Paz'te sta sam nasao na njihovom sajtu, broj 09/1999:
Ko je sve petnaest godina stvarao „Svet igara”
Kompjuterske igre su već dve decenije nezaobilazni deo sveta kompjutera. Prirodno je da su od samog početka bile prisutne i u „Svetu kompjutera”. U prvom broju, davne 1984. godine, čitaocima je predstavljena izvanredna simulacija flipera David’s Midnight Magic za Commodore 64. Međutim, kako je tadašnja uređivačka koncepcija težila ozbiljnijoj čitalačkoj publici, o igrama se pisalo stidljivo, više na nivou prevedenih vesti iz strane štampe. Blagi preokret nastao je krajem 1985. godine, sa nekoliko stranica posvećenih igrama i čuvenim poukovima za igre na Spectrumu, Commodoreu, Amstradu itd. Najviše uticaja na uvođenje zabavnog softvera, posebno igara, u suvoparne stranice imao je Zoran Mošorinski, današnji glavni i odgovorni urednik „Sveta kompjutera”. Podršku je imao u tadašnjim saradnicima Nenadu Balintu i Aleksandru Veljkoviću. Balint danas putuje po svetu i redovno nam šalje razglednice iz svake zemlje koju poseti, a Veljković je tipičan domaći „freelance” kompjuteraški novinar.
Tokom 1986. godine značajno se povećao prostor posvećen igrama, na šta je nesumnjivo uticao i povećan priliv malih oglasa srednjoškolaca koji su prodajom „igrica” tada zarađivali džeparac (oni koji su nastavili da se bave tim poslom danas izdržavaju porodice...). Povećanjem prostora u časopisu bilo je mesta i za nove saradnike. Sredinom 1986. godine o igrama su počeli da pišu ljudi koji su utemeljili budući „Svet igara”. Bili su to Aleksandar Petrović i Predrag Bećirić. Aljoša je danas vlasnik uspešne softverske firme u Kanadi, a Peđine atraktivne muzičke spotove često viđamo na TV-u. Te jeseni pridružili su im se i Zoran Bjeladinović, Nikola Popević, Jovan Strika, Tanasije Kunijević, Branko Jeković i drugi. Ime Nikole Popevića, kao prevodioca, čita se na odjavnim špicama mnogih filmova na domaćim TV stanicama (najviše na „Pinku”). Jovan Strika je vlasnik respektivne softverske firme na Kipru, Bane „Kermit” jedan je od najboljih u gradu za sve poslove vezane za DTP, a Tane je vrhunski stručnjak za digitalnu montažu i video-stajling na BK televiziji.
Za Novu 1987. godinu „Svet kompjutera” je svojim čitaocima priredio prijatno novogodišnje iznenađenje – specijalno izdanje „Svet igara” koje je doživelo veliki uspeh kod publike. Nakon toga je „Svet igara” i u matičnom časopisu bio bolje kotiran i postao je konačno i grafički konzistentniji. Do danas je izašlo četrnaest „Svetova igara”, a na sve ređi ritam izlaženja utiču žalosne, svima poznate, okolnosti. Tokom 1987. godine nova zapažena lica među saradnicima koji su se bavili igrama bili su Aleksandar Conić i Vladimir Pavlović čiji su tekstovi vrcali duhovitostima. Njima se uspešno pridružio Nenad Vasović početkom 1988. godine. Ubrzo je osvojio simpatije čitalaca i po njihovim glasovima godinu dana kasnije dobio je i priznanje „Kompjuteraški novinar godine”. Od jeseni 1988. pa sve do danas, radi u redakciji kao urednik „Sveta igara”.
U proleće i leto 1988. godine „Svet igara” se obogatio novim značajnim imenima. Sa svojim prilozima pojavili su se Emin Smajić, Bojan Majer, Goran Milovanović, Vladimir Pecelj i Dario Sušanj. Smaja je kasnije znatno napredovao u našoj redakciji, a zatim prešao u „PC Press”. Danas je u Sarajevu. Pecelj je jedno vreme bio disk-džokej u popularnim beogradskim klubovima, a Goran je čitaocima ostao poznat po svom redakcijskom nadimku „Kruškica”; poslednji put kada nas je posetio imao je vrlo, vrlo dugu kosu i forsirao heavy metal. Dario Sušanj je danas jedna od najeminentnijih figura zagrebačke kompjuteraške scene.
Ova ekipa autora je uglavnom dominirala na stranicama „Sveta igara” i tokom 1989. godine. Već sledeća godina, tzv. „Zlatna Antina” donela nam je nove ljude koji su se izdvojili kvalitetom i kvantitetom pisanja – Dominik Lenardo, Dušan Katilović i Rodoljub Živadinović. Dominik je danas uspešan hrvatski likovni umetnik koji u svom radu upotrebljava kompjutere, a Katilović će se možda vratiti u naš list...
