zbunili me megaherci...

[sinke]

Nisam jedno vreme pratio vesti o plocama i memorijama i sad sam skroz zbunjen. Bilo je o ovom verovatno mnogo reci ali ajde ako nekog ne mrzi jednom na jednom mestu da sve o ovoj temi stoji jer ne mogu da trazim postove pa da povezujem sve. E ovako, buni me sto duron i thunderbird imaju magistrale na 100 i 133 mhz, e sad na plocama se koristi oznaka 200 i 266. Da li se ova oznaka koristi zbog toga sto ukoliko ploca koristi DDR memoriju onda se protok formalno duplira ili je posledica neceg drugog. Jer na slici FSB predstavlja magistralu izmedju procesora i north bridge-a i njene vrednosti su 200 tj. 266 mhz u zavisnosti od procesora. Sa druge strane buni me memorija, ranije znam da je bila pc66, 100 i 133, danas kod ddr memorije su oznake pc 1600, 2100 itd. odnosno to su ddr 266, 333 navodno se ocekuje 400. U testu kt400 me zbunio to sto kaze da je problem u tome sto nema ddr 400 memorije ali je na testu koristena 433 mhz, e sad koja je ovo memorija, oznaka...kako se ovde gledaju tih 433mhz. Mislim govori se u megahercima u 2 kontexta ali jednom u dupliranom jednom i nedupliranom kontextu pa me skroz buni. To se isto javlja i kod magistrale ploce, u testu se kaze kako bi lepo bilo videti fsb od 250 a onda dobivsi memoriju pc3500 433 mhz dobili smo maximalno 215-220. I sad me tih maximalnih 215-220 buni sa onih deklarisanih 200-266 a da ne pricam o "izgraviranih" 280.
Znaci osnovna pitanja su: 1. koliki je fsb durona, thunderbirda i XP-a, kako se dobija 200 i 266 fsb pa i 280 i
2. kako se oznacavaju ddr memorije, kojih ima, sta se podrazumeva pod 433 mhz i da li kod ddr memorije je isti efekat kad koristis 2x128mb ili 1x256 ?
Moj resor je ekonomija pa u ovo nisam najbolje upucen, a nisam siguran da sam dobro shvatio pa bolje da mi neko objasni.

 

[magick]

Pazi ovako ... takt sistemske magistrale mora da odgovara taktu procesorskog interfejsa, što znači da ako procesor radi na FSB-u od, uslovno rečeno, 266MHz na toliko mora da radi i magistrala ( veza CPU <-> Northbridge ). Tebe zbunjuje sledeće: fizički takt magistrale ( u današnja vremena ) je 100, 133 ili čak 166MHz, iz tehničkih razloga dosta je skuplje ostvariti bržu vezu adekvatne pouzdanosti. E sad', raznim tehnikama ( logičkim kolima ) može se izvesti da se podatak prenosi i na uzlaznoj i na silaznoj ivici takt signala, a ne samo na silaznoj, kao kod standardne veze. Tako se dobija duplo veća propusna moći, a tehnika se zove DDR ( double data rated ). Po sličnom principu se realizuje i QDR, odnosno QuadPumped, magistrala koja može da pošalje po dva podatka na uzlaznoj i dva na silaznoj ivici jednog takt signala. Pošto su potrošači navikli da više megaherca znači brže ( primer P4 ), proizvođači u mega hercima izražavaju efektivnu propusnu moć svojih rešenja, pa ti tako "skrate muke" oko množenja 133 sa 2 ( 266 ) ili 100 sa 4 ( 400 ). hrkk Isti princip važi i za memoriju, a što se tiče onih PC2700 i.t.d. tu su se proizvođači i prodavci još malo potrudili, pa su ti "efektivnu frekvenciju" pomnožili sa širinom magistrale ( 64-bit <=> 8 bayt ) i dobili teoretsku propusnu moć.

