisao, imaju više. Asistenti imaju ~60k, a profesori 60-120k.

To je minimum. Uglavnom je ass 80k prof 130-150

 

[n1tr0]

Da upises mozes koji hoces, ali bilo bi dobro da zavrsis ETF neki elektronski smer. Jer to tesko da mozes sam u sopstvenoj reziji nauciti a neophodno je da bi mogao stici do najnizeg nivoa apstrakcije, dobrog poznavanja rada hardvera na kojem programiras. Jer sve dok si na nekom visokom nivou apstrakcije ti nisi svoj na svome i ukoliko apstrakcija procuri nacices se u nebranom grozdju jer ne poznajes kompleksni sistem koji se nalazi ispod. Vecina radi, zaradjuje, stvara bagove, resava ih ali pitanje je kako postati ozbiljan strucan programer. To mislim da je moguce jedino ako poznajes hardver u dusu i ako znas sa lemilicom i mikrokontrolerima. To ne predstavlja neophodno znanje potrebno jednom modernom programeru ali je jako korisno ukoliko zelis da rastes i razvijas svoje znanje u oblasti kompjuterskih nauka. Ako ti fokus karijere nije iskljucivo na namicanju sto vise para nego volis svoje zanimanje i zelis da budes sto bolji u njemu i znas sto vise.

Kakve veze imaju lemilica i mikrokontroler sa razvijanjem znanja iz oblasti kompjuterskih nauka?




Sent from my iPhone using Tapatalk

 

[AmbivalenceKing]

^
Konacno neki razuman argument... No dobro, ETF-ovci svakako ciste softverase nazivaju "zanatlijama" :d

 

[7euffel]

Ne deru svi privatnici kožu, ima i OK ljudi koji poštuju svoje zaposlene.
U školama, kolektiv ume da bude jako loš, sa stalnim previranjima, spletkama i svađama. Po ovome što si napisao o školi, mogu zaključiti da bi bio veoma loš nastavnik, jer na posao gledaš da ga otaljaš onda sa strane završiš još neki poslić.

Sent from my Nexus 6P using Tapatalk

Na osnovu toga što bih ja radio nešto sa strane dok bih radio u školi ti zaključiš da bih taj posao u školi otaljao?

 

[n1tr0]

^
Konacno neki razuman argument... No dobro, ETF-ovci svakako ciste softverase nazivaju "zanatlijama" :d

Isao sam ja FTN - otprilike ista stvar kao ETF, tako da sam ucio sve i svasta iz tih “srodnih” oblasti koje mi nikada nece trebati u zivotu. Zanima me, ako se predje na kvantne racunare kojima ce software deo funkcionisati na isti deo, da li ce ponosne ETF kolege se baciti na kvantnu fiziku?


Sent from my iPhone using Tapatalk

 

[yooyo]

Na osnovu toga što bih ja radio nešto sa strane dok bih radio u školi ti zaključiš da bih taj posao u školi otaljao?

Da, zato što rad u školi zahteva i rad kod kuće, a opet u vezi škole... Naravno, ako planiraš da taj posao radiš kako treba. Znam iz iskustva u mojoj porodici.
Da imaš dovoljno poverenja u sebe ne bi planirao posao u školi kao backup.

Sent from my Nexus 6P using Tapatalk

 

[7euffel]

Ovo je neki pokusaj psihologije?

 

[xSeptimus]

Da upises mozes koji hoces, ali bilo bi dobro da zavrsis ETF neki elektronski smer. Jer to tesko da mozes sam u sopstvenoj reziji nauciti a neophodno je da bi mogao stici do najnizeg nivoa apstrakcije, dobrog poznavanja rada hardvera na kojem programiras. Jer sve dok si na nekom visokom nivou apstrakcije ti nisi svoj na svome i ukoliko apstrakcija procuri nacices se u nebranom grozdju jer ne poznajes kompleksni sistem koji se nalazi ispod. Vecina radi, zaradjuje, stvara bagove, resava ih ali pitanje je kako postati ozbiljan strucan programer. To mislim da je moguce jedino ako poznajes hardver u dusu i ako znas sa lemilicom i mikrokontrolerima. To ne predstavlja neophodno znanje potrebno jednom modernom programeru ali je jako korisno ukoliko zelis da rastes i razvijas svoje znanje u oblasti kompjuterskih nauka. Ako ti fokus karijere nije iskljucivo na namicanju sto vise para nego volis svoje zanimanje i zelis da budes sto bolji u njemu i znas sto vise.

U praksi ti zaista ne treba da poznajes hardver tako dobro jer se u praksi radi da se zaradi, uglavnom je neko biznis programiranje u pitanju sto znaci jako visok nivo apstrakcije i svasta se desava i tolerise. Ali nije svako ko radi i zaradjuje u privredi narocito strucan. Pritom razvojni put kvalitetnog programera je da postane menadzer drugim programerima i prestane da pise kod. Sto znaci da citava prica strucnosti pada u vodu jer se posle par godina napredovanja trazi neki drugi tip strucnosti, iskustvo u upravljanju kadrovima iliti menadzment po engleski.

Zbog toga je dobar fakultet daleko bolja sredina za razvijanje strucnosti programera jer tamo mozes siriti svoje znanje cak i kada postanes predmetni profesor. Niko te ne sprecava da nastavis istrazivati i uciti i o kompjuterskim sistemima. Upravo zbog toga se veliki broj novih otkrica i svezih pristupa resavanju problema dogadja bas na fakultetima jer nema privreda vremena za to. Privreda je po svojoj prirodi intertna i zbog fokusa ka profitu koristice isti sistem sve dok zadovoljava potrebe i generise profit. Sto je privredni subjekat veci i kompleksniji to su manje sanse da ce napraviti neko novo oskrice i promeniti trziste. Primera za koliko hoces. Dok ce se na fakultetu istrazivaci uvek truditi da inoviraju. Na zapadu privatne firme finansiraju i ulazu i istrazivace na eminentnim univerzitetima jer znaju da su male sanse da ce neko od njihovih kardova inovirati. Ne znam da li se tako radi i kod nas.

Ovaj post (jos uvek ) kreira nesporazume u komunikaciji usled, u struci u Srbiji, jasno ne postavljenih razgranicenja izmedju

ComputerEngineering
ComputerScience
SoftwareEngineering

Za CE je poznavanje hardvera krucijalno vazno, ali za CS i SE je, za vecinu projekata, nebitno.

 

[rAMA]

Za CE je poznavanje hardvera krucijalno vazno, ali za CS i SE je, za vecinu projekata, nebitno.

Zbog takvog razmišljanja razvojni timovi nisu u stanju da iskoriste low level pristup hw-u koji nude Vulkan i DX12, već za sve traže wrapper-e.

 

[enterthevoid]

Kakve veze imaju lemilica i mikrokontroler sa razvijanjem znanja iz oblasti kompjuterskih nauka?
Sent from my iPhone using Tapatalk

Lemilicu sam onako saljivo spomenuo jer nekako ide uz hobisticku pricu oko modifikacije hardvera i izvlacenja maksimuma performansi gde cisto koriscenjem softvera dalje nije moguce. a sto se mikrokontrolera tice, pa gde ces bolje vezbati optimizaciju koda nego na slabom hardveru sto mikrokontroleri zbog tehnickih ogranicenja proizvodnog procesa i dimenzija ipotrosnje struje svakako jesu. Kod programiranja embedded spravica je bitno izvuci poslednji atom snage, tamo runtime ne prolazi jer obicno nema dovoljno memorije za to a ni cpu ciklusa za bacanje.

