- Učlanjen(a)
- 03.07.2000
- Poruke
- 6,781
- Poena
- 810
I dok je overklokerska disciplina nekada bila rezervisana samo za ekstremne korisnike kompjutera, danas je to postala uobičajna aktivnost i onih kompjuteraša koji su samo prosečno zahtevni sa standardnim znanjem.
Razlog za to ne treba tražiti u promeni svesti samog juzera, već u marketing orjentaciji proizvođača. Overklok mogućnosti su sada jedne od najbitniji stavki u osobinama procesora, grafičkih kartica, matičnih ploča i naručito memorija, gde su “proizvođači” najkvalitetnijih memorijskih modula, ništa drugo do u stvari manufakture koje gotovo svaki modul pojedinačno probaju i otkrivaju krajnje granice te memorije. Tako da bi korišćenje ovih nabrojanih komponenti, bez makar malo overkloka, bilo kao korišćenje samo jednog dela te komponente koju ste platili u celini. Naravno, preterani overklok, u dužem vremenskom periodu, nije poželjan i isto tako treba znati da se neće svaka komponenta dobro klokovati kao neka (skuplja) od poznatijeg proizvođača.
AMD PROCESORI(I NEKE OSNOVE OVERKLOKA UOPŠTE)
Svakom procesoru treba pronaći krajnju granicu, bez obzira na to što svakako nećete na tom najvećem taktu ostaviti procesor. Posle pronađene krajnje granice, treba utvrditi optimalan klok(sa potrebnim naponom) na kojem ćete ostaviti procesor uzevši u obzir i ostale komponente u kućištu(pre svega kuler na procesoru, ali i memoriju, napajanje, pa i matičnu ploču).
AMD procesori su možda popularniji za overklok zato što im je lako(ili malo teže) otključati množilac. Množilac predstavlja onaj faktor procesora koji se nalazi “u” samom procesoru. Šta to znači, ako na primer jedan AMD procesor radi na taktu od 1600MHz, to znači da je odnos količnika 12x133MHz, gde 12 predstavlja množilac procesora, a 133 magistralu matične ploče. Otključani množilac (koji se uglavnom, kao i ostali elementi overkloka, podešava u biosu ploče) daje vam veću “pesničku slobodu” za overklok. To praktično znači da, ukoliko imate ploču i memoriju koja će to trpeti, možete na primer da stavite procesor u 8x200MHz mod koji će svakako davati bolje performanse od 12x133MHz moda zbog povećanog memorijskog protoka i uopšte veće magistrale matične ploče.
Kako onda overklokovati AMD procesore? Najbolji način je da prvo otkrijete granice vaše (magistrale) matične ploče, odnosno memorije. Postavite memorijska setovanja na najslabitji mod (što veće cifre u delu biosa za memoriju). Podignite napon memoriji (ne baš do maximuma, ali i što da ne) i malo čipsetu ukoliko vam ploča to dozvoljava. Spustite množilac procesora do najmanje moguće vrednosti i počnite da dižete magistralu. Izračunajte (digitronom ako je potrebno) takt procesora koji će prouzrokovati kombinacija množioca i magistrale, tako da nemojte da krećete od takta nižeg od default kloka vašeg procesora 🙂. Ukoliko vam sistem ostane stabilan i ne doživi kreš posle 2-3 testa, recimo 3d marka 2003, računajte da je to dovoljno. Nastavite sa podizanjem magistrale i daljim testiranjem(nekada i kratak quake3 test može da pokaže da ste stigli do granica). Uglavnom, otkrićete granice svoje memorije, a u manjem broju slučajeva granice same matične ploče. Ne zaboravite da povećate napon procesora jer je to neophodno za postizanje viših taktova proceosra. Kada ste otkrili granicu matične ploče, odnosno pre svega memorije, bilo bi dobro da otkrijete i granice memorije pri najjačim setovanjima. Zatim izaberite magistralu koja vam pruža 101% stabilnosti pri setovanjima za memoriju koje želite(zahtevnija setovanja uslovaljavaju niže magistrale, dok labava setovanja omogućavaju više magistrale) i počnite sa podizanjem množioca