Svemir i sve vezano za svemir

[DukeLander]

A da nisu stariji problem? Možda oni neće da prenose znanje, i uvek su tog stava 'ma, šta on(a) zna..'.

Sent from my MI 8 using Tapatalk

Za 4 god u ovoj firmi gde sam, u mom sektoru, brojao sam do 20 ljudi koji su bili kod mene na poducavanju (ukupan broj stvarno ne znam) od svih njih ostalo je 2, gle cuda, obojica oko 35, ljudi sa familijom...
Sve ispod jos ako je samac, prva stvar je mobilni u ruci i onda mozda i samo mozda ce ih interesovati sta uopste treba da rade. A ako i rade, to je preko... volje... praceno sa puno gresaka, znaci bolje da ne radi.
Sve je stresno, prljavo, sta misli sef da mi tu naredjuje i sl gluposti... svi bi kravate i nista da se ne radi sa masnim platama a to sto ni skolu mozda nisam zavrsio nema veze... arogancija bez granica.
Najbolji su mi sa svezim diplomama i uzdignutim nosem sa natpisom na celu "ich bin meister!" koji dodju na probni rad pa mu ja moram objasnjavati kako se steluju distancioni senzori na automatskom kranu... onda vise nisu tako u oblacima...

Zasto ovo pisem: ako neko ima skolstvo, to su nemci. Stvarno su ga usavrsili. Znam, jer "klinac" ide u srednju (nikako ne shvatati kao nasu srednju). Ucis ono sto treba da ucis, ne pune ti glavu glupostima, skoncetrisan si na svoj smer, 2/3 vremena si na praksi i za to primas platu.
Ako oni fejluju (uglavnom zbog zakona koji daju max slobodu deci i vezuju ruke roditeljima) sa takvim sistemom, onda mozemo spustati zavesu, kao sto kaze VGagi, max 150 god...

Slanje 1kg tereta u svemir košta 20.000$.

Poslato sa WAS-LX1A uz pomoć Tapatoka

Po tome, lansiranje Opportunity-ja je kostalo 20 miliona... slozicemo se, i nije neka cifra...

 

[perafilozof]

Po tome, lansiranje Opportunity-ja je kostalo 20 miliona... slozicemo se, i nije neka cifra...

To je samo deo troškova, čista računica gorivo i sistem za lansiranje vs težina, jedna od stotina stavki za koju se plaća.

 

[Barnet]

ma da to lansiranje je sića, spram svih ostalih sistema koji su ugrađeni u njega da bi funkcionisao 90 dana na marsu, reklo bi se da je on u smislu uloženo dobijeno najveći uspeh nase
- sa ovim zadnjim roverom znatiželja[SUP]tm[/SUP] su rešili najveći problem prethodnih, to da su bili neupotrebljivi veći deo godine zbog zime na marsu kada nije bilo dovoljno sunca da napaja solarne panele, ovaj rover sada ima plutonijumski mini reaktor koji omogućuje barem 10 godina rada i što je bitnije preko cele godine, mada opet je ograničenje primitivno navođenje tj vožnja na daljinu sa zemlje zato prelazi smešne razdaljine par desetina do stotinu metara dnevno

 

[Sale83]

Njima i nije cilj put oko Marsa za 40 dana, nego da rover prikuplja podatke i analizira.
Niti je moguce vozikati tako nesto daljincem na drugoj planeti, na nacin na koji se vozi na planeti Zemlji.

Elem, misija Oportjuniti je kostala oko milijardu dolara.

Sent from my Mi A1 using Tapatalk

 

[N3n0]

Inače budžet NASA za 2019. je 21.500.000.000$.

 

[Barnet]

Njima i nije cilj put oko Marsa za 40 dana, nego da rover prikuplja podatke i analizira.
Niti je moguce vozikati tako nesto daljincem na drugoj planeti, na nacin na koji se vozi na planeti Zemlji.

Elem, misija Oportjuniti je kostala oko milijardu dolara.

