Podržavam temu, preneću moje veoma skromno amatersko iskustvo.
Sportom se nikada nisam bavio, trčanje rekreativno počeo 2014. sa 29 godina, počeo sa 3km, 3 puta nedeljno dok posle 6 meseci nisam postepeno došao do 5km trčanja 4 puta nedeljno. Obavezno bih preporučio postepeno podizanje kilometraže i brzine trčanja, prvih mesec dana sam krckao svakog jutra kada ustanem, potrebno je vreme da mišići i tetive ojačaju, zglobovi u međuvremenu trpe.
Trčao sam aktivno do neke 2018.godine, znači 4 godine, i dalje u amaterskim okvirima, ne duže relacije od 5km jer sam trčao sam pa dosadi ali sam bio redovan, 90km mesečno neki prosek, od trka ne duže od 10km. Praćenje kilometraže i brzine u to vreme se svodilo na dobru aplikaciju na telefonu, kod mene je tempo bio 5:30 po kilometru na tih 5km trčanja. Praćenje preporučujem, dobro je ako motivacija i kao način da se prati napredak, činilo mi se da nema napredka jer mi je trening podjednako težak, a zapravo sam nesvesno podizao brzinu očekujući isti napor.
Sa druge strane, imao sam bukvalno grižu savesti ako preskočim trening, što ne smatram da je dobro.
Ko želi da diže distancu i brzinu, kombinovani treninzi koji podrazumevaju šprintove, pauze, duže distance su obavezni, ali ponavljam, kome je stalo do rezultata, daleko je bitno pratiti šta kome prija, trćati dok donosi zadovoljstvo a ne samo juriti brojke koliko god da su dobra motivacija.
Posle 4 godine kondicija je bila na nivou, lagano se potrči šprint za busem, lakše se pliva, oseti se u svemu, ali lično mi je nedostajalo snage, pa sam umesto takvih treninga ubacio 2km trčanja za zagrevanja i nešto sklekova i trbušnjaka, daleko bolji osećaj.
Poslednje 2 godine ne trčim, posle loma malog prsta na nozi pri čemu sam istegao tetivu i zeznuo neki nerv kod skočnog zgloba pa izbegavam da ga opterećujem na taj način, plus smo kući uzeli psa pa imam 2 šetnje po 3-5km svakog dana sa njime, nema više volje za trčanjem posle toga
U svakom slučaju, kao i u svakom sportu jako puno "ložana", satovi od 200-300e, oprema od 1000e, a po meni su to sve budalaštine, dobra patika je bitna, sve ostalo za ljude koji ne žele neke ozbiljnije rezultate je bacanje novca, majca za trčanje sa KP od 20e završava posao, završava je i obična pamučna sa pijace od 700din, zimi sam trčao na -10 kao zadnji hobo, majca, duks, neka matora jakna, kapa na glavu i udri, ko te pita kao izgledaš, bitno je da se istrči.
Takođe vremenski uslovi, -10, kiša, sneg, to se na trčanju ne oseti, samo savetujem zagrevanje kući pre izlaska ako je baš takva situacija, za par minuta znoj izbija pa je mokro kako god bilo, niko se nije smrzao na trčanju
Vetar je zeznutiji, zato kapa zbog sinusa.
Preporučio bih svakom ko ulazi u trčanje da odgleda koji video o gaženju, znači dočekivanje na prste pa ka peti, ne dočekivanje na pete kako većina hoda, i obratiti pažnju na disanje, kada prođe početno "umiranje" truditi se da izdah bude duži od udaha vazduha, sve ostalo je samo ponavljanje i trud.
Dobro društvo umnogome olakšava muku, ali opet treba trčati sa nekim ko je približnog nivoa kondicije kako vas ne bi kočio, ili preforsirao.
Muzika kada ste solo je odličan motivator i skreće misli sa napora, ali za početak je bitno ipak i čuti svoje disanje dok donekle ne upoznate svoje limite. Ili možete kao Goggins sami u svojoj glavi, muzika je cheat
