Sve ql, svako ima svoj pristup. Tu smo da razmenimo iskustva i naučimo nešto jedni od drugih i na tuđim greškama.
Ja sam razumeo da nisi imao problem sa disanjem, nisi imao problem sa bolovima, pa nisam shvatio kakav je dodatni napor bio potreban. Ali dobro, to je sada prošlo, trčimo dalje.
Kada sam prvi put izašao na zvaničnih 21km, nisam bio razočaran vremenom (2m30s sporije od moje želje, kažem želje, jer pravi plan nisam imao), već činjenicom da sam na Brankovom mostu hodao. Slučajno sam uhvatio sebe da za taj polumaraton kažem da sam ga završio. Nisam govorio "istrčao sam".
Ono oko čega se definitivno slažemo, spuštanje vremena na manjim distancama je bitan deo puta za bržih 21km.
Krećem da obaram vreme na 1-5-10km tj plan je da povećam broj treninga na kojima trčim intervale.
Ne druze, ja sam ga istrcao, razumes, nisam se vukao kroz cilj vec sam zadnjih 300 metara istrcao u punom sprintu ali mi je bio potreban dodatni mentalni napor na Vrelu Bosne, ima ovde post gde sam napisao sub2 ali idealno bi bilo 1:45, setnja me ne pogadja jer idem na vremenski cilj, nikako mi ne bi bilo opravdanje da sam zavrsio sporije od 2h a trcao celu duzinu, licno suludo, slusalice su me izdale na 7km, sam sa svojom glavom dok radim nesto sto bas i ne volim i poklekao sam ali ne zbog bola ili disanja (trcao sa chupachupsom u ustima, probaj da trcis blizu svog tresholda sa lizalicom), zadovoljio sam se sa 1:52 u tom momentu jer razmisljam ma prvi put je i to je okej, sad da mogu promenio bi. Ceo moj trening se svodio na treshold trcanje jer tako se trci polumaraton i tako sam trenirao, nisam zadovoljan startom, nisam zadovoljan setnjom, pripremom i nedostatkom izvora energije nakon 16km sto je bilo i ocekivano jer threshold moze do 90min, zasto sam to ignorisao i nisam kupio gel to je pitanje za mene, znam da bi ga bez ikakve dodatne pripreme sada istrcao za sub 1:45, prvo iskustvo, par gresaka, opravdanja, kako god. Ako mi se desi na sledecem zapitacu se jer planiram da ih trcim jos, dopada mi se ponasanje ljudi, neobavezni razgovori, bodrenje i da kad god sam imao priliku pricao sam sa ljudima, snimao vlog devojci u toku trcanja tako da opet nije do kvs ili rs. I polumaraton se trci na LTHR tako da je prosecan puls trebao da bude jos veci, sledeci put ciljam 177 i sub 1:30 i to ce biti jedini cilj da se ne desi da opet prihvatim onaj laksi.
Prosto vlada manija za zonom2 dok se vo2max zanemaruje, ne postoji niko ko ce me ubediti da je trapanje efikasnije ili bolje za organizam od treshold treninga ako covek ima OSNOV da krene da trenira i hoce da TRCI, razumem profesionalce koji su dostigli limit, brze ne moze, ostalo mu je da gradi izdrzljivost ili su kilometraze ogromne i telo ne podnosi toliki napor ali nas amatere koji trcimo sve iznad 1:20... U svakom sportu i dalje vazi pravilo treniraj kao sto igras, ko dzogira(zona2 za amatere) pa pokusa da trci(stvarno da trci) suocice se sa bolom jer pokret nije isti, aktivacija misica nije ista, nista nije isto, adaptacija je prespora i zanemaruje se da profesionalac trci zonu2, ne dzogira je.
Zato nisam imao bolove u misicima, osim listova na samom pocetku gde sam krenuo da trcim na petama dok se nisam zagrejao, brda su uzela danak, spremio sam svoj misic da trci onako kako sam zamislio.
Koliko sam ispratio ti tri godine pokusavas da spustis polumaraton ispod 2h, pri tom si musko i sam sub2 uopste nije zahtevan, u treningu si, probaj da promenis nesto jer ocigledno je da to sto radis ne funkcionise, probaj samo mesec dana da radis intervale, threshold, kraci recovery run bez long runa, smanji km, povecaj intenzitet, cisto da vidis kako je to i kakav ces napredak zabeleziti. I sa zdravstvene strane je ihaha efikasnije od zone2 ako te to brine. Psihicki je verovatno teze nekima...
Cinjenica je da vecina klubova forsira zonu2, vecina ljudi je dzogira jer je lagana, nema napora, nema bola, isprica se na treningu, slusa se podcast, niko ne odustaje, zdravo je, lepo je dzogirati, svi dzogiraju zajedno ali ja prosto ne verujem u taj pristup ako idem da se takmicim a tako gledam na ove dogadjaje i zato postavljam vremenski cilj.
Inace sve pohvale za organizaciju, volontere, u Sarajevu je meni bilo onako kako zamisljam dobro organizovan dogadjaj, ihaha volontera, na svakoj okrepnoj stanici voda, gazirani sok?, broj okrepnih stanica dovoljan, volonteri izmedju okrepnih stanica, na cilju dovoljno vode i voca, bukvalno svaka cast, definitivno dogadjaj kome cu se vracati i preporuciti svima.
ali covek je cuda cinio.
