Šta je novo?
Od:
Filteri

Solarni paneli i subvencija države

Pa sta znam meni je sasvim prihvatljivop da dam 6500e recimo za 12KW elektranu. Meni ce se to isplatiti za oko 5 godina. Vozim na struju, tako da ispadne da se vozim za dzabe, ovo je po meni jedna od boljih investicija koja nam je trenutno omogucena. E sada top sto vecina njih trazi 7500 - 8500e za 10KW, to mozete da ispregovarate sa ponudjacima, njihovo je da probaju da vas oderu a vase da date ili ne.
 
Bilo bi dobro da neko ko se razume i ima iskustva, napiše koje brendove invertera, panela, baterija, itd, da gledamo, npr po klasama, budžet, srednja i viša.
Da li je potrebna bilo kakva komunikacija sa državom u slučaju da hoću da postavim panele sa baterijama, bez subvencija i postajanja kupac-proizvodjač, znači o mom trošku sve?
 
Što se tiče panela, razlike su stvarno male. Treba gledati konkretno da je n-type, oni su manje više svi u istoj klasi efikasnosti, i onda tu gledati šta je najjeftinije po kWp i šta se najbolje uklapa u dimenzije krova. Ako nema nekog ograničenja (ogroman krov), samo šta je najjeftinije po kWp.

Bifacijalni ili ne? Ako je na limenom krovu, i ako je krov svetao, možda, ali možda ima smisla bifacijalni. Prinos će biti 1-5% na godišnjem nivou. Ne bih doplaćivao za bifacijalni. Ja kada sam kupovao, bifacijalni je bio jeftiniji od običnog. Inače snaga bifacijalnih panela se odnosi samo na prednju stranu, sa zadnje strane ima još 60-80% od te snage.

Konstrukcija: najjeftinija je za trapezni lim. Nema nekih razlika, tražiti da ima adekvatne sertifikate - ali suštinski je sve isto. K2 je evropski lider, postoje klonovi koji su manje-više isti, ne bih preplaćivao bez posebnog razloga.

Invertor: ovde su razlike najveće. Najvažnija odluka je da li želite opciju da priključite i baterije ili ne. Ako želite baterije tražite hibridni invertor. Moja je preporuka da idete na hibridni ako razlika nije prevelika, jer će kasnije retko ko odlučiti da kupi potpuno novi invertor da bi priključio baterije.

Obični on-grid invertori: Razlike u efikasnosti su minimalne. Svi su unutar 0.5% efikasnosti, svi imaju iste zaštite. Razlike su u garanciji naravno (90% daje 5 ili 10 godina, ne bih išao na invertor koji ima ispod 5 godina garancije).

Hibridni invertori mogu da se povežu sa baterijama, da ih pune i prazne tako da minimizujete potrošnju iz mreže, ili da ih punite noću kada nema viška solara i da to trošite preko dana (da ne trošite energiju u skupoj tarifi). Ovde su najvažnije razlike da li invertor prihvata samo baterije istog brenda (ovde recimo spada Huawei, a njihove baterije su generalno jako skupe), i da li mogu da rade sa low voltage baterijama (48V) koje su generalno najjeftinije. Od nekih brendova koje srećem kod nas, ovako bih ih poređao:

Tier 1: Fronius, SMA, Huawei, Sig - najskuplji, provereni, duge garancije.
Tier 2: Sungrow, Solax, Deye, recimo moj GoodWe bih ovde smestio - za mene je ovo sweet spot, nešto niža cena, većina feature-a su isti, efikasnost neznatno niža.
Tier 3: Growatt, SAJ, Afore - kraće garancije, manje feature-a, kažu nešto niža trajnost
Tier 4: (za izbegavanje) MUST, Felicity (potvrđeno problematični - ovde mi je pomogao LLM)

Unutar istog brenda postoje različiti modeli koji podržavaju samo visokonaponske ili i niskonaponske baterije. Ko planira baterije, vredi se malo duže raspitivati dok se ne nađe pravi izbor. Takođe, da odlučite koliko ste spremni da se cimate sa traženjem ponuda, izvođača... Ili da samo poručite bateriju, neko to priključi i pusti u rad. Ova druga opcija ozbiljno košta. Meni je jedan od razloga za odluku bio i ovaj projekat:

Compatible inverters - Battery Emulator

Documentation (Wiki) for Battery Emulator
dalathegreat.github.io dalathegreat.github.io

Gde se baterije iz EV-ova koriste za storage. Mnogo jeftinije se može proći, ali je baš DIY.

Kablovi: generalno bih išao na 6mm2 solar kabl za DC stranu, bez obzira na struje i napone u stringu, mala je razlika ali se smanjuje zagrevanje. Na krovu bude 60+ stepeni, znači koji stepen manje za duži životni vek kablova. Obavezno uzmite kopče da kablove vežete iza panela da se ne naslanjaju na krov ako imate metalni krov. Može da propadne izolacija dosta brže. Čak iako je crep ili tegola ja bih to uradio, mene je koštalo ispod 1000din za kopče od inoxa.

Na kraju, rasklopna oprema. Ovde stvarno ne bih štedeo. Čak i vrhunska oprema nije toliko skupa. ABB, Schneider, Eaton je sam vrh. Postoje specifične komponente koje su bolje od nekih drugih proizvođača, recimo Raycap za DC osigurače i odvodnike prenapona, Dehn. ETI, Iskra, Hager su neka sredina. Noark i Chint su neki minimum koji treba tražiti, a postoje brendovi koji su baš dno i to ne bih ni u ludilu uzeo, recimo Tomzn neki sam viđao u ponudama. Cene variraju od 200e za dno do 1000+e za vrh. Kod mene je Raycap za DC i Iskra za AC stranu. Hager orman sa IP65 sertifikatom.

Probao sam da navedem najvažnije detalje. Ako imate još neko pitanje, pucajte.
 
E bas tako nesto mi je trebalo, mnoga pitanja koje sam naknadno hteo da pitam, ti si pokrio, hvala ti do neba.

Imam još par pitanja:

Pitanje za mesto gde će se nalaziti oprema, ne znam koja je priča, jel može to sve napolje na zid, ili pod nadstrešnicu ili mora unutra? Kapiram IP65 ormar može napolje, ali ako se ide na hibrid sa baterijom, ne bih bateriju držao napolju, zimi ode kapacitet.

Orijentacija kuće mi je istok-zapad, krov sa relativno malim nagibom, oko 17 stepeni, kontam bilo bi možda dobro da stavim više od 10kw panela, tipa 14kw, i stavim pola-pola na svaku vodu po 7kw, ne znam jel to ima smisla?

Imam dosta drveća, koja nisu problem do nekih 16-17h popodne, tad sunce zadje iza drveća kompletno.

Jel postoji neki način da znam koliko koji sat procentualno u toku dana pravi struje za ove najjače mesece, jun, jul, avgust? Možda je neko od kolega izvlačio takvu statistiku, ili neki sajt gde mogu da unesem podatke za moj konkretan slučaj pa da izvučem neku statistiku.
 
Što se tiče opcije da nemaš ništa sa EPS-om, nažalost situacija je takva (trenutno) da je mnogo teže (i skuplje) dobiti dozvole a da nisi prosumer. Prosumer procedura je pojednostavljena kako bi se olakšalo uvođenje solara. Međutim, to ne znači da isti papiri trebaju ako nećete da budete prosumeri. Tada vam treba kompletan elektro projekat solarne elektrane (a moguće i građevinski, nisam siguran kako bi to izgledalo). A verujem da bi i dalje moralo da se izmesti brojilo, eventualno ne bi bila potrebna zamena za dvosmerno - to je nekih 300e uštede.

@lanmi86 u tvom slučaju ima smisla ići na obe strane krova, često se to radi. Što se tiče senčenja, 16 ili 17 razlika je prilična. Za moju elektranu moguća proizvodnja ovih dana od 16 do 17 (u tom satu) je 3.8kWh, a od 17 do 18 je 1.1kWh. Još za panele orijentisane prema zapadu, proizvodnja u popodnevnim satima se povećava, pa se i gubitak zbog senčenja povećava. Piši na PM, uradiću ti ja proračun za konkretnu lokaciju i slučaj sa senkom, ali mi moraš dati precizne podatke, tačne razmake od krova do drveća, visinu krova, visinu drveća, itd. I da napravimo neki izbor opreme ako hoćeš. Besplatno naravno 🙂
 
Meni pre oko 2g nikakvi papiri od epsa nisu trebali za hibridni sistem. Jer ne vracam nista nazad, cak su i menjali digitalno brojilo u medjuvremenu jer im je bilo cudno sto nema potrosnje...
Sto se baterija tice, ne bi smele nikako napolju da budu. Bitno je da rade u optimalnim temperaturnim okvirima kako bi sto manje gubile na kapacitetu. Leti u kotlarnici drzim klimu upaljenu da odrzava 20c jer svakako imam viska struje.
 
