Rolling distroi

[nemanjabgd84]

Sta koristite, kako radi?

Trenutno sam na PCLOS. Radi ok, ali me smara KDE.

 

[drmalesh]

Manjaro.

Prelazim na Arch jer je Manjaro semi-rolling. Koristio sam KDE ediciju ali posto KDE ekipa zna da zabrlja nesto u razvoju odlucio sam da predjem na stabilno okruzenje tj. custom Openbox resenje. Tako da mi u tom slucaju Manjaro out-of-the-box setup ne igra ulogu.

Probao sam skoro Solus, Budgie i MATE edicije i rekao bih da je MATE ispeglanija ali mi se distro bas i ne dopada. Budgie je ogranicen i malo bagovit, software center je bagovit i ima jako malo paketa. Kada bih hteo da ucestvujem u razvoju nekog distroa onda bih bio Solus contributor ali posto me to ne zanima onda Solus bas i nije za mene posto ima mnogo da se radi na njemu. Deepin DE je mnogo ozbiljnija prica nego Budgie DE, ali tu ima nekih stvari koje me nerviraju ali ima i mnogo toga sjajnog (Deepin Terminal, Deepin System Monitor su moji favoriti).

U sustini ako nije Archlinux based nije za mene jer coveka AUR zna da razmazi. Cujes za neki novi app koji je u beta fazi, ako si na bilo kom drugom distrou ne gine ti autoconf i automake da bi mogao da koristis taj program. Ali ako imas pristup AUR-u nacices ga.

 

[alex303]

Arch Linux + Yaourt vec 3 godine. Nikakvih problema nema

 

[drmalesh]

Probao sam yaourt, pacaur, yay i aura od AUR helpera. Yaourt je default za Octopi dok je pacaur za Pamac ali moze pacaur da se koristi i u Octopi. Mada ne savetujem graficke menadzere jer Octopi nije u stanju da sinhronizuje AUR bazu a Pamac je malko bagovit na momente.

Najbolje se pokazao aura helper ali mana je sto za instalaciju treba povuci ceo Haskell toolchain sto je nekih 500+ MB paketa... ali kada se zavrsi sa kompilacijom i instalacijom mogu se Haskell paketi obrisati, do sledeceg aura apdejta. Slicno vazi i za Go ili Rust programe (oko 300 MB u slucaju Go i ispod 200 MB za Rust). Jer distroi ne pakuju te biblioteke vec samo gcc, python i perl.

Yaourt bese kompajlira kao root sto je big no no. Pacaur je dobar i ima pacui sto je cli ui za pacaur, pacman i yaourt i radi odlicno. Aura instalira kako iz zvanicnih Arch repoa tako i sa AUR-a, to je zapravo pacman koji radi i sa AUR-om. yay je kao yaourt ali malo sareniji. Ostale helpere nisam probao, ima ih vise od deset.

 

[alex303]

Probao sam yaourt, pacaur, yay i aura od AUR helpera. Yaourt je default za Octopi dok je pacaur za Pamac ali moze pacaur da se koristi i u Octopi. Mada ne savetujem graficke menadzere jer Octopi nije u stanju da sinhronizuje AUR bazu a Pamac je malko bagovit na momente.

Najbolje se pokazao aura helper ali mana je sto za instalaciju treba povuci ceo Haskell toolchain sto je nekih 500+ MB paketa... ali kada se zavrsi sa kompilacijom i instalacijom mogu se Haskell paketi obrisati, do sledeceg aura apdejta. Slicno vazi i za Go ili Rust programe (oko 300 MB u slucaju Go i ispod 200 MB za Rust). Jer distroi ne pakuju te biblioteke vec samo gcc, python i perl.

Yaourt bese kompajlira kao root sto je big no no. Pacaur je dobar i ima pacui sto je cli ui za pacaur, pacman i yaourt i radi odlicno. Aura instalira kako iz zvanicnih Arch repoa tako i sa AUR-a, to je zapravo pacman koji radi i sa AUR-om. yay je kao yaourt ali malo sareniji. Ostale helpere nisam probao, ima ih vise od deset.

Yaourt ne kompajlira kao root. Cak sta vise, ako si ulogovan kao root, ili pokusavas da pokrenes yaourt sa SUDO, odmah ces dobiti upozorenje da je to opasno i nece ti dozvoliti pokretanje. Sto je i logicno. Yaourt koristi fakeroot, mozda te je to zbunilo.

Sto se mene tice. Ja sam odrastao koristeci DOS i CLI. Stare navike tesko umiru tako da nemam strah od razmazenosti. Graficka okruzenja ne volim. Yaourt koristim samo kad ne mogu da se pokupim sa dependencies i u zurbi.

./configure
make
make install

I jurenje dependencies-a je Arch way i only way to go.

I da se ne lazemo. Arch i AUR nisu savrseni. Iako sam gore napisao da nema problema, Arch itekako moze da ti zada glavobolju.

 

[drmalesh]

Ne zadaje Arch glavobolju nego bagovi u programima.

./configure
make
make install

Ovo definitivno nije Arch way nego C way ili Unix way i to moze na svakom Unixu. Arch way je povlacenje PKGBUILD skripte iz AUR-a sto je automatizacija ovog procesa gore. Osim ako neces da budes app maintainer.

Poenta Archlinuxa i Gentoo je da olaksaju proces kompajliranja tj. da ga automatizuju. Da rucno kompajliras mozes svuda i mnogim slucajevima moras. Pa zbog toga sam presao sa Fedore na Arch, da ne bi petljao po configure fajlovima koji su grozni, mozes glavobolju od toga da dobijes.

Jurenje dependencies je tek naporno ali mora tako zbog dinamickog linkovanja na Unixima. Svi ovi problemi i milion raznih distroa postoje bas zbog dinamickih biblioteka koje su uslovile upstream pristup sto stvara problem sa odrzavanjem. Eno na redditu objavljeno, Gedit i jos par Gnome apps ostalo bez maintainera. Ako neko ne preuzme za par godina ce biti neupotrebljivi zbog razlike u verzijama biblioteka. Progutace ih upstream.

 

[sammy]

Arch je binarni sistem pobogu, AUR je samo tu da olakša kompajliranje za pakete koji nisu dostupni.

 

[drmalesh]

Arch repo nije razlog zasto ljudi koriste Archlinux. Mnogo toga nedostaje, pogotovo novih i neobicnih programa koji nisu pisani u C-u pa ih tradicionalni Linux maintaineri ne mirisu jer imaju non glibc dependencies. Arch repo takodje ne sadrzi kozmetiku, plugine, widgete. Nesto ima ali mnogo toga nema.

Svaki Linux je binarni, jer kompajliras u binarni format koji kasnije izvrsavas. Razlika je sto neki distroi imaju community maintained repoe koji sadrze iskljucivo prekompajlirane pakete (Ubuntu), a neki se baziraju na sorsu i skriptama dok je kompajliranje posao za klijenta. Neki su miks ova dva pristupa (Fedora Copr na primer).

Sutra da se pojavi rolling sistem koji sadrzi sve dostupne FLOSS pakete u binarnom formatu, koji su zvanicno podrzani od strane distro makera, 90% korisnika bi batalilo Archlinux i preslo na taj distro. Ne vole ljudi da kompajliraju vec vole veliku ponudu softvera, zato koriste Arch. Arch bi postao kao Gentoo, niche distro.

 

[sammy]

Pa dobro ***, ako nisi provalio da sam mislio na binarni u smislu da chromium instaliraš za 5 sekundi umesto da ga kompajliraš nekoliko sati onda nema veze, neki sistemi nemaju binarne pakete. Suština je u gore pomenutom arch way i ./configure, *** moram da objašnjavam, ne znam ni zašto se mešam uopšte, diskusija sa likovima koji voze linux samo u VM-u (ne mislim na tebe drmalesh), pfft.

 

[drmalesh]

EMERGE_DEFAULT_OPTS="${EMERGE_DEFAULT_OPTS} --getbinpkgonly"

Ako Gentoo zajednica ne distribuira binarne pakete cemu onda sluzi ova komanda?

 

[alex303]

Arch repo nije razlog zasto ljudi koriste Archlinux. Mnogo toga nedostaje, pogotovo novih i neobicnih programa koji nisu pisani u C-u pa ih tradicionalni Linux maintaineri ne mirisu jer imaju non glibc dependencies. Arch repo takodje ne sadrzi kozmetiku, plugine, widgete. Nesto ima ali mnogo toga nema.

Delimicno si u pravu. Ima mnogo ljudi koji zele da probaju Arch samo zbog AUR-a.

Sutra da se pojavi rolling sistem koji sadrzi sve dostupne FLOSS pakete u binarnom formatu, koji su zvanicno podrzani od strane distro makera, 90% korisnika bi batalilo Archlinux i preslo na taj distro. Ne vole ljudi da kompajliraju vec vole veliku ponudu softvera, zato koriste Arch. Arch bi postao kao Gentoo, niche distro.

Ja volim da kompajliram. Uskoro idem na malo duzi odmor i onda prelazim sa Arch-a na mazohizam zvani LFS.

 

[sammy]

EMERGE_DEFAULT_OPTS="${EMERGE_DEFAULT_OPTS} --getbinpkgonly"

Ako Gentoo zajednica ne distribuira binarne pakete cemu onda sluzi ova komanda?

Da ih napraviš sam, u situacijama gde recimo instaliraš gentoo na više računara sa identičnim hardverom pa nema potrebe za kompajliranjem, za servere itd.
Znači nema ih zvanično ali svako može da napravi paket kada ga kompajlira i onda ga instalira kasnije bez kompajliranja.
Sabayon ti je recimo to, par likova napravilo distro radeći upravo to, kompajliraju i prave binarni paket i to guraju u svoj repo, ti ne moraš da kompajliraš već instaliraš binarni paket kao na većini distroa.

Ima Gentoo par binarnih paketa dostupnih svima, Firefox recimo, Libre Office i VirtualBox, ne mogu da se setim još nekih, nema ih više od 5 , 10 u vrh glave.

 

[alex303]

Ne zadaje Arch glavobolju nego bagovi u programima.

Vidi se da nisi koristio Arch.

Ovo definitivno nije Arch way nego C way ili Unix way i to moze na svakom Unixu. Arch way je povlacenje PKGBUILD skripte iz AUR-a sto je automatizacija ovog procesa gore.

Ako me vec ispravljas, barem se potrudi. Arch Way je instalacija Arch-a bez automatizovanih installer-a tipa Evolution ili Arch Anywhere. Koriscenje distribucije bez Yaourt-a i kojekakvih Pacman grafickih front-endova i instaliranje samo neophodnih stvari. Uklanjanje nepotrebnih paketa rucno a ne sa skriptama i bleachbit-om. I PKGBUILD nije skripta nego snapshot.

Poenta Archlinuxa i Gentoo je da olaksaju proces kompajliranja tj. da ga automatizuju.

Poenta Arch Linux-a i slicnih distroa je kustomizacija od nule i totalna kontrola svega, a ne automatizacija kompajliranja ili sta si vec hteo da kazes.

Da rucno kompajliras mozes svuda i mnogim slucajevima moras.

Nisam znao I sta ima lose u tome ?

Pa zbog toga sam presao sa Fedore na Arch, da ne bi petljao po configure fajlovima koji su grozni, mozes glavobolju od toga da dobijes.

Ako sebe smatras iole naprednijim korisnikom, i ako mislis da ces pobeci od configure/make tako sto ces preci na Arch / Yaourt combo, grdno se varas.

Jurenje dependencies je tek naporno ali mora tako zbog dinamickog linkovanja na Unixima

Pa ako je sve tako lose i naporno, zasto koristiti GNU/Linux uopste ? Predji na windows i Next, Next, Finish metodu i nema glava da te boli.

 

[7euffel]

Drmalesh me podsjeća na jednog forumaša, neću da lajem na koga da ne bi bilo problema.

BTW, ljudi koriste računare sa različitim ideologijama, nekome je cilj samo da završi posao, a postoje i ovi koji se vode onom "it's all about journey not the destination" pa im je interesantno i linux i sve u vezi sa njim. Baš zato žive hardcore distroi između ostalog i gentoo.

 

[alex303]

BTW, ljudi koriste računare sa različitim ideologijama, nekome je cilj samo da završi posao, a postoje i ovi koji se vode onom "it's all about journey not the destination" pa im je interesantno i linux i sve u vezi sa njim. Baš zato žive hardcore distroi između ostalog i gentoo.

Bravo !!

 

[sammy]

Drmalesh me podsjeća na jednog forumaša, neću da lajem na koga da ne bi bilo problema.

