Šta je novo?
Od:
Filteri

IT preduzetnici: Banke, porezi, propisi... (FAQ - II & III post)

Kako se raspolaže sa COVID uplatama ka preduzetničkom računu, i pod kojom šifrom? Mogu direktan transfer sa tog računa na račun fizičkog lica (vlasnika)? Hvala!
 
@nerven

Da, upravo tako i moraš. Sa COVID računa isključivo sme transfer na račun fizičkog lica, nikako na preduzetnički račun. I ide pod šifrom 241 kao i sva ostala neoporeziva primanja.
 
S obzirom da trebam da koristim šifru 241, da li smem da uradim interni prenos (kod OTP-a sam, ebanking ima opciju da uradim interni prenos bez popunjavanja šablona uplatnice, pa ne postoji nigde mesto za šifru). U suprotnom, moram da izvršim "uplatu" i prebacim sredstva sa jednog na drugi račun. Zahvaljujem!
 
ikos je napisao(la):
@nerven

Da, upravo tako i moraš. Sa COVID računa isključivo sme transfer na račun fizičkog lica, nikako na preduzetnički račun. I ide pod šifrom 241 kao i sva ostala neoporeziva primanja.
Kliknite za proširenje...
mislim da ovo vazi za doo, za preduzetnicku MISLIM da mozes da prebacis i na racun same preduzetnicke...
 
Samo preduzetnici paušalci mogu da prebacuju na poslovni račun i onda je šifra plaćanja 263, preduzetnici knjigaši ne mogu jer je pomoć države za isplatu zarade koja je oporeziva.
 
Kad smo vec kod prenosa sa sifrom 241 (sa preduzetnickog racuna na fizicki), da li postoji neki problem ako prenosim sredstva parcijalno, na dva razlicita racuna (oba sa 241)? Recimo pola "zarade" u Intesu, pola u OTP?
 
ne. jedino sto intesa ne moze da vidi ono sto je otislo u otp pa ne moze ni da ti racuna to kao primanje automatski za kredit ako ga podizes npr...
 
Da, da, to je jasno, namjesticu tako da mi bude dovoljno na obije strane (sto se kreditne sposobnosti tice). Vise me zanimalo da li drzava/poreska "ima nesto protiv", ali i meni je logino da ne smije biti problema.
 
Ne znam kako nam prolazi, ali prolazi, i tako su mi u banci rekli... Znaci kada sa preduzetnicke uplacujem na privatni racum (intesa), ako uplacujem sa sifrom 241 (ostala neoporeziva primanja cini mi se) to im automatski ulazi u obracun za kredit, a ako uplacujes sa sifrom 290 to onda ne ulazi automatski vec mora jos nesto da se uradi da bi ti i to priznali kao primanje za kredit (sad se vec ne secam tacno sta)...

Mozda se razlikuje od banke do banke, mislim da negde i 290 prolazi kao zarada
 
nerven je napisao(la):
S obzirom da trebam da koristim šifru 241, da li smem da uradim interni prenos (kod OTP-a sam, ebanking ima opciju da uradim interni prenos bez popunjavanja šablona uplatnice, pa ne postoji nigde mesto za šifru). U suprotnom, moram da izvršim "uplatu" i prebacim sredstva sa jednog na drugi račun. Zahvaljujem!
Kliknite za proširenje...

pomoć dobrodošla.
 
Ako je u pitanju Sinhro paket kod OTP, oni sami generišu potrebnu šifru pri prebacivanju dinara sa preduzetničkog na privatni račun i obrnuto (pozajmica osnivača).
Tako reče savetnica svojevremeno...

Ja sam (za svaki slučaj) prebacivao na privatni račun u drugoj banci, košta 19 din.
 