Pričali smo par puta oko ovoga, prijatelj koji radi instalacije misli da to nije legalan put. Da bi mogli da ti naprave problem, u smislu da ti kućne instalacije ne odgovaraju projektu na osnovu koga si dobio građevinsku dozvolu.
 
@daxyco da li se time i inace bavis, tipa ja mozgam nadam se dogodine.
Ako gradim tek kucu, da li ima nacin das se postanes prosumer? Posto sam video da moras da na starom brojilu imas 80kwh-100kwh potrosnju pa tek onda da podneses?
Nekako mi je glupo da dva brojila kupujem.
 
Radio sam to pre 15-ak godina, sad radim neke druge stvari ali mi je to interesantno pa mi nije teško, a i ako uspem da pomognem nekome bude mi drago.

Nisam video taj zahtev da imaš neku potrošnju pre nego što postaneš prosumer. Međutim, od nove godine je najavljeno da će se promeniti pravila za prosumere, nema više neto merenja (guraš energiju u mrežu pa je posle vratiš nazad), već neto obračun (energija koju guraš u mrežu ti se obračuna po nekoj ceni i dobiješ "kredit", pa ti to umanji račun za preuzetu energiju - problem sa ovim je što će najverovatnije ta energija jako malo vredeti, veći deo leta je cena kada ima proizvodnje iz solara jednaka 0). Ja bih sačekao da vidim kako će izgledati pravila nakon nove godine pre donošenja neke odluke. Ne sprečava te to da "razgledaš" i napraviš planove, pa ako bude povoljno, povučeš okidač.
 
Možda glupo pitanje, ali da li paneli mogu nekako da se hlade, kako ne bi smanjivali proizvodnju zbog temperature?
 
Ako misliš na aktivno hlađenje, mogu, ali je preskupo i gubi se smisao osim u specifičnim situacijama. Kad sam pre 15 godina bio na praksi u Španiji, imali smo posebne module sa koncentratorima (recimo ćelija 1.5x1.5cm, a iznad nje sočivo 20x20cm koje usmerava svetlo na ćeliju - Fresnel lens), tako da sama ćelija dobija daleko više energije nego u normalnim uslovima - ali "hvata" samo direktno zračenje, reflektovano i difuzno se gube. Ali su te ćelije bile ultra efikasne. Zbog toliko velikog zračenja grejale su se kao lude, pa su imale aktivno vodeno hlađenje što je komplikovalo sve naravno. Bile su na trackerima, morala je orijentacija savršeno da prati sunce i odstupanje od 0.5 stepeni obara proizvodnju za tipa 50%, odstupanje od 1.5 stepeni proizvodnja je 0. Možda nisu 100% tačne cifre, ali je tako okvirno.

Ono što je realistično da se uradi je da se uzmu nešto duži profili da se panel malo odmakne od krova da postoji bolje strujanje vazduha, traži K2 Multirail High. 10cm visina profila, dovoljno da skine par stepeni temperaturu na metalnim krovovima, što znači da dobijaš 0.5-2% snage, nije zanemarivo.
 
castor je napisao(la):
Možda glupo pitanje, ali da li paneli mogu nekako da se hlade, kako ne bi smanjivali proizvodnju zbog temperature?
Kliknite za proširenje...
Nema glupih pitanja, samo glupih odgovora 🙂
A jedan od glupih odgovora je: mogu da se hlade.

