zendraqla
Čuven
- Učlanjen(a)
- 27.10.2003
- Poruke
- 2,435
- Poena
- 680
Nisu samo glavne aplikacije u Mac OS X Leopard podložene apdejtovanju. Apple je apdejtovao i proširio Desktop, Spotlight i Dashboard, dodavajući nove opcije, grafičko kićenje, i nova unapređenja performansi koja dodaju funkcionalnost i doteruju svaku aplikaciju pokrenutu na sistemu. U daljem tekstu možete pregledati šta je novo u celokupnom Desktop ambijentu Leoparda.
Ovaj review ide do velikih detaljnosti u istraživanju porekla, istorije, i zrelosti Desktopa. Korisnici sa ograničenim vremenom ili oni koji su zainteresovani za pojedinosti u Leopardu, mogu slobodno da preskoče na nove Desktop karakteristike u Leopardu naslov ovog testa.
Poreklo Grafičkog Desktopa
Prvi grafički Desktop je predstavljen 1963, kada je Ivan Sutherland razvio Sketchpad za njegovu doktorsku tezu na MIT (Massachusetts Institute of Technology). Sistem je demonstrirao potencijal kompjuterske grafike kako pri upotrebi u umetničke tako i u tehničke svrhe, i prokrčio je put ka razvitku interfejsa.
Douglas Engelbart je inspirisao Sketchpad u njegovom radu na Stanford Research Institute's Augmentation Research Center. Sa finansijama od strane ARPA, NASA, i U.S. Air Force, Engelbart je razvio ideje srodne sa kompjuterskom kolaboracijom u projektu koji se zvao oNLine System.
Engelbart je 1968 prikazao njegov rad publici na Fall Joint Computer Conference u San Francisku koja je brojala oko hiljadu pionira koji koriste kompjutere, iznoseći pred njih nagoveštaj kako bi trebalo da izgleda inovacija kao što su rasterska grafika kompjuterskog interfejsa kontrolisanog mišem.
Demonstracijom je prikazan video visoke rezolucije CRT monitora generišući text i grafiku uključujući i tačku nazvanu "greškom" koja se odnosila na kursor miša koji potiče sa kompjutera udaljenog četrdeset milja u mestu zvanom Menlo Park. Engelbart je mogao direktno da upravlja podacima prikazanim na ekranu koristeći kombinaciju miša, tastature, i usklađavajućih tastera (iznad na slici), pri upotrebi hiperlinkova i gestova za kretanje oko teksta na ekranu. Višestruki korisnicu su čak mogli da kontrolišu sistem simultano.
Engelbartova demonstracija je pokrenula razvoj kompjuterskih sistema kao alata za povećanje ljudskog intelekta, radije nego samo mašine koje se koriste pri izvođenju kalkulacija. Upotrebio je “povećanje” kao referencu ka ideji da uz asistenciju kompjutera će se ubrzati kapacitet ka napredovanju. Engelbart je kasnije ilustrovao suprotno, “smanjenje”, tako što je zalepio ciglu za olovku. Rezultat je sporije pisanje sa većim karakterima što je zahtevalo više papira.
Razvoj u PARC
Kada su finansije za njegovu laboratoriju u SRI počela da presušuju, mnogi iz njegovg razvojnog tima su prešli u Xerox PARC, Palo Alto Research Center, koji je nastavio da unapređuje razvoj kompjuterskoj grafici tokom 70ih sa Xerox Altoom. Star iz 1981 (ispod), je bio pionir upotrebe radnih površina sa “prozorima” i “ikonama” predstavljajući objekte kojima se moglo manipulisati.
Star nije bio nezavisan sistem već je naginjao da bude deo mreže “kancelarija budućnosti”. Sa standardnom cenom od 50,000$ do 100,000$, Xerox je imao poteškoća pri prodaji Star sistema. Pokušaji prodaje pojednostavljenog sistema nazvanog Viewpoint sredinom 80ih su bile veoma slično neuspešne. Xerox je kasnije pokušao da proda svoje grafičko okruženje za buduće PC pod imenom GlobalView.
