Tekuci racun u bankama

[magnetic]

Alta banka pustila novu aplikaciju. Tačnije, sada je jedna aplikacija i za fizička i za pravna lica. Na Play store se još prikazuje kao Alta mBiz, ali kad instalirate onda se instalira Alta mBank.

https://altabanka.rs/altambank/

U zvaničnoj biografiji stoji da je vlasnik Alta Grupe (Davor Macura) doktor nauka iz oblasti menadžmenta i biznisa, ali se fakultet koji je završio ne pominje ni u jednom javno dostupnom dokumentu.

Guvernerka je doktorat odbranila 2011. godine na privatnom Fakultetu za uslužni biznis, Univerzitet Educons iz Sremske Kamenice. Educons je dve godine odugovlačio sa slanjem kopije disertacije CINS-u.

 

[Tilek]

BTW, nova aplikacija Alta banke me dosta podseća na aplikaciju Raiffeisen banke. Ne znam ko je radi. Takođe, interesantno je da im Visa kartice radi Austria Card (isto kao Raiffeisen i Erste), ali je za razliku od Erste gde sam kartice čekao skoro mesec dana (jer kako oni rekoše "stižu iz Austrije") u Alta banci sam čekao samo 8 dana.

 

[rovello]

Plastiku (prazan šablon) radi Austriacard, ali glavna fora je u tome kako se ona personalizuje. Raiffeisen ima sam mogućnost personalizacije, čak i u ekspoziturama, pa karticu možeš da dobiješ i na licu mesta, prilikom otvaranja računa uživo. Makar je tako ranije bilo. Erste verovatno nema tu mogućnost (čak ni u centrali), a Alta možda da, budući da su brzi.

Što se tiče Altine aplikacije, slažem se da nova izgleda zanimljivo, ali mi je glupo što i dalje zahtevaju prijavu (i to uživo, u ekspozituri) na korišćenje digitalnih servisa. Moglo bi komotno da se podrazumeva, kako je kod većine. Takođe, i dalje važi da se aplikacija može koristiti samo uz dinarske tekuće račune, štedni nisu dovoljni.

 

[Tilek]

ali mi je glupo što i dalje zahtevaju prijavu (i to uživo, u ekspozituri) na korišćenje digitalnih servisa

Za novu aplikaciju nikakva prijava u ekspozituri nije bila potrebna, a bogami se ni za staru ne sećam nikakve prijave. Osim ako nije to odrađeno kad i otvaranje računa.

 

[rovello]

Verovatno negde rade automatski, znajući da su digitalni kanali važni, ali prijava je definitivno odvojena stvar. Čak se skorije u ekspozituri na Terazijama neko ispred mene žalio da ne ume da aktivira aplikaciju, a ima dinarski tekući račun, i odgovorili su mu da ni nema nalog, jer ga nije zahtevao.

Isto važi recimo za Halk, prijava je odvojena stvar i mora se odraditi u ekspozituri, mada znam da to uglavnom pogađa stare klijente, a da novima to sami kažu i aktiviraju prilikom otvaranja. Čak treba vremena za obradu tog zahteva, a ranije je to bilo dan-dva, tj. nije postojala opcija da se nalog instant otvori u ekspozituri.

 

[Tilek]

Ako je i trebala, očigledno su meni aktivirali sve zajedno sa otvaranjem računa i nije se čekalo dan dva.

U Erste banci sam recimo morao da tražim, jer sama službenica to nije ni pomenula. Čak mi je otvorila samo mbanking, dok ebanking nije, to je izgleda poseban zahtev. Ubrzo su uveli George posle toga.

 

[m.djuricanin99]

Da li neko zna šta se dešava sa start setom NLB komercijalne banke (za mlade) nakon 27-rođendana? Nema nigde infomacija ni u ugovoru, ni na sajtu banke ni u tarifniku.

 

[uji]

Šta se dešava sa start setom NLB komercijalne banke (za mlade) nakon 27-rođendana?

Ne baš odmah, ali u tvojoj 27. godini života kad im bude dunulo, prebaciće te na platni račun sa osnovnim uslugama od 150 dinara mesečno bez najave i to ćeš saznati kada ti račun uđe u nedozvoljeni minus ili budeš imao naplatu održavanja na kraju tog meseca. Meni su to uradili 4 meseca pre 28. godine.

Nema nigde infomacija ni u ugovoru, ni na sajtu banke ni u tarifniku.

U ugovoru stoji da se, parafraziraću, nakon navršene 27. godine korisniku menja vrsta računa, odnosno prebacuje na osnovni. Dodatno, kada ugasiš tekući, blokiraju ti se kredijencijali za e/mBanking, mada meni su radili posle na NLB Pay dok je bila predviđena za beskontaktno plaćanje. Možeš da zadržiš Visa Prepaid do isteka, a reizdavanje, ukoliko budeš hteo, moraš da najaviš.

