Phase Change u kući :d

[Space]

Evo posle druženja sa ovim fazno promenjljivim zverkom, rešio sam da sa vama drugari podelim zadovoljstvo koje je usledilo testiranjem ovog veoma zanimljivog hlađenja.

Ceo test uz pomoć našeg drugara GoranM-a uradio sam OVDE!

 

[cc13]

Svaka cast za test!

i jedno glupo pitanje...zar nije mogla ova naprava da bude manja?

 

[Space]

Svaka cast za test!

i jedno glupo pitanje...zar nije mogla ova naprava da bude manja?

Nikako manje, kompresor bukvalno udara u zid, moglo je samo da bude veće 😉

 

[nikolas61]

svake pohvale za test.

cheers

 

[Proday]

Zaista majstorski odradjeno! Sve pohvale za proizvodjaca, prevoznika i test masu :wave:

 

[monteboy]

odlican test momci sa mnogo detalja !

Sto se tice teorije o faznom promenljivom sistemu mozda mala korekcija kod pasusa gdje se opisuje kondenzacija freona.

Citiram :

U ovom procesu se usisana pregrejana para freona sabija i povećava joj se pritisak, a samim tim i temperatura na oko 65°C. Nakon sabijanja vrši se hlađenje i kondenzacija tj. freon nastavlja put do kondenzatora, koji se prinudno hladi ventilatorom, slično standardnim kulerima procesora. Zbog visoke temperature freona koja iznosi oko 65°C ovo hlađenje se obavlja veoma efikasno i odvodi se velika količina toplote.

Karakteristicno je da upravo kod menjanja agregatskog stanja dolazi do oslobadjanja
velikog dela energije znaci ventilator koji prinudno hladi gas koji je dostigao 65°C i vise nakon kompresora spusta temperaturu gasa koji samim time menja agregatsko stanje i postaje ponovo tecan (e ta promena odvodi maksimalan deo energije ) a ne iskljucivo ventilator kako se moze razumeti u tekstu a sto je inace tipicno za standardna vodena hladjenja 🙂 Zato se recimo i cev koja ide nakon kondenzatora na filter isusivac zove (tecna cev ili tecna linija) 🙂

Inache odlican tekst ...... sve pohvale

 

[GoranM]

odlican test momci sa mnogo detalja !

Sto se tice teorije o faznom promenljivom sistemu mozda mala korekcija kod pasusa gdje se opisuje kondenzacija freona.

Citiram :



Karakteristicno je da upravo kod menjanja agregatskog stanja dolazi do oslobadjanja
velikog dela energije znaci ventilator koji prinudno hladi gas koji je dostigao 65°C i vise nakon kompresora spusta temperaturu gasa koji samim time menja agregatsko stanje i postaje ponovo tecan (e ta promena odvodi maksimalan deo energije ) a ne iskljucivo ventilator kako se moze razumeti u tekstu a sto je inace tipicno za standardna vodena hladjenja 🙂 Zato se recimo i cev koja ide nakon kondenzatora na filter isusivac zove (tecna cev ili tecna linija) 🙂

Inache odlican tekst ...... sve pohvale

Pa nije bas da je tako, ali je blizu. Sustina je da se postize visoka temperatura i da je zbog toga lako odvodjennje toplote. Imas veliku raliku izvora i ponora i to je ono sto se trazi. veliko delta T. Cevi kondenzatora i gas su vreli na pocetku kondenzatora i lako gube toplotu (naravno cevi su nesto hladnije), a na kraju se temperatura freona i cevi prakticno izjednaci i bude oko 30C. Pozdrav druze, hvala na podrsci, trudimo se!

 

[d0minat0r]

Odlican review svaka cast

 

[dusko_m]

Pa nije bas da je tako, ali je blizu. Sustina je da se postize visoka temperatura i da je zbog toga lako odvodjennje toplote. Imas veliku raliku izvora i ponora i to je ono sto se trazi. veliko delta T. Cevi kondenzatora i gas su vreli na pocetku kondenzatora i lako gube toplotu (naravno cevi su nesto hladnije), a na kraju se temperatura freona i cevi prakticno izjednaci i bude oko 30C. Pozdrav druze, hvala na podrsci, trudimo se!

