Zasto su operateri škrti na upload-u?
- Začetnik teme Silk
- Datum pokretanja
Nothingman
Slavan
- Učlanjen(a)
- 06.10.2005
- Poruke
- 2,913
- Poena
- 425
Nema na cemu, ja sam dao samo povrsno objasnjenje u cemu su problemi, odnosno neke faktore koji objasnjavaju limite docsis 3 tehnologije. Ima tu jos mnogo detalja, kao sto orange47 reche - razlicita shirina kanala za DS i US, osetljivost US kanala zbog shuma (sto primorava provajdere da smanje modulaciju) i tako dalje. Ali svi ti faktori su medjusobno povezani, samo je pitanje na kom nivou apstrakcije da prikazemo limite tehnologije. Poenta svega jeste cinjenica da provajderi ne daju ogranicene brzine uploada da bi nas maltretirali, nego zbog ogranicenosti tehnologije. Kada bi im tehnologija dozvolila, dali bi oni i 1:1 odnos, jer ih nista dodatno ne kosta 
Najbolji primer su neki svetski provajderi koji imaju delove mreze u docsis tehnologiji, a delove u FTTH tehnologiji. U ovim prvim imaju odnose ~10:1, a u drugim 2:1, sto je ocigledan pokazatelj u kom grmu lezi zec.
Ovde na forumu neko na svakih par meseci otvori temu o tome koliko je internet u Bugarskoj ili Rumuniji brzi i jeftiniji nego kod nas. Pa hajde onda da malo uporedimo i DS/US odnose nasih kablovskih operatera sa bugarskim, rumunskim i drugim kablovskim operaterima, cisto da vidimo da nisu ovi nasi bas tolike babaroge po pitanju malog uploada, nego da je to tako i kod ostalih.
Evo jednominutni search na google mi je dao sledece podatke za kablovske provajdere u:
-Rumuniji (izvor wikipedia):
Start 256 kbit/s downstream / 64 kbit/s upstream
10 Mbit/s download, 2 Mbit/s upload
20 Mbit/s download, 3 Mbit/s upload
60 Mbit/s download, 4 Mbit/s upload
120 Mbit/s download, 6 Mbit/s upload
Bugarskoj (izvor http://www.cabletel.bg):
150 Mbit/s download, 6 Mbit/s upload
60 Mbit/s download, 6 Mbit/s upload
40 Mbit/s download, 4 Mbit/s upload
20 Mbit/s download, 3 Mbit/s upload
Dakle, cak i u tim zemljama koje zahvaljujuci velikim investicijama imaju bolju infrastrukturu od nas (o cenama da i ne pricamo), odnosi DS/US se krecu najcesce oko 10:1 (tj. u rasponu od 5:1 do 20:1 u zavisnosti od paketa).
Najbolji primer su neki svetski provajderi koji imaju delove mreze u docsis tehnologiji, a delove u FTTH tehnologiji. U ovim prvim imaju odnose ~10:1, a u drugim 2:1, sto je ocigledan pokazatelj u kom grmu lezi zec. Ovde na forumu neko na svakih par meseci otvori temu o tome koliko je internet u Bugarskoj ili Rumuniji brzi i jeftiniji nego kod nas. Pa hajde onda da malo uporedimo i DS/US odnose nasih kablovskih operatera sa bugarskim, rumunskim i drugim kablovskim operaterima, cisto da vidimo da nisu ovi nasi bas tolike babaroge po pitanju malog uploada, nego da je to tako i kod ostalih.
