Прешао сам до пола игру, кад ми је досадила, али тад нисам обраћао пажњу на причу, пошто сам мислио да нема шта да стане у оних пар редова текста пред сваки свет.
Али, нисам могао да будем мање у праву. Након што сам прочитао силне хвалоспеве на неколико места, одлучио сам да кренем испочетка, али да обраћам пажњу на све овог пута.
И прича је толико добра, да ја немам речи. Једноставно, не постоји универзално објашњење, свако може да је доживи другачије. Сваки део слагалице је онда метафора за одређени део Тимове личности и начин за њено скупљање открива нешто о њему, принцези и њиховим односима.
А последњи ниво... Једна од најбољих деоница у играма од кад знам за себе.