Primer sa DVD je opet mešanje baba i žaba, jer ima bolji bit-rate od bilo kog SD kanala, kao što i BD od HD kanala.
Bitrejt nema nikakve veze jer postoje i konstantni i varijabilni bitrejt, a postoje i različiti kodeci (MPEG-2 / MPEG-4), o dinamici scene da i ne govorim. Taj primer sam naveo kao argument da analogna interkonekcija ne mora uvek da bude inferiornija od digitalne i da treba razumeti osnovne principe, kao i znati detalje celog video lanca. Kada to znamo, prednosti i razlozi za korišćenje digitalnog signala postaju očigledni i ne nameću se nekakva druga objašnjenja.
Ja sam želeo da objasnim neke osnovne stvari i suštinske motive za uvođenje novih tehnologija (digitalizaciju), a to je podrazumevalo i definisanje osnovnih FIZIČKIH pojmova. Lično, kada kažem "analogno" mislim na analogni signal u vremenskom domenu, a kada kažem "digitalno" mislim na digitalni signal i to u jednom "prozoru" - dakle matematičku reprezentaciju neke fizičke pojave. Mnogi pak kada kažu "analogno" imaju asocijaciju na VHS, vinil ploču, audio kasetu ili kompozitni video preko činča. Iz takve banalizacije i nerazumevanja prirode tehnologije o kojoj se priča proizlaze zablude i pogrešni zaključci.
Ako ćeš da kažeš da apsolutni analogni je bolji od delimičnog digitalnog u smislu maksimuma tehnologije, onda OK.
Ne razumem šta si uopšte napisao, odnosno mislio.
Ali maksimum jedne i druge, ne znam gde analogni pobeđuje? Digitalni kanal u HD će svakako da pobedi BD disk povezan analogno na TV. :-devil-:
Očigledno pripadaš ono drugoj grupi ljudi - pod analognim i digitalnim misliš na konkretne implementacije i to u korisničkim uređajima. Lako je "digitalnom" da pobeđuje "analogni" signal kada je "analogni" prestao da se implementira.
A prestao je iz razloga koje sam naveo. Cena implementacije prijemnika i otpornost na šum. To su glavni, da ne kažem jedini razlozi.
Što se priče "analogno" vs "digitalno" tiče, najbolje ćeš razumeti o čemu pričam ako zamisliš signal koji dolazi iz mikrofona nekog vokaliste ili električne gitare muzičara - prilikom digitalizacije mi ćemo NEPOVRATNO odbaciti dobar deo informacija, da bi posle sa tim signalom lakše baratali. U pitanju je dakle kompromis koji svesno pravimo u cilju postizanja određenog cilja.
Spomeni samo nekom gitaristi digitalno pojačalo, samo se odmakni malo dalje.
75mm nema šanse da zaživi, poješće ga digitalni 8K, 16K itd. Samo gledaj Sony F-65 šta može. Digitalno je stiglo do prevazilaženja filma.
Ne znaš o čemu pričaš. Prvo, nije 75 mm već 65 mm (70 mm se koristi za projekciju) - ja sam napravio
lapsus calami a ti ga bez razmišljanja upotrebio. Drugo, rezolucija tog formata je negde oko 18.000 piksela po liniji, što daje preko 300Mpx po frejmu i to u velikoj dinamici, a po potrebi i u velikom frejmrejtu! Takvu brzinu akvizicije i količinu informacija digitalna kamera može samo da sanja.
Digitalna kinematografija se forsira zbog niže cene produkcije i većih margina profita, a ne zato što je krajnji rezultat lepši - nemojmo se oko toga zavaravati.
Moja poenta je bila da teoretski maksimum je nebitan, nego šta ko može da dobije realno.
Realno 35 mm stok film je idalje iznad bilo koje DCI kamere, 65 mm je glupo i spominjati. Gledajući tehnološki progres, nije nemoguće da ćemo jednog dana imati senzore i digitalnu tehnologiju koja će u svemu prevazilaziti filmsku traku, ali to za sada nije tako i daleko smo još od tog dana.
Poenta moje priče je da "digitalno" samo po sebi ne znači "nešto super" već je to samo kompromis koji činimo zarad postizanja nekih ciljeva (pri čemu kvalitet ne mora da bude jedan od njih).