U proleće 1991. godine za „Svet igara” počeli su da pišu Goran Krsmanović i Miodrag Kuzmanović. Goran se i danas bavi kompjuterskim softverom, ali na mnogo praktičniji način, a Kuzmine recenzije dokazano ostavljaju jak utisak na čitaoce. Ujesen iste godine svoj prvi tekst objavio je „strateški lisac” Viktor Todorović, koji je ove jeseni otišao na postdiplomske studije u Čikago.
Kompjuteri su 1992. godine u Jugoslaviji doživeli procvat, uprkos teškim uslovima života. Mnogo novih ljudi uključivalo se u „Svet kompjutera” a, prirodno, i u „Svet igara”. Tog proleća jedan talentovani srednjoškolac (sada uspešni student medicine) započeo je seriju osvežavajuće duhovitih tekstova koja traje do danas. U pitanju je Gradimir Joksimović. Objavili smo tada i prvo rešenje avanture potpisano imenom Slobodana Macedonića, apsolutnog šampiona u ovom žanru igara, za koga izgleda ne postoji nerešiva avantura. Doduše, Slobodan se aktivnije uključio u „Svet igara” tek sledeće, 1993. godine, kada je prikaze počeo da piše i Vladimir Pisodorov.
Krajem 1994. godine osnovci Miloš i Božo Krstajić uspevali su da, pored petica u đačkim knjižicama (koje su uredno pokazali kada su doneli svoje priloge) aktivno sarađuju i u „Svetu igara”. Danas koriste kompjutere razrađujući svoj muzički talenat. U proleće 1995. godine pridružili su im se Ilir Gaši koji se danas takođe bavi muzikom i Branislav Babović, ekspert za Role Playing igre i Fantasy svetove (treba samo da vidite njegovu impozantnu kolekciju Warhammer figurica koje sam boji!). Krajem iste godine Dragan Kosovac upotrebio je svoje impresivno znanje stranih jezika ne bi li našim čitaocima prenosio novosti i zanimljivosti iz strane štampe posvećene elektronskoj zabavi. Ekipi koja prilično dobro funkcioniše i danas, stvarajući stranice koje su pred vama, pridružio se u proleće 1998. godine i Aleksandar Ašković, majstor za online multiplay okršaje i nehotično lomljenje redakcijskog inventara...
Do sledećeg prigodnog jubileja u našem časopisu sigurno će se pojaviti „neki novi klinci”. Videćemo koji od njih će kvalitetnim i argumentovanim recenzijama skrenuti na sebe pažnju čitalaca i ostaviti dublji trag u „Svetu igara”.
Ko je sve petnaest godina stvarao „Svet igara”
Kompjuterske igre su već dve decenije nezaobilazni deo sveta kompjutera. Prirodno je da su od samog početka bile prisutne i u „Svetu kompjutera”. U prvom broju, davne 1984. godine, čitaocima je predstavljena izvanredna simulacija flipera David’s Midnight Magic za Commodore 64. Međutim, kako je tadašnja uređivačka koncepcija težila ozbiljnijoj čitalačkoj publici, o igrama se pisalo stidljivo, više na nivou prevedenih vesti iz strane štampe. Blagi preokret nastao je krajem 1985. godine, sa nekoliko stranica posvećenih igrama i čuvenim poukovima za igre na Spectrumu, Commodoreu, Amstradu itd. Najviše uticaja na uvođenje zabavnog softvera, posebno igara, u suvoparne stranice imao je Zoran Mošorinski, današnji glavni i odgovorni urednik „Sveta kompjutera”. Podršku je imao u tadašnjim saradnicima Nenadu Balintu i Aleksandru Veljkoviću. Balint danas putuje po svetu i redovno nam šalje razglednice iz svake zemlje koju poseti, a Veljković je tipičan domaći „freelance” kompjuteraški novinar.
Tokom 1986. godine značajno se povećao prostor posvećen igrama, na šta je nesumnjivo uticao i povećan priliv malih oglasa srednjoškolaca koji su prodajom „igrica” tada zarađivali džeparac (oni koji su nastavili da se bave tim poslom danas izdržavaju porodice...). Povećanjem prostora u časopisu bilo je mesta i za nove saradnike. Sredinom 1986. godine o igrama su počeli da pišu ljudi koji su utemeljili budući „Svet igara”. Bili su to Aleksandar Petrović i Predrag Bećirić. Aljoša je danas vlasnik uspešne softverske firme u Kanadi, a Peđine atraktivne muzičke spotove često viđamo na TV-u. Te jeseni pridružili su im se i Zoran Bjeladinović, Nikola Popević, Jovan Strika, Tanasije Kunijević, Branko Jeković i drugi. Ime Nikole Popevića, kao prevodioca, čita se na odjavnim špicama mnogih filmova na domaćim TV stanicama (najviše na „Pinku”). Jovan Strika je vlasnik respektivne softverske firme na Kipru, Bane „Kermit” jedan je od najboljih u gradu za sve poslove vezane za DTP, a Tane je vrhunski stručnjak za digitalnu montažu i video-stajling na BK televiziji.