Evo jednominutni search na google mi je dao sledece podatke za kablovske provajdere u:
-Rumuniji (izvor wikipedia):
Start 256 kbit/s downstream / 64 kbit/s upstream
10 Mbit/s download, 2 Mbit/s upload
20 Mbit/s download, 3 Mbit/s upload
60 Mbit/s download, 4 Mbit/s upload
120 Mbit/s download, 6 Mbit/s upload
Bugarskoj (izvor http://www.cabletel.bg):
150 Mbit/s download, 6 Mbit/s upload
60 Mbit/s download, 6 Mbit/s upload
40 Mbit/s download, 4 Mbit/s upload
20 Mbit/s download, 3 Mbit/s upload
Dakle, cak i u tim zemljama koje zahvaljujuci velikim investicijama imaju bolju infrastrukturu od nas (o cenama da i ne pricamo), odnosi DS/US se krecu najcesce oko 10:1 (tj. u rasponu od 5:1 do 20:1 u zavisnosti od paketa).
defcoon221
Slavan
- Učlanjen(a)
- 18.01.2012
- Poruke
- 999
- Poena
- 200
Nothingman:
Zanimljivo,ali to sto si napisao da SBB- u i drugima nedostaje nova tehnologija ih neopravdava nista cak i ja se strasno ljutim jer SBB nije od juce firma imali su vremena da srede stvari bezbrojno puta ja sam korisnik SBB-a od 2004 ili 2005 nesecam se tacno.
Citao sam da su se SBB-ovci hvalili u nekom trenutku (po novinama) za veliki profit imali su itekako vremena da ako ne po Srbiji onda samo u BG daju optiku i odnos 2:1 ili 1:1 ali to nisu uradili i sada kada su se uplasili sada kao u fazonu i oni kao krenuli, i zato sam strasno ljut jer su pokazali da ako nema konkurencije nece nista uraditi ni maknuti prstom,lepo sto su povecali brzine i treba da se povcavaju tu sam zadovoljan sto se toga tice
Sto se tice ADSL-a i ovih drugih provajdera za nekoga vise srama za nekoga manje....
Meni je nelogicno bilo kada se TT pojavio pazi firma koja tek pocinje da radi da su u startu presisali SBB sa ponudom koji ima profit i cak i ako nije imao dovoljno para mogao je da se zaduzi i to da nemisli i da digne optiku (zbog njegovih korisnika) na noge ali to nije uradio e sada neka se cesa SBB po glavi
SBB je dokazao kao i neki provajderi da smo MI OVDE ZBOG NJIH,A NE ONI ZBOG NAS
Zanimljivo,ali to sto si napisao da SBB- u i drugima nedostaje nova tehnologija ih neopravdava nista cak i ja se strasno ljutim jer SBB nije od juce firma imali su vremena da srede stvari bezbrojno puta ja sam korisnik SBB-a od 2004 ili 2005 nesecam se tacno.
Citao sam da su se SBB-ovci hvalili u nekom trenutku (po novinama) za veliki profit imali su itekako vremena da ako ne po Srbiji onda samo u BG daju optiku i odnos 2:1 ili 1:1 ali to nisu uradili i sada kada su se uplasili sada kao u fazonu i oni kao krenuli, i zato sam strasno ljut jer su pokazali da ako nema konkurencije nece nista uraditi ni maknuti prstom,lepo sto su povecali brzine i treba da se povcavaju tu sam zadovoljan sto se toga tice
Sto se tice ADSL-a i ovih drugih provajdera za nekoga vise srama za nekoga manje....
Meni je nelogicno bilo kada se TT pojavio pazi firma koja tek pocinje da radi da su u startu presisali SBB sa ponudom koji ima profit i cak i ako nije imao dovoljno para mogao je da se zaduzi i to da nemisli i da digne optiku (zbog njegovih korisnika) na noge ali to nije uradio e sada neka se cesa SBB po glavi
SBB je dokazao kao i neki provajderi da smo MI OVDE ZBOG NJIH,A NE ONI ZBOG NAS
Poslednja izmena:
Nothingman
Slavan
- Učlanjen(a)
- 06.10.2005
- Poruke
- 2,913
- Poena
- 425
Ne nedostaje SBB-u nova tehnologija. Zasto bi im nedostajala kad imaju docsis 3 koji moze da zadovolji potrebe rezidencijalnih korisnika jos nekoliko godina? Prelazak na optiku je skup i neracionalan sa stanovista postojecih provajdera. Ne samo kod nas, nego u svim zemljama. Vrtimo stalno istu pricu, ali optika kao tehnologija jos uvek nije zazivela nigde u svetu osim u par zemalja (ako se pokrivenost od 10% i manje moze uopste nazvati "zazivela"). U EU je plan da optika postane glavni vid prenosa tek 2017. godine. Ako se ne varam, Litvanija je jedina zemlja za koju se moze reci da stvarno ima razvijenu opticku mrezu.
