Šta je novo?
Od:
Filteri

[MTS] BOX paketi

Moraš preko naloga da se loguješ inače ti prikazuje samo detalje za određenu mobilnu liniju i telefon.
 
Pa zato i nemaš opcije. Loguj se lepo sa MojMTS nalogom podacima. Ako to već nemaš onda lepo na registracija pa pomoću JMBG i korisničkog ID broja sa računa i šta još traži kreiraj MojMTS nalog.
 
Koristim box2 (fixni i net) trazio sam da mi odobre staru cenu do isteka ugovora sms - om mi poslali da pristaju,danas mi na mail stize racun 2.653,84 din umesto dogovorenih 2.389,00 din.
Sta sada treba da se opet zalim?
 
Mislim nije stvar u parama ionako mi nije mnogo veca razilka nego je stvar u principu.
Tako mi vec par meseci salju racun na mail sa cenom kao da je u pitanju papirni i onda svaki mesec ulozim zalbu pa mi posle posalju ispravljeni racun,opet je stvar principa ali ako sam se vec 2-3 puta zalio na to kako onda negde ne zavedu po kojoj ceni trebaju da obracunaju a ne svaki mesec da se zalim?
 
alex1974 je napisao(la):
Mislim nije stvar u parama ionako mi nije mnogo veca razilka nego je stvar u principu.
Tako mi vec par meseci salju racun na mail sa cenom kao da je u pitanju papirni i onda svaki mesec ulozim zalbu pa mi posle posalju ispravljeni racun,opet je stvar principa ali ako sam se vec 2-3 puta zalio na to kako onda negde ne zavedu po kojoj ceni trebaju da obracunaju a ne svaki mesec da se zalim?
Kliknite za proširenje...

Gledaj to ovako - i kod njih je stvar principa. Znaju da su od procedure reklamacije računa napravili pakao i nije im u interesu da to menjaju...

Ja uvek polazim od toga da je komplikacija ipak, zapravo, veća njima, i ne propustim da reklamiram, pa makar bio dinar. 😁
 
Treba svi da koriste pravo potrošača da uloži prigovor, i to sve po proceduri najpre pružaocu usluge, pa onda i zaštiti potrošača, a ako je u pitanju kršenje zakona onda i nadležnoj inspekciji. Samo tako, svi masovno ako tražimo svoja prava možemo nešto da promenimo.
JJa sam imao prepisku pre nekoliko godina sa Telekomom, skoro 4 meseca i uspeo sam da ih pobedim, dobili su i inspekciju koja je kaznila preduzeće i odgovorno lice. Nisu hteli da prihvate vraćanje uređaja kupljenog van prostorija u roku od 14 dana bez obrazloženja, kako zakon nalaže, a koji je bio pokvaren već na prvo uključivanje nego su me upućuvalii na servis. Na kraju su dobili i kaznu i zamenili su mi uređaj i to po nižoj ceni. ;-)
Od tada daju korisnicima i obrazac za odustanak od ugovora odnosno kupovine, koji je po zakonu obavezna a do tada nisu se obazirali na to.
 
alex1974 je napisao(la):
Koristim box2 (fixni i net) trazio sam da mi odobre staru cenu do isteka ugovora sms - om mi poslali da pristaju,danas mi na mail stize racun 2.653,84 din umesto dogovorenih 2.389,00 din.
Sta sada treba da se opet zalim?
Kliknite za proširenje...
Ja sam na tom istom paketu. Isto sam zvao korisnicki centar, ulozio prigovor, dobio sam sms poruku da mi se mesecna naknada nece povecavati. I ipak je povecana. Ulozio sam sada prigovor na racun u aplikaciji. Ne mrzi me i da zovem ponovo. Imam jos dva meseca do isteka, planiram da raskinem i pre, ali ako smo se nesto dogovorili onda to treba i da ostane.
 
Ima li neko neku informaciju hoce li se povecavati optika iznad 1000mb/s kao orion telekom sto ima znatno vece opticke pakete.
 
Nije verovatno zato što mts ima samo GPON infrastrukturu trenutno, čiji je limit 2/1 i to deli otprilike 32 korisnika
 
hitman032 je napisao(la):
Ima li neko neku informaciju hoce li se povecavati optika iznad 1000mb/s kao orion telekom sto ima znatno vece opticke pakete.
Kliknite za proširenje...
Ne verujem, a i ne vidim svrhu. Telekom ima odvojen VPN za iptv, tako da je protok za internet neopterećen televizijom, što čini mi sde nije slučaj kod ovih ostalih opratora koji se reklamiraju da imaju neki ultra internet po kome mora da se progura još i tri četiri video strima za tv.
 
hitman032 je napisao(la):
Ima li neko neku informaciju hoce li se povecavati optika iznad 1000mb/s kao orion telekom sto ima znatno vece opticke pakete.
Kliknite za proširenje...
I da hoće u ovom trenutku ne bi mogli da ponude više od 2/1Gbps a i to bi bilo nategnuto.

Tek kad pređu na XGSPON ili 25GPON infrastrukturu, tek tad možemo očekivati veće brzine.

Za sad moramo da se zadovoljimo sa "bednim" brzinama do 1Gbps na mts i Supernova optici.
 
poglavicas je napisao(la):
I da hoće u ovom trenutku ne bi mogli da ponude više od 2/1Gbps a i to bi bilo nategnuto.

Tek kad pređu na XGSPON ili 25GPON infrastrukturu, tek tad možemo očekivati veće brzine.

Za sad moramo da se zadovoljimo sa "bednim" brzinama do 1Gbps na mts i Supernova optici.
Kliknite za proširenje...
A reci mi Orion Telekom ima XGSPON? Znaci maksimum moze 2 gb? na optici? Mislim Telekom mislis da nema sanse da ponudi vise na trenutnoj opremi od 2gb?

Pa to nece nikada da se desi da oni menjaju infrastrukturu, ja mislim da ce to ostati do kraja? I sto ne daju maksimum od tih 2 gb nego daju samo 1 gb?
 
@hitman032 moraću malo detaljnije sada da pišem, neće biti jednostavno objašnjenje, ali ću se potruditi da budem precizan sa informacijama.

U fiksnim telekomunikacijama bitni su sledeći pojmovi:
  • NOC - Network Operations Center mesto gde se nalaze centranli servisi mreže konkretnog operatera (ili ako je veći operater može imati više NOC-ova)
  • POP - Point of Presence mesto gde se mreža nekog operatera povezuje sa drugim operaterima i mesto odakle se mreža operatera grana ka korisnicima. Operateri imaju u zavisnosti od svoje veličine od jednog POP-a do više desetina, stotina ili hiljada POP-ova.
POP lokacije su povezane brzim vezama međusobno i sa NOC-om. Često se koriste ili optički ethernet ili neki vid STM veze (oba su Point to Point linkovi - povezuju dve konkretne lokacije i link između nije deljen ni sa kim) a brzine su od 50Mbps nekada do sada 25, 40, 100Gbps, ili ako ima potrebe za bržim linkovima, koristi se nekoliko puta po 25, 40 ili 100Gbps.

