Raven6
Slavan
- Učlanjen(a)
- 07.04.2009
- Poruke
- 33
- Poena
- 309
- Nadjoh jedan zanimljivi tekst, ne znam koliko je bilo reci o ovome, ali interesantno u svakom slucaju:
Preuzeto sa: http://www.digitalonline.rs/tekstovi/intervju/greenhouse-novi-telekomunikacioni-igrac/sve-strane
Intervju sa Slobodanom Đinovićem, generalnim direktorom Greenhouse Telecommunications holdinga
Povoda za ovaj intervju bilo je nekoliko. Greenhouse Telecommunications holding je krajem prošle godine izvršio akviziciju kompanije SezamPro, a nekoliko meseci ranije i kompanija Neobee i MediaWorks, čime je postao najveći alternativni provajder u Srbiji. Takođe, najavljeno je vrlo skoro pokretanje komercijalne upotrebe bežične fiksne telefonije na teritoriji naše države.
D!: Možete li naše čitaoce da upoznate sa holdingom Greenhouse Telecommunications? Ko su vlasnici, kako holding funkcioniše, jesu li kupljene kompanije preuzete u potpunosti ili je u pitanju samo većinski deo u vlasništvu holdinga?
S.Đ.: Greenhouse Telecommunications holding je praktično investiciona grupa SPV Holland. Nastao je kao rezultat investicija koje su napravili Evropska banka za razvoj, Augustas razvojni fond i privatni investitori. Osnovna ideja je bila da se kupe i objedine alternativni operatori na srpskom tržištu i da tako postanemo najveća konkurencija nacionalnom operatoru na području ISP usluga. Želeli smo da pronađemo operatore koji imaju svoje specifičnosti i koji mogu zajednički, kroz neko spajanje da postanu jedna dobra diversifikovana priča u smislu tržišta i tehnologija koje koriste i servisa koje nude. Zašto je ta investicija došla baš ovde i u ovo vreme? Zato što je Srbija u ovom trenutku u etapi u kojoj su zemlje iz istočne Evrope koje su sada u Evropskoj uniji bile pre sedam ili osam godina, a upravo u tom momentu je u njima počela konsolidacija. Priča je već viđena u tom smislu da kreće liberalizacija tržišta i znali smo da je sada pravi momenat da se ostvari investicija koja može sa jedne strane da objedini dosta segmentirano tržište, a sa druge strane da pomogne rast i razvoj koji ovi ISP-ovi verovatno ne bi mogli sami da iznesu. Greenhouse Telecommunications operiše potpuno unutar Srbije. Celokupan menadžment je ovde, a bitno je da cela ova situacija nije okončana. Mi idemo dalje i želimo da izađemo u region. U ovom momentu pregovaramo sa nekoliko država u regionu u vezi sa licencama koje nas interesuju. Negde je to CDMA, negde Wimax, negde neke druge licence za optička rešenja, tako da je naša ideja da postanemo regionalni operator i da objedinimo tržišta bivše Jugoslavije, jer se na našim prostorima najveći saobraćaj obavlja upravo na tim destinacijama.
D!: Kakva je vlasnička struktura u vezi sa firmama koje su preuzete?
S.Đ.: Firme koje su preuzete su u potpunom vlasništvu Greenhouse Telecommunicationsa. Na krovnom nivou imamo grupu investitora i imamo vlasnika. Investitori mogu svoja ulaganja da konvertuju u nekakve šerove. Veoma je bitno da imamo jednog institucionalnog investitora IBRD (International Bank for Reconstruction and Development, prim. aut.), sa učešćem od preko 30 odsto. IBRD veoma retko prelazi granicu od 20 procenata, pa smo sa te strane veoma zadovoljni. Od strane svih investitora imamo veliko razumevanje i mogu da se pohvalim da su nam dali dobre i pragmatične savete kada su u pitanju bili naši predlozi kuda da idemo i šta da radimo, koje licence da tražimo.
Ja očekujem da ćemo u narednom periodu imati još jedan vid dokapitalizacije. Upravo u ovom momentu pričamo o tome zato što ako želite da na populaciji od nekih 20 miliona korisnika (region bivše Jugoslavije) narastete do nekih 200 i nešto miliona evra obrta, potrebna je startna investicija od 80 do 100 miliona evra. Mi imamo biznis plan koji govori da nam je potrebno oko 46 miliona evra investicija u naredne dve godine, uključujući i ono što smo do sada uradili, ali mislim da će se taj fond značajno proširiti sa našim izlaskom izvan granica Srbije i Crne Gore.
D!: Šta se dešava sa firmama koje su preuzete? Da li će biti promena u njima? Da li se teži ka nekoj zajedničkoj kompaniji ili će SezamPro, Neobee i MediaWorks ostati zasebni segmenti koji će se samo nadopunjavati?