Sent from my Mi A1 using Tapatalk

da ali kada su završili ispitivanje kratera u koji su sleteli, želeli su da dođu do podnožija planine udaljene deset km i to putovanje je trajalo godinama
- to bi moglo mnogo brže da ide kada bi roveri bili dovoljno pametni da sami sebe odvezu na destinaciju koju im je zadala nasa, usput da sami zaobilaze prepreke
- time bi naučnici stigli da ispitaju mnogo veću površ na marsu pre nego što nešto crkne na roverima
- ali teško da to može sa procesorima koji rade na 20MHz, odnosno na 200MHz na koliko radi ovaj sada jedini funkcionalni rover na crvenoj planeti

 

[Sale83]

Ali drugacije ne moze.Tj ne postoji tehnologija.

Sto se racunara tice, odnosno sa gledista bench foruma i gejmerskih ocekivanja, vise nego smesno i odavno prevazidjeno, plus je sama snaga tih racunara i nacin primene potpuno nebitan, tj za nauku dovoljno...ali...ono bitno ali...ti racunari moraju da prezive ekstremne temperature i ogromnu radijaciju(temperaturne razlike od oko 100 stepeni, od -130 do oko +30).Isto vazi i za elektromotore, senzore i baterije.
Najvaznija stavka je upravo baterija....da obezbedi minimalno trosenje opet dovoljno za optimalni rad svih senzora, racunara, slanje podataka, izdrzavanje ekstremnih uslova i dodatno punjenje.

Sent from my Nexus 7 using Tapatalk

 

[NShappy]

da ali kada su završili ispitivanje kratera u koji su sleteli, želeli su da dođu do podnožija planine udaljene deset km i to putovanje je trajalo godinama
- to bi moglo mnogo brže da ide kada bi roveri bili dovoljno pametni da sami sebe odvezu na destinaciju koju im je zadala nasa, usput da sami zaobilaze prepreke
- time bi naučnici stigli da ispitaju mnogo veću površ na marsu pre nego što nešto crkne na roverima
- ali teško da to može sa procesorima koji rade na 20MHz, odnosno na 200MHz na koliko radi ovaj sada jedini funkcionalni rover na crvenoj planeti

Roveri i imaju samostalnu navigaciju. Imaju više 3D kamera, i sposobni su da samostalno biraju putanju. Sigurno se neće zabiti u kamen, upasti u rupu ili krenuti strminom većom od dozvoljene.

Ali pre nekoliko godina, Spirit je krenuo nekom naizgled ravnom površinom, a onda se ispostavilo da je u pitanju kao puder fina prašina, i tu se gadno zaglavio. Potrajalo je da ga izvuku, i na kraju je jedva izašao, podpražnjenih baterije, nije bilo vremena da se postavi pogodno da dočeka zimu (koja je već počela (a najbolje je da nađe strminu da bude nagnuk ka Suncu)), i jednostavno, tu zimu nije preživeo.

Što se procesora tiče, kao što Sale reče, ti procesori ne moraju da misle o grafici, AI-ju naših protivnika, muzičkoj podlozi, šarenilu UI, traženju virusa ili bilo kakvom multitaskingu.
Ali, moraju da prežve udare visokoenergetskih čestica koji postaju ozbiljan problem čim izađemo iz amosfere, i Zemljinog magnetnog polja. Procesori na svemisrkim sondama imaju mogućnost "samopopravljanja", tj. ako serije tranzistora i provodnika na procesoru budu oštećeni, sam procesor se remapira te nastavlja normalno da radi. Ovo se ne može napraviti sa ne znam koliko moćnim i komplikovanim procesorima.

Eto! I ja se slažem da bi roveri trebalo da voze brže. Ali vrv ne znam baš sve što je potrebno znati da bi se napravio funkcionalan rover na Marsu. Ono što jesam ukapirao prateći par godina kosmonautiku, za svaku nama delovalu "manu" ili "ograničenje" svamirskih sondi, Nasa/ESA/Kinezi/Rusi imaju razlog.

 

[N3n0]

Ne znam da li je neko ovde napisao, ali Kjurioziti ima plutonijumski reaktor, ne zavisi od solarne energije, može da funkcioniše u uslovima zime na Marsu.

 

[Sale83]

Ne zavisi od solarne, ali zavisi od energije.Plutonijum nije vecan, trosi se kao i svaka baterija, tj opada mu kapacitet vremenom..a rover je tamo jos od 2012.Plus kako radijacija i temeperature deluju na sve to.Uslovi na zemlji su jedno.

