Šta je novo?

Grejanje na struju

A ostale priče oko toga koliko ko plaća grejanje kog prostora, imajte u vidu da u praksi, vi ne grejete kvm vašeg prostora, već "grejete gubitke" toplote koje vaš prostor ima. Da li je stan ili kuća, koliko ima zidova prema spolja a koliko prema komšijama, kako su vam rešeni toplotni mostovi... Ako ste se grejali sa nečim, treba da izračunate koliko ste kWh ili J (džula) toplote trošili za grejanje vašeg prostora. Dakle, ne koliko kWh struje, već toplote. Tada ćete lako izračunati koliko će vas koštati grejanje nekim drugim izvorom, jer se za skoro svaki zna koju količinu toplote daje po jedinici goriva koje troši. Količina toplote koja vam treba za vaš prostor je ista bez obzira kako tu toplotu proizvodite.

... ... ...

I dalje, man'te se dogme, INVERTER KLIMA INVERTER KLIMA!!!

Grejanje klimom je vrlo komplikovano i daleko od komfornog (ili bar jeftinog) ako vam je prostor složenog oblika. Morate u svakoj prostoriji imati jedan "duvač". Ni jedan stan kroz koji sam u životu prošao, nije se mogao kako treba grejati ni sa dve klime, a kamo li sa jednom. U sadašnjem stanu od 90kvm imamo dve Fujitsu invertorke, leti lepo hlade, ali za grejanje, to može da posluži u prelazu, dok ne krene ovo (preskupo) daljinsko grejanje. Ali ceo stan da se greje klimama cele godine, trebalo bi mi bar 5 komada, od čega 3 malecke (nepostojeće) npr. šestice, jer imam 3 manje sobe gde čak i devetka na najslabijem duvanju pravi teško podnošljivu promaju. A opet, ako u tim prostorijama nema nikakvo duvalo, tada je razlika u temp. između tih soba i onih gde ima prevelika.

Postoje parapetni fancoil-i male snage koji se kače više njih na veće spoljašnje jedinice, ali takav ceo sistem je besmisleno skup. A i faincoil je veliki podizač prašine.

Najbolja varijanta je toplotna pumpa voda-voda, uz kombinaciju podnog i radijatorskog grejanja, ali to ima smisla samo u kućama, kao deo investicije u novu kuću. Za stanove, gotovo je neizvodljivo ako sama zgrada nije projektivana da se greje podnim grejanjem, i ako nema svoje izvore toplotnog medija za toplotnu pumpu.

Grejanje na klimu je ok za veće jedinstvene prostore. Za rascepkane stanove, nije.
 
Poslednja izmena:
Upravo to, topli vazduh koji duva iz klima ne može da se poredi sa toplotom iz radijatora. Može biti ok rešenje za neke lokale, poslovne prostore ili vikendice gde se ne boravi često . Moraš da držiš sva vrata otvorena da bi se grejale sve prostorije....
Meni to jednostavno nije opcija i neko trajno rešenje.

Sent from my SM-G965F using Tapatalk
 
Tesko da cu da se snadjem - jel moze neka instant realna preporuka bez previse dubioza? Kazu da se na plafonu gubi 30% toplote, na zidovima 20% . Ja volim zimi toplo jer sedim u sorcu i majici dok radim za racnarom u vecini slucajeva, to je neka temperatura izmedju 24 i 26C . Kapiram da komsija iznad kroz moj 'karatavan' ima DOOOBROOO besplatno podno grejanje. Resio sam da im napravim 'termoprekid' :D

Nema instant rešenja bez tačnog utvrđivanja gde je problem.

Ako iznad sebe imaš komšiju koji takođe ima svoje grejanje, i koji ne drži 16° već ima normalnih 21-24°, onda ti ne treba izolacija na plafonu.
...osim ako nemaš toplotni most između ploče i bočnih zidova. Takve stvari se utvrđuju pregledom prostora termovizijskim kamerama, ali ne znam da neko to kod nas radi za male objekte, i da radi to neko savetovanje za grejanje.

U principu, nisi ni prvi ni poslednji koji bi eksperimetnisao sa dodavanjem izolacije na razna mesta, dok ne pogodi gde je bio glavni problem. :p
 
Nema instant rešenja bez tačnog utvrđivanja gde je problem.

