Ми смо се вратили ноћас са првог дужег пута, и први утисак је да је Норвешка у принципу потпуно завршила инфраструктурну транзицију за путничка возила. Остаје наравно надоградња у складу са развојем технологије пуњења, као и планирана инфраструктура за тешка возила.
Мени је тура послужила пре свега да се упознам са Волвом и да видим шта могу да очекујем успут што се тиче допуна и очекиваног домета, посебно јер се иде преко планине.
У одласку смо кренули са пуном батеријом и процењених 350 км домета, са планом да се допунимо пола сата уз паузу у Бургер кингу. Прелиминарна процена је била да на паузу стижемо са 45% батерије, а ако би наставили, на дестинацију (аеродромски паркинг) би стигли са 0%, значи макар мала допуна је била неопходна. Успут сам испратио стање на успону где је за 19 километара отишло процењених 10-ак процената батерије, а на врху је дотадашњи просек потрошње дошао до чак 27 kwh/100 km. Температура се кретала од 12-13 степени до 7 на планини, типично за рану јесен.
На паузу у аутентичном амбијенту унутрашње Норвешке смо стигли са 44% (значи само 1% је промашила процена). Пуњача има свакаквих, пошто је јесењи распуст било је доста возила, али и даље гомила доступних. За 36 минута допуњено 36 kWh (просек пуњења 60 kW), 44-88% батерије за лаган наставак пута. Цена допуне око 20 евра/215 kr за тих 36 kWh - 5,89 kr/kWh.
Pogledajte prilog 556108
За наставак пута опет био процењен долазак са 44% батерије, тако да је остатак прошао лагано и без пуно размишљања о домету. На паркинг смо стигли са 43%, јер смо свратили опет да узмемо неку храну за после, и то ми је било битно - да процене функционишу добро, и да могу да се поуздам у то кад планирам пут.
5 сати 49 минута вожње, 366 километара и просек потрошње сасвим прихватљивих 20,4 kWh рачунајући да се прелазила планина, а и грејање је радило све време.
Паркинг одабран јер има 250 пуњача, и пуњењем урачунатим у цену. Оставио ауто и подесио да се допуни на 60% и тако стоји пар дана, да би пред повратак могао да га допуним на 100%.
Pogledajte prilog 556112
Пар дана одмора смо провели у околини Минхена, и изненадио сам се колико Немци каскају за Норвежанима кад је у питању електрификација. Разноврсност возног парка делеко већа, има и електро, али су баш у мањини за разлику од Норвешке.
Вече пред пут сам подесио допуну на 100%, пуњачи су добро димензионисани и већина пуњења је била са максималних 7 kW - 32A.
У повратку смо имали кашњења због авиона и ноћних радова на путу, електро-аутомобил и пуњачи су испунили очекивања. Овај пут брзинска допуна успут - 20 kWh за 15 минута и незнатно већу цену - 131 круна или 12-ак евра. Кући смо стигли са 16% батерије, планирано било 17% са паузом од преко сат времена због радова и трајекта. Температура била далеко нижа - од неких 5-6 па до -1 на планини, скоро па зимски услови.
6 сати 39 минута, 372 километра и минимално већа потрошња него у одласку - 21 kWh/100 km. Потрошња би у теорији требало да је мања јер се у повратку иде више низбрдо, али хладноћа и сат времена паузе су направили разлику.
Треба још да проверим и упоредим цене путарина у односу на претходне одласке са Опелом.
Све у свему занимљиво искуство, за разлику од првог коришћења сад сам све дочекао спреман, са подешеним апликацијама и оквирним планом пута.