Iako neupućenima izgleda da je 200MHz DDR ( 2 * 100MHz ) isto što i fizičkih 200MHz, ta matematika u ovom slučaju ne važi. Teoretski posmatrano, u pogledu propusne moći to jeste isto, ali samo ako posmatramo trenutak od kada počnu da se šalju podaci pa dok ne prestanu, ALI fizički veći klok skraćuje vreme adresiranja i pristupa memoriji.

Poslednji ( najbrži ) DDR standard je DDR333 ( 166MHz ), dok su DDR400 i DDR433 samo nasvirane memorije koje nisu dobile odobrenje od JEDEC-a ( organizacija koja uspostavlja memorijske standarde ). Ima za to dosta tehničkih razloga i ne bih se rasplinjavao. Oznaka PC3200 je marketinški potez, a predstavlja teoretsku propusnu moć ( 8 bayt * 400MHz = 3200 MB/s ). Za te zbunjujuće oznake je u stvari kriv RDRAM, koji je radio na 400, odnosno 800MHz double data rated. S obzirom da su se memorije rangirale prema radnoj frekvenciji ( PC66, PC100, PC133, ... ) PC800 je neupućenima davao utisak da se radi o nekoliko puta efikasnijoj memoriji, ne uzimajući u obzir činjenicu da ona koristi 16-bit magistralu. Tako se na kraju došlo do toga da se memorijski moduli rangiraju prema teoretskoj propusnoj moći, a ne frekvenciji, mada je i to neispravnu u slučaju kada se porede različite memorijske arhitekture ( SDRAM i RDRAM ).

Što se tiče onoga šta je bolje ( brže ), moje iskustvo je pokazalo da su bollja 2 modula od 128 nego jedan od 256MB. Objasnio bih ti i to detaljno, al' nekom drugom prilikom, sada stvarno žurim.
:wave;

 

[notax]

Što se tiče onoga šta je bolje ( brže ), moje iskustvo je pokazalo da su bollja 2 modula od 128 nego jedan od 256MB. Objasnio bih ti i to detaljno, al' nekom drugom prilikom, sada stvarno žurim.
:wave;

Gde cesh, stani!!!!

A vesti u 7 i 30 ??????

 

[G*S*X]

Eee

Eeee kad bi ja nesto razumeo od "magick"-a...
I mene je to isto zbunjivalo...ali i POSLE odgovora mi nije bas nesto jasno

 

[delimir]

Jednostavno...Procesor ima magistralu kojom razmenjuje podatke sa memorijskim kontrolerom (memorijski kontroler je sastavni deo northbridge-a većini u čip-setova), a mem.kontroler pribavlja podatke iz memorije. Kod AMD rešenja postoji EV6 protokol koji ,kao što je magick rekao, šalje dva podatka od memorisjkog kontrolera ka procesoru i otuda i dupliranja stvarnog FSB-a (umesto 133 MHz imaš efektivnih 266 MHz...). Sa druge strane kod P4 je slično, samo je magistrala 4x napumpana kako oni kažu...Zato nije 100 MHz nego je 400 MHz FSB-a...

Ukoliko se Athlon upari sa SDRAM-om on ima usko grlo na relaciji memorija-memorijski kontroler (tu je propusni opseg duplo manji tj. 1050 mb/s kod SDRAM PC133) u odnosu na deo puta koji informacije prelaze od memorijskog kontrolera ka procesoru (tu je propusni opseg 2100 mb/s za FSB 266). Kada se Athlon upari sa DDR-om onda na FSB266 imaš jednak protok od memorije do mem.kontrolera i od mem.kontrolera do prcoesora i nema uskih grla...Ako se setuje asihroni rad memorije tada se dešava da je propusni opseg memorije (2700 mb/s za DDR333) veći od magistrale kojom CPU pribavlja podatke iz memorije (2100 mb/s za FSB266) pa zato takva rešenja ne daju očekivane rezultate. Da bi Athlon iskoristio puni potencijal brže DDR333 memorije on mora da radi na FSB166 MHz tj. 333 MHz efektivno i time izjednači propusni opseg sa memorijom...