procesora i napona (u)koliko je to potrebno. Futuremark-ovi proizvodi (3d mark 2001, 2003) dobri su za uvid u stabilnost overklokovanih procesora, kao i mnoge druge bench poslove. Prime95 je program koji takođe ne treba zaboraviti, koji opterećuje procesor do poslednjeg molekula i moglo bi se reći da ukoliko vam ovaj test ne “pukne” posle par sati, neće ni 99% drugih aplikacija, koliko god ih koristili. Overklok u žargonu predstavlja “teranje” procesora(i svega što se da overklokovati) do samih granica, međutim, iskusan overkloker retko kad ostavlja procesor da radi na maksimumu svojih mogućnosti, već se uvek trudi da nađe optimalnu kombinaciju napona(samim tim i temperatura), stabilnosti i tako dalje. Overklok uslovljava destabilizaciju sistema, ali isto tako koji megaherc niže od samih granica može da osetno poveća stabilnost čitavog sistema. Isti je slučaj i sa naponim, veći napon uslovljava stabilnost overklokovanih procesora, ali isto tako koji procenat napona dole dovodi do osetnog pada temperature proceosra koja je uvek najveći neprijatelj overklokera.
INTEL PROCESORI
Kod intela je malo prostija situacija, upravo zbog toga što su množioci na Intel procesorima zaključani i ne postoji (ili bar još nije otkriven) ni jedan način da se oni otključaju. Naravno postoje otključani Intelovi procesori, ali su to u 99,9999% (ili možda 100%) slučajeva namenjeni samom Intelu radi raznih testiranja i eventualno nekim drugim proizvođačima(recimo matičnih ploča) kojima su takvi procesori potrebni. Dakle kod Intela je malo jednostavnija stvar, treba vam ploča koja će izdržati visoke magistrale (to danas i nije neki problem), koja će davati dovoljno napona za procesor i memoriju (ovo je naravno bitno i kod AMD procesora) i treba vam memorija koja će trpeti visoke magistrale. Stavite procesor i dižete paralelno magistralu i napon do krajnjih granica svog procesora ili memorije. Na primer, granice procesora možete otkriti prime95 testom, a granice memorije tako što će vam SS Sandra “pući” prilikom testa ili sigurniji način, gde će vas recimo 3D mark 2001 izbaciti iz testa sa određenom porukom(bez rezultata) ili bez poruke i rezultata. Opet kao i kod AMD procesora treba naći balans između takta procesora, napona koji traži, temperature koju produktuje i stabilnosti.
ASINHRONI RAD MEMORIJE I PROCESORA
Jedna novina(koja i nije toliko nova), ako bi se tako moglo reći, u ponudi matičnih ploča. Ona predstavlja mod rada kada procesor i memorija ne rade na istoj magistrali. To vam je ono kada pročitate da razne ploče podržavaju magistrale memorija na kojima se procesori i ne prave. Jedno je sigurno, za asinhroni rad memorije i procesora, uvek će vam biti potrebne bolje memorije nego za sinhroni. I o Intelu i AMD-u ima po nešto da se kaže o asinhronosti. I dok za trenutno popularni nForce2 čipset, iskusni korisnici ne preporučuju asinhroni rad sa tezom da on samo degradira performanse, gotovo je nemoguće naći nekog korisnika P4 platforme sa boljom memorijom koji ne iskorišćava potencijal te memorije u asinhronom modu. Ali ne treba zaboraviti da otključani AMD procesori mogu da rade sinhrono na visokim magistralama(uz manji množilac), tako da AMD korisnici ne treba da se osećaju kao osiromašeni za visok memorijski protok (veći klok memorije). Pisac ovih redova poseduje P4 platformu i preporučuje da ukoliko imate bolju memoriju to i iskoristite tako što ćete procesor i memoriju staviti u asinhroni odnos. Što se AMD-a tiče, uvek je bolje sinhrono kad je to već moguće otključavanjem procesora, a za asinhroni mod je najbolje lično se uveriti kroz malo veći broj različitih realnih i sintetičkih testova.
