Da probam na konkretnim brojkama da objasnim. Veliki će biti post, ali mislim da mnogo ljudi ne razume u kakvim okolnostima funkcioniše naš prenosni sistem i olako se shvata sve u vezi sa malim elektranama.
Za dnevnu potrošnju od 70GWh (apsolutni minimum u toku godine), minimalna potrošnja je oko 3-4 ujutru i iznosi oko 2200MW, u toku prepodneva raste do oko 3500MW, popodne oko 18-19 je dnevni minimum oko 3000MW, i večernji vrh potrošnje oko 21 je oko 4000MW. Ovo je potrošnja bez proizvodnje distribuiranih solarnih elektrana. Kako su dodavane male solarne elektrane, ovaj prepodnevni minimum se smanjuje (zato što operator "ne vidi" tu proizvodnju, samo vidi efekat smanjenja potrebne proizvodnje. Za godinu dana smo imali smanjenje oko 200MW, dijagram dnevne potrošnje se potpuno izobličio. Nemam podatke za ovu godinu, ali računam da je sada dnevni minimum nešto viši od noćnog, možda 2500MW.
Možete da vidite na energy flux proizvodnju iz termoelektrana. Od 2014. imamo stravičnih problema sa kvalitetom uglja. Ranije je bilo alarmantno kada proizvodnja TENT B (po bloku) opadne za 30MW (sa 610 na 580). Sada, ovi blokovi godinama već nisu prešli 550MW, najčešće su između 450 i 500MW. Ranije je tehnički minimum bio 490MW, dakle ne mogu da idu ispod toga, sada su potpuno i apsolutno neupravljivi. Blokovi rade kako im naiđe ugalj, nekad 400, nekad 450, nekad 500. Nema nikakvog planiranja, nema obaveštavanja, jednostavno kada je ugalj bolji rade bolje, kada je lošiji rade lošije. Ispadaju iz pogona i vraćaju se bez ikakvog pravila. Generalni nadimak za sve termoblokove je kolokvijalno "žmigavci", radi - ne radi. A po pravilu, ne mogu se pokretati da bi radili dan-dva, jer je trošak pokretanja i zaustavljanja veliki, ali još važnije, to dovodi do opterećenja u kotlovskom delu, pa se sa svakim pokretanjem povećava verovatnoća kvarova i remonti postaju duži i skuplji.
Solar radi preko dana naravno, ali kada je oblačno baš nema nekog pravila. Vetar šara gore-dole jako, odstupa od planova proizvodnje "koliko hoćeš".
I sad, imajući to u vidu, treba napraviti plan rada sa dovoljnim brojem termoblokova da se "prođe" večernji vrh kada nema solara, još da planiraš da možeš da pokriješ odstupanje vetra (ako je plan na primer 400MW, može biti 100, a može biti 700). I da pritom može da se prođe popodnevni minimum, i noćni minimum. Imamo RHE BB koja može da radi od -560MW (kada pumpa) do +600MW (kada radi kao generator). I na kraju imamo trgovinu, kupuje se kada god je cena niska, prodaje se kada je cena ultra visoka. A nekada se kupuje i kada je cena ultra visoka, a nekada se i prodaje kada je cena niska. U ovom periodu kada je suša, Đerdap 1 radi skoro pa fiksno. Na nivou dana proizvodnja je 5000MW, što je oko 200MW po satu. Proizvodnja pri ovim malim dotocima ne sme da bude 0, tako da najčešće varira od 100-300MW, realnije je 150-250. Đerdap 2 ide skoro pa fiksno. BB, Zvornik i Potpeć imaju nekog lufta, ali to je do par stotina MW ukupno, i to na mali broj sati jer su njihove akumulacije jako male.
Rezime, da nema trgovine, jednostavno ne bi bilo moguće balansirati ovaj sistem. Problemi sa ugljem su toliki da je njihova proizvodnja potpuno neupravljiva, kao da su vetroelektrana a ne termo. Rešenje će dugoročno biti u povlačenju iz pogona starijih termoblokova, smanjenju proizvodnje uglja, da ga bude manje ali da bude kvalitetniji (ako je to ikako moguće). Ali to je ekonomski problem jer smanjenje proizvodnje uglja vodi smanjenju BDP-a, smanjenje proizvodnje struje je već dovelo do smanjenja BDP-a. Svako dalje smanjenje je politički problem, a uz to i ekonomski. Neko da planski i ciljano predloži da se to dalje smanjuje bi jednostavno bio sklonjen, iako je to dugoročno jedino održivo.
Nove vetro i solarne elektrane svakako stižu, dodatni rast malih solarnih elektrana, i par velikih konvencionalnih. Biće RHE Bistrica (700MW), i valjda ta gasna (oko 500MW). Ali se postavlja pitanje da li je isplativo investirati u sve to, jer se većina energije koja se kupuje, kupuje po niskim cenama (za sada - pitanje je šta će biti za 5 ili 10 godina). Po meni je Đerdap 3 nepotreban projekat, ogroman je, otvara pitanje kako ćemo sa Rumunima da peglamo to što oduzimamo vodu iz reke a koju bi oni koristili za proizvodnju. A baterije su brže za gradnju, jeftinije, manji uticaj na životnu sredinu, nema problema sa deljenjem vode. Ima degradacije, ali to se rešava povremenim dodavanjem novih ćelija, uračuna se unapred u operativni trošak i to je to. Još se postavi neposredno pored velikih PV/vetro elektrana ili blizu centara potrošnje i smanjuje gubitke u prenosu.
RHE Bistrica je dobar projekat jer ima veliku akumulaciju u zaleđu (HE Uvac, HE Kokin Brod), pa može puno da radi i kao klasična HE, bez pumpanja. Akumulacija je prilično velika i može da radi kao sezonska RHE (da se pumpa "celo" proleće kada su velike vode i kada je jeftina energija, a da radi kao generator svega par sati dnevno), a onda leti da se planski prazni - slično kao RHE BB. Đerdap 3 je predviđena kao dnevna akumulacija, tj koliko napumpa u toku dana, mora i da potroši isti dan inače sledećeg dana nema pumpanja.
Na kraju, PO MENI, treba se dozvoliti integracija malih solarnih elektrana, ali uz obaveznu mogućnost potiskivanja (curtailment) njihove proizvodnje od strane operatora, jer sistem stvarno može biti ugrožen do mere da dolazi do ispada generatora zbog prevelike proizvodnje solara. Vetro i velike solarne elektrane imaju mogućnost potiskivanja, i već se to koristi povremeno, a kako bude više obnovljivih biće i više potiskivanja.