Sve ovo važi i za P4 samo su kod njega vrednosti bandwidtha veće zbog prirode Quad Pumped arhitekture, tako da kod nejga DDR 333 ni izbliza ne može da nahrani procesor koji sa Northbridegeom komunicira na znatno većem opsegu...

Sada se vratite nazad pa ponovo pročitajte magickov post biće, verujem jasnije...

 

[gladiac]

Nego mene zanima zasto je 2x128 brze od jednog modula od 256?

 

[Bane R]

Nego mene zanima zasto je 2x128 brze od jednog modula od 256?

A i da je brže, zar ćemo da se maltretiramo zbog par procenata...

 

[delimir]

Nego mene zanima zasto je 2x128 brze od jednog modula od 256?

Ukoliko se radi o dual chanel arhitekturi ni u kom slučaju nije u pitanju par procesnata, bolje reći par desetina procenata...

 

[sinke]

Ukoliko se Athlon upari sa SDRAM-om on ima usko grlo na relaciji memorija-memorijski kontroler (tu je propusni opseg duplo manji tj. 1050 mb/s kod SDRAM PC133) u odnosu na deo puta koji informacije prelaze od memorijskog kontrolera ka procesoru (tu je propusni opseg 2100 mb/s za FSB 266). Kada se Athlon upari sa DDR-om onda na FSB266 imaš jednak protok od memorije do mem.kontrolera i od mem.kontrolera do prcoesora i nema uskih grla...Ako se setuje asihroni rad memorije tada se dešava da je propusni opseg memorije (2700 mb/s za DDR333) veći od magistrale kojom CPU pribavlja podatke iz memorije (2100 mb/s za FSB266) pa zato takva rešenja ne daju očekivane rezultate. Da bi Athlon iskoristio puni potencijal brže DDR333 memorije on mora da radi na FSB166 MHz tj. 333 MHz efektivno i time izjednači propusni opseg sa memorijom...

Sada se vratite nazad pa ponovo pročitajte magickov post biće, verujem jasnije...

Pojasnio je dosta stvari magic ali je posle ovog posta jos jasnije. To sam i hteo da pitam da li je istina da ako se athlon upari sa sdram-om dolazi do "gusenja". E sad jos pitanje, Morgan i XP rade na 100 odnosno 133 MHZ-a, tj. ukoliko koristis ddr onda efektivno 200 i 266, ne ? I da li oba imaju sse2 ?
I pitanje vezano za magistrale od 400 sto si objasnio, to mi je jasno a p4 ploce se reklamiraju na 533 mhz, kojom je ovo racunicom dobijeno jer to 133 magistrala kod p4 x4=533 odnosno 100 mhz magistrala p4 celerona x4 dobije se 400mhz, ne ?

 

[sinke]

E jos jedno pitanje tice se istorijata, kakav je to marketinski potez za XP procesore, mislim na ono 1600+ 1800+ itd. Mislim sta im je 1600 ? znam da je xp1600+ radi valjda na 1.4 GHz ali me interesuje sto su se odlucili za ove oznake... mislim ako neko zna, s obzirom da je ovde lepo objasnjeno marketinski potez vezan za memorije.

 

[bibby]

A i da je brže, zar ćemo da se maltretiramo zbog par procenata...

Nikako da shvatis da ovde ne dolaze obicni PC korisnici - sve su to freakovi!

 

[delimir]

Nikako da shvatis da ovde ne dolaze obicni PC korisnici - sve su to freakovi!

E, kada bi samo znali da sam sa svog starog Athlona XP 1700+ skidao kuler jednog dana najmanje 20x dok ga nisam otključao kako valja (nisam sve vreme uočavao da mi je parče selotejpa preko jednog dela L1 kontakata)...Ajde da je bar hteo da se klokuje kako valja nego sam tih 2 sata potrošio da bih dobio 1800+...Svako noramalan bi odustao...