Idemo sad kako je to nekada bilo:
  • Dial up: POP je mesto gde ISP ima Dial-in modeme, gde ima zakupljen telefonski broj koji korisnici zovu. POP je dalje bio povezan nekom vezom od 1.5 do 50ak Mbps ka NOC-u, ili drugom POP-u. Kod dial up servisa, od POP-a do korisnika se koristi V92 (56kbps) modem ili ISDN modem, svaki korisnik ima svojih 56-128kbps kroz telefonsku paricu od njega do POP-a.
  • ADSL: POP je telefonska centrala u kojoj operater ima DSLAM, POP je dalje povezan optikom (STM ili Ethernet) brzine 155Mbps do par Gbps, taj link POP-a ka drugom POP-u ili NOC-u nije deljen. Kod ADSL-a svaki korisnik ima svojih 128kbps do 24Mbps kroz telefonsku paricu do POP-a, taj protok nije deljen sa drugim korisnicima.
  • VDSL: POP je ili telefonska centrala ili MSAN (istureni stepen) koji je dalje povezan nekom P-t-P optičkom vezom 10, 25, 40Gbps ka ostatku mreže. U retkim slučajevima neki drugi tip veze, ali to je baš baš retko. Kod VDSL-a svaki korisnik ima svojih 20Mbps do 200Mbps kroz telefonsku paricu do POP-a, taj protok nije deljen sa drugim korisnicima.
  • HFC (DOCSIS): POP je mesto na koje su svi CMTS-ovi spojeni u nekom mestu. Malo je drugačija organizacija zato se zove Hybrid Fiber Coaxial. Kod HFC mreža, svi korisnici na jednom CMTS-u dele dostupan protok na kablu sa drugim korisnicima. Ukupan dostupni protok je zajednički za sve korisnike, i kod DOCSIS 3.0 se kreće oko 1Gbps u downloadu i do 200Mbps u uploadu.

I dolazimo do PON mreža. PON mreže služe za povezivanje POP lokacija operatera / provajdera sa krajnjim korisnicima.

Sve PON (Passive Optical Network) mreže su - za razliku od optičkog etherneta i STM veza - deljene veze, to je ono što je revolucionarno i što je smanjilo drastično troškove operatera i ustvari omogućilo da se masovno povežu korisnici na optiku bez velikih troškova. Još jedna ogromna prednost PON mreže je što su sve lokacije na kojima se deli signal ka korisnicima potpuno pasivne, zasnivaju se na polu propusnim ogledalima i prizmama i ne zahtevaju napajanje, što je kod drugih načina povezivanja obavezno.

Po specifikaciji PON standarda, na jedno vlakno se povezuje 16, 32, 64, 128 korisnika. Na jedan port OLT uređaja koji se nalazi na POP lokaciji provajdera se najčešće povezuje 32, nešto ređe 64 korisnika. Ti korisnici dele kapacitet dostupan na tom vlaknu.

Odlična stvar kod PON mreža je što prelazak na novi standard ne zahteva zamenu vlakana, splitera, kablova, već samo opreme na strani provajderovog POP-a, i kod korisnika. Da ponovim, prelazak na drugi standard ne zahteva zamenu optičkih kablova!

Da bi se prešlo sa GPON na XGPON, XGSPON, 25GPON i dalje, menja se samo oprema na lokaciji POP-a provajdera i korisniku.
Različiti standardi PON mreža mogu se paralelno koristiti na istom vlaknu, što upravo Orion i radi.

A sada konačno podaci o ukupnom kapacitetu po vlaknu koji korisnici (njih najčešće 32) dele.

StandardDownload (Mbps)Upload (Mbps)
GPON24881244
XGPON99532488
XGSPON99539953
25GPON248839953
25GSPON2488324883

Praktično, ovo znači da kad bi svi korisnici u isto vreme koristili puni kapacitet svoje internet veze, svaki od 32 korisnika na GPON mreži bi imao svojih 77Mbps za download i 38Mbps za upload. Sad se pitate, ali ja imam svojih 200, 400, 600, 1000Mbps za dl i 100-500Mbps za upload i to radi, šta ovaj priča, kakvih 77/38Mbps po korisniku?! Tu je suština celog koncepta interneta.

Izuzetno su retki slučajevi da korisnik koristi pun kapacitet svog internet linka sve vreme konstantno na maksimumu. Provajderi znaju da to nije tako, da korisnik koristi onda kad mu je potrebno, da prenosi količinu podataka koja mu je potrebna, i sve se to "pegla", odnono imamo na jednom vlaknu preko GPON-a 32 korisnika čija je prosečna deklarisana brzina internet linka 400Mbps, retko ko će videti ikakav pad brzine osim ako još bar još 5 korisnika ne koristi internet link do maksimuma u apsolutno isto vreme. Ako su deklarisane brzine kod korisnika 1000Mbps, biće dovoljno da vi i još 2 korisnika koristite link do maksimuma u isto vreme, i već ćete primetiti manju brzinu. Zato provajderi traže balans, da korisnici što manje - po mogućnosti uopšte ne primete ikada bilo kakav pad brzine.

Telekom može da ponudi paket sa deklarisanom brzinom od 2/1Gbps, ali onda je dovoljno da ostalih 31 korisnik u zbiru potroše onih 488Mbps sa vlakna i vi ćete već videti pad brzine na vašem linku.

Orion kači korisnike na 1.5Gbps paketma na GPON infrastrukturu i nadaju se da neće ostali na vlaknu u zbiru povići 1Gbps - a i svakako imaju foru da većina korisnika ima 1Gbps po ethernet portu kod sebe, pa imaju svakako "luft" od 1.5Gbps za ostale korisnike.

Prelaskom na XGPON, XGSPON, 25GPON, 25GSPON, tih 32 korisnika sada dele 9953 ili čak 24883Mbps po vlaknu, pa operater može da nudi pakete, 3, 5, 6, 10, 20Gbps.

Da ne zaboravimo i još jednu bitnu stvar:
- POP ne može da funkcioniše ako nije povezan na neki način sa NOC-om provajdera, a sam provajder sa ostatkom interneta. Začudićete se da se najčešće ustvari radi o brzinama 10, 25, 40 i 100Gbps koje POP može da ostvari ka drugim lokacijama provajdera (NOC-u).

Na jednoj POP lokaciji koja recimo ima 25 - 40Gbps često bude povezano 1000, 2000 korisnika provajdera koji u proseku imaju svaki po nominalnih 400Mbps, što prostom računicom izlazi 800Gbps. I kako sad 800Gbps imaju korisnici a ukupan link im je 40Gbps? Lepo, ponovo je ona stvar da ne koriste svi maksimum svog linka u isto vreme, i to se zove agregacija, konkretno u ovom slučaju 20:1. Odnosno, provajder je prodao 20x više nominalne brzine nego što realno ima, i to je normalno, kad to ubacimo u još krupniju sliku, agregacije su i 1:100 i više.

Ako vam sad nije jasno skoro sve, pitajte dalje.

Ako moderator misli da ovo zaslužuje posebnu temu, ili da prebaci negde poruku, slobodno neka to i učini.
 
DASEinformišem je napisao(la):
još uvek ne radi Moj MTS...
Kliknite za proširenje...
Ради. На оба налога код мене, платио рачуне.

На старом Бокс 3 остала иста цена, по уговору.

На другом Боксу, цена по оној акцији у којој се плаћа само фиксни.
 
@poglavicas Hvala puno na odgovoru, mislim ne mogu ni da zamislim koliko ti je vremena trebalo da napises ovoliki tekst. "E sa kakvim se iskustvom ide u kafanu" sto bi se reklo... Sada mi je mnogo jasnije kako sve funkcionise pretpostavljam da si radio za provajdere cim imas ovakvog iskustva.

I svidja mi se sto ne moraju da menjaju se vlakna znaci tehnicki nije ne moguce da ce u buducnosti promeniti se na neku "vecu" opciju
 
@poglavicas
A cudim se da to vec nisu odradili taj prelazak sto konkretno mislis da odlazu taj problem zbog broja korisnika?. Daleko manje ima u Orion Telekomu korisnika pa stim manje se deli sa drugim korisnicima. Jer ono u jednom trenutku morace da naprave taj korak mislim za korisnike ali se pitam sto ga odlazu sa menjanjem same infrastrukture, mozes da mi kazes tvoje misljenje?


I ono kada ljudi imaju problem sa malim brzinama pa se provajderi vade. To znaci ko zna koliko su oni zakacili ljudi na taj deo mreze pa ono izvlace sa razno raznim opravdanjima da ima smetnje sumove i te gluposti u stvari oni znaju realnu sliku da jednostavno je problem jer preopterete mrezu pa zakace ko zna koliko ljudi....
 
Poslednja izmena:
retrospektiva je napisao(la):
Ja sam na tom istom paketu. Isto sam zvao korisnicki centar, ulozio prigovor, dobio sam sms poruku da mi se mesecna naknada nece povecavati. I ipak je povecana. Ulozio sam sada prigovor na racun u aplikaciji. Ne mrzi me i da zovem ponovo. Imam jos dva meseca do isteka, planiram da raskinem i pre, ali ako smo se nesto dogovorili onda to treba i da ostane.
Kliknite za proširenje...
I šta su ti rekli za prigovor? Ista situacija i kod mojih. Osnovica bez pdv-a bila 2.707,50 dinara, sada je 3.173,90 dinara, što u konačnom zbiru diže cenu računa za 590 dinara zbog broja dana u februaru, tačnije je 520 viša pretplata. Dobio sam pre mesec i kusur onaj sms o korišćenju usluga bez promena.
 
poglavicas je napisao(la):
poglavicas je napisao(la):
@hitman032 moraću malo detaljnije sada da pišem, neće biti jednostavno objašnjenje, ali ću se potruditi da budem precizan sa informacijama.

U fiksnim telekomunikacijama bitni su sledeći pojmovi:
  • NOC - Network Operations Center mesto gde se nalaze centranli servisi mreže konkretnog operatera (ili ako je veći operater može imati više NOC-ova)
  • POP - Point of Presence mesto gde se mreža nekog operatera povezuje sa drugim operaterima i mesto odakle se mreža operatera grana ka korisnicima. Operateri imaju u zavisnosti od svoje veličine od jednog POP-a do više desetina, stotina ili hiljada POP-ova.
POP lokacije su povezane brzim vezama međusobno i sa NOC-om. Često se koriste ili optički ethernet ili neki vid STM veze (oba su Point to Point linkovi - povezuju dve konkretne lokacije i link između nije deljen ni sa kim) a brzine su od 50Mbps nekada do sada 25, 40, 100Gbps, ili ako ima potrebe za bržim linkovima, koristi se nekoliko puta po 25, 40 ili 100Gbps.

Idemo sad kako je to nekada bilo:
  • Dial up: POP je mesto gde ISP ima Dial-in modeme, gde ima zakupljen telefonski broj koji korisnici zovu. POP je dalje bio povezan nekom vezom od 1.5 do 50ak Mbps ka NOC-u, ili drugom POP-u. Kod dial up servisa, od POP-a do korisnika se koristi V92 (56kbps) modem ili ISDN modem, svaki korisnik ima svojih 56-128kbps kroz telefonsku paricu od njega do POP-a.
  • ADSL: POP je telefonska centrala u kojoj operater ima DSLAM, POP je dalje povezan optikom (STM ili Ethernet) brzine 155Mbps do par Gbps, taj link POP-a ka drugom POP-u ili NOC-u nije deljen. Kod ADSL-a svaki korisnik ima svojih 128kbps do 24Mbps kroz telefonsku paricu do POP-a, taj protok nije deljen sa drugim korisnicima.
  • VDSL: POP je ili telefonska centrala ili MSAN (istureni stepen) koji je dalje povezan nekom P-t-P optičkom vezom 10, 25, 40Gbps ka ostatku mreže. U retkim slučajevima neki drugi tip veze, ali to je baš baš retko. Kod VDSL-a svaki korisnik ima svojih 20Mbps do 200Mbps kroz telefonsku paricu do POP-a, taj protok nije deljen sa drugim korisnicima.
  • HFC (DOCSIS): POP je mesto na koje su svi CMTS-ovi spojeni u nekom mestu. Malo je drugačija organizacija zato se zove Hybrid Fiber Coaxial. Kod HFC mreža, svi korisnici na jednom CMTS-u dele dostupan protok na kablu sa drugim korisnicima. Ukupan dostupni protok je zajednički za sve korisnike, i kod DOCSIS 3.0 se kreće oko 1Gbps u downloadu i do 200Mbps u uploadu.