To predstavlja usavrsavanje u danasnjem svetu softvera gde 95% programera radi u nekom startapu ciji produkt je na webu i koriste se web tehnologije koje su zbog kompleksnosti interneta poprilicno apstrahovane od samog hardvera na kojem se kod izvrsava. Sam JavaScript kao defacto izbor za web usled toga sto radi u svim web browserima je programski jezik visokog nivoa a vecina ne koristi JavaScript nego dodatne apstrakcije koje su izgradjene na bazi JavaScripta i koje olaksavaju implementaciju. JavaScript framework je toliko mastan i daleko od hardvera da je konacno ljudima doslo iz dupeta u glavu da probaju sa drugacijim pristupom, sa izvrsavanjem native koda na webu kroz wasm. To mislim da samim web developerima nije ni bitno jer oni frontend su zapravo glorifikovani web dizajneri iz prethodnog perioda cija se ekspertiza svodi na dizajn i izgled web strane tj. danas su to servisi i aplikacije. Oni sto rade backend, njima je bitno da serveri rade sto efikasnije, briga njih sto se neka tamo implementacija u Reactu vuce na prosecnom klijentu kao da je full 3d realtime aplikacija u pitanju (video igrica na primer). Pritom su lenji i jedni i drugi a to pravdaju pozivajuci se na efikasnost i brzinu implementiranja kao jedinim validnim paremetrima kojima se pri razvoju softvera kompanija treba voditi. Jer je njihovo vreme skuplje od hardvera a omiljena mantra web developera je: buy more memory it is cheap, developer time and optimization is expensive
.
Zbog takvog stanja u industriji mislim da je neophodno za onog koji sebe zeli nazvati istinskim softverskim strucnjakom, da se odupre mejnstrimu i vrati malo nize na putu ka hardveru, verovatno ce mu trebati u buducnosti kada ovaj zanos frejmvorkima prodje i opet se pocne ceniti brzina rada softvera, kako na serverima tako i na klijentima.

Naravno ovo je sira globalna prica i nema puno veze sa stanjem u Srbiji koja je u situaciji da kada zapadnjake nesto mrzi da odrade pa uvale srpskim softverasima da se bakcu tim za nekoliko puta nizu satnicu Jer su skontali da su jeftini a nisu toliko losi kao neki drugi gde se tradicionalno radio outsourcing.

^
Konacno neki razuman argument... No dobro, ETF-ovci svakako ciste softverase nazivaju "zanatlijama" :d

Razuman i realan argument u odnosu na situaciju, svakako jeste. Medjutim mislim da je bitno dati drugaciji pogled na stvari u ovoj temi koju je pretpostavljam (ne mogu da tvrdim) otvorio jedan od onih sto je cuo da ti programeri zaradjuju neki fini novac pa se pita kako bi na brzinu mogao i on da od tog programiranja zaradjuje fini novac ali da se ne cima i ne stresira previse. Sa te strane je sasvim okej reci da siriti znanje dalje od trzisno dovoljnog nema smisla, ionako ce se juriti menadzerske pozicije u firmi a gledati da se sa stresnim kodiranjem prestane jer to nije za projektante, oni grade sisteme a ne pisu kod.

Sto se zanatlija tice, pa svako ko radi u nekoj bransi, industriji a ne poseduje formalno obrazovanje tipicno i ocekivano za tu industriju je u neku ruku zanatlija. Da li je self learned, zavrsio neki online ili brzi kurs negde, svejedno je. Naravno takvima je obicno to velika mrlja i jako im smeta kada se pomene fakultet, pogotovo ako su uspesni u svom poslu a ne poseduju formalno obrazovanje. Sa druge strane imamo one koji su proleteli kroz obrazovni sistem, nasli neku rupu sta vec, koji ce reci kako je to bilo jedno veliko gubljenje vremena. One koji su sve po PSu zavrsili zaista ne razumem kada pljuju na obrazovanje koje su svojim radom i zalagadjem stekli.

Ovaj post (jos uvek ) kreira nesporazume u komunikaciji usled, u struci u Srbiji, jasno ne postavljenih razgranicenja izmedju

ComputerEngineering
ComputerScience
SoftwareEngineering

Za CE je poznavanje hardvera krucijalno vazno, ali za CS i SE je, za vecinu projekata, nebitno.