Fun fact:
Za katastrofu u Cernobilu su u pocetku za ciscenje radioaktivnog otpada sa krova koriscene bespilotne sprave, bageri i sl, cak i od strane NASA...iako su to vozila pravljena i testirana i za misije u svemiru, radijacija iz reaktora je baterije i talase unistila za jako kratko vreme, pa su na kraju to morali rucno sve.
Znaci to je 1986. godina, dok u poslednjih 20 godina imamo rovere na Marsu, koji su se odrzali funkcionalni vise od 7 godina.

Sent from my Mi A1 using Tapatalk

 

[NShappy]

Ne znam da li je neko ovde napisao, ali Kjurioziti ima plutonijumski reaktor, ne zavisi od solarne energije, može da funkcioniše u uslovima zime na Marsu.

Da, on nema problem sa baterijama, ali eno, raspadaju mu se točkovi. A tek treba da uđe u stenovito područje. Njemu će izgleda to doći glave. Gore nema vulkanizera.

...

Radijacija u Černobilu je bila višestruko veća nego što je na Marsu. Nije za poređenje ni tip radijacije, tu je i priča o α, β, γ zračenju, a onda i o visoko energetskim česticama... Nisam nuk.fizičar, ali razne su vrste radioaktivnog zračenja (iako mi sve to zovemo istim imenom), i otpornosti elektronike na njih. U poslednje duže vreme, bar Amerikanci, nemaju problema sa radijacijom i svemirskim sondama.

 

[giovanni]

Neki bi rekli da je to jer u holivudskim studijima nema radijacije... [emoji83]

Sent from my SM-J415FN using Tapatalk

 

[VGagi]

150 godina je prilično optimistična procena.

Zavisi od tacke gledista. Jos 150 godina postojanja Homo sapiens stupidusa znaci nestanak 90% kompleksnih zivotnih formi na Zemlji.


>

Aha, znaci ako nemamo predznanje o superprovodnosti, mi smo divljaci?

Komentarisao sam to sto covek ne vidi nikakav bitan tehnoloski progres. I kao primer (od mogucih miliona primera) izdvojio nesto sto sto je po meni od kljucne vaznosti ne samo za dalja svemirska istrazivanja vec i za opstanak i dalji progres Civilizacije. Ali kao sto sam rekao, potreban je odredjen nivo znanja i razumevanja stvari i pre svega odredjen mindset za razumevanje svega toga... mindset koji postaje sve redji medju danasnjom ljudskom populacijom. Sto si i ti demonstrirao svojim komentarom, kako pocetkom tako i nastavkom...

Ljudi postaju sve inteligentniji (po IQ testovima) ali sve manje razmisljaju. Sto ne treba da cudi. Razmisljanje je najveci potrosac energije. A od strane medija ljudi su neprestano bombardovani "cinjenicama" i uputsvima sta treba da slusaju i gledaju, kako i sta da oblace, sta da citaju, sta da misle o ovome i onome, gotovim resenjima za svaki problem... Konsekvence su ocigledne - Homo sapiens stupidus. Uprkos tome sto moze da ima natprosecni IQ na testovima i fakultetsko obrazovanje...


>

Nema u svemiru ničega što bi se isplatio komercijalno eksploatisati, po sadašnjim cenama bilo čega na Zemlji.

Boldovanim je oznaceno ono sto ce vrlo brzo da se menja, kao posledica neprestanog rasta broja ljudi na Zemlji i stalno rastucih potreba industrije. Npr, lako dostupni resursi zlata ce biti iscrpljeni za oko 40 god. Slicno vazi za vecinu ostalih resursa.


>

sa ovim zadnjim roverom znatiželja[SUP]tm[/SUP] su rešili najveći problem prethodnih, to da su bili neupotrebljivi veći deo godine zbog zime na marsu kada nije bilo dovoljno sunca da napaja solarne panele, ovaj rover sada ima plutonijumski mini reaktor koji omogućuje barem 10 godina rada i što je bitnije preko cele godine

Nisu resili nista. RTG generatori postoje vec decenijama. Rezerve plutonijuma koje postoje su zaostatak iz vremena hladnog rata i danas su manje vise iscrpljene. U stvari, plutonijum koji je NASA upotrebila za Curiosity misiju je kupljen od Rusa. I druga stvar, upravo je koriscenje plutonijuma dovelo u znatnoj meri do cene misije od 2.6 milijardi dolara.

da ali kada su završili ispitivanje kratera u koji su sleteli, želeli su da dođu do podnožija planine udaljene deset km i to putovanje je trajalo godinama
- to bi moglo mnogo brže da ide kada bi roveri bili dovoljno pametni da sami sebe odvezu na destinaciju koju im je zadala nasa, usput da sami zaobilaze prepreke

I evo primera kako ljudi nece ni malo da ukljuce mozak i razmisle malo o stvarima, i to jos u vezi topika koji i te kako spada na jedan IT forum. Autopiloti postoje za kola al' ne i za 2.6 miljardi vrednu robotsku misiju na drugu planetu ? :trust:

BTW, Curiosity rover ima za autopilota deep learning AI koji je napravila Neurala, Inc.