 

[duka_b]

Pozdrav. Prelistao sam temu ali opet da sumiram sta mi je potrebno. Treba mi tekuci racun sa besplatnim odrzavanjem za povremene prilive u Srbiji. Bitno mi je da odvojim neka placanja i prilive u Srbiji od primarne banke. Koristio bih elektronsko bankarstvo i povremeno podizanje na bankomatu te banke.

Video sam onaj iRacun od Rajfajzen banke koji mi deluje kao najbolja opcija. Koliko sam video da su iskustva ok pa ako neko ima nesto drugo da doda ili da preporuci.

Primarna banka mi je sada Yettel, tako da placanja racuna, podizanje na svim bankomatima, placanje bez provizije u inostranstvu itd vec imam.

 

[uji]

1. Za Yettel prelaskom na Lite paket ostaju Master kartice do isteka, ako budeš to imao u vidu.
2. iRačun je, kao što si pomenuo, jedna od opcija. Kampanja za otvaranje preko preporuke uz 3000 dinara je produžena do kraja meseca, poslao sam ti link.
3. AIK Start za online otvaranje do kraja maja trajno ostaje besplatan, skuplji paketi samo promotivno 6 meseci. Dina se šalje na kućnu adresu, a Master u filijali. Uz prenos zarade dobijaš 5000, pravo na beskamatni kredit od 100000, kao i non-stop (avista) štednju.
4. ProCredit takođe nudi besplatan račun i promotivno 6 meseci za Total paket otvoren do 15.6. mada možda i produže.
Dodatne opcije:
5. Dinarska i/ili devizna Visa internet u Poštanskoj, mada si vezan za šaltere. Troškovi su 2000 dinara ili 20€ depozit koji može da se razmeni u menjačnici, ali predstavlja nulto stanje za potrošnju karticom + 100 za plastiku i 150 godišnje / po srednjem za deviznu.
6. Devizna Erste Visa, 3.5€ na 3 godine, ranije je moglo samo uz mBanking, sada dolaskom George-a nisam upoznat da li je elektronsko i mobilni jedan kanal i ima li nečeg posebnog sa njim (uslovljenost uz dinarski paket, koji takođe ima promo za godinu dana ako se online popuni forma i zakaže termin za otvaranje nakon poziva iz centrale).
7. OTP Prestiž paket sa promotivnim periodom od godinu dana bez održavanja, takođe uz online otvaranje.
Visa Prepaid NLB ne preporučujem ako je upotreba u inostranstvu bitna zbog 2% na iznos autokonverzije kada valuta nije EUR.

 

[Bassnectar91]

Posle dužeg vremena, imam i ja pitanje.

Jutros sam imao transakciju na aliexpress-u od 1.73 dolara koja mi je nepoznata (a nemam ni sačuvanu karticu u aplikaciji) te sam odmah blokirao unicreditovu master sa koje je skinut taj iznos. Jesam je koristio za plaćanje na aliexpress-u ranije, ali uopšte ne mora da znači da je procurela tu već negde drugde... Pomislio sam da je ovaj iznos bio samo "test" za neki veći iznos pa sam je odmah blokirao naravno.
Ovo me je samo ubrzalo u odluci da moram da razdvojim online plaćanje (prema ino prodavcima) od računa na koji mi se uplaćuje zarada. Da li je poština Visa internet debitna dobra za tu svrhu? Ima li nekih fiksnih naknada za plaćanje u inostranstvu ili procentualnih? Može i predlog za druge banke (sem reiffeisen gde već imam iRačun ali se naplaćuje procenat za svako devizno online plaćanje), samo da nema održavanja (ili da je minimalno) i da je naknada za svako plaćanje minimalna.

edit: video sam post iznad ali i dalje ne znam ima li naknade za online plaćanja i da li mora da se izradjuje plastika za visa internet u poštanskoj ili može sve digitalno.

edit2: Ako se opredelim za poštansku visa internet, da li uz otvorena oba računa, i dinarski i devizni, mogu da prebacujem sredstva u dinarima iz reiff i unicredit na taj dinarski u poštanskoj, pa onda da kupujem devize u online menjačnici na devizni u poštanskoj, ako je to moguće kroz aplikaciju?

 

[magnetic]

Posle dužeg vremena, imam i ja pitanje.