SANDRA LAŽE!(ILI KAKO OVERKLOKOVATI MEMORIJU)
Postoje neke aplikacije kod kojih je računica jasna, veći memorijski protok, veće performanse. Kroz gornji deo teksta je delimično objašnjeno kako se to overklokuje memorija. Uz procesor(sinrono) ili asinhrono(opet je delom “potreban” procesor). Bitno je samo reći par reči o setovanjima za memoriju. To vam je ono kod Intel(P4) ploča što vidite CAS 2 5 2 2 ili kod AMD-a CAS 2 5 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 1T :mrgreen:. Kako je za objašnjenje o setovanjima za memoriju potrebno mesec dana pisanja, bitno je samo prostim jezikom reći, manji brojevi u setovanjima predstavljaju jača(agresivnija, zahtevnija) setovanja, jača setovanja prouzrokuju bržu memoriju. Ali isto tako agresivnija setovanja onemogućavaju one magistrale memorije koje su moguće uz slaba(labava) setovanja. Tako da opet treba naći optimalnu kombinaciju setovanja i magistrale. Verovatno najpopularniji program za testiranje memorje je SS Sandra memory benchmark, ali odmah da kažemo, sandra laže! Lepa je na oko i brza za korišćenje (i dobra za neka osnovna poređenja), ali optimalnu kombinaciju setovanja memorije i magistrale treba odrediti kroz rezultate iz realnih potreba za koje koristite računar.
Dobar način za testiranje (utvrđivanje stabilnosti) overklokovane memorije je recimo, kao što je rečeno, 3D Mark 2001(i 2003 naravno) test, ali čini se da je od svih sintetičkih testova ipak bolji jedan "test" u programu koji je dosta rasprostranjen - Photoshop. Naime, otvorite jednu sliku, najbolje što veće rezolucije (recimo 5000x5000 pixela, nebitne proprocije), a ukoliko nije dovoljno velika, slobodno je uvećajte (edit>image size) na veličinu koju želite, zatim maltretirajte photoshop sa raznim filterima koji vam se nalaze na raspolaganju, ukoliko PS ne "pukne", ne prijavi grešku ili nešto treće(ako uspešno završi proces filtriranja) računajte da vam je overklokovana memorija spremna za većinu zahtevnih poduhvata(takođe je i spremna da probate još malo da podignete takt 🙂).
OVERKLOK PRODUKTUJE NESTABILNOST
Treba znati da overklok sam po sebi ne znaci i nestabilnost. Samo je preterani ili lose odradjen overclock uzrok tome, ako racunar temeljito i polako iztestirane tokom procesa spoznavanja maksimuma vaseg racunara stabilnost nije ugrozena.
Ako preterate, resetovanja kompjutera ili recimo uništavanja windowsa su ono što ne treba da vas čudi. Uzrok je što neka kompomenta jednostavno ne može da izrži nametnitu režim rada, naravno, treba je rasteretiti ili zameniti.
U svakom slučaju, u svemu treba biti umeren pa i u overkloku.
KOJE MARKE ZA OVERKLOK
Bez obzira na to da što se 99% ploča može overklokovati, nisu sve iste i mogućnost overkloka ne obećava i dobre overklok mogućnosti. Pitajte overklokere šta o proizvođačima matičnih ploča i oni će vam prvo reći Abit, možemo da pričamo o tome kako se svi trude da poprave svoje overklok mogućnosti, ali Abit je uvek pionir na svim poljima overkloka i to je činjenica. Naravno, Epox se takođe izborio za ime, naručito za AMD korisnike i predstavlja dobar izbor, ali opet (lično mišljenje) da je Abit no1. Ne treba zaboraviti ni Asus ni ostale proizvođače, ali kod nas je situacija jednostavna, kada je overklok u pitanju kod Intela imate jednu mogućnost, to je Abit, kod AMD-a dve, Abit i Epox i to je to.