S.Đ.: Kod svih firmi koje su ušle u holding veoma je bitno da je celokupna struktura menadžmenta i svih zaposlenih praktično ostala tu gde jeste. Mi smo kroz akviziciju posebno vodili računa da bivši vlasnici i visoki menadžment budu dovoljno motivisani da ostanu i nastave da rade ono što su i do sada radili veoma dobro. Oni imaju opcije koje se tiču same vlasničke strukture holdinga, što je po meni veoma bitno. Trenutno tražimo rešenje kojim ćemo objediniti ove tri firme, ali i kreirati brend pod kojim ćemo nastupati dalje na tržištu, a tu pre svega mislimo na fiksnu telefoniju koju ćemo početi da radimo uskoro. U nekom svom suštinskom pravnom smislu, ovi entiteti će nastaviti da postoje kao što postoje i danas, i to iz više razloga. Pre svega, ti različiti entiteti nose različite licence i dozvole. Na primer, MediaWorks ima licence za Wimax i CDMA, i zbog toga ne sme da prestane da postoji. U operativnom smislu te tri firme se integrišu do potpune interoperativnosti tako da one funkcionišu kao jedna firma. Što se tiče brendova tih pojedinačnih firmi, upravo se nalazimo usred istraživanja da saznamo šta tržište kaže, šta naši korisnici prepoznaju kao nešto što ima određenu vrednost. Jedan od razloga zbog kog su ove firme kupljene su i njihovi brendovi. Pre svega, tu je SezamPro kao jedan od najstarijih IT brendova, Neobee kao jedan od najprepoznatljivijih IT brendova u Vojvodini, dok je MediaWorks u 99 odsto slučajeva bio orijentisan ka korporativnim korisnicima, gde su veći značaj imale neke druge stvari. U tom celom paketu MediaWorks je došao sa nekom svojom strukturom, Sezam je došao sa ogromnom penetracijom u rezidencijalnom delu tržišta, a Neobee je došao sa veoma jakim prisustvom u Vojvodini.
D!: Pomenuli ste CDMA fiksnu telefoniju. Da li možete našim čitaocima da objasnite šta to u stvari znači?
S.Đ.: CDMA je u suštini bežični sistem. Inženjeri telekomunikacija bi rekli „point to multipoint“ sistem. On funkcioniše na 400-450 MHz i, u principu, arhitektura sistema izgleda kao da je u pitanju klasična mobilna telefonija. Razlika u odnosu na mobilnu telefoniju je što CDMA, zbog niže frekvencije, ima znatno bolje pokrivanje i što će se kroz taj sistem nuditi usluga fiksne telefonije. To znači da će korisnici moći da se služe fiksnim telefonskim aparatima i imaće klasičnu geografsku numeraciju. Već danas mogu da kažem da je naša numeracija za Beograd 011/41 pa onda još četiri broja. Nećemo imati prefiks kao što ih imaju mobilni operatori. CDMA je tehnologija koja je nastala kroz vojnu upotrebu, a danas sve više ima civilnu primenu. Mi i nećemo raditi onaj klasičan CDMA model, već IVDO. To je u suštini najnoviji sistem baziran u potpunosti na IP tehnologiji i on osim fiksne telefonije predstavlja i veoma dobru bazu za pružanje usluga mobilnog pristupa Internetu. Stariji model, nazovimo ga analogni CDMA, imao je brzine do 128 Kb/s, što je skoro na nivou dialupa, a sa IVDO-om uz najnoviju reviziju softvera možemo po jednom kanalu da puštamo brzinu od oko 6 Mb/s. U ovom trenutku mi smo jedini operator u regionu koji postavlja od nule mrežu na IVDO standardu, pa ćemo videti kako će sve to da funkcioniše. Imamo velika očekivanja kada su u pitanju potencijalni korisnici koji su imali velike zahteve po pitanju fiksne telefonije, kako u urbanim tako i u ruralnim delovima i smatram da će, da kažem kroz simulaciju 3G usluga i fiksne telefonije, korisnici biti veoma zadovoljni.
D!: Kada se očekuje komercijalni start ove usluge?
S.Đ.: Mi smo u ovom trenutku samo nekoliko nedelja daleko od početka. Prošli smo test fazu i inspekciju RATEL-a, koji je bio obavezan da u roku od šest meseci od izdavanja licence dođe i proveri kako to funkcioniše. Mi smo bili u obavezi da demonstriramo da možemo da ostvarujemo veze sa drugim mrežama i da smo u stanju da obradimo sve korisničke zahteve u smislu biling sistema. Taj test smo prošli i dobili smo potvrdu nivoa standarda kvaliteta koji smo prikazali. Sada nas ništa više ne sprečava da krenemo u komercijalnu uslugu, osim potpuno postavljanje mreže i završetak pripreme marketinške kampanje. Potpisali smo i interkonekcione ugovore sa drugim operatorima i postavili smo bazne stanice.