Svakako da velika razlika temperature freona i spoljnje sredine pospesuje proces transporta energije al' propustas ono sto monteboy pokusava da kaze. promena faze se odigrava pri konstantnoj temperaturi tako da imas razmenu energije bez gubljenja pogonske sile procesa (tj. razlike u temperaturi). toplota promene faze moze da bude veoma znacajna. Neznam tacne podatke za freon al' evo dacu podatke za vodu. za promenu faze led>voda potrebno je 334 kJ/kg dok je za zagrevanje vode od 0 do 100˚C potrebno 418.6kJ/kg energije (a promena led>voda se desava pri konstantnoj temperaturi). mnogo je zgodno ako se moze iskoristiti promena faze u ovim slucajevima jer pomaze da se znatno bolje iskoristi postignuta temperaturna razlika.

 

[GoranM]

Svakako da velika razlika temperature freona i spoljnje sredine pospesuje proces transporta energije al' propustas ono sto monteboy pokusava da kaze. promena faze se odigrava pri konstantnoj temperaturi tako da imas razmenu energije bez gubljenja pogonske sile procesa (tj. razlike u temperaturi). toplota promene faze moze da bude veoma znacajna. Neznam tacne podatke za freon al' evo dacu podatke za vodu. za promenu faze led>voda potrebno je 334 kJ/kg dok je za zagrevanje vode od 0 do 100˚C potrebno 418.6kJ/kg energije (a promena led>voda se desava pri konstantnoj temperaturi). mnogo je zgodno ako se moze iskoristiti promena faze u ovim slucajevima jer pomaze da se znatno bolje iskoristi postignuta temperaturna razlika.

Sada se prosto pitam da li si ti procitao ceo text u testu? Posle tvoje price rekao bi da nisi. naravno da je kondenzacija dogadja pri istoj temperaturi (imas i p-h dijagram koji to pokazuje), ali nakon kondenzacije koja zavrsi na recimo 45C freon se jos hladi. 90% se odvede u tom cinu kondenzacije, a 10% u cinu hladjenja sa 65C na tih recimo 45C i posle od 45C do recimo 30C. Napisao sam sta je latentna toplota i da je ona sustina procesa, da je osobina svih freona da imaju veliku latentnu toplotu isparavanja i na kraju sam dao slikovit primer sa vodom. Sve je to lepo dato u textu.

Evo nekoliko lepih video materijala o istoriji osvajanja apsolutne nle:

#1: http://www.youtube.com/watch?v=9BntI1S7Tx8
#2: http://www.youtube.com/watch?v=qY0DK_xvHSU
#3: http://www.youtube.com/watch?v=I3QFqpx-Aos
#4: http://www.youtube.com/watch?v=m_CV_05Ckek
#5: http://www.youtube.com/watch?v=MpXfN1CtyJ4
#6: http://www.youtube.com/watch?v=4vhapuVSMvM
#7: http://www.youtube.com/watch?v=OnZ4n-3wPnY
#8: http://www.youtube.com/watch?v=vc0ouqIKN1E
#9: http://www.youtube.com/watch?v=iG20Y2G_PQ8
#10: http://www.youtube.com/watch?v=YypqzvCDhK8
#11: http://www.youtube.com/watch?v=uhygPcqB7vA
#12: http://www.youtube.com/watch?v=4aUEOtg4vFE

 

[demios]

extra test!! jel to chudo josh kod vas? evo dajem levu bubreg samo da ga pipnem, ili josh 0.5L krvi za slikanje u dve poze 🙂
sanjam ovako neshto josh od kad sam sanzao za vapochill, nadam se da ce biti para za koju godinu za tako neshto. :wave:

 

[Space]

extra test!! jel to chudo josh kod vas? evo dajem levu bubreg samo da ga pipnem, ili josh 0.5L krvi za slikanje u dve poze 🙂
sanjam ovako neshto josh od kad sam sanzao za vapochill, nadam se da ce biti para za koju godinu za tako neshto. :wave:

Naravno da može da se pipne, pomenuti uređaj je moja svojina 😉 😀

 

[rossi-old]

Bravo Space 😉, cim malo vremena navatam dolazim da se druzimo malo 🙂

 

[demios]

SPLENDID!!! samo da diplomiram pa se javljam (nosim tjepi, has, a mozda i neku koleginicu).
Povescu i hirurga i nekog iz zavoda za transfuziju 🙂
btw na koliko sme da se drzi bezbedno za svaki dan? i koja bi bila optimalna kombinacija shto se tiche neke relativne isplativosti u smislu kupovine, ne QX, vec nekog recimo Q9550 i nekog slabijeg sistema, (ne mora da ide mnogo u minus) ?