Ja da sam vlasnik SBB-a ili nekog drugog kablovskog provajdera ne bi mi uopste padalo na pamet da ulazim u skupe FTTH poslove jos uvek. Pre bih ulozio novac u sredjivanje postojece mreze i ponudio bolje pakete korisnicima (npr. 20/2, 40/4, 60/6) po trenutnim cenama.
A i inace u Srbiji uopste nije problem SBB, koji ima sasvim pristojnu ponudu (a u skorijoj buducnosti ce verovatno ponuditi nesto slicno kao Vektor). Najveci problem u Srbiji je taj da preko 60% stanovnistva nema drugu opciju osim ADSL-a cija je ponuda zastala negde u 2009. godini. Daleko veci korak napred za Srbiju bi bio da se kablovski i drugi provajderi prosire u njihove krajeve, nego da jos 20 000 ljudi u Beogradu dobije mogucnost za optiku pored vec postojecih opcija za kablovski net.
Ako trazimo neko instant kratkorocno resenje, najbolje sto moze da nam se desi ovog momenta je da Telekom kaze "Ok, ukidamo sve pakete i ostavljamo samo 16/1 za 1500 dinara". To bi znacilo da je vise od 60% korisnika interneta u Srbiji dobilo brzine koje su solidne i u evropskim okvirima.
Ja da sam vlasnik SBB-a ili nekog drugog kablovskog provajdera ne bi mi uopste padalo na pamet da ulazim u skupe FTTH poslove jos uvek. Pre bih ulozio novac u sredjivanje postojece mreze i ponudio bolje pakete korisnicima (npr. 20/2, 40/4, 60/6) po trenutnim cenama.
A i inace u Srbiji uopste nije problem SBB, koji ima sasvim pristojnu ponudu (a u skorijoj buducnosti ce verovatno ponuditi nesto slicno kao Vektor). Najveci problem u Srbiji je taj da preko 60% stanovnistva nema drugu opciju osim ADSL-a cija je ponuda zastala negde u 2009. godini. Daleko veci korak napred za Srbiju bi bio da se kablovski i drugi provajderi prosire u njihove krajeve, nego da jos 20 000 ljudi u Beogradu dobije mogucnost za optiku pored vec postojecih opcija za kablovski net.
Ako trazimo neko instant kratkorocno resenje, najbolje sto moze da nam se desi ovog momenta je da Telekom kaze "Ok, ukidamo sve pakete i ostavljamo samo 16/1 za 1500 dinara". To bi znacilo da je vise od 60% korisnika interneta u Srbiji dobilo brzine koje su solidne i u evropskim okvirima.
defcoon221
Slavan
- Učlanjen(a)
- 18.01.2012
- Poruke
- 999
- Poena
- 200
Mozda bi to bio neki realan potez da sredis infra strukturu ako bi bio neki direktor nekog internet provajdinga,ali zaboravljas cinjenicu da ovde skoro svi kojima internet znaci kukaju li kukaju ka up.
Kada kazes prelazak je skup znam da primer TT kosta par milion mozda i desetine ali mene strasno nervira sto si rekao da neki provajder sredi infrastrukturu imao je vremena da je sredjuje i uredi bolje od svih ali znamo da je profit mnogima bitan pa se vode politikom "smuljaj na brzaka pa posle popravljaj" da je SBB isao logikom sredjena mreza odmah u pocetku bez izuzetaka onda bi mozda bio manji u kapacitetu ali bi bio jako stabilan provajder i mogao bez problema da ponudi optiku UVEREN SAM U TO MA STA GOD PRICAO TI..