Jasna mi je potreba za specijalizacijom ali sirenje vidokruga samo moze pomoci strucnjaku da postane jos bolji u svojoj oblasti. Tako da ne mislim da je suvisno za kompjuterskog naucnika da poznaje elektroniku, cak mislim da je pozeljno. Jer na taj nacin zaokruzuje znanje. Najteze je steci znanje kada ga gradis na pretpostavkama da nesto radi na odredjeni nacin a tebi bas nije jasno zasto je to tako. Uostalom deo Computer Science kursa jeste lagano upoznavanjem sa nacinom na koji digitalni kompjuteri funkcionisu, en bas na najnizem hardverskom nivou ali je odredjene koncepte potrebno razumeti. Te koncepte industrija danas svrstava pod hardverske koncepte, jer softver je GUI i postoje mnogi proponenti da se tekstualni, imprativni pristup programiranju zameni nekakvim lego kockice slaganjem programske funkcionalnosti. Na kraju valjda napomenuti da je fokus istrazivanja vecine computer science strucnjaka programski jezik i osnovni alati ponajbitniji medju njima kompajler. A da bi se neko time mogao baviti mora poznavati instrukcije implementirane u samom hardveru. Upravo ti ljudi omogucavaju drugima da rade uz apstrakcije jer im sklanjaju hardver iz fokusa jer to na sebe preuzima kompajler ili virtuelna masina. A opet je neko to morao napraviti da radi efikasno. Vecina funkcionalnih jezika sto su cesto u fokusu computer science struke se oslanjaju na "pamet" kompajlera ili virtuelne masine jer je funkcionalni jezik jedna apstrakcija.

Edit: Valja napomenuti da iako zivimo u digitalnom dobu u Srbiji je programer deficitarno zanimanje a dobrih, pravih strucnjaka zaista ima jako malo. Vecina tih su verovatno zapalili preko i rade za velike kompanije. Mada se ipak desio veliki korak napred u odnosu na od pre dve decenije kada je ekvivalent znanja o kompjuterima bilo rastaviti i sastaviti kompjuter i instalirati softver i operativni sistem preko grafickog wizarda.

 

[n1tr0]

Lemilicu sam onako saljivo spomenuo jer nekako ide uz hobisticku pricu oko modifikacije hardvera i izvlacenja maksimuma performansi gde cisto koriscenjem softvera dalje nije moguce. a sto se mikrokontrolera tice, pa gde ces bolje vezbati optimizaciju koda nego na slabom hardveru sto mikrokontroleri zbog tehnickih ogranicenja proizvodnog procesa i dimenzija ipotrosnje struje svakako jesu. Kod programiranja embedded spravica je bitno izvuci poslednji atom snage, tamo runtime ne prolazi jer obicno nema dovoljno memorije za to a ni cpu ciklusa za bacanje.

To predstavlja usavrsavanje u danasnjem svetu softvera gde 95% programera radi u nekom startapu ciji produkt je na webu i koriste se web tehnologije koje su zbog kompleksnosti interneta poprilicno apstrahovane od samog hardvera na kojem se kod izvrsava. Sam JavaScript kao defacto izbor za web usled toga sto radi u svim web browserima je programski jezik visokog nivoa a vecina ne koristi JavaScript nego dodatne apstrakcije koje su izgradjene na bazi JavaScripta i koje olaksavaju implementaciju. JavaScript framework je toliko mastan i daleko od hardvera da je konacno ljudima doslo iz dupeta u glavu da probaju sa drugacijim pristupom, sa izvrsavanjem native koda na webu kroz wasm. To mislim da samim web developerima nije ni bitno jer oni frontend su zapravo glorifikovani web dizajneri iz prethodnog perioda cija se ekspertiza svodi na dizajn i izgled web strane tj. danas su to servisi i aplikacije. Oni sto rade backend, njima je bitno da serveri rade sto efikasnije, briga njih sto se neka tamo implementacija u Reactu vuce na prosecnom klijentu kao da je full 3d realtime aplikacija u pitanju (video igrica na primer). Pritom su lenji i jedni i drugi a to pravdaju pozivajuci se na efikasnost i brzinu implementiranja kao jedinim validnim paremetrima kojima se pri razvoju softvera kompanija treba voditi. Jer je njihovo vreme skuplje od hardvera a omiljena mantra web developera je: buy more memory it is cheap, developer time and optimization is expensive
.
Zbog takvog stanja u industriji mislim da je neophodno za onog koji sebe zeli nazvati istinskim softverskim strucnjakom, da se odupre mejnstrimu i vrati malo nize na putu ka hardveru, verovatno ce mu trebati u buducnosti kada ovaj zanos frejmvorkima prodje i opet se pocne ceniti brzina rada softvera, kako na serverima tako i na klijentima.

