Број: 275/2
Датум: 04.05.2009.година
Београд
ПРЕДСЕДНИК РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
-г-дин Борис Тадић-
ПРЕДСЕДНИК ВЛАДЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
- г-дин Мирко Цветковић-
МИНИСТАРСТВО ФИНАНСИЈА
-др Диана Драгутиновић, министар-
МИНИСТАРСВО ЕКОНОМИЈЕ И РЕГИОНАЛНОГ РАЗВОЈА
-г-дин Млађан Динкић, министар-
МИНИСТАРСВО РАДА И СОЦИЈАЛНЕ ПОЛИТИКЕ
-г-дин Расим Љајић, министар-
МИНИСТАРСТВО ЗА ТЕЛЕКОМУНИКАЦИЈЕ И ИНФОРМАТИЧКО ДРУШТВО
- г-ђа Јасна Матић, министар -
Н/З ГЕНЕРАЛНОМ СЕКРЕТАРУ ВЛАДЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
-г-ђа Тамара Стојчевић-
ЈП ПТТ саобраћаја „Србија“
Н/З -г-дин Драгослав Шумарац, председник Управног одбора-
Н/З ГЕНЕРАЛНИ ДИРЕКТОР
- г-дин Горан Ћирић-
ПРЕДУЗЕЋЕ ЗА ТЕЛЕКОМУНИКАЦИЈЕ „ТЕЛЕКОМ СРБИЈА“а.д.
Н/З -г-дин Драгор Хибер, председник Управног одбора-
Н/З ГЕНЕРАЛНИ ДИРЕКТОР
- г-дин Бранко Радујко-
Поштовани/а,
С обзиром да смо Вам 01.04.2009. године упутили допис у вези најновијих одлука Владе Републике Србије везаних за материјални положај запослених у јавном сектору, као и да на исти нисмо добили одговор, овим путем Вам се поново обраћамо.
Наиме, добит коју је Предузеће за телекомуникације ,,Телеком Србија“ а.д. остварило у 2008. години и коју остварује из године у годину је заслуга свих запослених у Телекому и менаџера који воде компанију, при том је чињеница да Телеком са својом добити битно пуни буџет Републике Србије, тако да држава од ове добити имала велику корист.
Напомињемо да послујемо у условима тржишне конкуренције, где за конкуренте имамо норвешки „Теленор“ и аустријски „ВИП“, а као што је познато „Теленор“ је једна од две водеће европске компаније у мобилној телефонији, тако да смо већ изложени озбиљној конкуренцији. У овој години добићемо јаку конкуренцију и у фиксној телефонији, с обзиром да је донета одлука о либерализацији тржишта и да ће фиксни оператери добити лиценце за рад, иако су многи од њих већ били нелојална конкуренција, јер су радили и пружали услуге у области интернета без дозвола, лиценци, пројеката и без било какве документације потребне за пружање ове врсте услуга, а посебно што су њихови оптички каблови проведени без дозволе кроз нашу ТТ канализацију, коју смо годинама градили. Добијањем лиценци они ће сада узети велики део прихода у фиксној телефонији која у овом тренутку и у току 2008. године није профитабилна.
При том смо у погледу повећања зарада ограничени Уредбом о зарадама и другим примањима у јавним предузећима, иако смо акционарско друштво од свог оснивања 1997. године, тако да су нам либерализацијом у мобилној и фиксној телефонији везане руке, јер конкуренција нема ограничења зарада и не бави се куповином социјалног мира као ми, који добит дајемо држави, а трошкови зарада чине само 9,72 % укупног прихода Телекома. Истичемо, да ни у једној телекомуникационој компанији у Европској унији трошкови зарада нису мањи од 22% укупног прихода компаније, а за пример можемо узети грчки ОТЕ, који је власник 20% Телекома, у коме зараде чине 24% прихода. Посебно наглашавамо да су ткз. монополисти, запослени Телекома, само инструмент државе и никада нису осетили благодети ткз. монополистичког положаја, од кога је само држава имала користи узимајући нашу добит, запослени никад, напротив имали су само штету због непостојања тржишта рада у области телекомуникација. Увек смо делили судбину народа у Србији и за време највеће кризе када су сви имали зараде у висини 3-4 немачке марке, имали смо и ми и при том смо радили, али зато с друге стране када је за време Анте Марковића просечна зарада била 2.000,00-3.000,00 немачких марака, наша просечна зарада је била 1.000,00.
Из разлога што имамо доста високо стручног кадра, око 70% запослених има зараду нижу од просечне зараде у Телекому, при том напомињемо да немамо неквалификоване и полуквалификоване запослене. Истичемо, да смо прихватили и рационализацију која траје од 2002. године и смањили број запослених за више од 4.000. Обећавано нам је да ће запослени који остају имати неку корист од тога што смо подржали да одређени број запослених добровољно оде из Телекома, али се то није догодило. Напротив, учешће трошкова зарада у укупним приходима и расходима опада, тако да држава има највећу корист од прихода који остварујемо, односно запослени од добити којој су сами допринели својим радом имају све мање. Из ових разлога све више запослених, незадовољних материјалним положајем у Телекому и односом државе према Телекому, у тренутку либерализације, имаће жељу да оде у конкурентне компаније, а како су то најстручнији запослени у пословима које обављају, тиме се слаби положај Телекома, који ће остати без најспособнијих извршилаца које је годинама обучавао и усавршавао за послове које обављају.
Уколико се као критеријум узме број прикључака по запосленом, у овом тренутку са 9.600 запослених ми смо у погледу броја запослених у оквиру просека европских телекомуникационих компанија. Аргумент да смо по приходу по запосленом на доњој лествици европског просека је неоснован, јер када би се урачунала економска цена импулса и претплате ми бисмо били изнад европског просека, чак на горњој граници. Међутим, наравно нама је за свако повећање цена потребно одобрење Владе Републике Србије, па када се узме цена импулса и претплате и прате њихова повећања, јасно је да је преко нас држава куповала социјални мир, а још је јасније да најновијим мерама то и даље чини.
Конкуренција која долази нема намеру да умрежи целу територију Републике Србије, као ми, нити да, као ми, гради мрежу на свакој чуки, где су већи трошкови радова и улагања, него 10 година прихода са тог броја. Конкуренција жели да узме бизнис кориснике по далеко већим ценама од наших, а мали корисници и рурална подручја их не занимају, чиме ми директно остајемо без великог дела прихода у фиксној телефонији са наравно истим обавезама у погледу изградње мреже равномерно на целој територији Републике Србије.
Таксе које је РАТЕЛ прописао и које важе само за Телеком, а не и за конкуренцију, доводе нас у још тежи положај, јер годишње дајемо четворомесечни приход само да би платили таксе, да не помињемо да се овим Телеком директно ставља у неравноправан положај у односу на конкуренцију, што је против интереса државе.
Држава је наметнула Телекому обавезу да се шири у региону, тиме што је Влада Републике Србије једногласно донела одлуку да купимо Телеком Републике Српске по знатно већој цени од понуђене од стране других понуђача и да се ширимо у Црној Гори, са чиме су се хвалили представници Владе себи приписујући заслуге. Гаранције за кредите које смо узели за реализацију ових послова од „City Bank“а.д. није дала Влада, већ Телеком, па рате за ове кредите, које су огромне (300 милиона евра), са осталим обавезама које имамо укупно чине 530 милиона евра дуга који доспева у току 2009. године, без икакве обавезе државе према дугу, што доводи до тога да ће Телеком једва преживети ову годину. Дакле, држава не да нам не помаже да пребродимо ову ситуацију, него одмаже, захтевајући да јој дамо сву добит, остављајући нас без средстава за инвестиције, награде запосленима и др. Напред смо навели да зараде нису адекватне оствареном приходу и добити, па уз све јачу конкуренцију у мобилној телефонији и области интернета, са доласком конкуренције у фиксној телефонији, већ у току ове године наћи ћемо се безизлазној ситуацији, јер нећемо имати средства за инвестиције и повећање зарада и исплате награда запосленима који ће одлазити код конкуренције, као што смо већ навели.
Тражимо да нас држава не третира као јавно предузеће, јер то нисмо, и подсећамо да нас је држава до сада по потреби у једном случају третирала као акционарско друштво, а у другом као јавно предузеће, у зависности како јој у конкретном случају одговара.
Узимањем целокупне добити препушта нас нелојалној конкуренцији, доводи до тога да још више уђемо у кризу и оставља нас као жртвено јагње Дојче Телекому, који је купио све телекомуникационе компаније у југоисточној Европи, осим нас и Словеначког Телекома.
Наиме, Влада Републике Србије непосредно даје сагласност на буџет Телекома и на именовање чланова Управног одбора и чланова Скупштине, али смо сада у ситуацији да већ одобрени и усвојени Буџет за 2009. годину не можемо да спроведемо, због посредног управљања Телекомом. Због наведеног се налазимо у ситуацији да не знамо са киме треба да преговарамо и коме да се обратимо у вези положаја запослених у ,,Телеком Србија“ а.д., узимајући у обзир чињеницу да је Влада одобрила Буџет за 2009. годину, чија је реализација онемогућена.
Истичемо, да су једина предузећа у јавном сектору која су у 2008. години остварила добит ЈП ПТТ и Телеком, па се на овај начин демотивишу запослени, јер се помаже привреда и приватни сектор, а ми који смо дали добит у висини од 3,6 милијарди, а поред тога и велики број спонзорстава и донација, које су нам наметнуте, немамо новац за награђивање запослених. Такође, не могуће је ретроактивно у 2009. године узети запосленима зараду из остварене добити у 2008. години, која је предвиђена Буџетом за 2009. годину на који је Влада дала сагласност, јер је то противно свим правним принципима. Овим се крши одлука да се мере Владе односе само на предузећа која су 100% у власништву државе.
Фактички Ви овим говорите нашим стручњацима и запосленима да не раде много и да не праве профит, јер у сваком случају неће добити никакву награду за свој рад, па ни речи хвале за испољени патриотизам.