Poslednja izmena:
Nothingman
Slavan
- Učlanjen(a)
- 06.10.2005
- Poruke
- 2,913
- Poena
- 425
Ne razumem kako je povezano to sto govoris. Stabilnost trenutne last mile infrastrukture nema nikakvu ulogu sa njihovim prelaskom na optiku. Za optiku moraju da menjaju kompletnu last mile opremu.
Tvoje zelje i uverenja su jedno, ali stanje na svetskom ISP trzistu je takvo da je optika jos uvek slabo zastupljena, i to se nece brzo promeniti. Ocekivati da mi budemo ti koji ce pre ostalih da krenu u vece sirenje optike je prilicno nerealno, u najmanju ruku
Tvoje zelje i uverenja su jedno, ali stanje na svetskom ISP trzistu je takvo da je optika jos uvek slabo zastupljena, i to se nece brzo promeniti. Ocekivati da mi budemo ti koji ce pre ostalih da krenu u vece sirenje optike je prilicno nerealno, u najmanju ruku
defcoon221
Slavan
- Učlanjen(a)
- 18.01.2012
- Poruke
- 999
- Poena
- 200
Ne razumem kako je povezano to sto govoris. Stabilnost trenutne last mile infrastrukture nema nikakvu ulogu sa njihovim prelaskom na optiku. Za optiku moraju da menjaju kompletnu last mile opremu.
Tvoje zelje i uverenja su jedno, ali stanje na svetskom ISP trzistu je takvo da je optika jos uvek slabo zastupljena, i to se nece brzo promeniti. Ocekivati da mi budemo ti koji ce pre ostalih da krenu u vece sirenje optike je prilicno nerealno, u najmanju ruku
Nerazumem se bas u to vidim pokusavam da svatim neke stvari ali mi neide ah, ma neka ide zivot ziveli
cheersNothingman
Slavan
- Učlanjen(a)
- 06.10.2005
- Poruke
- 2,913
- Poena
- 425
Ma kakav administrator, ja sam programer i nemam nikakve veze sa provajderima
Informacije koje imam su posledica toga da mi je pracenje domaceg i svetskog ISP trzista hobi vec desetak godina. Volim da kalkulisem i pravim "biznis plan" nekog svog hipotetickog provajdera, koliko bi sta kostalo, kolika bi bila zarada i slicno. Vecina informacija koje iznosim su dostupne na ovom i ES forumu, samo su razbacane po brojnim temama u poslednjoj deceniji. Manji broj (onih egzoticnijih) informacija znam iz direktnog kontakta sa ljudima koji rade za par nasih provajdera, i to je to.
Svi koji prate ova dva foruma redovno poslednjih godina vec znaju najveci deo ovoga sto sam ovde pisao. Teme poput ove se cesto ponavljaju, samo brzo padaju u zaborav.
Informacije koje imam su posledica toga da mi je pracenje domaceg i svetskog ISP trzista hobi vec desetak godina. Volim da kalkulisem i pravim "biznis plan" nekog svog hipotetickog provajdera, koliko bi sta kostalo, kolika bi bila zarada i slicno
. Vecina informacija koje iznosim su dostupne na ovom i ES forumu, samo su razbacane po brojnim temama u poslednjoj deceniji. Manji broj (onih egzoticnijih) informacija znam iz direktnog kontakta sa ljudima koji rade za par nasih provajdera, i to je to. Svi koji prate ova dva foruma redovno poslednjih godina vec znaju najveci deo ovoga sto sam ovde pisao. Teme poput ove se cesto ponavljaju, samo brzo padaju u zaborav.
