Kina odavno nije jeftina radna snaga, već je centar proizvodnje svih mogućih i nemogućih komponenata i delova, od najmanjih šrafića i dihtung gumica, preko svih mogućih poluprovodničkih komponenata od mikro do makro, a onda još i beskonačno fleksibilne promene svake od tih komponenata po specifičnom zahtevu klijenta, u količinama od 100 komada, do 100 milona komada, pa onda na kraju i konkurencije među njima samima, po izboru naručioca od koga će šta uzeti...
To su ti toliko spominjani lanci snabdevanja.
Kina je to usavršila do neviđenih razmera, i tu im sada niko ne može parirati.
Japan i Korea su tu negde, ali gube trku...
Sad nedavno mi Šveđani pričali koliko je lako u Kini napraviti bilo šta, bilo kako, sa kvalitetom i osobinama tačno po zahtevu kvaliteta, od trash pijačnih drangulija, do komponenata kvaliteta potrebnog za nuklearna postrojenja.
Može to još po neko, još po negde i tek po nešto.
Ali toliku koncentraciju on-demand proizvodnje bilo čega na jednom mestu, ima samo Kina.
Slažem se da to ne ide u dobrom smeru, da treba da se promeni, i da tako nešto treba diverzifikovati na veća područja.
Ali teško će to ići.