Ako iznad sebe imaš komšiju koji takođe ima svoje grejanje, i koji ne drži 16° već ima normalnih 21-24°, onda ti ne treba izolacija na plafonu.
...osim ako nemaš toplotni most između ploče i bočnih zidova. Takve stvari se utvrđuju pregledom prostora termovizijskim kamerama, ali ne znam da neko to kod nas radi za male objekte, i da radi to neko savetovanje za grejanje.

U principu, nisi ni prvi ni poslednji koji bi eksperimetnisao sa dodavanjem izolacije na razna mesta, dok ne pogodi gde je bio glavni problem. :p


Razmisljam sad o tome sto si napisao....
 
klima inverter sa parapetnom bolja od klasicne zidne za grejanje
inverter npr LG terma V koji greje vodu za podno grejanje jos manje trosi kw struje jos bolje iskoriscenje toplote
opet ponavljamo 1kw elektricne energije daje bar4kw toplote,to je magija zvana kompresor sa freonom unutra
svaki el kotao radi sa otporom struje i to je 1kw za 1kw
budite realni i stavite na papir obavezno kolko vas kostala ugradnja i kolko kosta odrzavanje vaseg sistema
pricam vam kao sto bi bratu svom,sve sam probao,sem gasa, na svojoj kozi i po svom dzepu
trenutno grejem split klimom klasika,al idemo na to da se izbaci kotao na cvrsto gorivo i umesto njega inverter vazduh voda,podno da cirkulise
mislim da je fancoil *mjau**mjau**mjau**mjau**mjau**mjau*stina btw,
pre bih sistem ventilacije uradio sa rekuperatorom,samo to malo vise kosta,jeftinije je uraditi dok je kuca u izgradnji
 
@ Ljanmi

Ako zivis u stanu i hoces da se izolujes to nikako ne treba ciniti parcijalno sa spoljnje strane kao sto ljudi cesto izoluju samo svoj deo zida, to je toliko glupo i bacene pare da mi nikako nije jasno zasto ljudi to rade.

Jedina varijanta je da stan izolujes iznutra.
Na spoljni zid stavis gips ploce a ispunis kamenom vunom, mislim da ti vise od 5cm nece biti potrebno
s obzirom da je to zgrada bice ti odlicno izolovano
 
Ako se izoluje spolja, mora se izolovati po pola metra komšijskog zida sa svih strana oko nas, jer vuče 'ladno, pa ništa nismo uradili.

Послато са SM-A520F помоћу Тапатока
 
Pola metra neće ništa da znači jer se zid ponaša kao klasičan radijator i izvlači toplotu preko neizolovanog dela.

Kao da obucete zimski prsluk na golu kožu.

Sent from my Mi A3 using Tapatalk
 
Kad spomenu plafon, ima li poente na neizolovanu kuću poređati stiropor po ploči na tavanu koji se ne koristi? Pričao nam je profesor termodinamike u srednjoj da se tako dobija bar 20% uštede, ali sam davno išao u srednju, pa ne znam da li se dobro sećam.
 
A ostale priče oko toga koliko ko plaća grejanje kog prostora, imajte u vidu da u praksi, vi ne grejete kvm vašeg prostora, već "grejete gubitke" toplote koje vaš prostor ima. Da li je stan ili kuća, koliko ima zidova prema spolja a koliko prema komšijama, kako su vam rešeni toplotni mostovi... Ako ste se grejali sa nečim, treba da izračunate koliko ste kWh ili J (džula) toplote trošili za grejanje vašeg prostora. Dakle, ne koliko kWh struje, već toplote. Tada ćete lako izračunati koliko će vas koštati grejanje nekim drugim izvorom, jer se za skoro svaki zna koju količinu toplote daje po jedinici goriva koje troši. Količina toplote koja vam treba za vaš prostor je ista bez obzira kako tu toplotu proizvodite.

... ... ...

I dalje, man'te se dogme, INVERTER KLIMA INVERTER KLIMA!!!

Grejanje klimom je vrlo komplikovano i daleko od komfornog (ili bar jeftinog) ako vam je prostor složenog oblika. Morate u svakoj prostoriji imati jedan "duvač". Ni jedan stan kroz koji sam u životu prošao, nije se mogao kako treba grejati ni sa dve klime, a kamo li sa jednom. U sadašnjem stanu od 90kvm imamo dve Fujitsu invertorke, leti lepo hlade, ali za grejanje, to može da posluži u prelazu, dok ne krene ovo (preskupo) daljinsko grejanje. Ali ceo stan da se greje klimama cele godine, trebalo bi mi bar 5 komada, od čega 3 malecke (nepostojeće) npr. šestice, jer imam 3 manje sobe gde čak i devetka na najslabijem duvanju pravi teško podnošljivu promaju. A opet, ako u tim prostorijama nema nikakvo duvalo, tada je razlika u temp. između tih soba i onih gde ima prevelika.

Postoje parapetni fancoil-i male snage koji se kače više njih na veće spoljašnje jedinice, ali takav ceo sistem je besmisleno skup. A i faincoil je veliki podizač prašine.

Najbolja varijanta je toplotna pumpa voda-voda, uz kombinaciju podnog i radijatorskog grejanja, ali to ima smisla samo u kućama, kao deo investicije u novu kuću. Za stanove, gotovo je neizvodljivo ako sama zgrada nije projektivana da se greje podnim grejanjem, i ako nema svoje izvore toplotnog medija za toplotnu pumpu.

Grejanje na klimu je ok za veće jedinstvene prostore. Za rascepkane stanove, nije.

Ne možemo baš generalizovati za sve prostore. Ako je takva situacija kod tebe, ne znači da mora biti ista i kod nekoga drugog. Sve zavisi od toplotnih gubitaka koje si naveo, položaja stana, okolnog prostora... Slažem se da je grejanje putem radijatora sa aspekta komfora bolja. No ko ima novca, svakako sebi može priuštiti komfornije grejanje.

Shvatam da se se neki zeznuli pri pokušaju grejanja na klimu, a posebno ukoliko njihov prostor i nije ispunjavao preduslove za grejanje na inverter.
 
^^Bolje 10-15-20cm mineralne vune po tom tavanu.
Sto se tice unutrasnje izolacije, jedino tako sam mogao jer 4 sprat pa je moralo tako.
2bc410546d2ad41bef2cdecc2757ebe7.jpg


Послато са SM-G935F помоћу Тапатока
 
Poslednja izmena:
Kad spomenu plafon, ima li poente na neizolovanu kuću poređati stiropor po ploči na tavanu koji se ne koristi? Pričao nam je profesor termodinamike u srednjoj da se tako dobija bar 20% uštede, ali sam davno išao u srednju, pa ne znam da li se dobro sećam.

Ima naravno, topao vazduh je laksi i uvek "odlazi" gore!
Ja sam tako uradio pre 10-ak god i stoji jos uvek...
Pre toga nisam mogao da zagrejem prostor koji se greje centralnim grejanjem na cvrsto gorivo, a tako dobio taman ona 2-3c koja su falila.
 
@Millan1 jesi li baš stiropor stavljao ili još nešto tipa paropropusnu foliju? Koja je bila debljina?
 
@ Ljanmi

Ako zivis u stanu i hoces da se izolujes to nikako ne treba ciniti parcijalno sa spoljnje strane kao sto ljudi cesto izoluju samo svoj deo zida, to je toliko glupo i bacene pare da mi nikako nije jasno zasto ljudi to rade.

Jedina varijanta je da stan izolujes iznutra.
Na spoljni zid stavis gips ploce a ispunis kamenom vunom, mislim da ti vise od 5cm nece biti potrebno
s obzirom da je to zgrada bice ti odlicno izolovano

Ok, tako izolujem iznutra spoljne zidove - a sta je sa plafonom na kome imam karatavan - na plafon je nejveci gubitak kazu 30% . Iznad je komsija koji vrv drzi 20-21C
 
@optical
Bas stiropor, 5cm debljine. Prvo sam postavio iznad 2 najhladnije sobe i video da ima efekta, pa sam za sledecu zimu postavio na svih 90m2. Nisam nista stavljao ni ispod ni iznad, stiropor sam bas dobro popakovao, negde sam ukrajao gde je trebalo, izmedju nije bilo razmaka. Medjutim, vremenom stiropor se pod dejstvom vremenskih uslova (toplo-hladno) skuplja, ne znam kako da objasnim:), pa sada ponegde izmedju tabli ima malih razmaka ~2mm, nista strasno, ali da napomenem... Preko sam bacio neke daske, da mogu da hodam, mada se tavan i ne koristi, a mogu i osb table da se poredjaju preko, ako treba...
 
Ok, tako izolujem iznutra spoljne zidove - a sta je sa plafonom na kome imam karatavan - na plafon je nejveci gubitak kazu 30% . Iznad je komsija koji vrv drzi 20-21C

I plafon isto tako, mada ako imas komsiju iznad nije preko potrebno.
Velika razlika je kada je iznad tavana 21 stepen i kada je nula.
 
I plafon isto tako, mada ako imas komsiju iznad nije preko potrebno.
Velika razlika je kada je iznad tavana 21 stepen i kada je nula.

Mso sam da je najveci problem taj plafon jer na njega odlazi 30% - sto je i logicno da topao vazduh ide na gore. Zidove msm da mogu lako sam iznutra da izolujem sa 5cm kamene vune/rigips ploce.
 
Stan u zgradi je drugacija prica nego kuca...
Pa cak i kad je kuca na sprat greju jedni druge

Mada i danasnje kuce su strasno dobro izolovane.
 
Šta preporučuje za grejanje sobe od 16m2? U pitanju je kuća bez ikakve izolacije.

Norveški radijator - video sam da se preporučuje 2000W za sobu od 15-20m2. Međutim, preporučuje se 120-150W po metru kvadratnom, a kod mene bi bilo 125, jedva pređoh granicu. Košta duplo manje nego TA i klima, ali ne znam kakva je potrošnja.

Inverter klima? Tu još nisam istraživao, video sam da su većina u rangu od 40-50k dinara pa ne znam da li za te pare ima išta kvalitetno. Na šta treba obratiti pažnju prilikon kupovine? Treba mi samo za grejanje, leti je ne bih ni palio.

Ili možda TA peć?
Trenutno imam 3.5 TA peć nekih 15ak godina i zadnjih par jako loše radi. Punim je uveče, ali ako je napolju oko 0C, onda se već negde oko 14h krene hladiti jer izduva svu akumuliranu toplotu, a držim je na 20C tokom dana. Uveče dok se puni bude na 5 ili 10C.
I onda moram ili da je stavim da se puni (a onda potroši boga oca), ili da uključim kvarcnu da dogreje.
Slabo greje a puno troši, prošle zime je svakog meseca malo falilo da uđem u crvenu zonu. I obično negde usred zime crkne i jedan grejač pa bude još gore.
Bio je majstor i rekao da je u redu, u šta sumnjam da budem iskren, te smo samo menjali grejače. Ali 'bem li ga, majstoru je u interesu da nađe neki kvar pa da još više naplati, ne bi bezveze rekao da je sve u redu :D
Vredi li uzeti neku jaču, tipa 4kw?

Radijator i klima bi bili mnogo zgodije rešenje nego TA grdosija, ali ne znam kakva je tu potrošnja.
 
Poslednja izmena:
Ostavi peć i izoluj bar plafon (sa tavanske strane). Sve ostalo je bacanje para ako nemaš izolaciju

Послато са SM-A520F помоћу Тапатока
 
Ne trosi grejalica/TA/klima vec objekat. Prvo izolacija pa tek onda ostalo.
 
Pa izoluj sobu bar iznutra to bar nije nikakva investicija


Sent from my Mi A3 using Tapatalk
 
Šta preporučuje za grejanje sobe od 16m2? U pitanju je kuća bez ikakve izolacije.

Norveški radijator - video sam da se preporučuje 2000W za sobu od 15-20m2. Međutim, preporučuje se 120-150W po metru kvadratnom, a kod mene bi bilo 125, jedva pređoh granicu. Košta duplo manje nego TA i klima, ali ne znam kakva je potrošnja.

Inverter klima? Tu još nisam istraživao, video sam da su većina u rangu od 40-50k dinara pa ne znam da li za te pare ima išta kvalitetno. Na šta treba obratiti pažnju prilikon kupovine? Treba mi samo za grejanje, leti je ne bih ni palio.

Ili možda TA peć?
Trenutno imam 3.5 TA peć nekih 15ak godina i zadnjih par jako loše radi. Punim je uveče, ali ako je napolju oko 0C, onda se već negde oko 14h krene hladiti jer izduva svu akumuliranu toplotu, a držim je na 20C tokom dana. Uveče dok se puni bude na 5 ili 10C.
I onda moram ili da je stavim da se puni (a onda potroši boga oca), ili da uključim kvarcnu da dogreje.
Slabo greje a puno troši, prošle zime je svakog meseca malo falilo da uđem u crvenu zonu. I obično negde usred zime crkne i jedan grejač pa bude još gore.
Bio je majstor i rekao da je u redu, u šta sumnjam da budem iskren, te smo samo menjali grejače. Ali 'bem li ga, majstoru je u interesu da nađe neki kvar pa da još više naplati, ne bi bezveze rekao da je sve u redu :D
Vredi li uzeti neku jaču, tipa 4kw?

Radijator i klima bi bili mnogo zgodije rešenje nego TA grdosija, ali ne znam kakva je tu potrošnja.
Drva.Od struje leba nema.Mozda neka polovna kreka i par metra drva..
Kad udari mraz -10 mozes samo da blejiš bez izolacije u kombinaciji sa strujom.Jedino drva mogu dovoljno da zagreju.

Послато са Redmi Note 8 Pro помоћу Тапатока
 
Drva.Od struje leba nema.Mozda neka polovna kreka i par metra drva..
Kad udari mraz -10 mozes samo da blejiš bez izolacije u kombinaciji sa strujom.Jedino drva mogu dovoljno da zagreju.

Послато са Redmi Note 8 Pro помоћу Тапатока

Nema nista gore kad drva koja platis 10 kubika 50 000 din stigne jedno 6-7 kubika ili ugalj koji platis 15000 din tona stigne 700 kg...
 
Valjda znaš koliko treba da izgleda 10 metara drva. Za toliko te ne mogu zakinuti.

Sent from my Redmi 5 Plus using Tapatalk
 
U Beogradu ima takvih "postenih" 5% ako ih ima i toliko, ja kupujem priblizno tacno ali kad zabeli i ovi sto prodaju pored pijaca ni jedan nije ni priblizno tacan... Jedan mojj komsijja bio pametan pa zvao njih 10ak kaze istovaris premerimo kubikazu i platim, ni jedan nije to prihvatio na kraju je morao da kupi ovako.

A sto se tice izolacije sobe iznutra to ne bi trebao da radi ali ako bas nema mogucnosti za spolja onda nek uradi ali to moze da bude problem sa vlagom...
 
Ja sam do pre par godina živeo u zgradi gde smo imali svoju kotlovnicu i kotao na ugalj. Uzimali smo svake godine jedno petnaest tona ruskog uglja. Jedne godine su iz stovarišta, gde smo godinama kupovali, pokušali da nam zakinu jedno trećinu količine. Sami smo izvagali taj ugalj i naterali ih da isporuče i to što su ukrali, a od sledeće godine smo našli drugo stovarište i insistirali da neko iz zgrade mora prisustvovati vaganju uglja na utovaru.
 
Koliko stanova je u zgradi, kako ste funkcionisali oko loženja? Kod nas je često teško bilo šta dogovoriti sa komšijama, a naročito takvu stvar.
 
Bilo je 8 stanova, a funkcionisali smo tako što smo pravili neki međusobni raspored oko loženja, a zajednički problem nas je terao da se ispomažemo, pa se uskakalo kad je neko na poslu, ili sprečen iz nekog drugog razloga. U principu nije problem ložiti ugalj, kad se očisti kotao i naloži vatra. Par puta dnevno siđeš u kotlovnicu i ubaciš nekoliko lopata. U svakom slučaju sam se preporodio kad sam se preselio u zgradu koja ima svoju toplotnu pumpu i ne moram više da razmišljam o uglju i loženju.
 
Vrh Dno