M
Mstevan
Guest
Hm, Nothingam, nije baš sve kao što si napisao, ali iskreno samo mali deo je netačan. Da doprinesem i ja zajednici
CMTS-ovi imaju kartice na kojima je odnos upstream/downstream 4/1 u korist UPSTREAM-a (npr. motorola bsr 2k 4+1, cisco ubr 72xx obično 8+4 u korist upstream-a, na novijim pločama 8+8, 32 + 32 itd ). Još nisam video CMTS koji ima veći broj dowstream od upstream portova, što je i logično ako pogledaš: 1 DS port = 55 Mbit vs 1 US port (64 QAM, 6,4 MHz) = 30 Mbit odnosno 200 Mbit down vs 240 Mbit us (za ploču 4down + 8up, pri modulaciji 64QAM i širini kanala od 6,4 MHz za upstream - više teoretska nego realna situacija ).
Docsis 3.0 je samo elegantno sabrao više kanala i u downstream-u i u upstream-u i njihov zbir daje ukupan bandwidth koji može da se ostvari na D3 modemima. Npr. za downstream, bonding (udruživanje) 2 kanala daje 100 Mbit/s D3 modemu koji će 50 Mbit vući sa jednog kanala, 50 sa drugog. Bonding od 8 kanala daje mogućnost D3 modemu da ostvari brzinu i do 400 Mbit, i da vuče po 50 Mbit sa svakog kanala. Stvari se dodatno komplikuju što te iste pojedinačne kanale koriste i D2 modemi, pa se mora definisati dinamička preraspodela bandwidtha-a, balancing i još dosta stvari. Ipak nije sve u 50x1=50 i 50x8=400. Ima tu dosta činiliaca koji utiču na krajnji rezultat...
Inače, kabl je daleko od gubitnika u celoj priči oko FTTx. Zašto? Pa, Nothingam je u pravu 100%. Nema potrebe za skupim ulaganjem u optiku. Kapacitet koji kabl može da isporuči je ogroman, potreban je samo veći broj CMTS-ova ne dirajući postojeću infrastrukturu...
Računica je sledeća: jedan kanal, downstream, širine 8 MHz ima propusnu moć od 55 MBit/s teoretski, realno oko 50 MBit/s. Ako se koristi, a koristi se, raspon od 112,25 MHz (S2) do 855,25 MHz(C69) (uzete su sredine frekvencija), dobije se oko 92-93 kanala. 92 kanala *50 MBit/s = 4600 MBit/s. I to može da se distribuira u različite krajeve mreže, čvorišta. Postoje CMTS-ovi koji udruživanjem (par njih) mogu da dostignu ove kapacitete. Nije problem. Ovo je za downstream. Za US je moguće koristiti 4 kanala u bondingu i može se postići upload i do 120 MBit/s na četiri kanala CMTS-a. U zadnje vreme dosta se radi i na proširenju spektra namenjenog upstreamu, sa sadašnjih 5-65 Mhz na 5-200 Mhz, što bi omogućilo protoke u upstream-u i do 240 i više Mbit. Druga stvar o kojoj se ovde malo zna je npr. VDOC (video over docsis) koji CISCO "gura" u zadnje vreme. Većina CMTS-ova koji su u upotrebi su sposobni za VDOC tako da su i tu ulaganja prihvatljiva.
Kada se uzme sve to u obzir, a ima još dosta stvari koje se mogu implentirati na POSTOJEĆU infrastrukturu uz manja ulaganja na samoj mreži, ne treba toliko dizati u nebo FTTx a prizemljivati kablovsku tehniku. Vreme će pokazati...
Na kraju, koliko košta popravka prekinutog-zgnječenog-oštećenog koax kabla, a koliko optičkog? Razlika je povelika...
P.S. dobar deo posta sam prekucao iz teme u Ikomu gde sam je nedavno postavio.