Appleova Lisa i Macintosh
Istraživanje koje se odnosilo na mnoštvo kompjuterskih tehnologija potičući iz Xeroxa se raširilo na brojne druge kompanije kako je razvojni tim napuštao PARC. Xerox je takođe bio slobodan u demonstriranju svojih tehnologija spoljnim kompanijama, i ako su planovi za komercijalno izbacivanje Stara na tržište počeli da poprimaju oblik, prestali su da organizuju interne obilaske. 1979 Xerox je investirao milion dolara u Apple kao deo dogovora koji demonstrira određenu količinu posla u napretku Stara Steve Jobs i Bill Atkinson iz Applea. Kada je Apple izašao u javnost par godina kasnije, Xeroxova investicija je iznenada poprimila vrednost od 17 miliona dolara, mnogo više nego što je zarađeno na Staru.
Bez jasnog poimanja kako je Star u stvari radio, Atkinson je započeo umetanje funkcionalnih osobina za koje je mislio da su deo Xerox Desktopa, uključujući koncept preklapajućih prozora. Ispostavilo se da Star uopšte nije bio dizajniran da radi mnoštvo stvari koje je Atkinson pretpostavio da može da obavlja, kao što je napomenuto u klauzi SCO, Linux i Microsoft u istoriji OS: 1980ih. Te pretpostavke su podstakle Apple razvojni tim da dostave energične proizvode, a kompanija je dolivala finansije za skupo istraživanje krčeći put ka modernoj Desktop grafici.
Kao dodatak Appleovim radnicima koji su bili uzbuđeni stvarima koje su videli u Xeroxu, mnogi zaposleni u Xeroxu su bili uzbuđeni Appleovim interesovanjem da se dotična tehnologija isporuči kao proizvod. Do lansiranja Lisae (ispod) 1983, petnaest radnika iz Xeroxa su počeli sa radom u Appleu.
Paralelan razvoj Macintosha je dobavio Appleu sistem koji su mogli da prodaju po mnogo nižoj ceni nego Lisau, čija je cena bila blizu 10,000$ zbog veoma skupe raspodeljenosti RAM memorije. Kako god, hardverski budžet od 2,500$ za Mac je značilo da oskudeva sa memorijom koja je potrebna za rad složenih programa. Višeoperacijski sistem, Lisa, je namenjen da se razlikuje od Maca i da se pozicionira kao snažniji sistem namenjen kao vrhunska ponuda na tržištu.
Dodavanje funkcija Desktopu
Uprkos ograničenosti svojih mogućnosti na samo jednu glavnu aplikaciju u trenutku, Bud Tribble je predstavio ideju da se omogući korisniku da pokrene manje aplikacije simultano u ograničenom okruženju radi izvršavanja jednostavnijih zadataka, kao što su ekranizovani kalkulator, zapisivanje beleški, ili kontrolni panel za podešavanje sistemskih opcija.
Apple je nazvao ideju kitnjastom a kasnije i Desktop dodacima, kao što je to Andy Hertzfeld u njegovom članku u Folkloreu. Desktop dodaci izvan onih koje su bile uključene u originalni Mac Desktop (ispod) su bile instalirane tako što su kopirane u sistemski fajl pomoću specijalnog programa. Naredne verzije su olakšale instaliranje novih dodataka.
Od Multifunkcijskog Desktopa do Jednostavnog Web Klijenta
Pošto je Mac Desktop stekao sposobnost da upravlja složenim aplikacijama u System 6 i u Multifinderu u kasnim 80im, uloga Desktop dodataka je počela da vene. Modernije arhitekture, kao što je NeXTSTEP koji je zasnovan na Unixu, je bio u stanju da radi sa više aplikacija simultano upotrebom i raspodelom virtuelne memorije koje su na inteligentan način rukovodile RAMom tako što su pozadinske aplikacije mogle da ostanu aktivne bez zauzimanja značajnih sistemskih resursa.
Dolaskom interneta, koncept rada malih aplikacija unutar konteksta web stranice je ponovo uskrsao ideju o Desktop dodacima. Radije nego dodavanjem kitnjastih ili jednostavnih dodataka sistemu koji su mogli da rade samo jednu funkciju u datom trenutku, internet apleti su započeti radi izvršavanja zadataka u sandboxu, radi bezbednog komuniciranja sa udaljenim serverom iz okoline napravljenog da koristi minimum resursa.
Sunova Java je svojim potencijalom obećavala da će zameniti kompleksnost i teškoću rukovanja PCem sa jednostavnim klijentima ili mrežnim kompjuterima koji bi mogli da centralizuju kompjutersku infrastrukturu, naročito u korporativnim okruženjima. To je bila uvreda za Microsoft, koji je želeo da održi tržište samo na PC koji koriste Windows. Microsoft se udružio Sunom i započeo posao vezivana Java razvojnih alata za Windows, uklanjajući bilo kakve realne koristi vezane za Desktop.
Od Web Servisa do Multifunkcijskog Desktopa
Kako je klijentska strana Jave odumirala, Sun i ostali proizvođači su se fokusirali na serversku stranu i implementiranje standardnih metoda prodavanja servisa PC klijentima. Microsoft je imao slično samopotapanje tržišta alternativnim Desktop operativnim sistemima na PCu, ostavljajući NeXT da na sličan način migrira svoje razvojno okruženje za Desktop PC u carstvo web servisa.
NeXTovi WebObjects su prilagodili kompanijine razvojne alate Desktop aplikacija zamene serverskim web aplikacijama. Radije je interakcija preusmerena na WebObjects serverski kreirane dinamičke web stranice za mnoštvo udaljenih korisnika i komunikaciju sa njihovim pretraživačima, nego sa aplikacionim prozorima na PC Desktopu. Kada je Apple stekao NeXT 1997, nasledio je WebObjects zajedno sa NeXTSTEP operativnim sistemom.
Radije nego da nastavi, Appleovi interni planovi za isporučivanjem retkog klijentskog Maca kao mrežnog računara, od nedavno integrisane kompanije su dostavile NC "work in progress" kao iMac, korisnički sistem koji je lak za upotrebu. To je uzrokovalo prema snažnom Desktop orjentisanim mašinama uglavnom zastupljene Microsoftom radije nego ogoljenim nezastupljenim klijentskim mašinama o kojima su brujale svakodnevne priče. Kao Microsoft, Apple je imao Desktop operativni sistem za prodaju, ostatak industrije se takmičio sa Microsoft Desktopom. Udružene snage Applea i NeXTa su odlučile u koliko ne uspeju da pobede Microsoft, pridružile bi mu se.
Apple i NeXT su se udružili kolektivne snage u proizvodnju novog računarskog Desktopa. NeXT je obezbedio Unix osnove svog operativnog sistema i brze aplikacione razvojne alate, dok Apple je obezbedio zrele aplikacione thenologije kao što su QuickTime i ColorSync. Neke tehnologije su završile kao spoj oba zaveštanja, kao nrp. Desktop Mac OS X je uglavnom zasnovao svoj fajl pretraživač na već postojećem Mac Finderu, dok je inkorporisao koncept Docka iz NeXTSTEPa.
Appleova VTwin Desktop tehnologija pretraživanja
Među ostalim tehnologijama Apple je u svom portfoliju imao stavku da doprinese tamo gde napredno indeksiranje podataka i alati za pretraživanje su zvali Apple Informacione Pristupne Alatke ili V-Twin. Manje razvojne firme su dostavljale Mac aplikacije uz pomoć V-Twin tehnologija pretraživanja još od 1997. Sledeće godine, Apple izbacio Mac OS 8.5 sa Sherlockom, novom aplikacijom koja je koristila V-Twin indeksiranje radi isporučivanja punog konteksta pretrage podataka na Mac Desktopu.
Sherlock je takođe spojio rezultate pretrage lokalnih fajlova i interneta u isti interfejs. Upotrebom dodataka, korisnici su mogli zadati višestruke pretrage na internetu istovremeno. Apple je dopustio pretraživačima da prikažu svoje banere u prozoru Sherlock aplikacije, koja je izgledala poprilično neskladno u kontekstu Desktopa (ispod).
Sherlock 2 (ispod) je usledio u Mac OS 9, koji je predstavio "kanalicu" za pretragu raznovrsnih internet stranica. Takođe je imao izgled teškog brušenog metala koji je imao Appleovu naklonost u to vreme. Između pretraga, Apple je čak prikazivao svoje reklame.
Izvršavanjem opštih internet pretraga raznih sajteva je počelo da gubi na vrednosti od kada je Google na brzinu zamenio raznovrsne konkurentske pretraživače tako što je prikazivao efikasnije rezultate pretrage na jednostavniji i manje zbrkan način.
Revolucionarna ideja o pristupu internetu radi brzog dobijanja i destiliranja informacija iz raznovrsnih izvora, direktno iz Desktopa bez potrebe za pokretanjem internet pretraživača, je i dalje imala velike šanse. Apple je vremenom shvatio da neće biti finansiran nakinđurenim kontekstualnim ograšavanjem.
Ovaj review ide do velikih detaljnosti u istraživanju porekla, istorije, i zrelosti Desktopa. Korisnici sa ograničenim vremenom ili oni koji su zainteresovani za pojedinosti u Leopardu, mogu slobodno da preskoče na nove Desktop karakteristike u Leopardu naslov ovog testa.
Poreklo Grafičkog Desktopa
Prvi grafički Desktop je predstavljen 1963, kada je Ivan Sutherland razvio Sketchpad za njegovu doktorsku tezu na MIT (Massachusetts Institute of Technology). Sistem je demonstrirao potencijal kompjuterske grafike kako pri upotrebi u umetničke tako i u tehničke svrhe, i prokrčio je put ka razvitku interfejsa.
Douglas Engelbart je inspirisao Sketchpad u njegovom radu na Stanford Research Institute's Augmentation Research Center. Sa finansijama od strane ARPA, NASA, i U.S. Air Force, Engelbart je razvio ideje srodne sa kompjuterskom kolaboracijom u projektu koji se zvao oNLine System.
Engelbart je 1968 prikazao njegov rad publici na Fall Joint Computer Conference u San Francisku koja je brojala oko hiljadu pionira koji koriste kompjutere, iznoseći pred njih nagoveštaj kako bi trebalo da izgleda inovacija kao što su rasterska grafika kompjuterskog interfejsa kontrolisanog mišem.
Demonstracijom je prikazan video visoke rezolucije CRT monitora generišući text i grafiku uključujući i tačku nazvanu "greškom" koja se odnosila na kursor miša koji potiče sa kompjutera udaljenog četrdeset milja u mestu zvanom Menlo Park. Engelbart je mogao direktno da upravlja podacima prikazanim na ekranu koristeći kombinaciju miša, tastature, i usklađavajućih tastera (iznad na slici), pri upotrebi hiperlinkova i gestova za kretanje oko teksta na ekranu. Višestruki korisnicu su čak mogli da kontrolišu sistem simultano.
Engelbartova demonstracija je pokrenula razvoj kompjuterskih sistema kao alata za povećanje ljudskog intelekta, radije nego samo mašine koje se koriste pri izvođenju kalkulacija. Upotrebio je “povećanje” kao referencu ka ideji da uz asistenciju kompjutera će se ubrzati kapacitet ka napredovanju. Engelbart je kasnije ilustrovao suprotno, “smanjenje”, tako što je zalepio ciglu za olovku. Rezultat je sporije pisanje sa većim karakterima što je zahtevalo više papira.
Razvoj u PARC
Kada su finansije za njegovu laboratoriju u SRI počela da presušuju, mnogi iz njegovg razvojnog tima su prešli u Xerox PARC, Palo Alto Research Center, koji je nastavio da unapređuje razvoj kompjuterskoj grafici tokom 70ih sa Xerox Altoom. Star iz 1981 (ispod), je bio pionir upotrebe radnih površina sa “prozorima” i “ikonama” predstavljajući objekte kojima se moglo manipulisati.
Star nije bio nezavisan sistem već je naginjao da bude deo mreže “kancelarija budućnosti”. Sa standardnom cenom od 50,000$ do 100,000$, Xerox je imao poteškoća pri prodaji Star sistema. Pokušaji prodaje pojednostavljenog sistema nazvanog Viewpoint sredinom 80ih su bile veoma slično neuspešne. Xerox je kasnije pokušao da proda svoje grafičko okruženje za buduće PC pod imenom GlobalView.
Appleova Lisa i Macintosh
Istraživanje koje se odnosilo na mnoštvo kompjuterskih tehnologija potičući iz Xeroxa se raširilo na brojne druge kompanije kako je razvojni tim napuštao PARC. Xerox je takođe bio slobodan u demonstriranju svojih tehnologija spoljnim kompanijama, i ako su planovi za komercijalno izbacivanje Stara na tržište počeli da poprimaju oblik, prestali su da organizuju interne obilaske. 1979 Xerox je investirao milion dolara u Apple kao deo dogovora koji demonstrira određenu količinu posla u napretku Stara Steve Jobs i Bill Atkinson iz Applea. Kada je Apple izašao u javnost par godina kasnije, Xeroxova investicija je iznenada poprimila vrednost od 17 miliona dolara, mnogo više nego što je zarađeno na Staru.
Bez jasnog poimanja kako je Star u stvari radio, Atkinson je započeo umetanje funkcionalnih osobina za koje je mislio da su deo Xerox Desktopa, uključujući koncept preklapajućih prozora. Ispostavilo se da Star uopšte nije bio dizajniran da radi mnoštvo stvari koje je Atkinson pretpostavio da može da obavlja, kao što je napomenuto u klauzi SCO, Linux i Microsoft u istoriji OS: 1980ih. Te pretpostavke su podstakle Apple razvojni tim da dostave energične proizvode, a kompanija je dolivala finansije za skupo istraživanje krčeći put ka modernoj Desktop grafici.
Kao dodatak Appleovim radnicima koji su bili uzbuđeni stvarima koje su videli u Xeroxu, mnogi zaposleni u Xeroxu su bili uzbuđeni Appleovim interesovanjem da se dotična tehnologija isporuči kao proizvod. Do lansiranja Lisae (ispod) 1983, petnaest radnika iz Xeroxa su počeli sa radom u Appleu.
Paralelan razvoj Macintosha je dobavio Appleu sistem koji su mogli da prodaju po mnogo nižoj ceni nego Lisau, čija je cena bila blizu 10,000$ zbog veoma skupe raspodeljenosti RAM memorije. Kako god, hardverski budžet od 2,500$ za Mac je značilo da oskudeva sa memorijom koja je potrebna za rad složenih programa. Višeoperacijski sistem, Lisa, je namenjen da se razlikuje od Maca i da se pozicionira kao snažniji sistem namenjen kao vrhunska ponuda na tržištu.
Dodavanje funkcija Desktopu
Uprkos ograničenosti svojih mogućnosti na samo jednu glavnu aplikaciju u trenutku, Bud Tribble je predstavio ideju da se omogući korisniku da pokrene manje aplikacije simultano u ograničenom okruženju radi izvršavanja jednostavnijih zadataka, kao što su ekranizovani kalkulator, zapisivanje beleški, ili kontrolni panel za podešavanje sistemskih opcija.
Apple je nazvao ideju kitnjastom a kasnije i Desktop dodacima, kao što je to Andy Hertzfeld u njegovom članku u Folkloreu. Desktop dodaci izvan onih koje su bile uključene u originalni Mac Desktop (ispod) su bile instalirane tako što su kopirane u sistemski fajl pomoću specijalnog programa. Naredne verzije su olakšale instaliranje novih dodataka.
Od Multifunkcijskog Desktopa do Jednostavnog Web Klijenta
Pošto je Mac Desktop stekao sposobnost da upravlja složenim aplikacijama u System 6 i u Multifinderu u kasnim 80im, uloga Desktop dodataka je počela da vene. Modernije arhitekture, kao što je NeXTSTEP koji je zasnovan na Unixu, je bio u stanju da radi sa više aplikacija simultano upotrebom i raspodelom virtuelne memorije koje su na inteligentan način rukovodile RAMom tako što su pozadinske aplikacije mogle da ostanu aktivne bez zauzimanja značajnih sistemskih resursa.
Dolaskom interneta, koncept rada malih aplikacija unutar konteksta web stranice je ponovo uskrsao ideju o Desktop dodacima. Radije nego dodavanjem kitnjastih ili jednostavnih dodataka sistemu koji su mogli da rade samo jednu funkciju u datom trenutku, internet apleti su započeti radi izvršavanja zadataka u sandboxu, radi bezbednog komuniciranja sa udaljenim serverom iz okoline napravljenog da koristi minimum resursa.
Sunova Java je svojim potencijalom obećavala da će zameniti kompleksnost i teškoću rukovanja PCem sa jednostavnim klijentima ili mrežnim kompjuterima koji bi mogli da centralizuju kompjutersku infrastrukturu, naročito u korporativnim okruženjima. To je bila uvreda za Microsoft, koji je želeo da održi tržište samo na PC koji koriste Windows. Microsoft se udružio Sunom i započeo posao vezivana Java razvojnih alata za Windows, uklanjajući bilo kakve realne koristi vezane za Desktop.