Evo ja ću da probam
Mene on od prvog dana podseća na ABETa

 

[7euffel]

Evo ja ću da probam
Mene on od prvog dana podseća na ABETa

Haha, bingoo. :d

 

[nemanjabgd84]

Ocekivao sam da ce Arch biti pomenut prvi. Prevelika kriva ucenja u ovom trenutku za mene, manje vise ga dozivljavam kao Gentoo.
Derivati Archa mi deluju interesantno.
Tu je vec dilema Manjaro ili Antergos?
Kakva su vam iskustva?
Zanosio sam se da probam i Tumblweed ili neku varijantu sa Debian testing ili Sid, ali sam od toga brzo digao ruke.
PCLOS radi,ne pucaju programi, nema zezanja sa dependencies, ali guraju KDE, tj Plazmu i koliko vidim nisu bas blagonakloni ka drugim DE.

Inace, pricam iz perspektive krajnje prosecnog korisnika i najzad mogu da kazem da me nista ne vuce nazad na Win.
Malo smara za flesovanje telefona, ali to je to.
Manje vise nisam video nista sto pravi problem

 

[7euffel]

Manjaro je ok, meni obavlja sve što treba, nisam imao nikakve probleme.

 

[alex303]

Ocekivao sam da ce Arch biti pomenut prvi. Prevelika kriva ucenja u ovom trenutku za mene, manje vise ga dozivljavam kao Gentoo.

Skini Arch Anywhere ISO i Rufusom napravi butabilni USB. Kad budes butovao sa njega, docekace te graficki installer koji ce sve odraditi za tebe.

Derivati Archa mi deluju interesantno.
Tu je vec dilema Manjaro ili Antergos?
Kakva su vam iskustva?

Manjaro je odlican. Ne znam koliko ti je bitan AUR, ali po defaultu ga nema na Manjaru. Manjaro uvek stavlja stabilnost i funkcionalnost pre svega. Svaki paket se "pre pustanja u promet" detaljno testira. Tako da ti se nikada nece desiti da ceo sistem "pukne" zbog problema sa novim kernelom ili nekim drugim paketom. Ali Manjaro zna da kasni sa update-ima zbog tog silnog testiranja. Tako da nije bas pravi bleeding edgde rolling release.

Sto se tice Antergos-a, on je Arch Linux made easy distro, i ujedno i moja preporuka. Ima sjajan chnchi installer koji ti cak nudi mogucnost da instaliras samo base (bare) system. A to ti omogucava da dalje izgradis OS po svojoj zelji i potrebama (Arch Way). Treba napomenuti da se ovaj distro isporucuje sa Numix ikonama i temama, tako da out of the box izgleda prelepo. Nekome je to bitno, pa sam zato spomenuo. I naravno Antergos je bleeding edge rolling release. Uglavnom, sve preporuke za Antergos.

PCLOS radi,ne pucaju programi, nema zezanja sa dependencies, ali guraju KDE, tj Plazmu i koliko vidim nisu bas blagonakloni ka drugim DE.

Koliko znam, postoji MATE varijanta.

http://www.pclinuxos.com/get-pclinuxos/mate/#PCLOS mirrors

Inace, pricam iz perspektive krajnje prosecnog korisnika i najzad mogu da kazem da me nista ne vuce nazad na Win.

Ja na moju veliku zalost moram da imam i Windows pored Arch-a jer se bavim muzickom produkcijom a od toga nema nista na GNU/Linux-u.

Malo smara za flesovanje telefona, ali to je to.

O pozdrav kolega.

Takodje koristim Windows za flasovanje telefona i ostalih uredjaja jer sam nekada davno drzao servis za popravku i dekodiranje. A sada to radim samo bliskim prijateljima. Za Samsung telefone u GNU/Linux-u postoji Heimdall flasher koji je svetlosnu godinu ispred Odin-a jer moze da iscita PIT fajlove iz telefona. Ne znam u kolikom obimu se bavis flesovanjem, ali ako koristis neki JTAG box, onda Windows nema alternative zbog drajvera koji postoje samo za njega.

 

[drmalesh]

Problem sa rucnim kompajliranjem i podesavanjem CFLAGS ili CXXFLAGS u slucaju C++ programa je sto ti efektivno postajes maintainer takvog paketa, ti se staras da sa svakim apdejtom neke biblioteke koja je dependency za program koji si kompajlirao, osiguras da taj program i dalje radi sto uskladjivanjem verzija sto resavanjem bagova koji se mogu pojaviti u novijoj verziji koda. Odrzavati par paketa na taj nacin nije strasno ali sa rastom broja paketa nastaju problemi, efektivno sam odrzavas citav distro sto je moguce ali neizdrzivo na duge staze.

