Nergal2000
Cenjen
- Učlanjen(a)
- 23.08.2012
- Poruke
- 31
- Poena
- 159
Jubilej je bio u toku jula - u julu 1984. britanska kompanija Amstrad, do tada poznata uglavnom kao proizvođač muzičkih uređaja, lansira CPC 464 kompjuter. To je jedna od poslednjih uspešnih opštenamenskih serija 8-bitnih račura i jedan od klasika 8-bitne ere.
CPC 464 je bio jedinstven po šarenom dizajnu (koji se nije svima dopao, ali postojala je i varijanta Amstradovog nemačkog partnera Schneider-a, koja je bila diskretnije dizajnirana) i po tome što je bio kompletno all-in-one rešenje: u istom kućištu su bili računar, tastatura i kasetofon a prodavao se zajedno sa monitorom (monohromni ili kolor) u kome je bilo i napajanje. CPC 464 ima 64K RAM-a, 32K ROM-a (u kome je bio odličan Locomotive Basic) a jezgro sistema čini Zilogov Z80 CPU. Amstradov računar je imao zaseban grafički i zvučni čip. Grafika funkcioniše u tri moda (od 160x200 do 640x200) sa do 16 boja na ekranu (u niskoj rezoluciji) iz palete od čak 27. U vreme kada je izašao, CPC 464 je bio najpristupačniji računar na tržištu koji je mogao da prikazuje tekst u 80 znakova po redu bez posebnih hardverskih dodataka ili softverskih trikova. Naravno, kao i u slučaju niza drugih računara, i ovaj sistem je obilovao kompromisima različite težine kako bi mogao da zadrži nisku cenu.
Kako je britansko tržište računara te godine bilo u krizi, dolazak uspešne "prinove" je dočekan uz mnogo "hype-a" i visokih očekivanja. Ovo oduševljenje je, višestruko pojačano, bilo preneto i u tadašnju jugoslovensku kompjutersku štampu koja je tih godina bila pod ogromnim, danas teško pojmljivim, uticajem britanske IT scene. Svet kompjutera je prikazao CPC 464 u novembru 1985. godine, Računari u decembru a Moj Mirko u martu 1985. Kasnili su 4-8 meseca za izlaskom računara? Da, jer tom brzinom su informacije stizale do nas u pre www eri. I sve su to bili "pozajmljeni" testovi, samo je autor teksta u Računarima (Dejan Ristanović) zapravo imao priliku da (nakratko) radi sa Amstradom.
Uprkos kasnom dolasku na 8-bitnu scenu, CPC serija je bila vrlo uspešna: do kraja 80-tih godina prodato je oko tri miliona mašina. Veći deo čini upravo prvi model, CPC 464. Naslednik, CPC 664 koji je umesto kasetofona imao ugrađen disk drive, kratko vreme je bio na tržištu (oko šest meseci u toku 1985) a 6128 mašina, uprkos sjajnim karakteristikama za jedan 8-bitni računar (128K RAM-a, CP/M kompatibilna, dodatno pojačan bejzik, disk jedinica) i dobroj početnoj prodaji, nije ponovila uspeh osnovne mašine. Razlog je, pre svega, nestandardna disk jedinica koja se "hrani" disketama od 3'. Generalno, sredinom i u drugoj polovini 80-tih godina, Amstradovi CPC računari su bili treća najpopularnija serija kućnih kompjutera u Evropi, nakon Commodore i Sinclair Spectrum kompjutera (od 1986. u vlasništvu Amstrada).
Uprkos svom uspehu, Amstradovi računari su pomalo trpeli od sindroma "treće svirale". Veliki deo software-a za Amstrad su činile konverzije sa drugih sistema, naročito ZX Spectrum-a, što se odrazila na njihov kvalitet. Ipak, tokom vremena je i na Amstradu skupljena zavidna kolekcija kvalitetnih igara što bi samo po sebi trebalo da probudi interesovanje svakog ljubitelja retro tehnologije.