Naravno ovo je sira globalna prica i nema puno veze sa stanjem u Srbiji koja je u situaciji da kada zapadnjake nesto mrzi da odrade pa uvale srpskim softverasima da se bakcu tim za nekoliko puta nizu satnicu Jer su skontali da su jeftini a nisu toliko losi kao neki drugi gde se tradicionalno radio outsourcing.

Mislim da jednostavno imas problem sa shvatanjem kako biznis funkcionise, jer u suprotnom ne bi pljuvao po JS-u.
Ja ne volim JS iz vise razloga, ali ima prakticnu primenu u nekim situacijama. Da nema, ne bi bio toliko popularan kao tehnologija.
Jedno je optimizacija, a drugo apstrakcija - sto je kod vise apstraktan, raste i kompleksnost samog koda, a time i hw potreban da ga pokrece. Svestan si da postoji razlog zasto kod postaje apstraktan?
Da neces mozda AI razvijati u asembleru?

Inace, efikasno si preskocio pitanje za kvantni racunar? Jel se bacas na kvantnu fiziku kada isti krene u komercijalnu upotrebu (iako ti ista nece biti potrebna za pisanje koda za programe koji ce se izvrsavati na istom)?

 

[Lanikor]

Apropo primanja na faksu, obican saradnik u nastavi (dakle nije cak ni asistent) je pre jedno 2 god kad sam ja zavrsavao master primao 40k a uz to i neke bonuse za dezurstva na kolokvijumima koliko se secam, dakle asistenti primaju vise sigurno.

Sent from my MI MAX 2 using Tapatalk

 

[garfild]

Cao svima, molim vas za savet. Naime, imam 29 godina i razmisljam da promenim struku i ozbiljno se posvetim programiranju. Da li sam i suvise mator sada za tako nesto? Da li bi ste mi savetovali RAF ili ETF?

 

[vladax10]

Evo ja studiram ETF - Softversko Inzenjerstvo, pa da kazem par reci, uzevsi u obzir da se tema poprilicno rastegla.

Da li vredi studirati ETF danas?

Zavisi kakva si osoba. Ako si osoba tipa da ides tamo da te NEKO nauci nesto, bolje zaobidji. Ako ides na faks da ti bude komplement pri usavrsavanju, onda se moze uzeti u obzir. Necu ulaziti u probleme naseg obrazovanja, jer bih se raspisao dobrano. Takodje necu ulaziti u floskule tipa:" ETF se upisuje da bi postao baja sa puno para, ribama gace same spadaju itd..."


Znacaj apstrakcije?

Apstrakcija je alat za lecenje kompleksnosti.
Glavni problem u racunarstvu je kompleksnost. Gomile i gomile delica koji ucestvuju u vezama koje tesko mozes i zamisliti. To shvatis kada pocnes da se bavis iole ozbiljnijim stvarima(pisanje kernela, kompajlera, dizajniranje procesora itd...), mada i obicna web aplikacija sa 5 tabela u bazi nije mala stvar. Jednostavno, broj alternativnih tokova vrlo brzo raste i onda se treba snaci. Da ne ulazim sada u mnoge implikacije apstrakcije(produktivnost, reupotrebljivost, komunikacija u timu, komunikacija sa samim sobom, itd...)