 

[Space]

SPLENDID!!! samo da diplomiram pa se javljam (nosim tjepi, has, a mozda i neku koleginicu).
Povescu i hirurga i nekog iz zavoda za transfuziju 🙂
btw na koliko sme da se drzi bezbedno za svaki dan? i koja bi bila optimalna kombinacija shto se tiche neke relativne isplativosti u smislu kupovine, ne QX, vec nekog recimo Q9550 i nekog slabijeg sistema, (ne mora da ide mnogo u minus) ?

Ovo za koleginice može, za kolege moraću da razmislim :d

Pazi imaš slabije sisteme bazirane na klipnom hermetičkom kompresoru, tipa Danfos NL11F, sa pomenutom kombinacijom imao bi temp oko -25 do -35C pri punom opterećenju. Druga svar, vezana za Q9550, pomenuti CPU ima 8.5 množilac, a neki orjentacioni stabilan FSB za Q 45nm procesore vrti se oko 470MHz. Stoga dobio bi možda nešto više od 4GHz, naravno tako nešto uspeo bi da izvučeš i sa vodenim hlađenjem. Za ovakve sisteme pogodni su FSB ili množilac free procoseri, tipa E8500 (nadolazeći E8600), zatim QX9650, nećemo se oslanjati na 65nm 😉

U svakom slučaju 4400 MHz je minimum sa gore pomenutim procesorima, međutim npr. sa Quadom preko 4.6GHz naravno za svaki dan,imao bi problem tj. u tom slučaju morao bi da skidaš više od 200W, a to ruku na srce sa pomenutim 24/7 sistemima koji poseduju klipni hermetički kompresor nije baš izvodljivo.

 

[Cat]

Svaka čast.
Znam da ovo nije u prvom planu, ali baš me zanima: koliko je ovo sve isplatljivo sa stanovišta potrošnje cele mašine ?
Mislim - kupac Ferarija ne pita za potrošnju, al' eto . . .
Kakva je perspektiva korišćena ovakvog (ne BAŠ ovako "dimenzionisanog") hlađenja za svakodnevnu upotrebu ?

 

[demios]

ok, moze! 🙂 a hirurga i ovog iz tranfuzije bi poveo samo da mi izvadu bubreg i 0.5L krvi 🙂 posle toga bi ih pusito kuci
a recimo, ovaj moj e8400@ 500+FSB x 9 @ 1.45v. mislim da bi bila ok varijanta na -25c, naravno sa drugom plochom.
Hvala na ogdovorima. Javljam se kad uhvatim tajma. Pozdrav!

 

[Space]

Svaka čast.
Znam da ovo nije u prvom planu, ali baš me zanima: koliko je ovo sve isplatljivo sa stanovišta potrošnje cele mašine ?
Mislim - kupac Ferarija ne pita za potrošnju, al' eto . . .
Kakva je perspektiva korišćena ovakvog (ne BAŠ ovako "dimenzionisanog") hlađenja za svakodnevnu upotrebu ?

Pazi pročitaj ceo test i pogledaj test sistem zajedno sa oc mogućnostima, a ako ti ni onda nije jasno, pokušaj sam da doneseš zaključak.

U kratkim crtama, bolje performanse postignute u poređenju na neki box kuler mogu da se ostvare i sa boljim vazdušnim hlađenjem, zatim ako te to ne zadovoljava ti ideš na vodu, pa ako te to ne zadovoljava ti ideš na čiler opciju, pa ako te to ne zadovoljava ti ondak kreneš u avanturu sa ovim uređajem. Bilo kako bilo "isplativost" je neka druga priča i može da se poveže sa psihom i dubinom džepa 😉 Mislim ako znam da na bilo kojem hlađenju sem ovog na nekom dobrom DC procesoru mogu da izguram 4.35 GHz, a opet na ovom što sam testirao nekih lupam 4.8 GHz, satisfakcija koju može da donese razlika u nekih 5 frejmova neke igrice, 1min manjeg rederovanja u nekoj zahtevnoj aplikaciji, ne može da se meri sa onim zadovoljstvom koje čovek ima nakon tog saznanja. Mislim nismo svi isti, nekome je bitno, nekome nije, tj. o takvim stvarima se i ne raspravlja, baš kao i što se o ukusima ne raspravlja 😉. Neminovno je da pomaka ima, a koliko sad donesi zaključak na osnovu pročitanog teksta 😉