Ji 4Tze je napisao(la):
To nije zarada i uopšte mi nikako nije jasno kako vam to prolazi kod banaka jer one kao gledaju rešenje a ne priliv na račun po šifrarniku?
Kliknite za proširenje...
Pogresno si informisan, ne gledaju sve banke iskljucivo resenje. Ja sam svojevremeno (kad sam krenuo sa pausalom) prosao par popularnijih banaka (Intesa, ERSTE, Unicredit, CA itd.) i svi su imali neki svoj sistem kako pausalcu preduzetniku tumace kreditnu sposobnost. Istina da je neko od njih (mislim samo jedna banka) gledala iskljucivo resenje, dok su sve ostale u kalkulaciju ubacivale ukupna primanja (po nekoj matematici, ali da sad ne trazim tacno). Mislim da cak ni sifre nisu toliko bitne, tj. bitne su, ali samo toliko da bez nekih dodatnih cimanja i papira odmah budes "kreditno sposoban".
 
Poslednja izmena:
Banke na poslovnim računima gledaju prosek koliko se kinti vrti na računu, koliki je promet a šifre plaćanja su za knjigovodstvo
 
Imam Sinhro paket za paušalce kod OTP banke i za fakturu prema firmi iz SAD-a, izdatoj u USD, na 500 dolara mi je posrednička banka skinula 20 dolara. Koristio sam instrukcije za plaćanje koje sam dobio od OTP banke. Je li ove posredničke uvek ovako deru ili ima načina, pa i drugih banki gde je to manje ili tog dranja uopšte nema?
 
A M G je napisao(la):
Imam Sinhro paket za paušalce kod OTP banke i za fakturu prema firmi iz SAD-a, izdatoj u USD, na 500 dolara mi je posrednička banka skinula 20 dolara. Koristio sam instrukcije za plaćanje koje sam dobio od OTP banke. Je li ove posredničke uvek ovako deru ili ima načina, pa i drugih banki gde je to manje ili tog dranja uopšte nema?
Kliknite za proširenje...
Toliko je svud, makar moje iskustvo. Mozda neko sa vise zna bolje.
 
Supruga ima otvoren racun u intesi (poslovni, preduzetnik), ali nema otvoren devizni, samo dinarski. Da li moze da primi na njega uplatu iz inostranstva u CAD?
 
znaci ne mogu oni da urade neku konverziju? A jel mora da ima CAD racun ili moze EUR?
 
Obično su računi u eur. Ako je eur prvo konveruju pa mora da proda banci i prebaci na dinarski račun
 
ma znam kako se radi to kad imas devizni racun. ali sam mislio da mogu tako i na dinarski da uplate (ako nema deviznog), tj kad stignu dolari da banka uradi konverziju u dinare i uplati na dinarsk, kao sto radi konverziju u evre i uplacuje na EUR racun
 
Mislim da kod Intese za svaku valutu mora novi račun. Ja kao preduzetnik imam otvoren EUR ali sam nedavno za USD uplatu morao da idem i otvaram USD račun, nije moglo da se konvertuje.
 
Neke banke daju dva devizna računa, jedan da primi devize, drugi da se menja u dinare pa se sa njega radi transfer na glavni račun.
Svaki PR paket u banci treba da ima i devizni račun.

Condor je napisao(la):
Pogresno si informisan, ne gledaju sve banke iskljucivo resenje. Ja sam svojevremeno (kad sam krenuo sa pausalom) prosao par popularnijih banaka (Intesa, ERSTE, Unicredit, CA itd.) i svi su imali neki svoj sistem kako pausalcu preduzetniku tumace kreditnu sposobnost. Istina da je neko od njih (mislim samo jedna banka) gledala iskljucivo resenje, dok su sve ostale u kalkulaciju ubacivale ukupna primanja (po nekoj matematici, ali da sad ne trazim tacno). Mislim da cak ni sifre nisu toliko bitne, tj. bitne su, ali samo toliko da bez nekih dodatnih cimanja i papira odmah budes "kreditno sposoban".
Kliknite za proširenje...
Pa je l prošlo kod par popularnijih banaka ili misliš da je samo jedna? Velika je razlika :)

Par puta u banci sam dobio iste odgovore, interesuje ih samo rešenje (i cifra za rešenje) ako je paušalac u pitanju.
Šifre su bitne jer kad se plaća "plata" onda mora da se pokrije i adekvatnom poreskom prijavom.
Probano u RFZ i Intesi, svojevremeno (pre 4-5 godina recimo)