Zato mi je malo mukaa od ljudi koji krenu da se gadjaju recima tipa "lemilica" ili pricaju o nekim micro optimizacijama, a vecinom nisu svesni kompleksnosti o kojoj pricaju. Takvi ljudi su mi naivni i smatram da te stvari govore samo da bi ponistili i obezvredili trud drugih ljudi. Svako ko zaradjuje hleb od programiranja(bilo kakvog) je vredan postovanja.


Ja sam kao pocetnik "mrzeo" apstrakciju. Uvek sam bio u fazonu: "Da, a kako to zapravo radi?"
Ubijala me znatizelja. Vremenom naucis da neke stvari zaista treba uzimati zdravo za gotovo jer postanes svestan da koliko god grebao nikada neces znati sve. Cuj sve, neces znati mnogo toga. Javna tajna je da skoro svaki programer tezi da glumi da mnogo toga zna a ustvari pati od impostor sindroma....

Na kraju krajeva, ne postoje dzabe termini aplikativni programer i sistemski programer. Svako treba da radi na SLOJU(ne postoje dzabe slojevi) koji mu se svidja. Svako moze da nadje svoje mesto pod suncem. Reci da programer MORA(TREBA) da poznaje elektroniku je po meni potpuno pogresno iako licno volim da se bakcem sa tim stvarima jer mi je zanimljivo.

Za kraj...

Tehnologija vs Modeli rezonovanja o problemu?

Pravilan model rezonovanja je mnogo znacajniji od tehnologije. Tehnologija ce se uvek adaptirati na nove modele. Ko bi rekao da ce neko koristiti JS za programiranje mikrokontrolera? To je zato sto su virtuelne masine sve pametnije a mikrokontroleri sve brzi. Jednostavno, trade-off (u odredjenim tipovima aplikacija) nije dovoljno veliki da bi se neko odlucio za meni dragi C++. Pogledajte samo uporedjivanje brzina izvrsavanja JS-a(V8) i C++. Svakom godinom gap je sve manji.

Ovim ne kazem da ne postoji potreba za c++ programerima, jer postoje mnogi konteksti gde je isti neophodan.

Dakle, sve zavisi od konteksta.


Sta ko hoce i sta ko voli...


Sent from my Redmi Note 4 using Tapatalk

 

[xSeptimus]

Cao svima, molim vas za savet. Naime, imam 29 godina i razmisljam da promenim struku i ozbiljno se posvetim programiranju. Da li sam i suvise mator sada za tako nesto? Da li bi ste mi savetovali RAF ili ETF?

Naravno da nije kasno ako si se konacno pronasao u necemu.
Sam proceni sta ti je blize:
Na pogresnom mestu u pravo vreme (oportunizam) ili na pravom mestu makar u "pogresno" vreme.

RAF ili ETF - Da li si prelomio da mora biti fakultet? Fakultet zahteva vreme i finansije, dok onlajn kursevi (udemy i sl.) mogu prilicno brzo mogu da te osposobe za nekakav pocetak u industriji.

 

[xSeptimus]

Javna tajna je da skoro svaki programer tezi da glumi da mnogo toga zna a ustvari pati od impostor sindroma....

Termini za to su "foliranti", "kompleksasi" , a impostor sindrom bi trebalo da je obrnuto - kada osoba svoje uspehe ne pripisuje sposobnosti vec sreci itd.

 

[vladax10]

Termini za to su "foliranti", "kompleksasi" , a impostor sindrom bi trebalo da je obrnuto - kada osoba svoje uspehe ne pripisuje sposobnosti vec sreci itd.

Mislio sam u kontekstu: "Hm, da li sam to ispravno objasnio? Svestan sam da to mozda nije bas sve tako ako se ide dovoljno duboko". Ne moram da budem folirant ili kompleksas. Kod programera je normalno da ponekada sumnjaju u svoje znanje i da misle da su impostori.

Vise o toj temi ovde:
https://www.hanselman.com/blog/ImAPhonyAreYou.aspx

Sent from my Redmi Note 4 using Tapatalk

 

[7euffel]

Vecina programera misli da je popila svo znanje svijeta. To je fakt.

