Kratki kernel uvod; kao sto je vec vise puta pominjano, kernel je srz, jezgro svakog operativnog sistema. Razlika u intervalu izmedju windowsa i linuxa (kao primer) je u tome sto za novi kernel u windowsu treba da sacekas novi windows, dok kod linuxa nove revizije izlaze mnogo cesce. Verzije kernela su 2.0.x, 2.2.x i 2.4.x za tzv. stabilne verzije. Primecujes vec da neparne verzije sluze za beta razvoj. Ovaj treci broj je revizija iliti build. Kod linuxa te revizije izlaza cesce zbog dva razloga: jedan je povecavanje baze drajvera (jer vecina drajvera dolazi sa kernelom), a drugi razlog predstavlja ispravljanje bagova i rupa iz prethodnih verzija.
Sam kernel dolazi u dva oblika:
1. "pripremljeni" tj. onako kako ga je spakovao distributer (SuSE, RH, Mandrake, itd). Tu je distributer vec sam odredio konfiguraciju tj. odredio koje opcije i drajveri da se ukljuce, a koji iskljuce i takvu konfiguraciju vec iskompajlirao. Prema tome kako je optimizovao kompajliranje kernela, paket dobija sufix i686 (p2, p3 i jaci procesori), i586 (pentium klasa), i386, itd. Naravno, ako imas npr. Celeron, radice dobro na njemu i i386 paketi, ali obratna situacija ne (ako imas pentium iliti i586, onda zaobilazis i686 pakete i koristis i586 ili manje). Ocigledno je da treba da izbegnes alpha pakovanja (jer su za alpha procesore) i ppc pakovanja, jer sluze za PowerPC procesore koje koriste Mekovi, neki amiga akceleratori i mnogi embedded sistemi.
Posto su to vec iskompajlirani, binarni fajlovi, distributeri ih pakuju u instalacione pakete (rpm, deb) koji sadrze tacno putanju gde koji fajl mora da ide, itd. Source pakuju u poseban paket. I jedan i drugi paket distributeri stavljaju na instalacioni CD. Moras samo da pazis da oznake odgovaraju. Da bi saznao koji kernel tacno koristis, otvoris terminal i kucas "uname -r". Dakle, ukoliko ti zatreba source, a koristis kernel v2.4.20-14, onda potrazis na instalacionom CD-u paket koji ima naziv (otprilike) "kernel-source-2.4.20-14.rpm". Odes u taj direktorijum i instaliras ga sa "rpm -Uvh kernel-source-bla-bla". To bi trebalo da source kernela instalira u /usr/src direktorijum.
2. "sirovi" oblik" odnosno onako kako ga je spremio autor (Linus Torvalds & saradnici), a to je obicno suvi source spakovan u tarball arhivu (*.tar.gz ili *.bz2) na sajtu www.kernel.org
Odatle taj isti kernel uzimaju i distributeri, pa onda rade gorepomenute 'pripreme' i konfiguracije. U ovom drugom obliku ne moras da pazis na procesor, posto se radi o sourceu. Znaci, procesor ces u konfigurisanju izabrati sam koji imas. Na ovaj nacin imas vise slobode u podesavanju, ali i vise sanse da pogresis. Neko krace uputstvo za kompajliranje kernela imas u FAQ sobi.
Napomena: jedina izdvojena grupacija drajvera ovde jesu drajveri za graficku kartu, koji se prave za odgovarajuci X server (graficko okruzenje), a ne direktno za kernel.
Elem, svi drajveri se povezuju na kernel, tako da kernel zna cime od hardvera barata. Drajveri sa druge strane koriste odredjene mehanizme kernela za svoje funkcionisanje. Stoga drajverima koji dolaze u source obliku treba source kernela - da uzmu odande sta im treba. Zato su ujedno drajveri za linux prilicno mali - racuna se i na to da uz svaki distro dolazi source kernela. Sa takvim cescim apdejtovanjem kernela i drajverima u obiliku sourcea se postize da se konstantno ima najsveziji setup - najsveziji drajveri, sa ispravljenim rupama i kompajlirani tako da su optimizovani za masinu na kojoj ce raditi.