D!: Kakva će biti cenovna politika? Da li će cene impulsa biti više ili niže od postojećih?
S.Đ.: Mislim da mi nećemo pričati o kategoriji impulsa. Ne mogu da kažem tačno jer se time bave moje kolege, ali u suštini se nećemo baviti tradicionalnim načinom obračunavanja putem impulsa koji je dosta komplikovan i nejasan za korisnike, a vrlo efikasan sistem obračuna i naplate za operatore. Mislim da ćemo se mi, pre svega, orijentisati ka korisničkim grupama koje ćemo identifikovati prema nekim zajedničkim odlikama. Moraćemo da obratimo malo više pažnje na ruralne oblasti, a pokušaćemo da se približimo i korisnicima koji nemaju zahteve za konstantnim potrebama za povezivanjem. Napravićemo usluge koje se zasnivaju na nekim planovima, možda prepaid sistemima. Ali, pre svega, naše usluge telefonije ćemo spajati sa nekim drugim uslugama, prvenstveno broadbanda. Pokušaćemo da pronađemo pakete koji će korisnicima biti interesantni, a kao posledica konkurencije to će se odraziti i na cene.
D!: Kakva će oprema biti potrebna za to? Da li će moći da se koriste postojeći fiksni telefoni, hoće li morati da se kupi ili iznajmljuje neka specijalna oprema?
S.Đ.: Mi pravimo takav sistem koji će omogućiti korisnicima da koriste postojeće telefonske aparate. Naravno, ako će koristiti Internet, biće im potreban modem koji će moći da dobiju kod nas ili da ga kupe u prodavnicama širom Srbije, a za korišćenje fiksne telefonije biće im potreban i ruter, koji će biti preinstaliran i koji će oni praktično samo da povežu sa svojim telefonom. Ideja je da ne uslovljavamo naše korisnike da troše dodatna sredstva na nove uređaje koji će im omogućiti vezu. Za naprednije korisnike koji budu želeli naprednije servise imamo na raspolaganju širok dijapazon uređaja.
D!: Ministarstvo za telekomunikacije i RATEL su danas objavili da je Telenor dobio licencu i da je to drugi operator fiksne telefonije u Srbiji. Isto tako znamo da CDMA jeste fiksna telefonija. Možete li da prokomentarišete tu objavu jer je po onome što ste rekli MediaWorks nosilac druge licence?
S.Đ.: Ako smo mi u junu 2009. godine dobili licencu za fiksnu telefoniju i ako je do tada Telekom bio jedini fiksni operator, sasvim je jasno da smo mi drugi fiksni operator. U ovom trenutku država je pokušala da odradi marketinški deo priče za operatora koji može da postavlja svoju sopstvenu kablovsku infrastrukturu da bi na taj način došao do krajnjeg korisnika. Time su oni pokušali da privuku pažnju zainteresovanih operatora da se prijave na tender. Mislim da se tu brka usluga sa infrastrukturom. Ako pričamo o uslugama fiksne telefonije, mi smo definitivno drugi operator, uostalom, za vrlo kratko vreme počinjemo i da radimo. A ako pričamo o kablovskoj infrastrukturi, Telenor je drugi operator u državi.
D!: Da li će to što je Telenor dobio licencu poremetiti vaše planove, ili ste takvu mogućnost već predvideli u svojim planovima?
S.Đ.: Ako sagledate situaciju u nekim državama u regionu koje su sa liberalizacijom prednjačile u odnosu na nas, one su došle u situaciju da su prvi novi fiksni operatori plaćali licence po cenama sličnim cenama koje je Telenor platio ovde. Onda je vrlo brzo liberalizacija dovela do toga da se danas licenca može dobiti za nekoliko hiljada evra. Mi sada čekamo novi zakon o telekomunikacijama koji treba da bude donesen do sredine ove godine. Predlog zakona definiše pitanja fiksne telefonije i on kaže da se potpuno liberalizuju sva pitanja u vezi sa telekomunikacionim tržištima, osim u delu fiksne telefonije i to do 31. decembra 2011. godine. Očekivali smo da će ta liberalizacija ići još brže, da ćemo imati više konkurenata na tržištu već ove i sledeće godine. Lakše nam je da funkcionišemo u sistemu gde ima ne samo jedan već dva konkurenta. Pošto moramo da se dogovaramo i oko interkonekcionih ugovora, lakše nam je da pričamo kad ima još nekog osim državnog operatora.
D!: Po pitanju Interneta, da li se mogu očekivati neke nove usluge, recimo tripple-play. Teoretski Greenhouse Telecommunications poseduje zaokruženu ponudu - Sezam uskoro kreće sa IP televizijom, MediaWorks nudi fiksnu telefoniju, Sezam i Neobee su veliki Internet provajderi, a nude i VoIP telefoniju. Sve tehnologije su tu, ali su diversifikovane po različitim firmama. Da li će te tehnologije moći da se objedine pod jednom uslugom?
