P.S. da ne bude da si otkrio toplu vodu, od iznoguda :smash:
U PAKLU INTERNETA
Stajali smo u parku - Aca, moj drug iz gimnazije, i ja. Prvi put sam izasao napolje posle... pa, najmanje mese dana. Posmatrao sam drvece i razmisljao koliko su savrsene teksture njegove kore i lisca. "Ako je svemir kompjuter, onda ima strasno veliki hard disk", prolete mi kroz glavu. Sve mi je izgledalo cudno: trava, reka, ljudi - sve. Onda smo poceli da hodamo - gotovo da sam u mislima pritisnuo Explorerov taster "Forward" - i kao da smo tim prvim korakom probili nevidljivu komunikacionu barieru, progovorio sam, posle toliko vremena: "Sve je tako drugaije... nego na Internetu. Mislim, brze je... ne koci... sjajna animaija... pa sav taj zvuk..."
"Covece, ti si puk'o, prekide me Aca. Znas Peleta?"
"Peleta iz bloka? Da"
"Odleni ga u ludaru prosle nedelje... Isteklo mu vreme na EUnetu, a nije imao vise para, sve je prodao... i onda je digao slusalicu i imitirao zvuk modema pokusavajui da se prikaci na mrezu... Kazu da su ga zatekli u tom polozaju. I dok su ga vukli, vikao je 'Lakse malo, prekinuce se veza'"
"Stvarno?!?"
"Slusaj, i ja sam bio u istoj frci... ali skinuo sam se. Pogledaj me sada: imam devojku, studiram, izlazim, idem u bioskop... K'o nov. Covece, moras malo da se iskuliras... ili ces da zavrsis k'o Pele"
Znao sam da je u pravu.
Verovatno ste culi za ono "Ko prizna, pola mu se prasta". I tako, odluio sam da priznam. Ali, morao sam biti siguran.
Faza prva
Konstatovanje bolesti
"OK, momce", rekao sam sebi, "cuo si pricu o Peletu. Pele je bio simpatican decko. Bio je dobar u basketu. Sad je gotov. I ti si bio dobar u basketu. Sta zakljucujes iz toga? Moras da se smiris. Tebi to nije potrebno. Moras da se smiris. Sada ces lepo da odes kuci, i neces upaliti kompjuter."
I tako, otisao sam kuci. Vecera, filmici, mozda malo ispadnem napolje. Tako ce biti. Dovoljno sam jak da izdrzim. Mogu ja to. Ali, negde posle treceg zalogaja poceo sam da se znojim. Verovatno zbog bibera. Do kraja obroka, drhtao sam k'o utopljenik sa "Titanika". "Mozes ti to", ponovio sam sebi. "Idi u sobu i pricaj sa majkom. Obavezno pomeni studiranje, tako ce razgovor potrajati barem do ponoci. Dovoljno da te prodje".
Deset minuta kasnije, kada su zidovi oko mene poceli da se pretvaraju u prozore Outlook Expressa, shvatio sam da necu izdrzati. "Must... check... my... email...", roptao sam na putu do sobe, pracen zapanjenim pogledom dragog mi roditelja. Jos samo tri koraka, dva... tu sam. Brzo. Power dugme. Windows. Sporo. Dial up. Kucaj sifru. Brzo. Enter. Bip-bip-bip-bip-bip-bip-bip. Hvala bogu na tonskom. Zauzeto. Ponovo... AH! Uspeo sam... ali, pobedjen sam.
Faza druga
Priprema za borbu
U principu, razmisljao sam, sve se svodi na pitanje volje. Ako nesto zelis dovoljno jako, to ces i dobiti. Zatvorio sam oci i pozeleo milion dolara. Nista. OK, da probamo nesto manje: "Milka" sa jagodom. Opet nista. Ne vredi. Moram da vezbam.
"Dakle, ono sto cete ovde nauciti..."
Osmotrio sam ga od glave do pete. Omanji, celavi lik u kimonu. Na reklamnim posterima nije bio celav.
"...nije samo vestina samoodbrane. Naucicete da kontrolisete svoj duh..."
DA! TO mi treba!
"...i samim tim svoje postupke. Jer, vidite, sve potice iz glave. A sada cu vam pokazati sta sam time mislio".
Tip se skupio u cosak i poceo da bruji. U pocetku, nikome nista nije bilo jasno. Ispravka: ni pet minuta kasnije nikome nista nije bilo jasno, jer je jedna strunjaca visila u vazduhu bez ikakvog narocitog povoda. Sest minuta kasnije, kada je uz tresak pala na parket sale zajedno sa pola krovne konstrukcije koja, onako trosna, nije izdrzala teret, shvatio sam da je celavi ucitelj aikida u stvari samo jako los madjionicar: Tacnije, BIO je jako los madjionicar: od pomenute polovine krovne konstrukcije, dobar deo se survao bas u ugao u kome je sedeo. Zanimljivo.
Posle neslavne avanture sa aikidom, nekoliko dana sam proveo ne znajuci sta da radim, ni kome da se obratim. Kako ojacati volju? Pokusao sam da procitam "Anu Karenjinu" od korica do korica. Bez uspeha. Pokusao sam da prestanem da pijem vodu. Ubrzo sam shvatio da cu umreti, pa sam odustao od te zamisli. A onda mi je sinulo. Kao sto to obicno biva, ideja je bila tako bezobrazno prosta da je morala da radi. Istog trenutka, seo sam za kompjuter i prikacio se na Internet
Faza treca
Overdose
Kada sam otvorio oci, prvo sto sam ugledao bese bledo, bolesno svetlo neonske sijalice. Gde sam? Sve oko mene bilo je belo: krevet, orman, zid... da li je ovo raj? Ako jeste, zasto lezim u krevetu? Zar ne bi trebalo da imam krila ili da skakucem po oblacima ili tako nesto? Ne, nije raj. U raju nema neonske sijalice. Mada...
"Ah, vidim da se nas pacijent ipak probudio"
Molim? Da li se to meni neko obratio?
"Znas, doktori su mislili da si mrtav. U stvari i ja sam mislila da si mrtav, i bas je trebalo da te nosim u hladnjacu"
Hladnjacu? O cemu ova prica? Okrenuo sam se na bok i ugledao nesto sto bi se pod odredjenim uslovima moglo nazvati medicinskom sestrom. Sa ovakvim misiima i pogledom, vise je licila na street fightera.
"Salim se, naravno. Kad su te doneli, imao si 17 kila... Kazu da si proveo za kompjuterom ravno 145 sati bez prestanka"
Ah, da. Kompjuter. Internet. Plan. Da li je uspelo? Da li sam dosegao magicni prag overdosea, prag cijim prelaskom ili umirete, ili prestajete da budete ovisnik...?
"I kako smo razumeli, ti jako volis taj Internet"
Ne samo to ne...
"A doktor je rekao da, ako se kojim slucajem probudis, moras imati sve sto si imao kod kuce, tako ces se brze oporaviti"
Ne...
"Pa smo odlucili... a tu su bila i neka gospoda, provajderi ili kako vec, kazu da si im ti najvernija musterija..."
Oh, boze, zasto nisam umro...
"I dodelili su ti fletrejt, ili kako se to vec zove, do kraja zivota. A mi smo ti nasli kompjuter. Nije nesto, ali..."
Nisam mogao da verujem. Okrenuo sam se na drugu stranu kreveta, pokusavajuci da se ubedim da je sve ovo samo san. A onda sam ugledao jedno poznato lice:
"Zdravo, Iznogude... i ti si ovde?"
Bio je to Pele.
Do sledeceg lecenja bolesti zavisnosti,
Vas Iznogud
clanak objavljen u the Gameru davne... ne secam se vise ni kada... a hvata me nostalgija kad se setim tog vremena 
ima jedno 6-7 god sigurno