I ja se slažem da bi roveri trebalo da voze brže.

Rover je tamo radi naucnih istrazivanje, ne radi brzinske trke od tacke A do tacke B.

 

[Barnet]

napisao sam za pokojne duh[SUP]tm[/SUP] i priliku[SUP]tm[/SUP] gledao sam dokumentarce gde su ljudi iz nase objašnjavali kako su ti roveri funkcionisali na marsu, ovaj novi rover je sada pametniji ipak radi na 200MHz
- a što se tiče brzine istraživanja, astronaut geolog bi za 2 nedelje na marsu uradio više od ova 3 rovera zajedno za 15 godina
- u što ćemo se i uveriti za 2 najviše 3, decenije :d
- ovako dok oni analiziraju mutnu crno belu fotografiju na kojoj se nalazi nešto zanimljivo udaljeno možda 200 m od planirane putanje rovera, pa dok procene da li se isplati to skretanje sa puta da bi se ispitao nalaz iz blizine, geolog bi otišao do te formacije, uzeo uzorak i vratio se na planiranu putanju za 10 minuta
- ko zna koliko stvari je ostalo neotkriveno tamo jer su iz kontrole misije procenili da im se ne isplati da pošalju rovera da ispita nešto zbog čega bi izgubili dane ili čak nedelje

-tl;dr
boots on the ground, što bi rekli ameri i za kratko vreme bi otkrili da li tamo ima ili ne života, da li ga je nekada bilo ili je mars oduvek bio sterilan...

 

[ZorMi]

Nešto ovako...

https://www.youtube.com/watch?v=0Zj2fwZetoE

 

[outlaw]

Mars rover Curiosity takes photos of MUSHROOMS growing on surface of Red Planet

https://www.mirror.co.uk/news/world-news/mars-rover-takes-photos-mushrooms-14183591.amp

:d

 

[joca89]

Ovaj koji je pisao članak mora da je bio na pečurkama. [emoji265]

 

[NShappy]

Internet je pun ovakvih "vesti". Ignorišite. Borba protiv njih je uzaludna.

 

[d4rk3lf]

Internet je pun ovakvih "vesti". Ignorišite. Borba protiv njih je uzaludna.

Ma istina je, nego to nisu pecurke, nego pubertetski mitiseri cudovista, na kojem roveri stoje.

 

[Sale83]

https://youtu.be/fT6mzqBAqmo

Uzivo "setnja" izvan medjunarodne svemirske stanice.

Sent from my Nexus 7 using Tapatalk

 

[VGagi]

napisao sam za pokojne duh[SUP]tm[/SUP] i priliku[SUP]tm[/SUP]

Ditto i za njih. I oni su imali AI rutine, koje su updatirane prilican broj puta tokom njihovog zivotnog veka.

ovaj novi rover je sada pametniji ipak radi na 200MHz

Cudo jedno sta sve moze da se postigne samo sa 200MHz kada OS nije Windows...

a što se tiče brzine istraživanja, astronaut geolog bi za 2 nedelje na marsu uradio više od ova 3 rovera zajedno za 15 godina

Veoma diskutabilna tvrdnja.

-tl;dr
boots on the ground, što bi rekli ameri i za kratko vreme bi otkrili da li tamo ima ili ne života, da li ga je nekada bilo ili je mars oduvek bio sterilan...

Imas li ikakvu ideju o tome koliko dugo su naucnici trazili zivot u Atakama pustinji ?

Ideja slanja robotskih misija i rovera upravo jeste da se urade preliminarna povrsinska istrazivanja. Pre njih nismo skoro nista znali o povrsinskim uslovima na Marsu, sta se gde nalazi, kakve se i gde hemije nalaze i desavaju,...
Btw, prosle godine je Curiosity otkrio naslage kompleksnih organika, sto je dotad bilo detektovano samo u tragovima i jednostavnijim vidovima. I ne, nije otkrio tragove zivota, ni njegove ostatke, najverovatnije.



>

In the meantime, Izraelski privatni Baresheet lander treba da sleti na Mesec 11 aprila. Cena misije: 95 miliona $.

https://www.timesofisrael.com/snapping-more-selfies-beresheet-makes-last-pass-around-earth-before-moon-try/

Iz Srbije se svake godine iseli na "privremeni rad u inostranstvo" 30000 ljudi, a SPC i dalje gradi hram Svetog Save...

 

[d4rk3lf]

Ajmo malo da zabiberimo temu, ispreddrakstorskim raspravama.

Mene zadnjih par godina čude 2 stvari:

1) Pitanje "da li ima tamo nekog"?, se po meni graniči sa maloumnošću. Zašto neko uopšte to pita? Ne brate, sami smo... Pa i da je loto tiket, i da ga dobiješ, i da imaš pravo da pitaš: "da li smo sami", verovatnoća da nismo sami bi bila, ono, 1 prema ko zna koliko milijardi. To ti je ko da ceo život provedeš u ćeliji, i vidiš bubu, i pitaš se da li je to jedina buba.

2) Religija. Evo i sam sam religiozan, i uopšte ne vidim problem da je tvorac stvorio milione civilizacija pored naše. Ne, napravio ovoliki univerzum da bi samo naša bedna rasa tu bila? Pa negde mi je logičnije sa te strane da religiozni ljudi budu više raspoloženi ka mogućnosti da vanzemaljci postoje, od nereligioznih (u smislu da drugi traže neosporni dokaz).
Znam da je ovo sa religijom malo osetljivije, pa preskočite komentare u vezi toga ako hoćete, ali htedoh da se čuje i moj glas.

I eto, dajem dvolitarku sledećem.

 

[Sale83]

Sto se prvog pitanja tice, sad kad razmislim, ne poznajem nikoga ko misli da nema neceg tamo negde.


Podseti me ovo sinocno menjanje baterija na medjunarodnoj stanici i ceprkanja po istoj spolja, na epizodu iz Love,Death&Robots...brt koliko realna situacija(ne mislim na razvoj price i kraj, vec pocetak), ceprkas tako, i onaj neki deo svemirskog otpada koji orbitira, te samo cukne i odvoji od stanice.

Sent from my Nexus 7 using Tapatalk

 

[Uruk]

Velike su šanse da u Mlečnom putu nema napredne civilizacije poput naše. U stvari, kad kažem napredne mislim na ono što mi smatramo naprednim.

 

[-bahamud-]

200 biliona zvezda....ne bi baš stavio ruku u vatru za tvoju tvrdnju

 

[Uruk]

Nisam ni i ja mogao da zamislim, ali posle ozbiljnog čitanja raznog materijala o Fermijevom paradoksu počeo sam da sumnjam.

 

[perafilozof]

Zaboravlja se često faktor vremena.

Koliko dugo postoji, će postojati univerzum(milijarde godina), a koliko dugo žive, postoje civilizacije(hiljade godina), živa bića dovoljno svesna da izgrade civilizacije? Pre 500 godina možda je izumrla ultra napredna civilizacija na Veneri, a mi to nikada nećemo ni saznati.

 

[Uruk]

Baš taj faktor vremena govori protiv teorije o postojanju napredne civilizacije. Uzima se u obzir da bi napredna civilizacija, npr. kao naša, bila sklona kolonizaciji drugih planeta i sistema.

 

[Uruk]

Par podataka vezanih za vremenski faktor:
1. starost Mlečnog puta procenjena na 13.5 milijardi godina.
2. Život na Zemlji star oko 3 milijarde godina.
3. Čovek na Zemlji oko 200 000 godina.

 

[smarac]

Zaboravlja se često faktor vremena.

Koliko dugo postoji, će postojati univerzum(milijarde godina), a koliko dugo žive, postoje civilizacije(hiljade godina), živa bića dovoljno svesna da izgrade civilizacije? Pre 500 godina možda je izumrla ultra napredna civilizacija na Veneri, a mi to nikada nećemo ni saznati.

ovo je jednostavno nije moguce ali ajde ....