 

[retrospektiva]

Ti koji misle da sve znaju zapravo najmanje znaju, i oni nemaju problem sa sindromom varalice, oni su ubeđeni da sve znaju.

Da bi se uplašio od činjenice kolliko toga tek treba da savladaš moraš da budeš samokritičan.

 

[vladax10]

Ti koji misle da sve znaju zapravo najmanje znaju, i oni nemaju problem sa sindromom varalice, oni su ubeđeni da sve znaju.

Da bi se uplašio od činjenice kolliko toga tek treba da savladaš moraš da budeš samokritičan.

O tome pricam. Ima bahatih ljudi, ali ima i onih koji su svesni(samokriticni). Fazon je sto svi mi glumimo. Zato nam sluze apstrakcije, inace niko nista ne bi uradio.

Sent from my Redmi Note 4 using Tapatalk

 

[Šumadinac]

Startit je pisao baš na tu temu :

Dva tipa softverskih inženjera i zašto je važno da ne budete onaj drugi

Zašto učiti računarske nauke?

Postoje dve vrste inženjera: oni koji razumeju računarske nauke dovoljno dobro da bi mogli da rade na izazovnim, inovativnim stvarima, i oni koji se samo provlače kroz karijeru jer znaju da koriste par alata.

I jedni i drugi sebe nazivaju softverskim inženjerima, i jedni i drugi slično zarađuju na početku svojih karijera. Ali inženjeri prvog tipa kasnije rade na poslovima koji nude mnogo više satisfakcije, bilo da je to komercijalni rad, uticajni open-source projekti, tehičko liderstvo ili značajan individualni doprinos.

Inženjeri prvog tipa nađu način da temeljno izuče računarske nauke, na konvencionalan način ili neprestanim učenjem kroz karijeru.

Inženjeri drugog tipa uglavnom ostaju na površini, fokusirajući se na specifične alate i tehnologije umesto na fundamentalne principe, učeći nove tehnologije kada ih trendovi na to nateraju.

Broj ljudi koji ulaze u industriju vrtoglavo raste, dok broj svršenih studenata računarstva manje-više ostaje isti. Ova prezasićenost inženjerima drugog tipa počinje njima samima da umanjuje šanse za zaposlenje, i ne dozvoljava im da se bave ispunjavajućim poslovima koje industrija nudi.

Bilo da stremite ka tome da postanete inženjer prvog tipa ili želite sigurnost zaposlenja, učenje računarskih nauka je jedini pouzdan način za to.

https://startit.rs/dva-tipa-softverskih-inzenjera-i-zasto-je-vazno-da-ne-budete-onaj-drugi/

Izvor sa preporukama - https://teachyourselfcs.com

 

[old_bookmaker]

Da, zato što rad u školi zahteva i rad kod kuće, a opet u vezi škole... Naravno, ako planiraš da taj posao radiš kako treba. Znam iz iskustva u mojoj porodici.

@mrtavker: Ovo je apsolutno i 100% tačno.

Naravno, kome je "zapelo" za dodatne $, odradiće nešto preko upwork-a.

 

[7euffel]

Ako je neki posao zahvalan sto se tice radnog vremena to je posao profesora i nastavnika. Da, ima posla i kad se dodje kuci, ali to se uskladi i opet bude lakse nego kad se radi puno radno vrijeme. Stanje je jos bolje ako se kao primjer uzme neka strana zemlja.

Asistenti sa ETF-a uveliko rade na fakultetu i pored toga u nekoj firmi (ili cak imaju svoje firme). Zasto? Eto zato sto neko zeli to da radi.

Nisam ja rekao da je moranje da se rade dva posla, nego da je to moguce, i da uopste nije lose ako neko to zeli.

 

[vatrogasac53]

Slažem se.

