morbius je napisao(la):
*****************************************
Zašto je propala IA-64 arhitektura? ********
Dovde ti je dobro išlo.
🙂 IA-64 propala? Znaš kako, pusti ti main-frame tehnologiju, diskusija o tome zahteva mnogo više znanja i upućenosti u zahteve i tokove tog tržišta nego ćaskanje o PC novotarijama.
IA-64 i "Murov zakon" su dva najčašće pogrešno interpretirana i neshvaćena pojma u IT-u. x86-64 i IA-64 nisu za poređenje, niti se mogu porediti. 64-bitne ekstenzije samo donekle produžavaju život praistorijske x86 arhitekture, koja opstaje upravo zahvaljujući ogromnoj softverskoj bazi, ali je to bitnije za mejnstrim nego za enterprajz klasu, u kojoj x86 ionako nikada nije imala nikakvu poziciju. Enterprajz mašine se oslanjaju na uzak krug specijalizovanih alata koji su odavno razvijeni za sve tipove aktuelnih arhitektura (MIPS, SPARC, IA64...), uostalom svaka tranzicija je teška što samo potvrđuje njenu neophodnost.
x86-64 će moguće imati negativan uticaj na prodaju
entry-level IA-64 mašina, ali nikako neće moći da parira EPIC arhitekturi u dalekoročnom razvoju. Ovde zapravo uopšte nije u pianju tehnička superiornost jedne arhitekture nad drugom, već dugoročni
komercijalni uspeh multimilijarderskog projekta.
Na kraju krajeva, najmoćniji računari na svetu su sazdani na bazi IA64 procesora, a to što njihova prodaja nije tako velika to je već druga priča.
Razvoj x86 procesora je stao, od višejezgarnih CPU-a neće biti puno vajde, dok Cell izgleda još uvek može da se razvija. Ako Cell zaista u praksi bude puno jači od sadašnjih x86 čipova, a pored toga se čvrsto ukoreni na tržištu CE uređaja koji počinju sve više da komuniciraju sa kompjuterima, Cell bi mogao da se probije i u personalne računare. Sad, ne bih mogao da kažem koliko će teško biti pisanje softvera za Cell čipove, a od toga puno zavisi njihovo prihvatanje.
Eto, sada ti glorifikuješ procesor potpuno nove arhitekture, koji će se u startu sresti sa istim problemima kao i IA-64. Mislim da ni nemamo oko čega da sporimo ovde. Jasno je da je budućnost računara u paralelizaciji obrade, zvali mi to distributivnom obradom (klasterima), Cell arhitekturom, multi-thredingom ili
Explicit
Parallel
Instruction
Computing.
Naravno, sve je to privremeno rešenje, jer vreme silicijuma neumitno prolazi. Budućnost je skoro sigurno u ugljeniku, ali prelazak nipošto neće biti brz ni lak. Biće puno tumbanja na IT sceni, mnogi će propasti, to je izvesno, ali nakon toga postoji šansa za novi početak.
Mislim da vreme silicijuma još nije prošlo, barem ne u najširem smislu. Izvesna tehnološka otkrića kojima svedočimo će po semu sudeći produžiti životni vek klasičnom dizajnu mikroprocesora za barem još 10-15 godina. U svakom slučaju nas toliko, ako ne i više, vremena razdvaja od prvih komercijalnih kvantnih rešenja.