I dolazimo do PON mreža. PON mreže služe za povezivanje POP lokacija operatera / provajdera sa krajnjim korisnicima.

Sve PON (Passive Optical Network) mreže su - za razliku od optičkog etherneta i STM veza - deljene veze, to je ono što je revolucionarno i što je smanjilo drastično troškove operatera i ustvari omogućilo da se masovno povežu korisnici na optiku bez velikih troškova. Još jedna ogromna prednost PON mreže je što su sve lokacije na kojima se deli signal ka korisnicima potpuno pasivne, zasnivaju se na polu propusnim ogledalima i prizmama i ne zahtevaju napajanje, što je kod drugih načina povezivanja obavezno.

Po specifikaciji PON standarda, na jedno vlakno se povezuje 16, 32, 64, 128 korisnika. Na jedan port OLT uređaja koji se nalazi na POP lokaciji provajdera se najčešće povezuje 32, nešto ređe 64 korisnika. Ti korisnici dele kapacitet dostupan na tom vlaknu.

Odlična stvar kod PON mreža je što prelazak na novi standard ne zahteva zamenu vlakana, splitera, kablova, već samo opreme na strani provajderovog POP-a, i kod korisnika. Da ponovim, prelazak na drugi standard ne zahteva zamenu optičkih kablova!

Da bi se prešlo sa GPON na XGPON, XGSPON, 25GPON i dalje, menja se samo oprema na lokaciji POP-a provajdera i korisniku.
Različiti standardi PON mreža mogu se paralelno koristiti na istom vlaknu, što upravo Orion i radi.

A sada konačno podaci o ukupnom kapacitetu po vlaknu koji korisnici (njih najčešće 32) dele.

StandardDownload (Mbps)Upload (Mbps)
GPON24881244
XGPON99532488
XGSPON99539953
25GPON248839953
25GSPON2488324883

Praktično, ovo znači da kad bi svi korisnici u isto vreme koristili puni kapacitet svoje internet veze, svaki od 32 korisnika na GPON mreži bi imao svojih 77Mbps za download i 38Mbps za upload. Sad se pitate, ali ja imam svojih 200, 400, 600, 1000Mbps za dl i 100-500Mbps za upload i to radi, šta ovaj priča, kakvih 77/38Mbps po korisniku?! Tu je suština celog koncepta interneta.

Izuzetno su retki slučajevi da korisnik koristi pun kapacitet svog internet linka sve vreme konstantno na maksimumu. Provajderi znaju da to nije tako, da korisnik koristi onda kad mu je potrebno, da prenosi količinu podataka koja mu je potrebna, i sve se to "pegla", odnono imamo na jednom vlaknu preko GPON-a 32 korisnika čija je prosečna deklarisana brzina internet linka 400Mbps, retko ko će videti ikakav pad brzine osim ako još bar još 5 korisnika ne koristi internet link do maksimuma u apsolutno isto vreme. Ako su deklarisane brzine kod korisnika 1000Mbps, biće dovoljno da vi i još 2 korisnika koristite link do maksimuma u isto vreme, i već ćete primetiti manju brzinu. Zato provajderi traže balans, da korisnici što manje - po mogućnosti uopšte ne primete ikada bilo kakav pad brzine.