Što se memorije tiče, tu je malo komplikovanije, imate velika imena poput Corsaira, Kingstone-a, Cruciala, OCZ-a, Samsunga, ali ipak ta imena ne treba ništa da vam znače dok ne uzmete memoriju u svoje ruke i lično ne otkrijete njene granice.
Razlog za to ne treba tražiti u promeni svesti samog juzera, već u marketing orjentaciji proizvođača. Overklok mogućnosti su sada jedne od najbitniji stavki u osobinama procesora, grafičkih kartica, matičnih ploča i naručito memorija, gde su “proizvođači” najkvalitetnijih memorijskih modula, ništa drugo do u stvari manufakture koje gotovo svaki modul pojedinačno probaju i otkrivaju krajnje granice te memorije. Tako da bi korišćenje ovih nabrojanih komponenti, bez makar malo overkloka, bilo kao korišćenje samo jednog dela te komponente koju ste platili u celini. Naravno, preterani overklok, u dužem vremenskom periodu, nije poželjan i isto tako treba znati da se neće svaka komponenta dobro klokovati kao neka (skuplja) od poznatijeg proizvođača.
AMD PROCESORI(I NEKE OSNOVE OVERKLOKA UOPŠTE)
Svakom procesoru treba pronaći krajnju granicu, bez obzira na to što svakako nećete na tom najvećem taktu ostaviti procesor. Posle pronađene krajnje granice, treba utvrditi optimalan klok(sa potrebnim naponom) na kojem ćete ostaviti procesor uzevši u obzir i ostale komponente u kućištu(pre svega kuler na procesoru, ali i memoriju, napajanje, pa i matičnu ploču).
AMD procesori su možda popularniji za overklok zato što im je lako(ili malo teže) otključati množilac. Množilac predstavlja onaj faktor procesora koji se nalazi “u” samom procesoru. Šta to znači, ako na primer jedan AMD procesor radi na taktu od 1600MHz, to znači da je odnos količnika 12x133MHz, gde 12 predstavlja množilac procesora, a 133 magistralu matične ploče. Otključani množilac (koji se uglavnom, kao i ostali elementi overkloka, podešava u biosu ploče) daje vam veću “pesničku slobodu” za overklok. To praktično znači da, ukoliko imate ploču i memoriju koja će to trpeti, možete na primer da stavite procesor u 8x200MHz mod koji će svakako davati bolje performanse od 12x133MHz moda zbog povećanog memorijskog protoka i uopšte veće magistrale matične ploče.
Kako onda overklokovati AMD procesore? Najbolji način je da prvo otkrijete granice vaše (magistrale) matične ploče, odnosno memorije. Postavite memorijska setovanja na najslabitji mod (što veće cifre u delu biosa za memoriju). Podignite napon memoriji (ne baš do maximuma, ali i što da ne) i malo čipsetu ukoliko vam ploča to dozvoljava. Spustite množilac procesora do najmanje moguće vrednosti i počnite da dižete magistralu. Izračunajte (digitronom ako je potrebno) takt procesora koji će prouzrokovati kombinacija množioca i magistrale, tako da nemojte da krećete od takta nižeg od default kloka vašeg procesora 🙂. Ukoliko vam sistem ostane stabilan i ne doživi kreš posle 2-3 testa, recimo 3d marka 2003, računajte da je to dovoljno. Nastavite sa podizanjem magistrale i daljim testiranjem(nekada i kratak quake3 test može da pokaže da ste stigli do granica). Uglavnom, otkrićete granice svoje memorije, a u manjem broju slučajeva granice same matične ploče. Ne zaboravite da povećate napon procesora jer je to neophodno za postizanje viših taktova proceosra. Kada ste otkrili granicu matične ploče, odnosno pre svega memorije, bilo bi dobro da otkrijete i granice memorije pri najjačim setovanjima. Zatim izaberite magistralu koja vam pruža 101% stabilnosti pri setovanjima za memoriju koje želite(zahtevnija setovanja uslovaljavaju niže magistrale, dok labava setovanja omogućavaju više magistrale) i počnite sa podizanjem množioca procesora i napona (u)koliko je to potrebno. Futuremark-ovi proizvodi (3d mark 2001, 2003) dobri su za uvid u stabilnost overklokovanih procesora, kao i mnoge druge bench poslove. Prime95 je program koji takođe ne treba zaboraviti, koji opterećuje procesor do poslednjeg molekula i moglo bi se reći da ukoliko vam ovaj test ne “pukne” posle par sati, neće ni 99% drugih aplikacija, koliko god ih koristili. Overklok u žargonu predstavlja “teranje” procesora(i svega što se da overklokovati) do samih granica, međutim, iskusan overkloker retko kad ostavlja procesor da radi na maksimumu svojih mogućnosti, već se uvek trudi da nađe optimalnu kombinaciju napona(samim tim i temperatura), stabilnosti i tako dalje. Overklok uslovljava destabilizaciju sistema, ali isto tako koji megaherc niže od samih granica može da osetno poveća stabilnost čitavog sistema. Isti je slučaj i sa naponim, veći napon uslovljava stabilnost overklokovanih procesora, ali isto tako koji procenat napona dole dovodi do osetnog pada temperature proceosra koja je uvek najveći neprijatelj overklokera.
INTEL PROCESORI
Kod intela je malo prostija situacija, upravo zbog toga što su množioci na Intel procesorima zaključani i ne postoji (ili bar još nije otkriven) ni jedan način da se oni otključaju. Naravno postoje otključani Intelovi procesori, ali su to u 99,9999% (ili možda 100%) slučajeva namenjeni samom Intelu radi raznih testiranja i eventualno nekim drugim proizvođačima(recimo matičnih ploča) kojima su takvi procesori potrebni. Dakle kod Intela je malo jednostavnija stvar, treba vam ploča koja će izdržati visoke magistrale (to danas i nije neki problem), koja će davati dovoljno napona za procesor i memoriju (ovo je naravno bitno i kod AMD procesora) i treba vam memorija koja će trpeti visoke magistrale. Stavite procesor i dižete paralelno magistralu i napon do krajnjih granica svog procesora ili memorije. Na primer, granice procesora možete otkriti prime95 testom, a granice memorije tako što će vam SS Sandra “pući” prilikom testa ili sigurniji način, gde će vas recimo 3D mark 2001 izbaciti iz testa sa određenom porukom(bez rezultata) ili bez poruke i rezultata. Opet kao i kod AMD procesora treba naći balans između takta procesora, napona koji traži, temperature koju produktuje i stabilnosti.
ASINHRONI RAD MEMORIJE I PROCESORA
Jedna novina(koja i nije toliko nova), ako bi se tako moglo reći, u ponudi matičnih ploča. Ona predstavlja mod rada kada procesor i memorija ne rade na istoj magistrali. To vam je ono kada pročitate da razne ploče podržavaju magistrale memorija na kojima se procesori i ne prave. Jedno je sigurno, za asinhroni rad memorije i procesora, uvek će vam biti potrebne bolje memorije nego za sinhroni. I o Intelu i AMD-u ima po nešto da se kaže o asinhronosti. I dok za trenutno popularni nForce2 čipset, iskusni korisnici ne preporučuju asinhroni rad sa tezom da on samo degradira performanse, gotovo je nemoguće naći nekog korisnika P4 platforme sa boljom memorijom koji ne iskorišćava potencijal te memorije u asinhronom modu. Ali ne treba zaboraviti da otključani AMD procesori mogu da rade sinhrono na visokim magistralama(uz manji množilac), tako da AMD korisnici ne treba da se osećaju kao osiromašeni za visok memorijski protok (veći klok memorije). Pisac ovih redova poseduje P4 platformu i preporučuje da ukoliko imate bolju memoriju to i iskoristite tako što ćete procesor i memoriju staviti u asinhroni odnos. Što se AMD-a tiče, uvek je bolje sinhrono kad je to već moguće otključavanjem procesora, a za asinhroni mod je najbolje lično se uveriti kroz malo veći broj različitih realnih i sintetičkih testova.