Za Novu 1987. godinu „Svet kompjutera” je svojim čitaocima priredio prijatno novogodišnje iznenađenje – specijalno izdanje „Svet igara” koje je doživelo veliki uspeh kod publike. Nakon toga je „Svet igara” i u matičnom časopisu bio bolje kotiran i postao je konačno i grafički konzistentniji. Do danas je izašlo četrnaest „Svetova igara”, a na sve ređi ritam izlaženja utiču žalosne, svima poznate, okolnosti. Tokom 1987. godine nova zapažena lica među saradnicima koji su se bavili igrama bili su Aleksandar Conić i Vladimir Pavlović čiji su tekstovi vrcali duhovitostima. Njima se uspešno pridružio Nenad Vasović početkom 1988. godine. Ubrzo je osvojio simpatije čitalaca i po njihovim glasovima godinu dana kasnije dobio je i priznanje „Kompjuteraški novinar godine”. Od jeseni 1988. pa sve do danas, radi u redakciji kao urednik „Sveta igara”.
U proleće i leto 1988. godine „Svet igara” se obogatio novim značajnim imenima. Sa svojim prilozima pojavili su se Emin Smajić, Bojan Majer, Goran Milovanović, Vladimir Pecelj i Dario Sušanj. Smaja je kasnije znatno napredovao u našoj redakciji, a zatim prešao u „PC Press”. Danas je u Sarajevu. Pecelj je jedno vreme bio disk-džokej u popularnim beogradskim klubovima, a Goran je čitaocima ostao poznat po svom redakcijskom nadimku „Kruškica”; poslednji put kada nas je posetio imao je vrlo, vrlo dugu kosu i forsirao heavy metal. Dario Sušanj je danas jedna od najeminentnijih figura zagrebačke kompjuteraške scene.
Ova ekipa autora je uglavnom dominirala na stranicama „Sveta igara” i tokom 1989. godine. Već sledeća godina, tzv. „Zlatna Antina” donela nam je nove ljude koji su se izdvojili kvalitetom i kvantitetom pisanja – Dominik Lenardo, Dušan Katilović i Rodoljub Živadinović. Dominik je danas uspešan hrvatski likovni umetnik koji u svom radu upotrebljava kompjutere, a Katilović će se možda vratiti u naš list...
U proleće 1991. godine za „Svet igara” počeli su da pišu Goran Krsmanović i Miodrag Kuzmanović. Goran se i danas bavi kompjuterskim softverom, ali na mnogo praktičniji način, a Kuzmine recenzije dokazano ostavljaju jak utisak na čitaoce. Ujesen iste godine svoj prvi tekst objavio je „strateški lisac” Viktor Todorović, koji je ove jeseni otišao na postdiplomske studije u Čikago.
Kompjuteri su 1992. godine u Jugoslaviji doživeli procvat, uprkos teškim uslovima života. Mnogo novih ljudi uključivalo se u „Svet kompjutera” a, prirodno, i u „Svet igara”. Tog proleća jedan talentovani srednjoškolac (sada uspešni student medicine) započeo je seriju osvežavajuće duhovitih tekstova koja traje do danas. U pitanju je Gradimir Joksimović. Objavili smo tada i prvo rešenje avanture potpisano imenom Slobodana Macedonića, apsolutnog šampiona u ovom žanru igara, za koga izgleda ne postoji nerešiva avantura. Doduše, Slobodan se aktivnije uključio u „Svet igara” tek sledeće, 1993. godine, kada je prikaze počeo da piše i Vladimir Pisodorov.
Krajem 1994. godine osnovci Miloš i Božo Krstajić uspevali su da, pored petica u đačkim knjižicama (koje su uredno pokazali kada su doneli svoje priloge) aktivno sarađuju i u „Svetu igara”. Danas koriste kompjutere razrađujući svoj muzički talenat. U proleće 1995. godine pridružili su im se Ilir Gaši koji se danas takođe bavi muzikom i Branislav Babović, ekspert za Role Playing igre i Fantasy svetove (treba samo da vidite njegovu impozantnu kolekciju Warhammer figurica koje sam boji!). Krajem iste godine Dragan Kosovac upotrebio je svoje impresivno znanje stranih jezika ne bi li našim čitaocima prenosio novosti i zanimljivosti iz strane štampe posvećene elektronskoj zabavi. Ekipi koja prilično dobro funkcioniše i danas, stvarajući stranice koje su pred vama, pridružio se u proleće 1998. godine i Aleksandar Ašković, majstor za online multiplay okršaje i nehotično lomljenje redakcijskog inventara...
Do sledećeg prigodnog jubileja u našem časopisu sigurno će se pojaviti „neki novi klinci”. Videćemo koji od njih će kvalitetnim i argumentovanim recenzijama skrenuti na sebe pažnju čitalaca i ostaviti dublji trag u „Svetu igara”.
Poslednja izmena:
