Upravo je Moxie još pre 10 godina rešio taj problem - napravio je IM servis sa E2E enkripcijom koji nema nikakave podatke o korisniku i njegovom korišćenju servisa. Pa kad je FBI pokucao sa nalogom, dali su im sve što imaju - ništa. A kada je administracija počela sa pričom o obaveznom backdoor-u, rekao je da će prebaciti organizaciju i servere van USA. Veoma jednostavno i funkcionalno, bez web3 tehnologija
Što se NFT-a i ostalih gluposti tiče, ovo je dobar pregled trenutnog stanja
my favourite part of twitter at the moment is crypto bros getting roasted for “inventing” worse versions of already existing ideas
nitter.ca
A kada je reč o OP-u i delu sa serverima, postavljanje i održavanje sopstvenog servera se predstavlja kao problem i nešto što ljudi ne žele. I to jeste tačno. Ali (skoro) svi nakon toga kreću sa stavom da je cloud jedino i/ili najbolje rešenje. Prvo smo dobili SaaS i velike provajdere, a sada neki blockchain koji kao vraća kontrolu korisniku, pri čemu opet neko mora da održava neke velike servere, često na infrastrukturi nekog velikog provajdera (Amazon, MS, Google...). Presipanje iz šupljeg u prazno. Ili decentralizovane servise gde jedan provajder ima 2/3 korisnika i servere na AWS infrastrukturi (Matrix-Element). Opet, nije (toliko) reč o sigurnosti sistema, već o kontroli (podataka).
A kao da su svi zaboravili peer-to-peer rešenja koja rade. Jer se uvek priča kako je najveći problem kada je neko od korisnika offline. Što jeste tačno, ali ne znam koliko ima smisla kada nam svaki dan pričaju kako je "always connected" sadašnjost, brz internet svuda, prodaju neke 5G ARMbookove za 1000+ € i naravno SaaS koji bez interneta ne vredi ni po lule duvana.
A (skoro) nikome da padne na pamet da rešenje može i biti da se olakša običnom korisniku da postavi i održava svoj "server". Tj. da običan klijent može biti (i) server. Sreća, pa postoje i takva rešenja, uglavnom od pametnih pojedinaca, ređe od kompanija, koje nemaju mnogo interesa za to, jer ostaju bez kontrole.
Baš ovih dana testiram Syncthing kao verovatno rešenje kojim ću zameniti Tresorit. Našao sam neki stari netbook, instalirao običan OS i program kao i svaki drugi. I to je moj "server" čija je uloga da uvek bude online, za slučaj da nemam uvek 2 klijenta istovremeno aktivna (dekstop, laptop, telefon). A mislim da su konačno omogućili i sinhronizaciju na SD karticu mobilnog telefona, pa i najobičniji stari Android telefon može da bude "server".
Drugi servis koji (će uskoro da) nudi slično rešenje je Briar i njihov Mailbox. Sličan pristup - instaliraj apliakciju na stari telefon (SBC, PC...) koji je kod kuće na WiFi-u i ne moraš da brineš da li će ti stići poruka ako si bio offline neko vreme.
Naravno da nemam želju da namestim i održavam kućni Matrix ili XMPP server da bih pričao sa porodicom i prijateljima. Ali zaista mi nije teško da imam jedan uređaj kao i svaki drugi koji ne traži skoro nikakvo održavanje.
Drugi navedeni problem je protokol i spore izmene. I to je tačno, ali to ne znači da su korisnici u potpunosti ograničeni. Opet imamo primer kao što je DeltaChat, koji koristi jedan od najstarijih i najnebezbednijih protokla za komunikaciju, da bi omogućio jednostavnu i sigurnu komunikaciju između korisnika koji koriste različite servere.
Uostalom, koliko se izmenila naša potreba za komunikacijom u poslednjih 20, 30 ili 100 godina? Pošalji poruku, pa kad je neko pročita, neka odgovori kad može ili zovi nekoga ako je hitno, pa da se javi odmah ako je dostupan i to je to.
Nekada je za ćaskanje u grupi bilo potrebno da pokreneš bilo koji IRC klijent, i uđeš u sobu (grupu) koja te zanima, sa imenom kojim hoćeš. I sve to sa 500 MHz procesorom i 128MB memorije. Danas smo dobili npr. Viber community, gde moraš da instaliraš aplikaciju na telefon, ostaviš broj telefona, instaliraš njihov PC klijent, aktiviraš uz pomoć telefona i uđeš u grupu koju želiš (ako si normalan čovek i ne želiš da koristiš 5" touch screen za pisanje i čitanje :d ). I sve to sa bloat programima koji se vuku kao prebijena mačka bez obzira na hardver koji imaš. To je nama naša borba dala. Malo bolja situacija je sa Telegramom, i nešto bolja sa Matrix protokolom. Discord navodno ne traži ništa, ali čim ti browser ili IP adresa nije po njihovom ukusu, daj broj telefona i verifikuj nalog. Đubre. U svakom slučaju, korak nazad. I ne vidim kako će neko "web3" rešenje to da popravi. Iste splačine u najboljem slučaju. Ali dobro imamo stikere i smešne gifove, to je ono što nam najviše treba :d
Tako da, treba malo zastati i razmisliti šta je najbolje za običnog korisnika pre nego što se počne sa tvrdnjama da je nešto budućnost i rešava probleme koje trenutno imamo
A ako su korisnici, posebno mlađi, nesposobni da instaliraju program na računaru ili nađu fajl u nekom folderu, možda rešenje može biti i u njihovoj edukaciji, a ne samo integracija servisa za plaćanje, čitanje, slušanje muzike, dokumenta za identfikaciju... u čet aplikaciju. Šta znam, možda sam ja staromodan, možda tako treba