SANDRA LAŽE!(ILI KAKO OVERKLOKOVATI MEMORIJU)
Postoje neke aplikacije kod kojih je računica jasna, veći memorijski protok, veće performanse. Kroz gornji deo teksta je delimično objašnjeno kako se to overklokuje memorija. Uz procesor(sinrono) ili asinhrono(opet je delom “potreban” procesor). Bitno je samo reći par reči o setovanjima za memoriju. To vam je ono kod Intel(P4) ploča što vidite CAS 2 5 2 2 ili kod AMD-a CAS 2 5 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 1T :mrgreen:. Kako je za objašnjenje o setovanjima za memoriju potrebno mesec dana pisanja, bitno je samo prostim jezikom reći, manji brojevi u setovanjima predstavljaju jača(agresivnija, zahtevnija) setovanja, jača setovanja prouzrokuju bržu memoriju. Ali isto tako agresivnija setovanja onemogućavaju one magistrale memorije koje su moguće uz slaba(labava) setovanja. Tako da opet treba naći optimalnu kombinaciju setovanja i magistrale. Verovatno najpopularniji program za testiranje memorje je SS Sandra memory benchmark, ali odmah da kažemo, sandra laže! Lepa je na oko i brza za korišćenje (i dobra za neka osnovna poređenja), ali optimalnu kombinaciju setovanja memorije i magistrale treba odrediti kroz rezultate iz realnih potreba za koje koristite računar.
Dobar način za testiranje (utvrđivanje stabilnosti) overklokovane memorije je recimo, kao što je rečeno, 3D Mark 2001(i 2003 naravno) test, ali čini se da je od svih sintetičkih testova ipak bolji jedan "test" u programu koji je dosta rasprostranjen - Photoshop. Naime, otvorite jednu sliku, najbolje što veće rezolucije (recimo 5000x5000 pixela, nebitne proprocije), a ukoliko nije dovoljno velika, slobodno je uvećajte (edit>image size) na veličinu koju želite, zatim maltretirajte photoshop sa raznim filterima koji vam se nalaze na raspolaganju, ukoliko PS ne "pukne", ne prijavi grešku ili nešto treće(ako uspešno završi proces filtriranja) računajte da vam je overklokovana memorija spremna za većinu zahtevnih poduhvata(takođe je i spremna da probate još malo da podignete takt 🙂).
OVERKLOK PRODUKTUJE NESTABILNOST
Treba znati da overklok sam po sebi ne znaci i nestabilnost. Samo je preterani ili lose odradjen overclock uzrok tome, ako racunar temeljito i polako iztestirane tokom procesa spoznavanja maksimuma vaseg racunara stabilnost nije ugrozena.
Ako preterate, resetovanja kompjutera ili recimo uništavanja windowsa su ono što ne treba da vas čudi. Uzrok je što neka kompomenta jednostavno ne može da izrži nametnitu režim rada, naravno, treba je rasteretiti ili zameniti.
U svakom slučaju, u svemu treba biti umeren pa i u overkloku.
KOJE MARKE ZA OVERKLOK
Bez obzira na to da što se 99% ploča može overklokovati, nisu sve iste i mogućnost overkloka ne obećava i dobre overklok mogućnosti. Pitajte overklokere šta o proizvođačima matičnih ploča i oni će vam prvo reći Abit, možemo da pričamo o tome kako se svi trude da poprave svoje overklok mogućnosti, ali Abit je uvek pionir na svim poljima overkloka i to je činjenica. Naravno, Epox se takođe izborio za ime, naručito za AMD korisnike i predstavlja dobar izbor, ali opet (lično mišljenje) da je Abit no1. Ne treba zaboraviti ni Asus ni ostale proizvođače, ali kod nas je situacija jednostavna, kada je overklok u pitanju kod Intela imate jednu mogućnost, to je Abit, kod AMD-a dve, Abit i Epox i to je to.
Što se memorije tiče, tu je malo komplikovanije, imate velika imena poput Corsaira, Kingstone-a, Cruciala, OCZ-a, Samsunga, ali ipak ta imena ne treba ništa da vam znače dok ne uzmete memoriju u svoje ruke i lično ne otkrijete njene granice.