Drugo, osim prednosti u vidu "mrsavijeg" paketa nema vecih benefita od specificnog kompajliranja. Ubrzanja koja se time dobijaju su zanemarljiva u najvecem broju slucajeva. Vise buta testirano, pokazano i dokazano za poslednjih 15 godina.

Arch Anywhere

To je Archlinux gotovo koliko i Antergos. Zapravo Antergos ima graficki instaler umesto skripte i ekstra dodatak u vidu promenjene identifikacije distroa. Arch Anywhere dodaje neke svoje repoe, sto je dovoljno da ne bude vanilla Arch iskustvo. Cak i Manjaro koji je heavily customized uz pet, sest izmena mozes vratiti nazad u Archlinux, menjanjam pacman konfiguracije, promenom distro identifikatora, brisanjem dodatnih aplikacija i sminke. Tako da, kome je smor da instalira Arch uz desetak komandi prateci Guide moze da instalira Manjaro pa ga promeni u Archlinux.

 

[alex303]

Problem sa rucnim kompajliranjem i podesavanjem CFLAGS ili CXXFLAGS u slucaju C++ programa je sto ti efektivno postajes maintainer takvog paketa, ti se staras da sa svakim apdejtom neke biblioteke koja je dependency za program koji si kompajlirao, osiguras da taj program i dalje radi sto uskladjivanjem verzija sto resavanjem bagova koji se mogu pojaviti u novijoj verziji koda.

Kao sto sam ti vec rekao, vrati se na Windows i batali GNU/Linux.

Odrzavati par paketa na taj nacin nije strasno ali sa rastom broja paketa nastaju problemi, efektivno sam odrzavas citav distro sto je moguce ali neizdrzivo na duge staze.

Da li ti vidis naslov teme ?

Drugo, osim prednosti u vidu "mrsavijeg" paketa nema vecih benefita od specificnog kompajliranja. Ubrzanja koja se time dobijaju su zanemarljiva u najvecem broju slucajeva. Vise buta testirano, pokazano i dokazano za poslednjih 15 godina.

O cemu ti pricas ?

To je Archlinux gotovo koliko i Antergos. Zapravo Antergos ima graficki instaler umesto skripte i ekstra dodatak u vidu promenjene identifikacije distroa. Arch Anywhere dodaje neke svoje repoe, sto je dovoljno da ne bude vanilla Arch iskustvo. Cak i Manjaro koji je heavily customized uz pet, sest izmena mozes vratiti nazad u Archlinux, menjanjam pacman konfiguracije, promenom distro identifikatora, brisanjem dodatnih aplikacija i sminke. Tako da, kome je smor da instalira Arch uz desetak komandi prateci Guide moze da instalira Manjaro pa ga promeni u Archlinux.

Prvo pricas o nekoj automatizaciji, a onda savetujes coveka da instalira Manjaro i da ga rucno osakati da bi dobio pravi Arch. Wtf ?

 

[poopBot]

koristim SolusOS prelazim na Void uskoro, razlog sto da ne

 

[drmalesh]

O cemu ti pricas ?

Pricam da je Archlinux i AUR dobar jer ima sve moguce pakete a ne zato sto je moguce podesavati svaki paket kako ti je volja. Jer je tako fino podesavanje uglavnom gubljenje vremena. Benefiti ne opravdavaju investiciju truda i vremena.

Ljudi prelaze na rolling (naslov teme) jer hoce da imaju lako dostupan najnoviji softver. Nema to nikakve veze sa kojekakvim Arch filozofijama.

Manjaro je odlican. Ne znam koliko ti je bitan AUR, ali po defaultu ga nema na Manjaru.

Netacno. Postoji teznja da se ugasi pristup AUR zbog toga sto je navodno zbunjujuc za nove korisnike i moze dovesti do sigurnosnih problema ali su to za sada samo prazne prica. Ta odluka jos uvek nije doneta. Odakle sam instalirao Operu i Vivaldi ako ne preko AUR-a

Tu je vec dilema Manjaro ili Antergos?

Dobar je Manjaro, moj savet ide XFCE ediciji. Koristim KDE i generalno je dobra ali prednodna verzija je imala ozbiljne probleme oko stabilnosti plazmoida. Od KDE mozes svasta da napravis, ima cak i tiling skripta.