Ali kad ti neko da cenu za takav sistem, onda se odlučiš za iste pare da uzmeš nekoliko panela više, pa si na istom kad dođu te visoke temperature. A u prednosti si dok su temperature niže. A čak ne moraš ni da brineš oko glikola protiv smrzavanja, cirkulacione pumpe i svih peripetija i održavanja koji takav sistem donosi. Solarni paneli su baš dobri i popularni zato što se jednom postave i decenijama više ne misliš na njih, a rade super pouzdano. Obično ljudi ne bi da zamene tu stabilnost i pouzdanost u radu za par procenta veće prozvodnje u nekoliko nedelja godišnje. I to za više novca.
 
@daxyco Hvala na odgovoru.
@component Pitao sam iz radoznalosti i tehničke mogućnosti, ne cijene. U svakom slučaju je preskupo za kućnu upotrebu u tom smislu.
 
Jesmo rekli stavi koliko god moze, ali onda dva sa druge (severne?) strane mogu biti kontraproduktivna. Mozda da je jedan izbacen, a drugi pebacen dole desno u landscape?
 
Ostoja je napisao(la):
Jesmo rekli stavi koliko god moze, ali onda dva sa druge (severne?) strane mogu biti kontraproduktivna. Mozda da je jedan izbacen, a drugi pebacen dole desno u landscape?
Kliknite za proširenje...
Odzak rusim, tu stavljam 1 i dodaju jos 2 dole sa severne strane. Ukupno cu imati oko 14KW, imacu 22 panela.
 
Paneli koju su na različitim stranama krova moraju biti na različitim stringovima. Deluje da imaš značajno više panela sa strane "ka nama", pretpostavljam da je to južna strana? Koliko će biti panela sa te a koliko sa druge strane? Koliko ima ulaza za stringove invertor, i još važnije koliko ima mppt-ova? Treba ti bar 2 nezavisna mppt-a, jedan za južnu, jedan za severnu stranu.

Neki invertori imaju recimo 3 ulaza za stringove a samo 2 mppt-a. U ovom slučaju moraš gledati da ti, ako praviš 2 stringa od južnih panela, za dva stringa budu na jednom mppt, a severni paneli na drugom.
 
Malo je 2 panela da pokrenu MPPT na ovim vecim inverterima. Potrebno je bar 4 po hladnoci ili 5 po vrucini da bi uopste probudio treker (a i to ovi visokonaponski 132/144, a 108/120 treba i celih 5 i 6, respektivno).

Jedino da prebaci jedan ovaj postojeci sa severne strane na mesto dimnjaka, a severnu stranu da komplet zameni preostali panel za manje panele da bi mogli da pobude MPPT.

16-17 panela je u vecem delu Srbije otprilike i krajnji limit MPPT ulaza do 1000V, ako su 144 celijski paneli. Na Pesteru manje, na primorju moze jos panel, dva.

Edit (ko ne prati u sitna crevca):
Pri snizenju ambijentalne temperature, raste napon na panelima (i snaga). Ono sto deklarisu na STC (25C) je manje (osetno) od onog sto ce panel dati na -20C pod istom iradijacjom.
Pri porastu temperature opada napon (i snaga). Ali skace struja, pa gledati da ne budu paneli koji ce strujno zagusiti (clipping) ulaze invertera. Pogresno dimenzionisano moze da spali ulaz.
Sve je ovo kao lego kockice, ali ne moze bas svaka kockica na svaku da se uglavi (a da radi kako treba da radi 🙂).
Ako prekoracite max napon, crkava inverter. Ako prekoracite max struju, crkava inverter. Tj MPPT ulaz. Zato se projektuje po istorijskim minimum i maksimum podacima (vise relrvantno za temperature u minusu) pa se i na to doda malo rezerve ako naleti neka baksuz godina.
U sustini o ovome brinu oni koji vam ugradjuju sistem. Ali da znate da ima razlog (a da nije uvek zarada) kad kazu moze 18 ne moze 19. Ili ne moze taj od 650W, ali moze ovaj od 590W panel..
 
Poslednja izmena:
Код мене је тренутно 15 панела на јужној страни и 4 на северној, а стране су раздвојене на два MPPT-а. Значи концепт је добро урађен, али капирам да су ова 4 северна баш на доњој граници MPPT напона и да би 5 било сигурније, поготово лети. Кажем, свакако је план да се ту додају још 2 панела и један на јужну.
 