 

[Proday]

SPLENDID!!! samo da diplomiram pa se javljam (nosim tjepi, has, a mozda i neku koleginicu).
Povescu i hirurga i nekog iz zavoda za transfuziju 🙂

Povedi malo vise koleginica pa cemo da ti progledamo kroz prste za hirurga i ove iz zavoda za transfuziju :d

 

[monteboy]

Svakako da velika razlika temperature freona i spoljnje sredine pospesuje proces transporta energije al' propustas ono sto monteboy pokusava da kaze. promena faze se odigrava pri konstantnoj temperaturi tako da imas razmenu energije bez gubljenja pogonske sile procesa (tj. razlike u temperaturi). toplota promene faze moze da bude veoma znacajna. Neznam tacne podatke za freon al' evo dacu podatke za vodu. za promenu faze led>voda potrebno je 334 kJ/kg dok je za zagrevanje vode od 0 do 100˚C potrebno 418.6kJ/kg energije (a promena led>voda se desava pri konstantnoj temperaturi). mnogo je zgodno ako se moze iskoristiti promena faze u ovim slucajevima jer pomaze da se znatno bolje iskoristi postignuta temperaturna razlika.

Kod freona vazi totalno isto i hvala sto si to lepo slozio i rekao jer da nije tako efikasnost kompresorskog hladjenja ni blizu nebi bila toliko velika.
Kratko receno Goran je hteo verovatno isto da kaze u njegovom tekstu mada za laike je sustina procesa malkice prikrivena stoga i moja preporuka
da to malkice dopuni.

 

[GoranM]

Kod freona vazi totalno isto i hvala sto si to lepo slozio i rekao jer da nije tako efikasnost kompresorskog hladjenja ni blizu nebi bila toliko velika.
Kratko receno Goran je hteo verovatno isto da kaze u njegovom tekstu mada za laike je sustina procesa malkice prikrivena stoga i moja preporuka
da to malkice dopuni.

Naravno, ali smo ja i Spacemaster dosta raspravljali na temo koliko treba ulaziti u dubinu price, da ne zakomplikujemo, a ovo je nekako bas na granici. Cak smo i dijagram ubacili, a bilo je polemike da li to treba. Zamisli jos da sam dao jednacine o tome koliki je korisni rad, kako radi stvarni sistem, kakao se to na dijagramu vidi, sta predstavlja, jednacine, sve detaljno. Da smo to uradili mogao bi neko komotno da ode na ispit termodinamike i da uradi zadatak (a svaki put bude bar jedan takav) koji se odnosi na hladjenje ili grejanje toplotnim pumpama. Negde se ipak moralo zaustaviti da bi bilo svima jasno i razumljivo. S toga ne bi menjali mnogo text jer ovo nije uputstvo za izradu sistema. Kada budemo pravili uputstvo za samogradju (a meni se tako nesto vec mesec-dva muva po glavi) bice to sve mnogo detaljnije. Na netu ima nekoliko uputstava, ali ni jedno nije previse teorijskli i ostaje dosta toga nereceno, pa se mora "vijati" u bar 20 textova. Ideja je da kada dodjem do vremena privedem kraju moj zapoceti sistem i da se detaljno objasni gradnja na bar 20-25 strana, sa slikama, teorijom, praksom, bukvalno sve sto nam padne na pamet. Za tako nesto trebace nam maximalna podrska svih koji mogu pomoci. :wave:

 

[Cat]

Ma odličan je tekst i svaka pohvala za to - čak je i previše teorije. Ne treba da se dopunjuje i teoretiše. Meni je tekst bio lako razumljiv, ali ljude više zanima uređaj kao "crna kutija" i čak ste im i previše servirali podataka.

 

[demios]

test je za nekog opshiran, za nekog povrshan, ali za vecinu je sigurno super i vrlo koristan.
@proday
e super onda. taman sam i planirao taj bubreg da dam za kaparu za stolicu, a koleginica ima na izvoz 🙂