CMTS-ovi imaju kartice na kojima je odnos upstream/downstream 4/1 u korist UPSTREAM-a (npr. motorola bsr 2k 4+1, cisco ubr 72xx obično 8+4 u korist upstream-a, na novijim pločama 8+8, 32 + 32 itd ). Još nisam video CMTS koji ima veći broj dowstream od upstream portova, što je i logično ako pogledaš: 1 DS port = 55 Mbit vs 1 US port (64 QAM, 6,4 MHz) = 30 Mbit odnosno 200 Mbit down vs 240 Mbit us (za ploču 4down + 8up, pri modulaciji 64QAM i širini kanala od 6,4 MHz za upstream - više teoretska nego realna situacija
).Docsis 3.0 je samo elegantno sabrao više kanala i u downstream-u i u upstream-u i njihov zbir daje ukupan bandwidth koji može da se ostvari na D3 modemima. Npr. za downstream, bonding (udruživanje) 2 kanala daje 100 Mbit/s D3 modemu koji će 50 Mbit vući sa jednog kanala, 50 sa drugog. Bonding od 8 kanala daje mogućnost D3 modemu da ostvari brzinu i do 400 Mbit, i da vuče po 50 Mbit sa svakog kanala. Stvari se dodatno komplikuju što te iste pojedinačne kanale koriste i D2 modemi, pa se mora definisati dinamička preraspodela bandwidtha-a, balancing i još dosta stvari. Ipak nije sve u 50x1=50 i 50x8=400. Ima tu dosta činiliaca koji utiču na krajnji rezultat...
Inače, kabl je daleko od gubitnika u celoj priči oko FTTx. Zašto? Pa, Nothingam je u pravu 100%. Nema potrebe za skupim ulaganjem u optiku. Kapacitet koji kabl može da isporuči je ogroman, potreban je samo veći broj CMTS-ova ne dirajući postojeću infrastrukturu...
Računica je sledeća: jedan kanal, downstream, širine 8 MHz ima propusnu moć od 55 MBit/s teoretski, realno oko 50 MBit/s. Ako se koristi, a koristi se, raspon od 112,25 MHz (S2) do 855,25 MHz(C69) (uzete su sredine frekvencija), dobije se oko 92-93 kanala. 92 kanala *50 MBit/s = 4600 MBit/s. I to može da se distribuira u različite krajeve mreže, čvorišta. Postoje CMTS-ovi koji udruživanjem (par njih) mogu da dostignu ove kapacitete. Nije problem. Ovo je za downstream. Za US je moguće koristiti 4 kanala u bondingu i može se postići upload i do 120 MBit/s na četiri kanala CMTS-a. U zadnje vreme dosta se radi i na proširenju spektra namenjenog upstreamu, sa sadašnjih 5-65 Mhz na 5-200 Mhz, što bi omogućilo protoke u upstream-u i do 240 i više Mbit. Druga stvar o kojoj se ovde malo zna je npr. VDOC (video over docsis) koji CISCO "gura" u zadnje vreme. Većina CMTS-ova koji su u upotrebi su sposobni za VDOC tako da su i tu ulaganja prihvatljiva.
Kada se uzme sve to u obzir, a ima još dosta stvari koje se mogu implentirati na POSTOJEĆU infrastrukturu uz manja ulaganja na samoj mreži, ne treba toliko dizati u nebo FTTx a prizemljivati kablovsku tehniku. Vreme će pokazati...
Na kraju, koliko košta popravka prekinutog-zgnječenog-oštećenog koax kabla, a koliko optičkog? Razlika je povelika...
P.S. dobar deo posta sam prekucao iz teme u Ikomu gde sam je nedavno postavio.
Nothingman
Slavan
- Učlanjen(a)
- 06.10.2005
- Poruke
- 2,913
- Poena
- 425
Stevane, da li si siguran da to sto si rekao za odnos portova ne vazi samo za docsis 2?
Ja sam vise puta napomenuo da govorim samo o docsis 3 standardu (jer je za docsis 2 poznato da ima mnogo vise US portova od DS, ali je kod nas cesto isao i na QPSK modulaciji), a gledajuci opremu za isti, jos uvek nisam nasao CMTS koji podrzava vise upstream nego downstream kanala. A nalazio sam neke kod koji imaju odnose 32/16 i 48/16 u korist DS-a.