Telekom može da ponudi paket sa deklarisanom brzinom od 2/1Gbps, ali onda je dovoljno da ostalih 31 korisnik u zbiru potroše onih 488Mbps sa vlakna i vi ćete već videti pad brzine na vašem linku.

Orion kači korisnike na 1.5Gbps paketma na GPON infrastrukturu i nadaju se da neće ostali na vlaknu u zbiru povići 1Gbps - a i svakako imaju foru da većina korisnika ima 1Gbps po ethernet portu kod sebe, pa imaju svakako "luft" od 1.5Gbps za ostale korisnike.

Prelaskom na XGPON, XGSPON, 25GPON, 25GSPON, tih 32 korisnika sada dele 9953 ili čak 24883Mbps po vlaknu, pa operater može da nudi pakete, 3, 5, 6, 10, 20Gbps.

Da ne zaboravimo i još jednu bitnu stvar:
- POP ne može da funkcioniše ako nije povezan na neki način sa NOC-om provajdera, a sam provajder sa ostatkom interneta. Začudićete se da se najčešće ustvari radi o brzinama 10, 25, 40 i 100Gbps koje POP može da ostvari ka drugim lokacijama provajdera (NOC-u).

Na jednoj POP lokaciji koja recimo ima 25 - 40Gbps često bude povezano 1000, 2000 korisnika provajdera koji u proseku imaju svaki po nominalnih 400Mbps, što prostom računicom izlazi 800Gbps. I kako sad 800Gbps imaju korisnici a ukupan link im je 40Gbps? Lepo, ponovo je ona stvar da ne koriste svi maksimum svog linka u isto vreme, i to se zove agregacija, konkretno u ovom slučaju 20:1. Odnosno, provajder je prodao 20x više nominalne brzine nego što realno ima, i to je normalno, kad to ubacimo u još krupniju sliku, agregacije su i 1:100 i više.

Ako vam sad nije jasno skoro sve, pitajte dalje.

Ako moderator misli da ovo zaslužuje posebnu temu, ili da prebaci negde poruku, slobodno neka to i učini.
Kliknite za proširenje...
Kliknite za proširenje...
Koliko je bilo lepo ovo za procitati kad je objasnjeno da razume svako, a i jako korisne informacije, bare meni, hvala na ovom tekstu!
 
@hitman032 nisam konkretno radio za provajdere, ali sam radio sa provajderima više puta, a i oduvek me zanimalo kako internet funkcioniše.

Cela poenta interneta i zašto je on napravio revoluciju je upravo to deljenje istih resursa od strane više korisnika (desetina, stotina, hiljada njih), zavisi u kom delu. To je prava revolucija u telekomunikacijama. Ranije telefonske mreže su tzv "circuit switched" mreže i zahtevaju da se bukvalno uspostavi fizička veza između dva telefonska uređaja. Prilikom uspostavljanja veze se napravi trasa poziva, i ta trasa je zauzeta za sve vreme trajanja poziva. Zato su međugradski pozivi bili mnogo skuplji od lokalnih, zato su međunarodni pozivi bili izuzetno skupi, jer je postojalo ograničen broj telefonskih linija na nekoj trasi. Što je manje njih, to su pozivi bili skuplji i na taj način su operateri terali korisnike da skrate trajanje poziva na trasama koje su ograničene.

Kod interneta se svi podaci prenose podeljeni u tzv pakete, svaki paket ima ograničenu veličinu na oko 1.5KB. Onda se svaki paket za sebe prenosi, i nikakav problem nije da kroz istu trasu prođu paketi hiljada i hiljada korisnika praktično u "isto" vreme, jer je vreme transfera jednog paketa od 12 kilobita (1.5KB) na liniji brzine 1Mbps je 12ms. Na linku brzine 10Mbps je 1.2ms, na 100Mbps je 0.12ms, na 1000Mbps je 0.012ms, dok na linkovima između POP-ova je 0.0012ms i manje.

