Ne lutajte...
Naizmenična struja se koristi za prenose električne energije još od Tesle do današnjih dana. Naponski nivoi do 750kV se uglavnom rade klasično, trofazno naizmenično.
Međutim, za prenos veoma velikih količina el. energije na veoma velike udaljenosti, sve više se koristi DC napon, i HVDC dalekovodi. Naponi tada idu i do 1100kV (mada, koriste se i manji). Za podizanje i spuštanje napona postoje velika AC/DC postrojenja tiristorskog tipa. HVDC prenos postaje već standard za velike i udaljene oblasti.
Brojne su prednosti DC prenosa, ali samo za velike udaljenosti i velike snage. Gubici su manji, nema problema sa indukcijom, i lako se povezuju različite sinhrone zone.
AC postaje problematičan na veoma visokim naponima. Do 400kV AC je pogodniji, ali za veće napone, kao i za prenos podmorskim kablovima, DC je daleko pogodniji.
ABB je nedavno napravio i prvi HVDC prekidač, i time započeo razvoj i HVDC prenosnih mreža.
Do sada su se takvi dalekovodi isključivali u samom AC/DC postrojenju. Sada mogu da se vezuju u mrežu više dalekovoda.
Sve to nikada neće sići na niže naponske nivoe i u distributivnu mrežu jer tu već AC prenos ima brojne prednosti.
... ... ...
Gigantski solari (ali baš baš gigantski, desetine i stotine GW) u Sahari bi mogli biti rešenje. Prenos el. energije nije toliki problem jer bi to sve bila internacionalna mega investicija gde bi izgradnja nekoliko HVDC vodova i podmorskih kablova do potrošača (Evropa, Bliski Istok, južna Afrika...) bio samo delić troškova. Dalje, gigantske solarne elektrane se već sada oslanjaju na robotizovane čistače panela. Cena solarnih panela po kW je sada već veoma povoljna, i kada se proizvedena el.energija tokom 20-ak godina radnog veka podeli sa cenom panela, solar je najjeftinijii mogući kWh danas. Paneli se na mass nivou lepo recikliraju u nove panele. Za gigantske solarne elektrane, fabrika samih panela se pravi neposredno pored elektrane. Pesak je početna sirovina, a u Sahari toga ne fali, jel?
Problem sa skladištenjem se smanjuje kako se povećava elektrana i kako se povećava regija koja se napaja. To je već složenija priča oko regulacije i balansa snage, ali u slučaju interkontinentalnih mega sistema, može biti rešeno. Postoje i drugi tehnički problemi, ali i rešenja za njih, daleko jednostavnija nego hvatanje munja.
Al' k'o što rekoh, severna Afrika je politički nestabilno područje i niko ne želi tamo da ulaže, niti da posle postane zavisan od njih.
Da jesu pametni (k'o što nisu), uz investitore iz Kine, mogli bi postati jedan od glavnih igrača na energetskom tržištu.
Radio sam elektrane u Egiptu i Alžiru, i to termoelektrane, i shvatio da oni nisu sposobni da sami izguraju takve projekte a da ne zarate ili se bar pošteno ne posvađaju.
Takav projekat je političko ekonomska utopija, a ne tehnička.
Rekao sam nuklearna fuzija a ne fisija.
Hladna fuzija ne postoji. Ali topla nam je na pragu.
Nuklarni otpad posle fuzije gotovo ne postoji, a i ono što postoji je u daleko manjoj količini, i ima malo vreme poluraspada. 20-ak godina skladištenja ga čini bezopasnim, a količine su veoma male.
Jedini problem(čić) nuklearne fuzije jeste što je još nismo postigli...
...kontrolisanu i održivu.
Pratim šta se događa u
ITER projektu. Najveći tokamak do sada. I najsloženij.
Iako je kraj eksperimenta još daleko vremenski, ipak ima izgleda da će uspeti i da proizvode energiju, održivo i dugotrajno. Dosadašnji fuzioni reaktori su ili proizvodili manje energije nego što je bilo potrebno za održanje plazme u dovoljno toplom i stabilnom stanju, ili su mogli da proizvode samo kratkotrajne impulse energije. ITER bi trebao biti prvi koji radi kontinualno i u plusu.
Zanimljivo, tokom prvog eksperimenta, proizvedenu energiju će bacati kao toplotu u atmosferu.
Izmenjivač toplote/kotao/turbina/generator/transformator dolaze kasnije, tek ako fuziju pokrenu dugotrajno i održivo,
www.thetruthaboutcars.com