Probao sam sve DE i XFCE je najbolji izbor ako neces puno da cackas a hoces da sistem radi brzo i nudi veliku funkcionalnost. Radi i KDE brzo na modernim sistemima kada se iskljuce neki servisi koji usporavaju sistem. MATE ima dobar default ali je malo trom za ono sto zapravo predstavlja. Budgie je lajt verzija Gnome 3 i ima jos manje opcija nego Gnome. Deepin je veoma kul ali ima stvari koje smetaju. Tako da, najbolji je XFCE u ovom momentu.

 

[sammy]

XFCE je možda dobar ali je mnogo ružan i ne pomažu nikakve plastične operacije, naravno ukusi su različiti i nekome je presladak.

 

[drmalesh]

Panel se moze srediti, klasicni meni je klasicni meni neko ga obozava neko ne. Whisker nije nesto lep al ajde. Generalno je lakse napraviti MATE panel modernim nego xfce4-panel ali to nije toliki problem. Widgeti vec jesu jer uglavnom izgledaju i funkcionisu zastarelo. MATE widgeti su nesto bolji. Gnome 3 ekstenzije tj. widgeti su meni licno top ponude na linuxu jer izgledaju i funkcionisu na jedan veoma moderan nacin (sto je ocekivati od kombinacije javascript i css/html). Ispred plasmoida po mom misljenju, kako po stabilnosti tako i po izgledu pa i funkcionalnosti. Ali ne vredi sve to tri cetiri, puta vece potrosnje memorije. Meni je glavni problem u modernizaciji predstavljao nedostatak lako podesivog i zasebnog systray panela. Za app launcher je lako, instalira se plank i podesi kako kome odgovara (preferiram left side extended kao na unity ili intellihide left bottom kao na chromeos). Takodje weather widget izgleda malo nakazno.

Postoji i Vala panel, on je standalone i moze se srediti da bas bude moderan ali ne kao onaj iz gnome-shell. Ali i on trosi mnogo manje memorije. Tu su jos fbpanel, lemonbar, polybar, bmpanel. To je vec za neki openbox ili tiling WM setup jer zahteva malo skriptovanja.

 

[nemanjabgd84]

Alex, pokusacu Antergos. Nisam samo siguran oko DE. KDE mi se smucio, Gnome 3 je malo tezak, pa ne znam da li kvari peformanse kod igrica (imam 8gb ram i amd a10 apu), a XFCE zahteva dosta truda da zalici na nesto. Mate mi je uzasan, a ni Cinnamon mi nije bas nesto, probao ga na Mintu.
Nisam flesovao Jtagom, nego programcicima tuipa Nexus toolkit, Odin...Na win je to islo glatko, dok na linuxima nisam uspevao

 

[alex303]

Alex, pokusacu Antergos. Nisam samo siguran oko DE. KDE mi se smucio, Gnome 3 je malo tezak, pa ne znam da li kvari peformanse kod igrica (imam 8gb ram i amd a10 apu)

Svaki DE koji je tezak po CPU/GPU kvari performanse u svemu, ne samo i igrama. Da izgleda lepo i da bude lightweight, ne moze. Moja preporuka ti je XFCE i da mu oprostis ruznocu. Ja ga teram i na jacim masinama od moje jer je onda sve jako brzo i odziv je fantastican.

a XFCE zahteva dosta truda da zalici na nesto. Mate mi je uzasan, a ni Cinnamon mi nije bas nesto, probao ga na Mintu.

Ne znam zasto ti je toliko bitno da lici na nesto? Instaliraj Gnome i XFCE pa biraj po potrebi sta ti treba.

Nisam flesovao Jtagom, nego programcicima tuipa Nexus toolkit, Odin...Na win je to islo glatko, dok na linuxima nisam uspevao

Kao sto rekoh, Heimdall flasher radi odlicno. Samo se pokrene i to je to. Nisu potrebni USB/ADB drajveri kao u Windows-u. Takodje postoji tool koji fabricki firmware moze da konvertuje u Heimdall format tako da si i sa te strane siguran.

 

[nemanjabgd84]

Eksperimentisacu malo sa DE.Flesovanja sam se manuo. Valjda
Ima li alat bolji od rufusa za butabilne usb?
Hvala na info do sada

 

[dobrivoj]

Ako sa windowsa pravis meni je licno najbolji YUMI – Multiboot USB Creator https://www.pendrivelinux.com/yumi-multiboot-usb-creator/
Mozes vise linuksa da stavis i jos windows pored . Pa jednom napravis i imas , samo neki linuksi nece da rade u grupi da znas.