S.Đ.: Već danas, ako uđete u bilo koju od ovih firmi, možete da kupite usluge bilo koje od ove tri firme, objedinjeno ili pojedinačno. Što se tiče samog tripple-playa, radićemo na tome da ostvarimo ovu uslugu, možda čak i u saradnji sa nekim mobilnim operatorom i quaddro-play uslugu, ali najbitnije je da uspemo da prodamo korisnicima ono što im zaista treba. Kada budemo pustili uslugu IPTV, pustićemo je na taj način da svaki korisnik može da je koristi onako kako on želi. Pokušaćemo da obrazujemo naše korisnike da sami uvide potrebu za nekom uslugom.
D!: MediaWorks ima licencu za Wimax. Može li se očekivati i prelazak na LTE tehnologiju pošto je u svetu Wimax tehnologija koja zamire?
S.Đ.: Priča oko LTE-a je veoma interesantna. Wimax, barem što se MediaWorksa tiče, postoji od 2003. godine. Mi imamo fiksnu Wimax mrežu, koja postoji na nivou Beograda, i do sada smo izuzetno zadovoljni. Tehnologija se pokazala veoma efikasnom. Imali smo samo jedan mali, ali suštinski problem. To je nemogućnost da se razvijamo dalje. Dobili smo dozvole, kako se i danas tumače, za radio-stanice na Wimax frekvencijama i kad smo tražili licence da se proširimo, tu smo bili zakočeni, jer je to Telekom još 2005. ili 2006. godine video kao glavnu pretnju i sve su uradili da nas spletom nekih zakonskih tumačenja zaustave da se dalje razvijamo. U svetskim okvirima ste u pravu. Wimax nije doživeo ono što je trebalo da doživi. Pre svega, mislim na ono što ljudi zovu mobilni Wimax. Mobilni i fiksni Wimax ne postoje. Razlika između mobilnog i fiksnog Wimaxa je u tome da kod mobilnog možete da se šetate gradom i da vaš signal preuzima jedna bazna stanica od druge i da vi kao korisnik ne primetite razliku i ne vidite prekid saobraćaja. Motiv našeg postavljanja Wimax tehnologije bili su poslovni, korporativni korisnici. Njima nije bio uslov da ova tehnologija bude mobilna. Problem sa Wimaxom je što zbog nedostatka standardizacije mnogi uređaji nisu hteli da rade jedni sa drugima. Ja i dalje mislim da je Wimax odlična tehnologija, ali kao suplement nekim drugim tehnologijama. Mi našu CDMA mrežu gradimo tako da automatski možemo da ponudimo i neke Wimax usluge. Što se tiče LTE, to je standard koji će se, po mojoj proceni, razvijati na svim mogućim broadband tehnologijama. Siguran sam da će LTE funkcionisati i na 3,5 GHz opsegu i na CDMA standardu i da je cilj svih mobilnih operatora LTE. Šta to u stvari podrazumeva? Da naši korisnici imaju dovoljnu brzinu protoka, dovoljan kapacitet da možemo u nekom mobilnom režimu da im ponudimo sve one usluge iz tripple-play asortimana. Veoma je bitno da oni operatori koji tek sada kreću sa izgradnjom mreže imaju u vidu LTE, a mi to sada radimo.
D!: Kakve su vaše procene, koliko će nabrojane tehnologije koje nudite imati penetraciju na tržištu. Pretpostavljamo da su te procene bile i osnov zbog koga ste ušli u ceo ovaj posao?
S.Đ.: Hajde da to kažemo na osnovu nekih tuđih iskustava. Tamo gde ste u početnoj fazi liberalizacije izašli iz faze gde je postojao dominantan operator koji je imao monopol i koji je imao 100 odsto udela na tržištu, u početnih nekoliko godina nakon liberalizacije taj odnos je bio 80 i nešto odsto prema ostatku, za bivšeg monopolistu. Mi smo naš biznis plan prilagodili tome da se pojavimo na tržištu u onim segmentima gde ljudi traže uslugu koju ne mogu da dobiju, gde korisnici traže kvalitetniju uslugu i gde traže uslugu prilagođenu njihovim potrebama. Mislim da ćemo ostvariti neke ciljeve u nivou koji sam vam malopre rekao i to je ono što želimo da vidimo u narednih nekoliko godina.
D!: Hvala vam na odvojenom vremenu i iscrpnim odgovorima u ime čitalaca Digitala!
Preuzeto sa: http://www.digitalonline.rs/tekstovi/intervju/greenhouse-novi-telekomunikacioni-igrac/sve-strane