Što se tiče šumova na liniji, to je potpuno drugi problem, i kao rezultat daje smanjeni kapacitet linka od POP-a ka korisniku, pa može da utiče na kvalitet i brzinu veze. Oni su karakteristični za Dial up, xDSL i DOCSIS (coax) last mile infrastrukturu.

Optika je izuzetno otporna na spoljne uticaje i nema problema sa ovakvim stvarima.

Ako izuzmemo eksterne uticaje na mrežu, odnosno pomenute šumove na liniji, razlika između odličnog, dobrog i lošeg provajdera je sledeća:
  • Odličan provajder: Ima dovoljno kapaciteta linkova u svojoj mreži da poktije vršnu potrošnju u periodima kad se dosta koristi internet, i ima još kapaciteta u rezervi da mreža radi stabilno i bez padova brzine za slučajeve kad nešto izazove povećanu potrošnju (aka Kovid19). Takođe odličan ISP mora da ima dobru povezanost uz dovoljno kapaciteta sa drugim delovima interneta, sa velikim cloud provajderima, sa drugim internet mrežama u zemlji i inostranstvu.
  • Dobar provajder: ima dovoljno kapaciteta linkova u svojoj mreži da pokrije vršnu potrošnju u periodima kad se dosta koristi internet, ima još kapaciteta u rezervi da podmiri nešto veću potrošnju od uobičajene uz dovoljno dobru povezanost sa drugim delovima interneta - dovoljnu da korisnici ne primete usporenja u svakodnevnom korišćenju i da servisi rade onako kako se očekuje. Dobar provajder može imati probleme kada se desi atipično velika promena u korišćenju interneta, pa da tek onda reaguje proširenjem kapaciteta.
  • Loš provajder: ima kapacitet da generalno radi, ali sebi dozvoljava da u periodima vršne potrošnje ipak dođe do limita svojih internih i spoljnih veza, pa da korisnici vide usporenje određenih servisa u određenom periodu dana. Koliko je loš provajder, zavisi od toga kolika su to usporenja, da li korisnici mogu da se nose sa tim problemima... Ako je usporenje jedva primetno korisnicima, takav provajder će nastaviti da radi bez puno nezadovoljnih korisnika.

Poenta je da je brzina prenosa podataka između dva računara na internetu (obično nekog servera i vas kao klijenta) onolika koliko je najsporiji dostupan link na celom putu između vas. Da li će to usko grlo biti u last mile pristupnoj mreži operatera, u njegovoj internoj mreži između POP-ova i NOC-a, ili negde drugde, rezultat je isti - brzina prenosa limitirana najsporijim linkom između.

Provajderi recimo imaju mogućnost da stave na primer Youtube cacheing servere u svoju mrežu, pa onda popularni video klipovi ne troše toliko eksternog saobraćaja, već samo saobraćaj interno u mreži provajdera, postoji mogućnost da veliki CDN-ovi imaju svoje servere blizu do korisnika, pa da recimo igricu sa Steam-a vučete iz Beograda a ne iz Amerike, jer kapacitet prekookeanskih kablova se meri u stotinama terabita u sekundi, što možda deluje mnogo, ali podeljeno sa brojem korisnika koji koriste taj kabl i nije sad neka astronomska cifra.

Dok god je kapacitet mreže dovoljan, sve je okej.
 
u subotu 6.4 sam navratio do Mts poslovnice u Delta City da pitam jel može IDP broj da se traži iako mi istice UO 18.4.2024, reče devojka mozemo pokušati i podneo sam zahtev. Danas poziv sa 064/733, kažu može bilo koji Box 4 na 24m sa 50% popusta. Bio sam Plavi Lite, sad sam rekao može Beli. Idem u poslovnicu da potpišem. Uglavnom daju tu ponudu i dalje i eto da znate da IDP može i pre isteka UO, samo ako je s druge strane normalna osoba :)
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh Dno