Evo recimo na brzinu primer(na tom sajtu ima i drugih CMTS uredjaja, i tu se tacno vidi kako docsis 2 uredjaji imaju vise US, a docsis 3 DS portova):
http://optiwella.com/rs/arris-c4-c4c-cmts/
-Mesto za 6 linijskih kartica (CAM)
-Do 32 DS / 24 US po CAM modulu
Mozda ja nesto ne gledam kako treba?
Ja sam vise puta napomenuo da govorim samo o docsis 3 standardu (jer je za docsis 2 poznato da ima mnogo vise US portova od DS, ali je kod nas cesto isao i na QPSK modulaciji
), a gledajuci opremu za isti, jos uvek nisam nasao CMTS koji podrzava vise upstream nego downstream kanala. A nalazio sam neke kod koji imaju odnose 32/16 i 48/16 u korist DS-a. Evo recimo na brzinu primer(na tom sajtu ima i drugih CMTS uredjaja, i tu se tacno vidi kako docsis 2 uredjaji imaju vise US, a docsis 3 DS portova):
http://optiwella.com/rs/arris-c4-c4c-cmts/
-Mesto za 6 linijskih kartica (CAM)
-Do 32 DS / 24 US po CAM modulu
Mozda ja nesto ne gledam kako treba?
M
Mstevan
Guest
Mislim da ne gledaš dobro
Arris je jedan od retkih, a na njihovom sajtu ima i kratka definicija : eXtended Downstream Cable Access (http://www.arrisi.com/products/product.asp?id=3)
D3 ploče za CMTS-ove su istovremeno i D2 ploče, kompatibilne nadole : http://optiwella.com/rs/portfolio-view/cisco-ubr-mc88v-docsis-3-0-cmts-kartica/ -> 8+8 (narandžasti portovi su ds a ostali us)
Ovo su D2 CMTS-ovi, svuda je broj US portova veći nego DS portova.
http://optiwella.com/rs/portfolio-view/cisco_ubr7246vxr_cmts/ 8+2 (u/d)
http://optiwella.com/rs/portfolio-view/motorola-bsr-2000-cmts/ 4+1 (u/d)
http://optiwella.com/rs/portfolio-view/motorola-bsr-1000-cmts/ 4+1 (u/d)
Neki od D3 Cmts-ova odnosno ploča za CMTS-ove.
http://www.cisco.com/en/US/products/ps10640/index.html 20+20
http://www.motorola.com/staticfiles...Staticfiles/BSR64000_datasheet_032008_New.pdf 2+8 sa najnovijom revizijom (upgrade softwera) 8+8 max 64+64
NE kažem da nema ploča sa više DS portova nego US portova, ali su one stvarno retke, npr Arris koji si pomenuo i npr za CISCA ubr 10012 ima ploča sa 72 DS i 60 US.
Arris je jedan od retkih, a na njihovom sajtu ima i kratka definicija : eXtended Downstream Cable Access (http://www.arrisi.com/products/product.asp?id=3)
D3 ploče za CMTS-ove su istovremeno i D2 ploče, kompatibilne nadole : http://optiwella.com/rs/portfolio-view/cisco-ubr-mc88v-docsis-3-0-cmts-kartica/ -> 8+8 (narandžasti portovi su ds a ostali us)
Ovo su D2 CMTS-ovi, svuda je broj US portova veći nego DS portova.
http://optiwella.com/rs/portfolio-view/cisco_ubr7246vxr_cmts/ 8+2 (u/d)
http://optiwella.com/rs/portfolio-view/motorola-bsr-2000-cmts/ 4+1 (u/d)
http://optiwella.com/rs/portfolio-view/motorola-bsr-1000-cmts/ 4+1 (u/d)
Neki od D3 Cmts-ova odnosno ploča za CMTS-ove.
http://www.cisco.com/en/US/products/ps10640/index.html 20+20
http://www.motorola.com/staticfiles...Staticfiles/BSR64000_datasheet_032008_New.pdf 2+8 sa najnovijom revizijom (upgrade softwera) 8+8 max 64+64
NE kažem da nema ploča sa više DS portova nego US portova, ali su one stvarno retke, npr Arris koji si pomenuo i npr za CISCA ubr 10012 ima ploča sa 72 DS i 60 US.