Od Web Servisa do Multifunkcijskog Desktopa
Kako je klijentska strana Jave odumirala, Sun i ostali proizvođači su se fokusirali na serversku stranu i implementiranje standardnih metoda prodavanja servisa PC klijentima. Microsoft je imao slično samopotapanje tržišta alternativnim Desktop operativnim sistemima na PCu, ostavljajući NeXT da na sličan način migrira svoje razvojno okruženje za Desktop PC u carstvo web servisa.
NeXTovi WebObjects su prilagodili kompanijine razvojne alate Desktop aplikacija zamene serverskim web aplikacijama. Radije je interakcija preusmerena na WebObjects serverski kreirane dinamičke web stranice za mnoštvo udaljenih korisnika i komunikaciju sa njihovim pretraživačima, nego sa aplikacionim prozorima na PC Desktopu. Kada je Apple stekao NeXT 1997, nasledio je WebObjects zajedno sa NeXTSTEP operativnim sistemom.
Radije nego da nastavi, Appleovi interni planovi za isporučivanjem retkog klijentskog Maca kao mrežnog računara, od nedavno integrisane kompanije su dostavile NC "work in progress" kao iMac, korisnički sistem koji je lak za upotrebu. To je uzrokovalo prema snažnom Desktop orjentisanim mašinama uglavnom zastupljene Microsoftom radije nego ogoljenim nezastupljenim klijentskim mašinama o kojima su brujale svakodnevne priče. Kao Microsoft, Apple je imao Desktop operativni sistem za prodaju, ostatak industrije se takmičio sa Microsoft Desktopom. Udružene snage Applea i NeXTa su odlučile u koliko ne uspeju da pobede Microsoft, pridružile bi mu se.
Apple i NeXT su se udružili kolektivne snage u proizvodnju novog računarskog Desktopa. NeXT je obezbedio Unix osnove svog operativnog sistema i brze aplikacione razvojne alate, dok Apple je obezbedio zrele aplikacione thenologije kao što su QuickTime i ColorSync. Neke tehnologije su završile kao spoj oba zaveštanja, kao nrp. Desktop Mac OS X je uglavnom zasnovao svoj fajl pretraživač na već postojećem Mac Finderu, dok je inkorporisao koncept Docka iz NeXTSTEPa.
Appleova VTwin Desktop tehnologija pretraživanja
Među ostalim tehnologijama Apple je u svom portfoliju imao stavku da doprinese tamo gde napredno indeksiranje podataka i alati za pretraživanje su zvali Apple Informacione Pristupne Alatke ili V-Twin. Manje razvojne firme su dostavljale Mac aplikacije uz pomoć V-Twin tehnologija pretraživanja još od 1997. Sledeće godine, Apple izbacio Mac OS 8.5 sa Sherlockom, novom aplikacijom koja je koristila V-Twin indeksiranje radi isporučivanja punog konteksta pretrage podataka na Mac Desktopu.
Sherlock je takođe spojio rezultate pretrage lokalnih fajlova i interneta u isti interfejs. Upotrebom dodataka, korisnici su mogli zadati višestruke pretrage na internetu istovremeno. Apple je dopustio pretraživačima da prikažu svoje banere u prozoru Sherlock aplikacije, koja je izgledala poprilično neskladno u kontekstu Desktopa (ispod).
Sherlock 2 (ispod) je usledio u Mac OS 9, koji je predstavio "kanalicu" za pretragu raznovrsnih internet stranica. Takođe je imao izgled teškog brušenog metala koji je imao Appleovu naklonost u to vreme. Između pretraga, Apple je čak prikazivao svoje reklame.
Izvršavanjem opštih internet pretraga raznih sajteva je počelo da gubi na vrednosti od kada je Google na brzinu zamenio raznovrsne konkurentske pretraživače tako što je prikazivao efikasnije rezultate pretrage na jednostavniji i manje zbrkan način.
Revolucionarna ideja o pristupu internetu radi brzog dobijanja i destiliranja informacija iz raznovrsnih izvora, direktno iz Desktopa bez potrebe za pokretanjem internet pretraživača, je i dalje imala velike šanse. Apple je vremenom shvatio da neće biti finansiran nakinđurenim kontekstualnim ograšavanjem.