 

[delimir]

Pojasnio je dosta stvari magic ali je posle ovog posta jos jasnije. To sam i hteo da pitam da li je istina da ako se athlon upari sa sdram-om dolazi do "gusenja". E sad jos pitanje, Morgan i XP rade na 100 odnosno 133 MHZ-a, tj. ukoliko koristis ddr onda efektivno 200 i 266, ne ? I da li oba imaju sse2 ?
I pitanje vezano za magistrale od 400 sto si objasnio, to mi je jasno a p4 ploce se reklamiraju na 533 mhz, kojom je ovo racunicom dobijeno jer to 133 magistrala kod p4 x4=533 odnosno 100 mhz magistrala p4 celerona x4 dobije se 400mhz, ne ?

Kod P4 magistrale putuju (prosto rečeno) četiri podatka istovremeno pa se zato i FSB računa kao 4x100 ili 4x133...

Ako setuješ kod Durona magistralu na 100 MHz (efektivno 200) i memoriju na 200 MHz (DDR200) onda nema uskih grla, međutim time ne koristiš puni potencijal memorije, ali eventualno iskorišćenje punog potencijala memorije bi vodili ili ka otključavanju CPU-a i setovanju FSB266 ili ka asihronom radu. Od ove dve varijante je mnogo bolja prva...

Ni jedan ni drugi procesor nemaju SSE2 instrukcije. To trenutno imaju samo procesori bazirani na NetBurst-u, a to su P4 i Celeron-4...Athloni i Duroni bazirani na Morgan jezgru imaju MMX, 3D Now! i SSE set instrukcija (kao PIII, izuzev 3D Now!).

Oznake za Athlon procesore o kojim pričaš su deo kontroverzne Quantispeed šeme za označavanje procsora. Tačna formula za izračunavanje tzv. PR/model ratinga je sledeća...


1. Athlon XP (Palomino) - PR Rating = (3 x MHz) / 2 - 500 i reverziblino: MHz = (2 x PR Rating) / 3 + 333

2. Athlon XP (Thorughbred) - PR Rating = (3 x MHz) / 2 - 500 i reverziblino: MHz = (2 x PR Rating) / 3 + 333

3. Athlon XP (Barton) - PR Rating = (3 x MHz) / 2 + 100 i reverzibilno MHz = (2 x PR Rating) / 3 - 66

Kod najnovijih modela (XP2400+, XP2600+) je delimično korigovana ova šema. Iako AMD tvrdi da se radi o poređenju performansi novih i starih Athlona (znači XP 1600+ bi, po njima, trebao da bude brz kao TBird na 1.6 GHz...) nije to u pitanju već se radi o direktnom poređenju sa P4 procesorima. Način određivanja PR ratinga je prezentovan na AMD sajtu, a satoji se od spiska benchmarka kojima je upoređivan Athlon i P4. Znači XP 2000+ radi isto/brže kao P4 2000 MHz itd... Zašto je to tako je mnogo duga priča, ali sažeto može se reći da zbog različite arhitekture Athlon ima veći IPC (instructions per clock) broj od P4 i samim tim je brži od Četvorke na istoj frekvenciji. Sve u svemu P4 arhitektura kakva je sada na tržištu, po mom skromnom mišljenju, je ipak pokazala svoju inferiornost i nedorađenost. Da je to tako najbolje svedoči činjenica da Intel u mnogo kraćim vremenskim intervalima nego što je to bio slučaj sa starom arhitekturom, poboljšava NetBurst i dovodi ga do onoga što bi on i treblo da bude. U nekim segmentima ovakva arhitektura se pokazala kao totalni promašaj (prenosni računari), što zbog visoke potrošnje, što zbog drugih razloga pa se tu pribegava svojevrsnoj simbiozi stare P6 (PIII) arhitekture i nove NetBurst (P4). Naravno radi se o novom Intelovom čedu Banias-u, a on će biti revolucionaran po tome što će po prvi put Intel kod njega napustiti stvarni klok kao merilo performansi...