SBB traži licencu za telefoniju
16:41 -> 16:02 | Izvor: B92, Beta
Beograd -- Kablovski operater SBB zatražio je od Republičke agencije za telekomunikacije licencu za pružanje usluga fiksne telefonije.
Savetnik za odnose sa javnosću u Ratel-u Aleksandra Stefanović kazala je da je taj zahtev prosleđen Ministarstvu za telekomunikacije i informatičko društvo Srbije, pošto je za dodelu takve licence neophodno raspisivanje tendera.
"Zakonom o telekomunikacijama dozvoljena je konkurencija u oblasti fiksne telefonije, ali je neophodno da Ministarstvo odredi minimalne uslove koje operater mora da ispuni kako bi se bavio tom vrstom posla,", navela je ona.
Kompanija SBB (Serbia broadband) je, istakla je Stefanovićeva, prva koje je zvanično zatražila licencu za izgradnju mreže fiksne telefonije i pružanja usluga tefoniranja, pored jedinog operatera na tržištu Telekoma Srbije.
Ona je dodala da Ratel očekuje i nove zahteve za operatere fiksne telefonije u Srbiji.
Kompanija SBB ima više od pola miliona korisnika kablovske televizije i interneta, a u junu su kontrolni paket akcija te kompanije preuzeli Kompanija Mid Evropa partners (MEP) i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD).
Usluge fiksnog telefoniranja na srpskom tržištu trenutno pruža samo državna kompanija Telekom Srbije, koja ima više od 2,8 miliona korisnika.
Smiljanić: Potrebna konkurencija
Ministarka za telekomunikacije i informatičko društvo Srbije Aleksandra Smiljanić izjavila je da se može očekivati da će Srbija u dogledno vreme dobiti drugog operatetera fiksne telefonije.
"Orijentacija ministarstva je liberalizacija tržišta, ali istovremeno moramo da vodimo računa da svi građani imaju osnovne telekomunikacione usluge po pristupačnim cenama", rekla je ona.
Prema njenim rečima cene Internet usluga u Srbiji su visoke, a put i za njihovo snižavanje je liberalizacija . Smiljanić je dodala i da ministarstvo ne pridaje toliku važnost privatizaciji Telekoma, koliko liberalizaciji tržišta, jer će prisustvo novih značajnih operatera na tržištu biti mehanizam da se cene usluga smanje i istovremeno pobošlja njihov kvalitet.
SBB: Možemo da pokrijemo trećinu domaćinstava
Izvršni direktor kablovskog distributera "Serbian broadbend" (SBB) Dragan Šolak potvrdio je da je SBB podneo zahtev Republičkoj agenciji za telekomunikacije (RATEL) za licencu fiksne telefonije i ocenio da svojim fiksnim telefonskim linijama može pokriti trećinu domaćinstava u Srbiji.
SBB je pre četiri meseca podneo i zahtev RATEL-u, odnosno, Ministarstvu telekomunikacija za direktnu kupovinu Internet usluga u inostranstvu, za međunarodnu Internet konekciju, kako bi izbegao monopol "Telekoma Srbije" i omogućio brži prenos podataka na informatičkoj mreži i pad cena usluga, rekao je Šolak.
On je ukazao da od Ministarstva telekomunikacija zavisi da li će i kada raspisati tender i definisati uslove za dodelu druge licence fiksne telefonije i dodao da je SBB spreman da u roku tri do četiri meseca od trenutka dobijanja licence, pusti u rad servis fiksne telefonije, pošto je ona već sada oko 92 odsto spremna za pružanje te usluge.
Prema oceni Šolaka, to ministarstvo treba da izađe u javnost sa svojim viđenjem razvoja tržišta fiksne telefonije, u situaciji u kojoj je već dve godine "Telekomu Srbija" zakonski ukinut monopol u toj oblasti.
Osim nabavke određene opreme za fiksnu trelefoniju, SBB bi za kvalitet svoje mreže morao da potpiše interkonekcione ugovore, za pružanje usluga korisnicima fiksne mreže "Telekoma" i mobilnih operatera u zemlji, uz saglasnost RATEL-a, objasnio je Šolak.
SBB ima mrežu za kablovsku i satelitsku televiziju i širokopojasni (brodbend) Internet, koja opslužuje više od pola miliona korisnika i pokriva oko 700 hiljada domaćinstava u Srbiji, kao i kadrove za održavanje i razvoj te mreže, naveo je Šolak.
On je objasnio da tih 700 hiljada domaćinstava ima mogućnost da se priključi na mrežu SBB-a, jer su priključci već u njihovoj zgradi ili kablovi već prolaze pored njihovih kuća.
Ukoliko SBB dobije dozvolu, kao i drugi provajderi, cene Internet usluga bi pale na oko 20 odsto sadašnjih cena, a brzine pernosa podataka bi bila visestruko povećana, rekao je Šolak i dodao da u Srbiji ima oko 150 hiljada korisnika širokopojasnog interneta (polovinu drži SBB), a tu je naša zemlja na začelju u Evropi, ispred Albanije i Ukrajine.
Krediti
Šolak je podsetio da je SBB prošle godine već koristio kredit Evropske banke za obvnovu i razvoj (EBRD) oko 15 miliona evra, a u maju ove godine dobio je kredit od "Unikredit grupe", takođe, u iznosu od oko 15 miliona evra za širenje mreže i razvoj novih usluga.