Jutros sam imao transakciju na aliexpress-u od 1.73 dolara koja mi je nepoznata (a nemam ni sačuvanu karticu u aplikaciji) te sam odmah blokirao unicreditovu master sa koje je skinut taj iznos. Jesam je koristio za plaćanje na aliexpress-u ranije, ali uopšte ne mora da znači da je procurela tu već negde drugde... Pomislio sam da je ovaj iznos bio samo "test" za neki veći iznos pa sam je odmah blokirao naravno.
Ovo me je samo ubrzalo u odluci da moram da razdvojim online plaćanje (prema ino prodavcima) od računa na koji mi se uplaćuje zarada. Da li je poština Visa internet debitna dobra za tu svrhu? Ima li nekih fiksnih naknada za plaćanje u inostranstvu ili procentualnih? Može i predlog za druge banke (sem reiffeisen gde već imam iRačun ali se naplaćuje procenat za svako devizno online plaćanje), samo da nema održavanja (ili da je minimalno) i da je naknada za svako plaćanje minimalna.

edit: video sam post iznad ali i dalje ne znam ima li naknade za online plaćanja i da li mora da se izradjuje plastika za visa internet u poštanskoj ili može sve digitalno.

edit2: Ako se opredelim za poštansku visa internet, da li uz otvorena oba računa, i dinarski i devizni, mogu da prebacujem sredstva u dinarima iz reiff i unicredit na taj dinarski u poštanskoj, pa onda da kupujem devize u online menjačnici na devizni u poštanskoj, ako je to moguće kroz aplikaciju?

Kod nekih kartica se uzima dodatni procenat za placanje. Npr. Kada se placa sa Visa karticom Rajfajzen banke na AliExpress-u onda se prikazu 2 iznosa - iznos robe koja je kupljena i iznos od 1% vrednosti te robe kao provizija. Da nije to mozda?

 

[Bassnectar91]

Ako je i to, do sada mi u unicreditu nisu to naplaćivali, a i da jesu, nikada odvojeno od glavne transakcije nije bilo.

 

[Tilek]

@Bassnectar91

Kako planiraš da uplaćuješ novac za ino potrošnju? Ako planiraš menjačnicom aplikacije, kurs u BPŠ se pogoršao. Ako planiraš uplatu EUR u kešu, moraš na šalter. Takođe, BPŠ ima reputaciju da zna da blokira određene sajtove, uključujući i AE.

Mislim da je Erste Visa devizna bolja opcija (jedini trošak 400 din za izdavanje kartice jednokratno na 3 godine), ali moraš uplaćivati na šalteru, jer nemamu uplatne bankomate za EUR. Kurs je bolji nego u BPŠ, ali onda moraš da plaćaš održavanje računa ako uzmeš tekući (osim ako nisi mlađi od 27 god). Mada ima i akcija besplatno održavanje prvih 12 za online pokretanje otvaranja tekućeg računa, a posle se ne plaća održavanje dinarskog ako nema prometa u tom mesecu. Devizni je svakako besplatan.

Najpovoljnija opcija je još uvek Alta banka osnovni račun + devizni + Visa Gold (sve besplatno). Devizni račun je uslov za Visa Gold, ali ga ne trebaš koristiti jer uz Visa Gold dobijaš srednji kurs EUR za kartična plaćanja u inostranstvu, dok je kurs u menjačnici aplikacije lošiji. Jedino moraš kod otvaranja računa dati izjavu da nemaš račun u drugoj banci, ali to generalno ne proveravaju posle.

 

[uji]

@Bassnectar91 nema provizije, rezervacija sa deviznom je po bančinom kupovnom, a knjiženje po Visa exchange rate. Namenski račun dinarske Visa internet može da primi eksterne uplate iz Rajfajzena i moguća je kupoprodaja deviza preko e/mBanking menjačnice. Kad dođe vreme za reizdavanje, po računu mora da ima pokrića, inače banka otkazuje karticu, iako to nigde ne piše.

 

[Bassnectar91]

@uji
Znaci tehnicki bi trebalo da otvorim i dinarski i devizni u postanskoj i vezem visa internet za oba racuna? Onda prebacujem sa rajfajzena na dinarski i kupujem devize online. Tu se samo placa godisnje odrzavanje za oba racuna/kartice?

 

[Tilek]

@uji
Znaci tehnicki bi trebalo da otvorim i dinarski i devizni u postanskoj i vezem visa internet za oba racuna? Onda prebacujem sa rajfajzena na dinarski i kupujem devize online. Tu se samo placa godisnje odrzavanje za oba racuna/kartice?

Moraš posebno dinarsku i deviznu Visa Internet. Kurs za kupovinu evra u BPŠ je oko 118,5. Nije povoljno kao nekad.

 

[uji]

@uji
Znaci tehnicki bi trebalo da otvorim i dinarski i devizni u postanskoj i vezem visa internet za oba racuna?

Dobićeš dve kartice posebno i za svaku plaćaš depozit (posle možeš da ih prodaš za evre ako ti zafali ili ne budeš hteo da je koristiš kao alternativu za plaćanja u Srbiji). Ako kojim slučajem imaš neki drugi (kao namenski Dina AMSS) onda ti je to pitanje rešeno. Za NSZ račun rečeno mi je da ne smeju da primaju druge uplate sem od njih, mada sestra je uplaćivala na račun za roditeljski dodatak pa rekao bih da zavisi i od tipa računa.

Onda prebacujem sa rajfajzena na dinarski i kupujem devize online. Tu se samo placa godisnje odrzavanje za oba racuna/kartice?

Jeste.