Paradoksalno, profesori i nastavnici u srednjim i osnovnim školama, umesto da "zapnu" posle radnog vremena i rade još jedan posao (jer imaju manja primanja), ostaju zadovoljni onim što imaju i svoje slobodno vreme troše na sebe/porodicu itd. Dok asistenti i profesori na fakultetima stalno rade nešto sa strane, i ono malo slobodno vremena što imaju troše na posao/planiranje posla.

U familiji imam primere za obe profesije, pa sam nekako to prepoznao u poruci iznad.Naravno, da ima izuzetaka od ovog pravila (aktivni prosvetari, pasivni akademci), al to je ono što sam ja primetio kao pravilo.


Dakle, 2 različite životne filozofije i to je prosto tako.

 

[n1tr0]

Asistenti sa ETF-a uveliko rade na fakultetu i pored toga u nekoj firmi (ili cak imaju svoje firme). Zasto? Eto zato sto neko zeli to da radi.

Slicna je prica sa FTN, ali rade zato sto imaju svoje firme. Zasto? Zato sto odmah moze da probere studente (tacno vidi ko ima talenta) i odmah da ih veze ugovorom i stipendijom. Dakle, ne radi u korist studenata ili fakulteta, vec gleda svoju korist. Ja bih iskreno takve stvari kaznjavao zakonom...



Sent from my iPhone using Tapatalk

 

[xSeptimus]

Na ETF je to u dosta manjoj meri, ali skorasnji dogadjaji o ideji podele ETFa nagovestavaju da moze da bude mnogo mnogo gore nego sto je to sada slucaj sa FTN.

Da bude gore, iako je danas ponuda posla nikada veca, pokazuje se da u Srbiji danas cak i IT preduzetnistvo voli da sisa drzavu, da se koristi javnim resursima i prisvaja prihode, a eventualne gubitke preliva nazad na drzavu.

 

[Bya-Bya-sama]

Slicna je prica sa FTN, ali rade zato sto imaju svoje firme. Zasto? Zato sto odmah moze da probere studente (tacno vidi ko ima talenta) i odmah da ih veze ugovorom i stipendijom. Dakle, ne radi u korist studenata ili fakulteta, vec gleda svoju korist. Ja bih iskreno takve stvari kaznjavao zakonom...

To jeste kažnjivo po više osnova, posebno jer su nelojalna konkurencija drugim firmama, i to što uopšte imaju pristup dosijeima studenata.

 

[Šumadinac]

Čuj dosije, u Kragujevcu ljudi iz većih firmi (Comtrade, Emisia) rade na visokoj, PMF-u, obilaze FIN, FTN (u Čačku) i regrutuju studente

Sent from my Nexus 6P using Tapatalk

 

[Bya-Bya-sama]

Na ETF je to u dosta manjoj meri, ali skorasnji dogadjaji o ideji podele ETFa nagovestavaju da moze da bude mnogo mnogo gore nego sto je to sada slucaj sa FTN.

Da bude gore, iako je danas ponuda posla nikada veca, pokazuje se da u Srbiji danas cak i IT preduzetnistvo voli da sisa drzavu, da se koristi javnim resursima i prisvaja prihode, a eventualne gubitke preliva nazad na drzavu.

Welcome to America!
Ovi 'naši' samo kopiraju velike sisteme, a tamo su ipak veće 'fontane', pa kad se 'preliva' onda se 'preliva'. Naročito u SAD.

 

[7euffel]

Slicna je prica sa FTN, ali rade zato sto imaju svoje firme. Zasto? Zato sto odmah moze da probere studente (tacno vidi ko ima talenta) i odmah da ih veze ugovorom i stipendijom. Dakle, ne radi u korist studenata ili fakulteta, vec gleda svoju korist. Ja bih iskreno takve stvari kaznjavao zakonom...



Sent from my iPhone using Tapatalk

Ne znam kakav je slucaj u Novom Sadu, ali to nije tako u mom gradu, postoje pojedinacni slucajevi ali to je sve. Ja ne pricam iz ugla tih ljudi, ovdje je bilo price oko toga da li je moguce raditi kombinujuci dva takva radna mjesta .