Poslednja izmena:
M
Mstevan
Guest
Ha ha ha, e ovo si lepo rekao. Pa u principu, postoje dve opcije: ulagati u FTTx tehnologiju i iskoristiti teritoriju koja je već "zauzeta", druga je potpuna digitalizacija mreže i razmišljenje u pravcu koji sam gore naveo - povećanje broja CMTS-ova i segmentisanje postoleće mreže sa njima.
Inače može kablovski modem da isprati upload sasvim fino. Npr. test modem koji se nalazi kod mene kući, udaljen od glavne stanice 20-km (HFC) :
Nije loše
Inače može kablovski modem da isprati upload sasvim fino. Npr. test modem koji se nalazi kod mene kući, udaljen od glavne stanice 20-km (HFC) :
Nije loše
Poslednja izmena:
M
Mstevan
Guest
Zanimljiva vest koju sam našao, a ide u prilog onome što sam govorio. Jeste da je sve u fazi više razmatranja nego testiranja, ali i FTTH je do ove godine bio nedostupan običnom čoveku.
http://www.cedmagazine.com/articles/2012/07/an-evolutionary-approach-to-gigabit-class-docsis?et_cid=2819637&et_rid=43961913&linkid=http%3a%2f%2fwww.cedmagazine.com%2farticles%2f2012%2f07%2fan-evolutionary-approach-to-gigabit-class-docsis&et_cid=2819637&et_rid=43961913&linkid=http%3a%2f%2fwww.cedmagazine.com%2farticles%2f2012%2f07%2fan-evolutionary-approach-to-gigabit-class-docsis%3fet_cid%3d%%jobid%%%26et_rid%3d%%subscriberid%%%26linkid%3dhttp%253a%252f%252fwww.cedmagazine.com%252farticles%252f2012%252f07%252fan-evolutionary-approach-to-gigabit-class-docsis&et_cid=2819637&et_rid=43961913&linkid=http%3a%2f%2fwww.cedmagazine.com%2farticles%2f2012%2f07%2fan-evolutionary-approach-to-gigabit-class-docsis%3fet_cid%3d%%jobid%%%26et_rid%3d%%subscriberid%%%26linkid%3dhttp%253a%252f%252fwww.cedmagazine.com%252farticles%252f2012%252f07%252fan-
http://www.cedmagazine.com/articles/2012/07/an-evolutionary-approach-to-gigabit-class-docsis?et_cid=2819637&et_rid=43961913&linkid=http%3a%2f%2fwww.cedmagazine.com%2farticles%2f2012%2f07%2fan-evolutionary-approach-to-gigabit-class-docsis&et_cid=2819637&et_rid=43961913&linkid=http%3a%2f%2fwww.cedmagazine.com%2farticles%2f2012%2f07%2fan-evolutionary-approach-to-gigabit-class-docsis%3fet_cid%3d%%jobid%%%26et_rid%3d%%subscriberid%%%26linkid%3dhttp%253a%252f%252fwww.cedmagazine.com%252farticles%252f2012%252f07%252fan-evolutionary-approach-to-gigabit-class-docsis&et_cid=2819637&et_rid=43961913&linkid=http%3a%2f%2fwww.cedmagazine.com%2farticles%2f2012%2f07%2fan-evolutionary-approach-to-gigabit-class-docsis%3fet_cid%3d%%jobid%%%26et_rid%3d%%subscriberid%%%26linkid%3dhttp%253a%252f%252fwww.cedmagazine.com%252farticles%252f2012%252f07%252fan-
