- Učlanjen(a)
- 30.07.2000
- Poruke
- 5,577
- Poena
- 770
Interesuje me kakvo je trenutno stanje sa literaturom (na srpskom) za programiranje (a i racunare uopsteno). Znam kakvo je bilo stanje do pre par godina - izuzetno siromasan izbor naslova, od kojih neki ni nisu aktuelni (dok nasi zavrse prevod, prodje voz).
Velika vecina knjiga je za teski pocetak/osnovu, a nista da se nadje za iole napredniji rad - valjda su racunali da ima samo malobrojna populacija zainteresovana za tako nesto (vrlo verovatno spremna da radije uzme literaturu u originalu). Mislim, stvarno je problematicno kad uzmes knjigu za programiranje (koja bi trebala da obuhvati i "visi" nivo) i onda u svakoj od njih pocnu od objasnjavanja konstanti i varijabli i komotno mozes da preskocis prvih 200-300 strana, te ispada da kupujes knjigu zbog ostalih stotinjak strana (za koje se ispostavi da i nisu bas nesto za "visi" nivo).
Tadasnji kvalitet prevoda da ne pominjem (ne znam kakav je danas). Gradivo koje se predstavlja je usko strucno, tehnicke prirode i mislim da je bolje da inicijalni prevod uradi neki inzenjer iz te struke, koji vrlo dobro poznaje taj strani jezik, pa da onda sve to sredi neki lektor/filolog. Ok, jasno je k'o dan da za mnoge strucne izraze u ovoj oblasti (koji nicu kao pecurke posle kise) nema nasih odgovarajucih termina (bar ne siroko standardizovanih/opsteprihvacenih). Ali, u takvom slucaju licno ne podrzavam smisljanje rupe na saksiji - bolje je koristiti onda internacionalizovane termine; na primer, datoteka, kao sinonim za fajl je opsteprihvacen, ali ako ceo svet kaze "direktorijum", mora da se nadje neki nas balvan koji ce to prevesti kao "sveska" ili "katalog". Mislim, stvarno. Plus sto je u nekim knjigama i opsti prevod izrazito los. Evo, dopala mi saka knjiga "MFC C++ klase" (mora se nesto i u wc poneti
) i vec u prvih 10 uvodnih strana sam nabrojao nekoliko toliko ociglednih gresaka, za koje bi trebao da se dobije crveni karton. Dakle, nijedan filolog sa anglistike takvu gresku ne bi napravio; npr "knjiga ce vam pomoci da razumete 'kosti' koda" (ako je u originalu pisalo "skeleton", onda bi trebalo da razumemo 'kostur', ne 'kosti'); "kompanjon diskete" su, verovatno, "companion disks"; "korumpirani kod" je valjda poteklo "corrupt" (znao sam da kod moze biti ostecen, ali ne i korumpiran); "viseputokaznost" je multithreading ?!?!?, itd, itd. Ovo je kao neki uvod za neupucene ? Uzmite neku drugu knjigu i potrazite u 'sadrzaju' pojam "viseputokaznost" da prosirite svoje znanje o toj temi.
Jeste, mnogo toga potice od knjiga nasih univerzitetskih profesora, tih "doajena naseg racunarstva", koji su uvek izdavali samo knjige o onome sto su oni ucili na tom kursu '74 kada su se pripremali da budu profesori programiranja (svaka cast izuzecima - ima ih nekoliko). Dobar deo njih je oduvek bio vest u smisljanju tople vode u smislu da je forsirani, doslovni prevod bolji nego ista - "shipkasti kod" za "barcode" (Jauk) ili npr "precka za skrolovanje prozora" ... ne zna covek da li bi se smejao ili plakao.
Kakvo je vase trenutno vidjenje problema literature (kolicina, raspolozivost, kvalitet, itd) ???
Velika vecina knjiga je za teski pocetak/osnovu, a nista da se nadje za iole napredniji rad - valjda su racunali da ima samo malobrojna populacija zainteresovana za tako nesto (vrlo verovatno spremna da radije uzme literaturu u originalu). Mislim, stvarno je problematicno kad uzmes knjigu za programiranje (koja bi trebala da obuhvati i "visi" nivo) i onda u svakoj od njih pocnu od objasnjavanja konstanti i varijabli i komotno mozes da preskocis prvih 200-300 strana, te ispada da kupujes knjigu zbog ostalih stotinjak strana (za koje se ispostavi da i nisu bas nesto za "visi" nivo).
Tadasnji kvalitet prevoda da ne pominjem (ne znam kakav je danas). Gradivo koje se predstavlja je usko strucno, tehnicke prirode i mislim da je bolje da inicijalni prevod uradi neki inzenjer iz te struke, koji vrlo dobro poznaje taj strani jezik, pa da onda sve to sredi neki lektor/filolog. Ok, jasno je k'o dan da za mnoge strucne izraze u ovoj oblasti (koji nicu kao pecurke posle kise) nema nasih odgovarajucih termina (bar ne siroko standardizovanih/opsteprihvacenih). Ali, u takvom slucaju licno ne podrzavam smisljanje rupe na saksiji - bolje je koristiti onda internacionalizovane termine; na primer, datoteka, kao sinonim za fajl je opsteprihvacen, ali ako ceo svet kaze "direktorijum", mora da se nadje neki nas balvan koji ce to prevesti kao "sveska" ili "katalog". Mislim, stvarno. Plus sto je u nekim knjigama i opsti prevod izrazito los. Evo, dopala mi saka knjiga "MFC C++ klase" (mora se nesto i u wc poneti
) i vec u prvih 10 uvodnih strana sam nabrojao nekoliko toliko ociglednih gresaka, za koje bi trebao da se dobije crveni karton. Dakle, nijedan filolog sa anglistike takvu gresku ne bi napravio; npr "knjiga ce vam pomoci da razumete 'kosti' koda" (ako je u originalu pisalo "skeleton", onda bi trebalo da razumemo 'kostur', ne 'kosti'); "kompanjon diskete" su, verovatno, "companion disks"; "korumpirani kod" je valjda poteklo "corrupt" (znao sam da kod moze biti ostecen, ali ne i korumpiran); "viseputokaznost" je multithreading ?!?!?, itd, itd. Ovo je kao neki uvod za neupucene ? Uzmite neku drugu knjigu i potrazite u 'sadrzaju' pojam "viseputokaznost" da prosirite svoje znanje o toj temi.Jeste, mnogo toga potice od knjiga nasih univerzitetskih profesora, tih "doajena naseg racunarstva", koji su uvek izdavali samo knjige o onome sto su oni ucili na tom kursu '74 kada su se pripremali da budu profesori programiranja (svaka cast izuzecima - ima ih nekoliko). Dobar deo njih je oduvek bio vest u smisljanju tople vode u smislu da je forsirani, doslovni prevod bolji nego ista - "shipkasti kod" za "barcode" (Jauk) ili npr "precka za skrolovanje prozora" ... ne zna covek da li bi se smejao ili plakao.
Kakvo je vase trenutno vidjenje problema literature (kolicina, raspolozivost, kvalitet, itd) ???