Mashinac je napisao(la):
Banke na poslovnim računima gledaju prosek koliko se kinti vrti na računu, koliki je promet a šifre plaćanja su za knjigovodstvo
Kliknite za proširenje...
To je možda u teoriji, u praksi gledaju isključivo oporezovanu zaradu i samo ih to zanima.
Reći "koliko se kinte vrti na računu", to je možda neka floskula iz prošlog vremena, odavno to ne prolazi, gledaće te ko debilka kad im dođeš s tom pričom.
Cash flow banka može da gleda kad je neka veća kinta u pitanju a ne ova sića za stambeni kredit..
 

Ji 4Tze​

Što se tiče "koliko se kinte vrti na računu" gledaju koliki priliv imaš i jednostavnom matematikom ti računa prosek zarade na osnovu razlike prosečnog priliva i poreskog zaduženja te iz tog razloga traže poresko rešenje. Za kredit postoji max % koji može da se odbije od zarade te iz tog razloga se računa kolika je zarada.
 
CarnX je napisao(la):
... kad stignu dolari da banka uradi konverziju u dinare i uplati na dinarsk, kao sto radi konverziju u evre i uplacuje na EUR racun
Kliknite za proširenje...
Razumeo sam da za pravna lica konverzije nisu interne u banci nego sve idu kod NBS, pa je zbog toga neophodan račun u odgovarajućoj valuti.
 
Ji 4Tze je napisao(la):
Pa je l prošlo kod par popularnijih banaka ili misliš da je samo jedna? Velika je razlika :)
Kliknite za proširenje...
Pazi, nista ne mislim, nego sam licno provjerio i pisem iz iskustva. Znaci, nije nagadjanje... Prije nekih godinu i po dana obisao sam (u smislu otisao do njih i popricao sa kreditinim savjetnikom) licno 5 ili 6 banka, uglavnom one (ako ne sve) koje su davale bolje uslove za stambene kredite (jedino sam RF preskocio od jacih). Kao sto napisah, samo jedna banka je gledala iskljucivo iznos sa resenja (mislim da je ERSTE bila u pitanju, ali me za ovo nemojte drzati za rijec). Vecina je (dodatno na resenje) uzimala procenat ukupnih (pausalnih) primanja (kao sto je @Masinac napisao). Ne tvrdim da je i sada u ovom momentu tako, ali dok neko ne ode i provjeri licno, nema potrebe da diskutujemo dalje, jer mozda nijedan od nas nije u pravu. Svakako se bankarski uslovi mijenjaju non-stop.

Uostalom, visina primanja je samo jedan od preduslova da se razmotri odobravanje kredita, svakako ce da procjenjuju i ostale rizike (tipa da li su primanja redovna, ujednacena, itd.). Ali je potreban preduslov i dobra stvar je sto ne gledaju svi resenje!

P.S. Za Intesu garantujem da ne gleda iskljucivo resenje u ovom momentu, prije mjesec dana sam pricao sa savjetnicom za svoj (potencijalni) kredit.
 
A šta još gleda sem rešenja, ušteđevinu?
Bez ljutnje :) ali dok ti ne kreneš u proceduru, i kad budeš mogao da kažeš - da, ja sam dobio kredit na osnovu toga što sam PR - što je i bilo pitanje, sve ostalo je nagađanje. obilaženje i raspitivanje. Da l je jedna banka, druga, treća peta, nebitno je, niko ti ne garantuje, pogotovo na forumu nema prave informacije, to sam hteo da naglasim. To što i Mashinac piše da će oni da ti zbrajaju koliko si stavio na račun a koliko potrošio i koliko ti ostaje za kredit, baš da vidim koji će to kreditni biro da prihvati kao kreditnu sposobnost.
Posle toliko godina tih priča mogu samo da tvrdim da ne znam šta je to što prolazi i dok nisam stekao uslove za kredit po osnovu zaposlenja (plus supruga žirant) kredit za stan nisam dobio.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh Dno