patrola
Slavan
- Učlanjen(a)
- 13.10.2006
- Poruke
- 384
- Poena
- 319
Mozete ovo sto sledi okarakterisati kako god hocete. I kao ispovest i kao jadikovku, a mozda i kao oglas za posao. Sasvim je svejedno.
Poceo sam se aktivno baviti ovim poslom u jesen 1999. godine. Bilo je bas 'ebeno vreme. Odmah posle rata. Bilo je pitanje da li da obnavljam godinu na fakultetu ili da pocinjem nesto da radim. Imao sam tada 23 godine i jos uvek sam bio roditeljima na grbaci. Odabrao sam ovo drugo, a da li sam pogresio jos uvek ne znam i nadam se da necu nikad saznati.
Imao sam srece, koju je vrlo malo ljudi tada imalo. Otac mi je bio vrlo dobar prijatelj sa vlasnikom firme Ada Computers. Firma je bila u YU Biznis centru na N. Beogradu i vazila je za jednu od najboljih u bransi. Bavila se i veleprodajom i maloprodajom i servisom. Moj prvi posao je bio ispomoc u magacinu. Pomagao sam pri utovaru, istovaru, sortiranju i izdavanju robe. Ali sam odmah na pocetku sve vise vremena provodio u servisu. Secam se da je bas tada Pentium I odlazio polako u istoriju, a dolazili su neki novi Celeroni, AMD-ovi. Ada je tada uz Cores i mislim Adacom bila jedini uvoznik Gigabyte-a za Jugoslaviju. Uvozili smo jos Azza i Procomp ploce, WD diskove, PQI memorije, procesore, svasta. Tada sam sklopio svoj prvi racunar Intel PII 333 u slotu 1, secam se ko juce. A posle toga sigurno preko 2000 drugih racunara. Zadrzao sam se tada u Adi godinu i nesto dana i otisao u vojisku.
Kad sam se vratio nije me cekao posao. Mesto u Adi je bilo vec zauzeto. Poceo sam da radim u jednoj manjoj firmi kao spoljni saradnik na poslovima servisa i prodaje. Nije proslo 6 meseci i u Adi Computers je ponovo bilo mesto u servisu slobodno. Zvao me je gazda i vrlo brzo smo nasli zajednicki jezik. Ponovo sam se vratio u staro jato i radio sam na poslovima servisa, odnosno sklapanja novih racunara i odrzavanju polovnih, radio sam reklamacije, ali i dalje pomagao u magacinu, maloprodaji i veleprodaji. Imao sam tada platu vecu nego oboje roditelja intelektualaca. Odgovorno tvrdim da je Ada Computers tada bila jedna od najbolje organizovanih firmi i ako je imala svega 6 zaposlenih. Svi ti ljudi su radili sve. I ono sto je u drugim firmama radilo 30 ljudi ovde je radilo 6. Verovatno je i to bio razlog gasenja beogradske firme Ada Computers. U Novom Sadu firma jos radi sa uspehom.
Morao sam teska srca da odem tada iz Ade. Gazda je izgubio interes za posao i posvetio se nekim lepsim stvarima. Potpuno ga razumem. U decembru 2006. godine dajem otkaz i prelazim u Computer Land, odnosno Iris Mega - renomiranog uvoznika Logitech-a i Creative-a. Bio je konkurs za sefa magacina, ali sam sticajem okolnosti dobio posao sefa servisa. Dopala mi se ta firma na prvi pogled i dan danas gajim simpatije prema toj firmi. Naucio sam neke nove stvari. Naucio sam da popravljam miseve, tastature, web kamere i slicno sto mi je do tad bilo nezamislivo. Ko jos popravlja tastature - sedam dana radna garancija i to je to. Ali kad sam vido da pojedine tastature kostaju vise desetina evra, bilo mi je jasno. Uklopio sam se vrlo brzo.
Sticajem losih i dobrih okolnosti sa kojima sam se tada susreo, relativno kratko sam se zadrzao u Iris Mega. U maju 2007 osnivam svoje preduzece i dajem otkaz u Iris Mega. Dobio sam tada neki visak para i trebalo ga je u nesto pametno uloziti. Verovatno nisam izabrao najbolje vreme s obzirom na to da je bio pocetak leta. Ali mislio sam da radim pravu stvar. Preduzece se zvalo PC PATROL i stvoreno je da pruzi iskljucivo uslugu servisa krajnjim korisnicima. Napravljen je biznis plan, uradjene detaljne procene trzista i doslo se do zakljucka da niko nije radio tako nesto na visem nivou. Bilo je firmi koje su se bavile servisom i ima ih i dalje, ali ne na takav nacin. Jedina greska koja se potkrala je bila ta sto je servis bio orjentisan na krajnje korisnike, odnosna na fizicka lica. Taman kad je na pomolu bio prvi ugovor o mesecnom odrzavanju desio se REKET. Zamislite, desio se reket u 2007. godini. Covek nije bio zadovoljan uslugom, pa je resio da nam iznudi racunar. Ne bih zeleo vise da pricam o ovome, pa vas molim da mi ne postavljate pitanja povodom tog slucaja. Tada pucam po svim savovima i gubim poverenje u ljude, povlacim se u sebe. I ni pet ni sest zatvaram preduzece. Izgubio sam pare, ali i zivce sto je najgore.
Posle pauze od 4-5 meseci ponovo trazim posao i dobijam ga u Eurolink Team 2000. Oglas je bio za komercijalistu, ali se posao sveo na prodavca u maloprodaji. Bilo je daj sta das. I opet na prvi pogled dopala mi se firma, sve je izgledalo vrlo profesionalno i ljudi i posao. Radio sam kratko u piramidi, pa zatim i na Bulevaru. A onda je od jednom sve opet puklo, svi znate kako. Opet sam bio na ivici zivaca. Niko nam nista nije rekao. Desilo se za cas. Poslali su magacionera da nam da otkaz, toboze kako ih ne bismo pokrali. A znao sam dan pre da ce se to desiti.
Posle svih losih iskustava i daljem gajim veru i nadu u ljude, priznajem izgubio sam ih u jednom trenutku. Zato sam i trazio posao komercijaliste, nekog menadzera prodaje, samo da vise ne bih radio sa krajnjim korisnicima. Posle svih ovih godina smatram da posedujem dosta iskustva i naravno znanja da bih mogao raditi posao menadzera veleprodaje. Naravno svi traze iskustvo u veleprodaji, uglavnom svi traze "imena". Traze neko ime da im odmah napravi promet od 10-15 hiljada evra. Kako li se uopste postaje ime. Naravno napornim radom, odricanjem, borbom. A susretao sam tokom svog profesionalnog angazovanja puno, puno "imena" koja nikad u zivotu nisu videla kako bar izgleda procesor ili VGA karta, a kamoli sklopili racunar. Nisam mogao da verujem da sa svojim CV-em nisam mogao da bar budem pozvan na razgovor u CT za radnom mesto servisera na prijemu reklamacija. Trazili su 5 ljudi i nikakve kvalifikacije. Znam da CV ne znaci nista, ali mogli su me bar pozvati na razgovor.
I sad sedim za racunarom, ne radim ama bas nista i primam platu 200 evra u firmi koja se ni ne bavi racunarima, nego necim sasvim levim i cekam Metroa, Godoa i neka bolja vremena.
Poceo sam se aktivno baviti ovim poslom u jesen 1999. godine. Bilo je bas 'ebeno vreme. Odmah posle rata. Bilo je pitanje da li da obnavljam godinu na fakultetu ili da pocinjem nesto da radim. Imao sam tada 23 godine i jos uvek sam bio roditeljima na grbaci. Odabrao sam ovo drugo, a da li sam pogresio jos uvek ne znam i nadam se da necu nikad saznati.
Imao sam srece, koju je vrlo malo ljudi tada imalo. Otac mi je bio vrlo dobar prijatelj sa vlasnikom firme Ada Computers. Firma je bila u YU Biznis centru na N. Beogradu i vazila je za jednu od najboljih u bransi. Bavila se i veleprodajom i maloprodajom i servisom. Moj prvi posao je bio ispomoc u magacinu. Pomagao sam pri utovaru, istovaru, sortiranju i izdavanju robe. Ali sam odmah na pocetku sve vise vremena provodio u servisu. Secam se da je bas tada Pentium I odlazio polako u istoriju, a dolazili su neki novi Celeroni, AMD-ovi. Ada je tada uz Cores i mislim Adacom bila jedini uvoznik Gigabyte-a za Jugoslaviju. Uvozili smo jos Azza i Procomp ploce, WD diskove, PQI memorije, procesore, svasta. Tada sam sklopio svoj prvi racunar Intel PII 333 u slotu 1, secam se ko juce. A posle toga sigurno preko 2000 drugih racunara. Zadrzao sam se tada u Adi godinu i nesto dana i otisao u vojisku.
Kad sam se vratio nije me cekao posao. Mesto u Adi je bilo vec zauzeto. Poceo sam da radim u jednoj manjoj firmi kao spoljni saradnik na poslovima servisa i prodaje. Nije proslo 6 meseci i u Adi Computers je ponovo bilo mesto u servisu slobodno. Zvao me je gazda i vrlo brzo smo nasli zajednicki jezik. Ponovo sam se vratio u staro jato i radio sam na poslovima servisa, odnosno sklapanja novih racunara i odrzavanju polovnih, radio sam reklamacije, ali i dalje pomagao u magacinu, maloprodaji i veleprodaji. Imao sam tada platu vecu nego oboje roditelja intelektualaca. Odgovorno tvrdim da je Ada Computers tada bila jedna od najbolje organizovanih firmi i ako je imala svega 6 zaposlenih. Svi ti ljudi su radili sve. I ono sto je u drugim firmama radilo 30 ljudi ovde je radilo 6. Verovatno je i to bio razlog gasenja beogradske firme Ada Computers. U Novom Sadu firma jos radi sa uspehom.
Morao sam teska srca da odem tada iz Ade. Gazda je izgubio interes za posao i posvetio se nekim lepsim stvarima. Potpuno ga razumem. U decembru 2006. godine dajem otkaz i prelazim u Computer Land, odnosno Iris Mega - renomiranog uvoznika Logitech-a i Creative-a. Bio je konkurs za sefa magacina, ali sam sticajem okolnosti dobio posao sefa servisa. Dopala mi se ta firma na prvi pogled i dan danas gajim simpatije prema toj firmi. Naucio sam neke nove stvari. Naucio sam da popravljam miseve, tastature, web kamere i slicno sto mi je do tad bilo nezamislivo. Ko jos popravlja tastature - sedam dana radna garancija i to je to. Ali kad sam vido da pojedine tastature kostaju vise desetina evra, bilo mi je jasno. Uklopio sam se vrlo brzo.
Sticajem losih i dobrih okolnosti sa kojima sam se tada susreo, relativno kratko sam se zadrzao u Iris Mega. U maju 2007 osnivam svoje preduzece i dajem otkaz u Iris Mega. Dobio sam tada neki visak para i trebalo ga je u nesto pametno uloziti. Verovatno nisam izabrao najbolje vreme s obzirom na to da je bio pocetak leta. Ali mislio sam da radim pravu stvar. Preduzece se zvalo PC PATROL i stvoreno je da pruzi iskljucivo uslugu servisa krajnjim korisnicima. Napravljen je biznis plan, uradjene detaljne procene trzista i doslo se do zakljucka da niko nije radio tako nesto na visem nivou. Bilo je firmi koje su se bavile servisom i ima ih i dalje, ali ne na takav nacin. Jedina greska koja se potkrala je bila ta sto je servis bio orjentisan na krajnje korisnike, odnosna na fizicka lica. Taman kad je na pomolu bio prvi ugovor o mesecnom odrzavanju desio se REKET. Zamislite, desio se reket u 2007. godini. Covek nije bio zadovoljan uslugom, pa je resio da nam iznudi racunar. Ne bih zeleo vise da pricam o ovome, pa vas molim da mi ne postavljate pitanja povodom tog slucaja. Tada pucam po svim savovima i gubim poverenje u ljude, povlacim se u sebe. I ni pet ni sest zatvaram preduzece. Izgubio sam pare, ali i zivce sto je najgore.
Posle pauze od 4-5 meseci ponovo trazim posao i dobijam ga u Eurolink Team 2000. Oglas je bio za komercijalistu, ali se posao sveo na prodavca u maloprodaji. Bilo je daj sta das. I opet na prvi pogled dopala mi se firma, sve je izgledalo vrlo profesionalno i ljudi i posao. Radio sam kratko u piramidi, pa zatim i na Bulevaru. A onda je od jednom sve opet puklo, svi znate kako. Opet sam bio na ivici zivaca. Niko nam nista nije rekao. Desilo se za cas. Poslali su magacionera da nam da otkaz, toboze kako ih ne bismo pokrali. A znao sam dan pre da ce se to desiti.
Posle svih losih iskustava i daljem gajim veru i nadu u ljude, priznajem izgubio sam ih u jednom trenutku. Zato sam i trazio posao komercijaliste, nekog menadzera prodaje, samo da vise ne bih radio sa krajnjim korisnicima. Posle svih ovih godina smatram da posedujem dosta iskustva i naravno znanja da bih mogao raditi posao menadzera veleprodaje. Naravno svi traze iskustvo u veleprodaji, uglavnom svi traze "imena". Traze neko ime da im odmah napravi promet od 10-15 hiljada evra. Kako li se uopste postaje ime. Naravno napornim radom, odricanjem, borbom. A susretao sam tokom svog profesionalnog angazovanja puno, puno "imena" koja nikad u zivotu nisu videla kako bar izgleda procesor ili VGA karta, a kamoli sklopili racunar. Nisam mogao da verujem da sa svojim CV-em nisam mogao da bar budem pozvan na razgovor u CT za radnom mesto servisera na prijemu reklamacija. Trazili su 5 ljudi i nikakve kvalifikacije. Znam da CV ne znaci nista, ali mogli su me bar pozvati na razgovor.
I sad sedim za racunarom, ne radim ama bas nista i primam platu 200 evra u firmi koja se ni ne bavi racunarima, nego necim sasvim levim i cekam Metroa, Godoa i neka bolja vremena.