Ako hoćeš možeš da pošalješ datasheet-ove za panele i invertor, pa ćemo videti kako izgleda. Ti koji su na severnoj strani mogu da daju napon blizak nominalnom, pa će moći da pobude invertor, ali naravno proizvodnja će biti niska. Sa 4 panela je to verovatno jako blizu minimuma za invertor. Kod mene je min mppt napon 200V, Voc panela je 57V, Vmppt je oko 48.5. Tako da bi u mom slučaju invertor pokušavao da dovede radnu tačku u Vmppt, što bi oborilo napon stringa ispod minimuma za MPPT, pa bi se taj string isključio. Onda bi ponovo krenuo proces, napon je dovoljan za startup, ali nedovoljan za MPPT. Ako imaš podatke o proizvodnji po stringovima, baci ovde da pogledamo.

Moji paneli (JA Solar, 650W, 2.45 x 1.13m) imaju Voc 57 i Vmppt 48.5V. Imam dva stringa po 9 panela, pa je Vmppt za string ~440V. Opseg za MPPT invertora je 200-850V.

Update za moju elektranu, javio mi čovek da danas završava atest za instalacije, pa onda danas/sutra šaljem zahtev za zaključenje ugovora o potpunom snabdevanju, potvrdu o instalacijama sam napravio, samo mi još ovaj atest falio. I onda da vidim koliko će biti čekanje, javljam ovde 🙂
 
Pitanje:

- prozjumer (ili kako se već piše), on-grid, običan ne-hibridni inverter

- jednotafirno vs dvotarifno brojilo

- šta je jeftinije odnosno skuplje: kada imam jednotafirno brojilo i povlačim svoje kilovate u toku noći ili kada imam dvotarifno brojilo i povlačim struju iz mreže EDB noću u nižoj tarifi?

U principu, da li je jeftiniji transport "mog" kilovata iz mreže noću ili struja iz mreže u noćnoj nižoj tarifi?
 
Ako se dobro sećam, oko 4din/kWh je povlačenje svojih deponovanih kWh, noćna tarifa u zelenoj i plavoj tarifi bi trebalo da je jeftinija.
 
To je kada se uzme u obzir PDV, akciza, poštarina, drumarina, mrežarina i sve ostalo?

Gledam da li je bolje ostati na jednotafirnom brojilu ili menjati za dvotarifno.

Za sada računica ide u prilog jednotafirnom, samo da ne bude ovaj paradoks da je povrat moje struje kod jednotafirnog brojila skuplji od struje iz EDB mreže na dvotarifnom brojilu u nižoj/noćnoj tarifi.
 
Obzirom da menjas brojilo za novo dvosmerno, da li uopste postoji opcija da OSTANES jednotarifni?
Mislim da po automatizmu prelazis na dvotarifni obracun zbog promene brojila koje sad ima integrisan MTK.
 
daxyco je napisao(la):
Ako se dobro sećam, oko 4din/kWh je povlačenje svojih deponovanih kWh, noćna tarifa u zelenoj i plavoj tarifi bi trebalo da je jeftinija.
Kliknite za proširenje...
CENA VRAĆENOG KILOVATA - 4.5784din (5,9 sa nametima).
NIža tarifa ti je i dalje jeftinija od toga jer imaš svih 1200kWh do crvene za nižu tarifu ako imaš viškove (kada vraćaš svoje kilovate ne računaju se u zone - zelena, plava).
 
Ostoja je napisao(la):
Obzirom da menjas brojilo za novo dvosmerno, da li uopste postoji opcija da OSTANES jednotarifni?
Mislim da po automatizmu prelazis na dvotarifni obracun zbog promene brojila koje sad ima integrisan MTK.
Kliknite za proširenje...
Nisam upoznat sa ovim. Koliko sam shvatio, ostajem na tarifi na kojoj jesam, trenutno jednotafirna
 
ne znam za solare ali iako imash dvotarifno brojilo mozes da placjas kao jednotarifno
 
Imam jednotafirno brojilo, u postupku sam za solarnu elektranu za puštanje u rad. Sve je namešteno, podnet zahtev, čekam zamenu brojila i ostalo
 
2 tarife. Niza je 1.14 dinara ako se ne varam. Znaci zovnes nekog iz epsa da ti stavi uklopni da radi od 16h do 00h i uzivas u carima ustede, ne treba ti ni baterija. He he.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh Dno