Možda će nekome koristiti ovo moje iskustvo, pa sam zato rešio da ga podelim sa vama.
Elem, moj omiljeni USB flash, Corsair Flash Voyager GT 2GB, daleke 2007.god. šampion brzine ovde na Benchu ( CAR nije mogao da preboli poraz tada omiljenog mu Apacera HT203 :d) počeo je da se prošle godine pomalo gubi, malo-malo pa je trebao format da bi se nakratko povratio u život, a onda je načisto crko. Nije davao znake života.
Pre par dana ga videh u fioci, i tužan reših da ga odložim u kantu za smeće. Kako se kanta nalazi u kuhinji prošao sam pored rerne, i tu mi sinu ideja, zašto ga po uzoru na popravku matičnih ploča, grafičkih, ne bih malo „ispekao“, nemam šta da izgubim, a i sumnjao sam da je u pitanju neki lem koji se prekinuo. Uključim ja lepo rernu na 200 C, ko velim to je optimalna temperatura za razne specijalitete 😉, pa sam ga pekao 5-6min, ali sam ga sve vreme nadgledao, da ne počne guma da se topi (ko ne zna, on je ceo gumiran).
Izvadio sam ga, i od silne radoznalosti nisam sačekao ni da se propisno ohladi, već ga odmah ubacio u laptop, kad gle čuda, plava led dioda koju dugo nisam video je ponovo zasvetlela. Svi podaci koji su bili na njemu u vreme izdisaja su opet bili čitljivi. Stavio sam ga na muke, upisivao, brisao, pa opet,... radi k'o sat.
E sad, znam da je kod onih koji su na ovaj način popravljali matične to ozdravljenje bilo kratkog veka, ali videćemo, who knows?
E da, zaboravih da napišem, da ne bi u rerni ništa dodirivao od metala i istopio se, ja sam bakarnu žicu protnuo kroz rupicu na metalnom delu, onom koji ulazi u USB port, i zakačio ga da visi za rešetku koja se nalazi u rerni.
Elem, moj omiljeni USB flash, Corsair Flash Voyager GT 2GB, daleke 2007.god. šampion brzine ovde na Benchu ( CAR nije mogao da preboli poraz tada omiljenog mu Apacera HT203 :d) počeo je da se prošle godine pomalo gubi, malo-malo pa je trebao format da bi se nakratko povratio u život, a onda je načisto crko. Nije davao znake života.
Pre par dana ga videh u fioci, i tužan reših da ga odložim u kantu za smeće. Kako se kanta nalazi u kuhinji prošao sam pored rerne, i tu mi sinu ideja, zašto ga po uzoru na popravku matičnih ploča, grafičkih, ne bih malo „ispekao“, nemam šta da izgubim, a i sumnjao sam da je u pitanju neki lem koji se prekinuo. Uključim ja lepo rernu na 200 C, ko velim to je optimalna temperatura za razne specijalitete 😉, pa sam ga pekao 5-6min, ali sam ga sve vreme nadgledao, da ne počne guma da se topi (ko ne zna, on je ceo gumiran).
Izvadio sam ga, i od silne radoznalosti nisam sačekao ni da se propisno ohladi, već ga odmah ubacio u laptop, kad gle čuda, plava led dioda koju dugo nisam video je ponovo zasvetlela. Svi podaci koji su bili na njemu u vreme izdisaja su opet bili čitljivi. Stavio sam ga na muke, upisivao, brisao, pa opet,... radi k'o sat.
E sad, znam da je kod onih koji su na ovaj način popravljali matične to ozdravljenje bilo kratkog veka, ali videćemo, who knows?
E da, zaboravih da napišem, da ne bi u rerni ništa dodirivao od metala i istopio se, ja sam bakarnu žicu protnuo kroz rupicu na metalnom delu, onom koji ulazi u USB port, i zakačio ga da visi za rešetku koja se nalazi u rerni.