Nedavni test CPC464 računara na poznatom retro kanalu:
Video/kompilacija povodom 30 godina Amstrada na retro kanalu posvećenom CPC računarima:
Jedna kolekcija igara za CPC računare
Iskreno, očekivao sam da neko drugi (neko od autentičnih Amstradovaca
) otvori ovakvu temu ali pošto smo ušli u avgust, eto... Koliko ima starih Amstradovaca na Forumu? Da li i dalje imaju svoj retro računar? Šta rade sa njim, da li prate inostranu retro scenu? U ono vreme, kada sam ja išao u osnovnu školu, o Amstrad/Schneider računarima se pričalo ali niko od mojih poznanika nije imao jedan. To je bilo carstvo C64 mašina uz jedan broj Spectruma-a (i jedan jedini Atari 800XL čiji vlasnik nije znao ni kako da učita programe, iako je uz njega dobio gomilu kaseta). Beše pre četvrt veka... arty:
CPC 464 je bio jedinstven po šarenom dizajnu (koji se nije svima dopao, ali postojala je i varijanta Amstradovog nemačkog partnera Schneider-a, koja je bila diskretnije dizajnirana) i po tome što je bio kompletno all-in-one rešenje: u istom kućištu su bili računar, tastatura i kasetofon a prodavao se zajedno sa monitorom (monohromni ili kolor) u kome je bilo i napajanje. CPC 464 ima 64K RAM-a, 32K ROM-a (u kome je bio odličan Locomotive Basic) a jezgro sistema čini Zilogov Z80 CPU. Amstradov računar je imao zaseban grafički i zvučni čip. Grafika funkcioniše u tri moda (od 160x200 do 640x200) sa do 16 boja na ekranu (u niskoj rezoluciji) iz palete od čak 27. U vreme kada je izašao, CPC 464 je bio najpristupačniji računar na tržištu koji je mogao da prikazuje tekst u 80 znakova po redu bez posebnih hardverskih dodataka ili softverskih trikova. Naravno, kao i u slučaju niza drugih računara, i ovaj sistem je obilovao kompromisima različite težine kako bi mogao da zadrži nisku cenu.
Kako je britansko tržište računara te godine bilo u krizi, dolazak uspešne "prinove" je dočekan uz mnogo "hype-a" i visokih očekivanja. Ovo oduševljenje je, višestruko pojačano, bilo preneto i u tadašnju jugoslovensku kompjutersku štampu koja je tih godina bila pod ogromnim, danas teško pojmljivim, uticajem britanske IT scene. Svet kompjutera je prikazao CPC 464 u novembru 1985. godine, Računari u decembru a Moj Mirko u martu 1985. Kasnili su 4-8 meseca za izlaskom računara? Da, jer tom brzinom su informacije stizale do nas u pre www eri. I sve su to bili "pozajmljeni" testovi, samo je autor teksta u Računarima (Dejan Ristanović) zapravo imao priliku da (nakratko) radi sa Amstradom.
Uprkos kasnom dolasku na 8-bitnu scenu, CPC serija je bila vrlo uspešna: do kraja 80-tih godina prodato je oko tri miliona mašina. Veći deo čini upravo prvi model, CPC 464. Naslednik, CPC 664 koji je umesto kasetofona imao ugrađen disk drive, kratko vreme je bio na tržištu (oko šest meseci u toku 1985) a 6128 mašina, uprkos sjajnim karakteristikama za jedan 8-bitni računar (128K RAM-a, CP/M kompatibilna, dodatno pojačan bejzik, disk jedinica) i dobroj početnoj prodaji, nije ponovila uspeh osnovne mašine. Razlog je, pre svega, nestandardna disk jedinica koja se "hrani" disketama od 3'. Generalno, sredinom i u drugoj polovini 80-tih godina, Amstradovi CPC računari su bili treća najpopularnija serija kućnih kompjutera u Evropi, nakon Commodore i Sinclair Spectrum kompjutera (od 1986. u vlasništvu Amstrada).
Uprkos svom uspehu, Amstradovi računari su pomalo trpeli od sindroma "treće svirale". Veliki deo software-a za Amstrad su činile konverzije sa drugih sistema, naročito ZX Spectrum-a, što se odrazila na njihov kvalitet. Ipak, tokom vremena je i na Amstradu skupljena zavidna kolekcija kvalitetnih igara što bi samo po sebi trebalo da probudi interesovanje svakog ljubitelja retro tehnologije.
Nedavni test CPC464 računara na poznatom retro kanalu:
Video/kompilacija povodom 30 godina Amstrada na retro kanalu posvećenom CPC računarima:
Jedna kolekcija igara za CPC računare
Iskreno, očekivao sam da neko drugi (neko od autentičnih Amstradovaca
) otvori ovakvu temu ali pošto smo ušli u avgust, eto... Koliko ima starih Amstradovaca na Forumu? Da li i dalje imaju svoj retro računar? Šta rade sa njim, da li prate inostranu retro scenu? U ono vreme, kada sam ja išao u osnovnu školu, o Amstrad/Schneider računarima se pričalo ali niko od mojih poznanika nije imao jedan. To je bilo carstvo C64 mašina uz jedan broj Spectruma-a (i jedan jedini Atari 800XL čiji vlasnik nije znao ni kako da učita programe, iako je uz njega dobio gomilu kaseta). Beše pre četvrt veka... arty:
