Kako snimati uošte ne zavisi od toga gde se snima, već kakvi se uslovi snimaju. Pozorišna snimanja se uvek moraju isplanirati unapred a da liči na nešto. A kako raditi jako jako zavisi od uslova. Ima pozorišnih predstava gde reflektori prže sve vreme na maksimumu, ima ih gde je sve u polumraku, ima ih gde se svetlo malo malo pa menja od maksimalnog do minimalnog, ima ih gde light tehničari prate događaje na pozornici pomeranjem reflektora...
Dal' kamerman hoće statičnu kameru sve vreme na jednom mestu na stativu a da se sve vreme vidi cela scena (gledanje takvog snimka je veoma smarajuće), dal' će pratiti ljude na sceni i menjati kadar, dal' će raditi zoomom, koliko će biti daleko od scene, jel to neko ozbiljno pozorište sa velikom scenom i salom, ili amatersko na nekoj kamernoj sceni, koliki će biti stepen saradnje aktera na sceni, režije i tehničara...?!?
Snimanje zvuka je posebna priča.
Uglavnom pitanje je slično pitanju: "Imam kompjuter. Treba nešto da isprogramiram. Kako se to radi?"
Otići ranije i probati, videti šta ne valja, pitati kako to konkretno rešiti pa opet probati je zaista koristan savet.