Наша конкуренција, Теленор, ВИП и интернет провајдери сада трља руке, јер није спречена да награђује своје стручњаке и запослене за оно што су остварили, па ће се сви који одлазе из Телекома удомити код конкурентних компанија, а Телеком ће постепено доћи на нулту тачку, па чак и испод тога.
Дакле, и за оне који раде и остварују профит и за оне који не раде и послују са губитком, важе иста правила, ни једни ни други неће добити ништа, односно принцип је „радио не радио, свира ти радио“. Овако се не подстиче развој привреде, а посебно развој телекомуникација.
После одобравања у јануару месецу 2009. године, наступа спречавање да се исплати зарада из добити, која је једини вид награђивања запослених у Телекому, тако да Синдикат Телекома „Србија“ неће успети да спречи огромно оправдано незадовољство запослених који су се знатно заложили да издрже јаку конкуренцију и победе у тржишној утакмици, како би Телеком остварио рекордну добит (оперативна добит – ЕБИТДА 26,5 %) у условима економске кризе, где је добит смањена скоком курса евра, отплатом кредита и погоршањем услова кредитирања, тако да запослени нису криви због пада добити.
Напомињемо да Телеком даје 2/3 од укупне добити коју сва предузећа дају Републици Србији, а при том није узето у обзир да у фиксној телефонији немамо профит, јер чувамо социјални мир у држави тако да нам је цена импулса и претплате три пута мања него у земљама бивше Југославије.
Плашимо се да ће се због финансијске кризе, поново покренути питање продаје дела Телекома, посебно што Дојче Телеком може постати већински власник куповином 30% плус једна акција Телекома, из разлога што већ управља са 20% који су у власништву ОТЕ. С друге стране, Дојче Телеком, као најјачи оператер, може купити само 3-4% државног власништва и уз куповину акција од грађана (15%) и запослених и бивших запослених (12%) може постати већински власник. При том на основу искуства из земаља где је Дојче Телеком постао већински власник, можемо видети да је одмах по приватизацији долазило до масовних отпуштања запослених уз бедне отпремнине, на пример у Хрватској је отпуштено 5.600 уз отпремнину од 6 зарада, у Словачкој је отпуштено 8.000 уз отпремнину од 2 зараде итд.
Истичемо да је, уколико Влада Републике Србије планира приватизацију Телекома путем ИПО, тендера или продаје директном понудом, неопходно да представници Владе претходно разговарају са репрезентативним синдикатима и договоре социјални програм, заштиту за мањинске акционаре, заштиту и тржишне услове рада за оне запослене који остају у Телекому, а истовремено је неопходно постићи сагласност о цени државног пакета, која не може бити већа од цене коју ће након приватизације моћи да добију власници акција организовани у Удружење власника акција „Телеком Србија“а.д., јединог легитимног представника власника акција „Телеком Србија“а.д..
Захтевамо од свих надлежних у Републици Србији, а посебно од председника Републике Србије, премијера, министарства економије и регионалног развоја, министарства рада и социјалне политике, министарства за телекомуникације и информатичко друштво, министарства финансија да размисле о дугорочним последицама, које би могле да наступе уколико Телеком наставе да третирају као јавно предузеће, а посебно уколико Телеком не буде у већинском државном власништву, захваљујући чему је увек имао значајну улогу у финансирању државних трошкова, а коју и данас има.
Захтевамо да нам не дирате средства која су нам потребна за функционисање система, за отплату кредита, које нам је држава наметнула и за запослене који морају бити награђени да би наставили да раде и као и до сада праве профит и добит, захваљујући којој ће држава изаћи из кризе.
Економско-политички пројекат државе Србије, који се зове Телеком Републике Српске, а за који држава не улаже ни евро и не даје никакву гаранцију, а при том има политичке и економске користи, не сме да се обије о главу Телекому, који је у име државе и финансијер пројекта и гарант, а од тога, као што видимо, имаће само штете. Држава мора олакшати позицију Телекома, јер ако све ово сами плаћамо не можете очекивати и целу добит.
Јасно нам је да у условима економске кризе, када се сваки дан губи посао и када су многе фирме неликвидне, није популарно ово што ми тражимо и да то можете искористити да јавно мњење окренете против наших оправданих захтева. Ипак, верујемо у Владу Републике Србије, премијера и председника Републике Србије и надамо се да ћете ово писмо разумети на прави начин, тј. да се испуњењем наших захтева штити и јача држава Србија, јер ако се Влада буде понашала у стилу „нема ни за кога ништа“ уопште не можемо очекивати излазак из кризе. Телеком је једно од предузећа које својим примером показује на који начин треба да се крећу и остала предузећа, па и држава Србија, ако жели напредак и улазак у Европску уније, што нам је, надамо се, свима циљ. Не можемо да одустанемо од наших захтева ни због запослених ни због државе, а на вама је да одличите да ли заслужујете поверење које смо до сада у вас имали.
С поштовањем,
Председник
Синдиката Телекома ,,Србијa“
Мирослав Јоксимовић, с.п.
